zah je napisao:
1. rijec "razapet".U Selimovicevom opisu covjek je bio cvrsto priljubljen, prislonjen, uz vrata, sa rasirenim rukama, jer mu samo taj polozaj omogucava da bude manje primjetan. U govornom jeziku, mi za takav polozaj kazemo razapet. Dakle, bjegunac se sam svojom voljom stavio u taj polozaj, da bi bio manje primjetan, da bi se sakrio od gonioca, a u Isusovom slucaju, to su ucinili drugi.
Дакле -када неко хоће да се сакрије он ће раширити руке тако да га сви виде?
О, зах, побогу, какве су ово асоцијације, не могу вјеровати?
Citiraj:
3. "u nemocnim razapetim rukama". Ako se covjek stavi u taj polozaj sa razapetim-rasirenim rukama, jer je to najpogodniji polozaj da budes sto manje primjetan, ti si nemocan, sva tvoje snaga usmjerena je na zadrzavanje tog plozaja . Kako je covjek bio ledjima oslonjen na vrata sa rasirenim rukama, sto djeluje kao krst, pa uz rijeci "razapet", "a lice bijelo kao tekijski zid", "nemocnim rukama" "bosa noga", jer je covjek bjezao bos itd, tebe je najvjerovatnije asociralo na sliku razapeta Isusa, sobzirom da si tu sliku cesto gledao, vjerovatno o tome i dosta citao.
Добро, зах, врло добро...
Када се у сљедећем или опет у овом животу будем играо скривача знаћу који је то положај најбољи да те нико не види - положај распетог човјека. Само, како га је онда Нурудин видио ако је то положај који тако добро сакрива човјека?
Citiraj:
Na koja ti to pitanja nisam odgovoro?
Лакше би ми било набројати на која си одговорио...
О, друже зах, какво је ово тумачење? Ако је ово што си ти написао тачно, а свако види да није, онда је Селимовић један просјечан писац. Не, друже зах, то што си ти написао је гнусна лаж коју си морао написати да би стао у одбрану свог самозваног бошњаштва и исто тако измишњеног језика и културе...
А ја још једном позивам друга *Сисибана* да нас све просвијетли и каже одакле ја то преписујем све што напишем на овом форуму. Јер, до садајегоре поменути неколико пута навео да ја стално нешто преписујем заборављајући при томе, гле чуда, да каже одакле јето црпим сву силу тих критика и приказа.
Уједно позивам друга *Сисибана* да расправљамо о некој књизи о којој нема критика. На примјер о стваралаштву њему драгог Миљенка Јерговића. Или Горана Петровића. То су писци о којима ништа до сада није записано и написано. Било шта. Али, нешто невјерујем да ће се ова моја жеља остварити...