Jako dobar tekst o astrologiji.
Izvor
Citiraj:
piše: dr Saša Marković
Dok sam kao mlad asistent radio na Katedri za mehaniku Mašinskog fakulteta, često sam imao "zadovoljstvo" da pišem recenzije brojnim samoukim genijalacima i pronalazačima koji su, najčešće sa samo par crteža pod miškom, obigravali naše kancelarije u nadi da će neko od profesora podržati, makar načelno, njihov pronalazak ili patent. Niko od starijih kolega to nije hteo da radi pa je ova (najčešće tragikomična) dužnost pala na najmlađeg, tj. na mene. Nije tu bilo trivijalnih stvari, poput otvarača za konzerve ili mešalice za beton. Svaki "pronalazač" imao je samo jednu ambiciju – da svojim patentom promeni svet. Najčešće tako što će da reši energetsku krizu. Video sam razne šašave mehnaičke naprave: vratila sa ekscentričnim tegovima, vodene stubove kroz koje se penju lopte od voska, prenosnike u kojima su zupčanici vezani u krug… Mnoge sprave postojale su samo na papiru, neke su bile u fazi prototipa ("vidite, ovo se vrti bez problema, međutim, kad ga malo opteretim, evo ovde, ono stane, nije mi jasno…") Sve ove mašine proizvodile su više energije nego što je troše. Mnoge nisu trošile ništa. Poneka je trošila "gravitaciju", "anti-gravitaciju", "levitaciju", "temperaturu vazduha", bezimeno "polje" ili "energiju vasione". Ukratko, svaki od tih imaginarnih pronalazaka bio je klasični perpetuum mobile, naprava koja troši ništa i od tog ništa pravi nešto.
Mnoge "pronalazače" sam razočarao ("ja sam mislio da ćete vi da napravite neku simulaciju, da uradite matematiku, a vi meni – ne može"), mnoge razljutio ("jednoga dana kada čitav svet bude pričao o mom pronalasku, vaše ime naći će se na stubu srama") a neke stimulisao da život sagledaju sa filozofske strane ("zbog ovakvih magistara i doktora nauka Srbija je i spala na najniže grane"). Bez obzira koliko se trudio da budem hladan i surov, ispalo je da nikog nisam ubedio da odustane, možda zato što su moje recenzije (ili, bolje rečeno, dijagnoze) bile suviše kratke i naizgled površne ("perpetuum mobile vulgaris. Ajd' zdravo.").
Nego, kakve veze ima "perpetuum mobile" sa astrologijom? Velike. Obe stvari se tu i tamo pozivaju na iskrivljeno tumačenje prirodnih sila i zakona koji njima upravljaju. Kad se na to dodaju ad hoc teoreme koje niko nije dokazao, jedan imaginaran svet nepostojećih sila, magičnih polja i mističnih elemenata, nastaje pravi pseudo-naučni dinamit čiji spektakularni vatromet već vekovima zamlaćuje neuki puk.
Moram da priznam da sam prema onima koji su straćili dobar deo života tragajući za "večitim pokretačem" uvek imao određenu dozu saosećanja, kao i prema svakom studentu koji me je godinama proklinjao mučeći se da prođe ispit iz dinamike. Iako su mnogi "izumitelji" upropastili sopstveni život ulažući ogromne novce u finansiranje svoje opsesije, čitavo društvo od toga na kraju nije imalo nikakvu štetu. Astrolgija, astrolozi i oni koji im veruju sasvim su druga priča.
Astrologija nije marginalna pojava. Neka istraživanja pokazuju da na svakih 10.000 ljudi dolazi bar jedan koji predano izučava astrologiju. Broj onih koji veruju "da tu ima nečeg" neuporedivo je veći. Štaviše, društvena penetracija astrologije u poslednje vreme se povećava, iako bi se naivno moglo verovati da napredak nauke, tehnike i sve šire obrazovanje izmiču astrologiji tlo ispod nogu. Prema današnjim anketama, više od 50% Britanaca smatra da je astrologija nauka kao i sve ostale, dok je pre 50 godina tako nešto tvrdilo svega 13%. Britanska asocijacija profesionalnih astrologa tvrdi da preko 80% ljudi redovno čita horoskopske rubrike, dok je prema nezavisnim istraživanjima taj procenat negde oko 60%. Astrolozi uzimaju pare kroz svoje honorare, agencije, knjige, biltene, novine. Astrolozi imaju ambiciju da direktno ili indirektno upravljaju tuđim životima, oni sastavljaju i rastavljaju veze i brakove, šalju ljude kod doktora, ocenjuju uspeh na poslu, indukuju strah, sreću, radost, tugu, brigu i nadu. Podsvesna poruka astrologa je: "Vaš život nije na pravom putu ali ako poslušate naš savet – biće vam bolje".
