О посту се не мало говори и у Старом и у Новом Завету, што показује да је пост божанска установа и одредба. Многобројни плодови поста наведени су у Светом Писму, али и у историји Цркве за две хиљаде година.
Отуда Света Црква Православна пост сматра као врло важну и значајну установу за духовни живот својих чланова и као моћно средство за постизање пуног назначења (спасења као и обожења) које је Бог поставио пред сваког од нас као крајњи циљ. Пост нас приближава анђелима, пост такође укроћује тело да би душа живела, док угађање телу - убија душу. Постом се чистимо од страсти, које се развијају угађањем телу.
Телесни, пак, пост (уздржање од хране) сам по себи нити је довољан, нити много користи. Њега мора да прати духовни пост, под којим се подразумева уздржавање од сваког греха, с једне стране, и чињење добрих дела, посебно дела милосрђа, с друге стране. Када пости стомак од масних и јаких јела, онда треба и ум да пости од гордих, сујетних и грешних мисли, и срце од страсних и похотљивих жеља, и језик од ружних речи и псовки, и руке од злих дела, и ноге од кривог пута. Није могуће делити ова два поста, пошто није могуће телом бити сластољубив, а душом - богољубив.
Само такав пост и телесни и духовни има велику вредност пред Богом. Он, удружен са молитвом, представља, по светим оцима, два крила којим се узносимо на Небо. Пост и молитва су два најјача средства у борби против сваког греха и сваког ђавола (Мат. 17,21).