Astrologija svoje postojanje zasniva na generalnoj pretpostavci da je čitav univerzum jedna integralna celina i da svaka promena u njemu ima globalno dejstvo ("as above, so below" ili "što na nebu, to i na zemlji"). Postoje mnoge škole astrologije ali se sve one slažu u jednom: kretanje nebeskih tela ima nesumnjiv uticaj na ovozemaljske događaje. Položaj nebeskih tela u određenom trenutku ili periodu vremena ima veliki (često i odlučujući) uticaj na karakter i budućnost svakog pojedinca ili društvene skupine. Astrolozi ne kažu kako se to dejstvo fizički prenosi na živi svet, niti su sposobni da to dejstvo izmere ili ga kvalitativno opišu, ali su i pored toga u stanju da predvide njegove efekte.
Na ovim prostorima odomaćila se zapadna škola astrologije koja najveći značaj pridaje horoskopu. Horoskop je, zapravo, dvodimenzionalna kružna projekcija položaja Sunca, Meseca, zvezda i planeta u izabranom trenutku vremena. Horoskop nacrtan za trenutak rođenja predstavlja tzv. "natalnu kartu". Za tumačenje horoskopa i natalne karte astrolozi koriste različite geometrijske parametre (najznačajniji su "aspekti" tj. uglovi koje planete zaklapaju kao i položaji planeta u odnosu na sazvežđa zodijaka, liniju horizonta i sistem "kuća"), a pomažu se simboličkim značenjima nebeskih tela (Mesec je melanholičan, Merkur radoznao, Venera harmonična, Saturn tužan, Neptun spiritualan). Čitanje horoskopa je, zapravo, "veština" interpretacije nebeske geometrije uz pomoć jezika simbola. Dobro protumačen horoskop može da objasni događaje iz prošlosti ili predvidi događaje u budućnosti, tako bar kažu astrolozi.
Da odmah definišem svoj stav, bez uvijanja: astrologija je glupost a astrolozi su ili šarlatani ili prevaranti. Ljudi koji veruju u astrologiju su naivni. Verovanje u astrologiju narušava sposobnost jasnog razmišljanja. A evo i zašto…
Za početak, hajde da ne teramo mak na konac postavljajući pitanje: "Šta je, zapravo, trenutak rođenja"? Jer, kao što svaka majka zna, porođaj nije nešto što traje jednu sekundu. Da li je to trenutak kada su započeli prvi trudovi, ili je to trenutak kada je pukao vodenjak, ili trenutak kada se promolio prvi delić tela, ili možda glava? Ili je to, zapravo, onaj trenutak koji je administrativni radnik porodilišta upisao u "krštenicu" gledajući u sat koji niko nije doterao mesecima? Umesto da ovako cepidlačimo, hajde da podvrgnemo sudu razuma ključnu aksiomu svih astroloških škola koja kaže da nebesa utiču na ljude. Prevedeno na jezik fizike, astrolog tvrdi: "postoji sila kojom zvezde i planete deluju na ljude".
Dobro, gospodo, a koja je to sila?
Fizika nas uči da u prirodi postoje svega četiri sile: sila slabe i jake interakcije, elektromagnetna i gravitaciona sila. Prve dve sile deluju isključivo u domenu atomskog jezgra, na rastojanjima koja su milionima puta manja od jednog milimetra. Koristeći čak i superosetljive instrumente nemoguće je detektovati dejstvo ove dve sile na makroskopim rastojanjima bliskim ljudskim čulima. Samim tim, krajnje je neverovatno da planete deluju na ljudske sudbine preko nepojmljivo velikih rastojanja posredstvom slabe ili jake nuklearne sile.
Treći kandidat je gravitacija, sila koja je odavno i podrobno izučena. Još je Njutn utvrdio da je sila kojom se dva tela privlače proprocionalna njihovoj masi, a obrnuto proporcionalna kvadratu njihovog rastojanja. Uzmimo, na primer, Mesec i Jupiter. Jupiter je 25.000 puta masivniji od Meseca ali je i 1.500 puta dalji. Uz malo elementarne matematike lako ćete sračunati da je gravitacioni uticaj Meseca neuporedivo jači od uticaja Jupitera. Štaviše Mesec je "jači" nego sve ostale planete zajedno. Drugim rečima, ako je gravitacija ta sila koja prenosi uticaj nebeskih tela na ljude, onda bi u tumačenju svakog horoskopa Mesec morao da ima dominantan uticaj, dok bi planete imale sasvim efemernu ulogu. Pa ipak, nijedna astrološka škola ne daje takav primat Mesecu.
Evo još jednog primera: posmatrajmo tek rođenu bebu, recimo mog malog Luku od pre tri godine, i uporedimo gravitacioni uticaj Plutona (masa 1.3 x 1022 kilograma, rastojanje 6 milijardi kilometara) sa gravitacionim uticajem njegove omiljene babice Ljilje koja ima otprilike 70kg i drži mog Luku na rastojanju od oko pola metra. Verovali ili ne (ako ne verujte, kalkulator u ruke), gravitacioni uticaj babice Ljilje na malog Luku je 780.000 puta jači od uticaja Plutona. Pa ipak, u Lukinoj natalnoj karti nijedan astrolog neće nacrtati Ljilju umesto Plutona.
I tako smo stigli do neoborivog zaključka da astrolozi ignorišu gravitacionu silu. Ostaje nam još poslednja, elektromagnetna sila. I ova sila deluje slično gravitacionoj, s tim što ulogu mase igra naelektirsanje. Osnovne gradivne čestice materije, protoni i elektroni, jesu naelektrisane, ali su njihova naelektrisanja suprotnog znaka tako da se ove čestice privlače. Na jednoj gomili materije obično imamo istu količinu pozitivnog i negativnog naelektrisanja tako da su sve planete i zvezde u zbiru električno neutralne. "OK", kaže astrolog, "priznajem da planete nisu naelektrisane ali je činjenica da planete imaju magnetna polja. Jupiterovo magnetno polje, recimo, ima snagu koja nezaštićenog čoveka može da ubije u roku od par sekundi".
Da, to je istina. Mnoge planete poseduju magnetno polje, ali su istraživanja pokazala da se njihovo dejstvo oseća isključivo u neposrednoj blizini matične planete. Dejstvo Jupiterovog magnetnog polja na zemaljske objekte zanemarljivije je od gravitacionog uticaja babice Ljilje koju astrologija i onako ignoriše. Jedini izvor naelektrisanja koji može da ima opipljiv uticaj na ovdašnje prilike je Sunce. Naša zvezda generiše neprekidan tok naelektrisanih čestica, takozvani "sunčev vetar" promenljivog intenziteta koji u izuzetnim okolnostima, obično nakon velikih erupcija na Suncu, može da izazove vrlo konkretnu štetu. Smatra se da je jedan takav događaj iz 1989. godine doveo do nestanka električne energije u čitavom Kvebeku, a nije retka ni vest da je nalet sunčevog vetra izazvao otkaz nekog od telekomunikacionih satelita.
Dakle, ako se uhvatimo za poslednju slamku i ustvrdimo da nebeska tela utiču na nas preko elektromagnetne sile, horoskop bi imao samo jedan značajan element – Sunce, dok bi sve ostale planete kao nebitne ispale sa natalne karte. Međutim, astrolozi ne misle tako: uticaj planeta jednako je bitan kao i uticaj Sunca.
Hmmm, izgleda da nam je ponestalo prirodnih sila. Astrološki uticaji očigledno se ne prenose nijednom od četiri poznate sile. Ostaje da smelo ustvrdimo kako je u pitanju nešto peto – nešto što fizika ne poznaje, ali astrologija uzima kao svoj fundament. Kakva bi ta peta sila morala da bude? Vrlo egzotična, bez sumnje.
Pre svega, astrolozi svakoj od planeta daju manje-više identičnu ili bar uporedivu "težinu". Sve planete su nekako jednako važne. Astrolog implicitno tvrdi da nama najbliža planeta, Venera, utiče na nas koliko i Pluton, stotinak puta udaljeniji i šest puta manji. Drugim rečima, ta misteriozna, peta astrološka sila ne zavisi ni od mase, ni od naelektrisanja, ni od rastojanja, iako je naše čitavo dosadašnje iskustvo sasvim suprotno.
Opet, šta ćemo sa činjenicom da su astronomi u poslednjih nekoliko godina otkrili na stotine planeta koje ne kruže oko Sunca već oko drugih zvezda. Ako astrološka sila ne zavisi od rastojanja, zašto astrolozi ne uzmu u obzir i ekstra-solarne planete? Mi smo, zapravo, tek počeli da otkrivamo ovakve planete i njihov ukupan broj sigurno je veći od broja zvezda u kosmosu. Ako rastojanje i masa nisu bitni, zašto astrolozi sve ove planete ne uzmu u obzir, s obzirom da je njihov ukupni uticaj sigurno veći od uticaja devet solarnih planeta? Astrolozi sad mogu da kažu kako je astrološko dejstvo planeta ograničeno na okolinu matične zvezde, ali time sami sebi skaču u usta: rastojanje koje je do maločas bilo nebitno, sad odjednom počinje da biva presudno važno.
Da bi neki sistem činjenica bio priznat kao legitimna nauka, neophodno je da bude logički konzistentan i celovit. Astrologija nije nauka jer od koje god premise da krenete naletite na paradoks: astrološka dejstva ne mogu se objasniti prirodnim silama, a kada pokušate da ih objasnite nečim "natprirodnim", naletite na nepremostive logičke probleme pri čemu se moguća objašnjenja mrse kao špageti.
Astrology sucks, dabome. Pa opet, horoskopske rubrike u novinama i dalje su među najčitanijim, možda ih jedino sportske stranice prevazilaze u popularnosti. Zašto? Zato što astrolozi vešto izbegavaju da daju suviše precizna predviđanja! Recimo, astrolog vam predvidi "manji novčani dobitak". To može da bude i dinar koji ste spazili na ulici, dva dinara koja vam je kasirka oprostila u prodavnici, desetodinarka koja vam je ispala iz pantalona dok ste ih gurali u mašinu za veš, sitan dobitak na kladionici… Šansa da vam se zaista dogodi bar jedna takva situacija u narednih dan-dva (koliko horoskop obično traje), prilično je velika.
A šta tek reći za horoskop koji vam u odeljku "zdravlje" kaže "manji bolovi u leđima"? Ima li čoveka dovoljno odraslog da čita horoskop a da ga bar jednom dnevno nešto ne pecne u leđima, da mu ne sevne koleno ili ga ne zaboli glava? Nijedan astrolog ne bi se usudio da napiše: "zdravlje vam je tuberkuloza, na poslu vas čeka otkaz, a u privatnom životu razvod braka" jer su takve prognoze suviše konkretne i lako proverljive.
Ponekad je horoskopsko tumačenje tako maglovito sročeno da je nemoguće da bude netačno (u skladu sa devizom "ono što je dovoljno uopšteno, najčešće je i tačno"). Recimo, ako u horoskopu piše "proverite pritisak", astrolog će uvek biti u pravu jer on gledajući u zvezde vidi da sa vašim pritiskom možda nešto nije u redu. Bilo da vam je pritisak visok ili nizak, nema razloga da kažete da vas horoskop laže. Štaviše, lukav astrolog može ponekad da izrekne i krajnje determinističko predviđanje. Na primer: "Ako sada bacite novčić, on će pasti na lice a ne na naličje". Ako stotinak ljudi proba da proveri ovo tvrđenje, pedesetak njih će na kraju reći da je astrolog bio u pravu. Predvideti nešto sa 50% tačnosti uopšte nije mala stvar!
Ipak, tipičan astrolog beži od preciznih predviđanja kao đavo od krsta. On se usuđuje da daje precizna predviđanja isključivo na dug rok, bar na godinu-dve ("Amerika će propasti do 2010. godine"), verovatno zato što se nakon par godina više niko neće sećati šta je dotični "šaman" predskazao. I tako dolazimo do još jednog paradoksa astrologije: previđanja koja se odnose na neposrednu bućućnost uvek su uopštena, maglovita i podložna različitim interpretacijama, dok su ona koja se odnose na daleku budućnost neuporedivo preciznija.
Astrologija nije čak ni interno konzistentna tvorevina. Predviđanja koja astrolozi daju često su dijametralno suprotna, iako svi oni polaze od identičnih ulaznih podataka (položaji nebeskih tela isti su za sve). Gledajući svoj današnji horoskop na nekoliko mesta utvrdio sam da se nalazim "na pragu velikog poslovnog uspeha" i da me čeka "postepen napredak u karijeri" iako imam "konstane probleme sa kolegama", "potencijalne komplikacije" i "manji sukob s direktorom". Aman, to je mnogo događaja za samo jedan radni dan!
I pored toga, nauka je u više navrata davala fer šanse astrologiji da se dokaže. Neke ključne premise astrologije su i detaljno ispitane. Recimo, natalna karta. Prema astrolozima, dve bebe rođene u istom porodilištu u razmaku od svega nekoliko sekundi (tzv. "vremenski blizanci") trebalo bi da imaju identičnu natalnu kartu, a samim tim i slične (takoreći identične) karaktere i sudbine. Najobimnije naučno istraživanje ovog temeljnog astrološkog postulata izvršili su Džefri Din, naučnik iz Perta i Ivan Keli, psiholog sa univerziteta u Saskačevanu. Kao osnov za posmatranje uzeto je oko 1.000 parova vremenskih blizanaca rođenih u Londonu tokom 1958. godine. Razvoj ovih "blizanaca" praćen je u regularnim vremenskim intervalima, pri čemu je za svaku osobu evidentirano više od stotinu različitih karakteristika uključujući zanimanje, bračno stanje, nivo stresa, agresivnost, koeficijent inteligencije, umetničke, sportske i matematičke sposobnosti. Nakon višedecenijskog istraživanja i upoređivanja svih evidentiranih karakteristika pokazalo se da sličnost koju predskazuje astrologija nije moguće pronaći u stvarnosti. Ljudi se rode u isto vreme i na istom mestu, pa ipak imaju drugačije naravi i potpuno različite životne priče.
Moram da ponovim: astrologija je laž. Međutim, astrološka lažnije bezazlena, kao što se to nekom možda čini. Pre svega, astrologija je veliki biznis. Samo u Americi ona obrne nekoliko stotina miliona dolara godišnje. Neko bi možda mogao da stavi primedbu: "Ok, ali horoskop je barem zabavan, kakva šteta od malo razonode?" Horoskop je zabavan koliko i bilo koja druga kapitalna izmišljotina skrpljena od nepotkrepljenih tvrdnji i plasirana kao istina. Novine koje uopšte nemaju naučnu ili tehničku rubriku, baš one koje se zaklinju u tačnost informacija, i dalje štampaju horoskope. Država proganja nadrilekare, kostolomce i travare koji čajevima leče najteže bolesti, potiskuje pornografiju u duboku noć ali i dalje toleriše emitovanje astroloških emisija u udarnim večernjim satima i dozvoljava otvaranje astroloških "savetovališta" i "agencija".
Svi ti horoskopski servisi po novinama i internet sajtovima zapravo su tek mamac za nešto mnogo ozbiljnije: ozbiljne "astrološke usluge", koje se kupuju od "diplomiranih astrologa", "šamana", šabana, belih i crnih "magova" po raznoraznim adaptiranim šupama, privatnim stanovima i budžacima gde vam se za tvrd evro detaljno tumači vaša budućnost i pružaju "saveti" kako da izbegnete "opasnosti" koje su tu, odmah iza ćoška. Koliko je samo veza propalo jer je astrolog utvrdio da se "blizanac" i "devica" nikako ne slažu, koliko je samo "strelaca" imalo nezaslužen uspeh kod žena samo zato što vlada fama da su "strelci veliki ljubavnici", koliko je ljudi promenilo svoj način života jer im je astrolog rekao da ih "vreba smrtna opasnost u narednih pet godina"? Još je strašnije kada se za astrolozima povode ljudi koji imaju istinsku moć. Nensi Regan, nekada prva dama Amerike, konsultovala je astrologe kako bi odabrala pravo vreme za važne međudržavne sastanke. Njen muž, Ronald Regan, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, nije imao ništa protiv. Najmoćniji čovek na svetu organizovao je svoj rokovnik u skladu sa savetima astrologa!
Jedina ambicija koju astrolog ima je da vaše kritičko mišljenje, zdrav razum i normalan pogled na život zamenite njegovim šarlatanskim konstatacijama i predikcijama. Kao i svaki šarlatan, astrolog zarađuje pare isključivo zahvaljujući činjenici da se ljudska glupost i praznoverica ne mogu iskorenti. Verovanje u astrologiju počinje kecom iz fizike i matematike, bežanjem sa časova i mantranjem uz soc od kafe. Jednom debilizovan, čovek završava s rupom u glavi nesposoban da sam pronađe odgovor na bilo koje važno pitanje. Možda je istina da astrologija ima svoje mesto u istoriji nauke, pre svega astronomije, ali kako kaže već pomenuti Ivan Keli, "to ne znači da astrologija treba da bude i deo naše budućnosti.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
