banjalukaforum.com

moje saučešće porodici kobas.

moje saucesce

_________________
Pizzy sagt:
zlaja otiso u kurac
Pizzy sagt:
postao je umoran

moje saucesce

_________________
IzvinjavaM Se Na RukopisU
http://www.youtube.com/watch?v=lqHgv0g3x1o

saucesce ':(' .

gledao sinoc na dnevniku... moje saucesce

moje saucesce
Zalost

_________________
Srbija Srbima!!!

ТИХО, готово нечујно, у четвртак навече престала је да сија посљедња - тринаеста - "звјездица".
Љекари нису могли да помогну тринаестогодишњој Слађани Кобас, од рођења осуђеној на борбу за живот.
Слађана је рођена 18. јуна ратне 1992. године у бањолучком Клиничком центру. Њених 12 вршњака, названих "12 звјездица", угасило се тек што су угледали небо. Прије времена рођене "звјездице" нестале се, јер Клинички центар није имао кисеоника, којим би их одржао у животу.
Кисеоника није било јер је бањолучки регион тада био у окружењу хрватских и бошњачких снага, без копнене везе са Србијом. Свјетски моћници забранили су све авионске летове, па спаса није било ни из ваздуха. Никоме у свијету није падало на памет да опкољеном бањолучком региону упути било какву помоћ. Тиме су новорођенчади одузели право на живот.
Слађана је гробове својих умрлих вршњака обилазила кад год јој је здравље дозвољавало.
Отац Стојан и њени најближи, који су увијек били уз њу, вјеровали су до посљедњег дана да ће њихов "мали борац великог срца" извојевати још једну битку за живот. Наду нису губили ни када су љекари на београдској Дјечијој клиници закључили да је злоћудни тумор на Слађиној лијевој нози јачи од њиховог умијећа.


--------------------------------------------------------------------------------

ДРУГAРИ
У стану Кобасових, у улици Вука Караџића у Приједору, туга и бол. Родбина, пријатељи, многобројни Приједорчани и Слађини школски другови дошли су да, по ко зна који пут, покажу да није сама и да неће бити заборављена.
- Ово је бол који се не може описати. Њени другари из осмог разреда Основне школе "Доситеј Обрадовић" на Пећанима никада неће заборавити Слађу - казала је директор школе Бранка Давидовић.
--------------------------------------------------------------------------------

Вјерујући у оздрављење, Кобасови су спас потражили у Aмерици.
Да би "звјездица" у марту прошле године доспјела до Aмерике, удружили су се добротвори с обје стране Дрине. Дирнути Слађанином судбином и огорчени неправдом која јој је нанесена прије него што је спознала живот, новац за њено лијечење дали су обични људи, предузећа, банке, политичке партије... Сви су вјеровали да ће побиједити болест, а посебно Слађанин отац Стојан, који је све вријеме био уз њу. Више од свих, молио се да тумор на нејаким плућима згасне.
- Не могу да искажем свој бол. Нема ништа горе него изгубити дијете. Знао сам о чему се ради, али сам се увијек потајно надао да ће моја Слађа да оздрави - плачући прича несрећни отац, који је држао руку свој мезимице послије сваке операције, прегледа, посјете љекарима...
Од кћеркиног рођења, Стојан се није одвајао од ње. Био јој је и отац и мајка. Поготово што је Слађанина мајка напустила породицу убрзо послије рођења "тринаесте звјездице". Осим о Слађани, Стојан је бринуо о старијој кћерки Мирјани и сину Мирославу.
- Све сам издржао, почев од лијечења Слађаниних очију у Русији па до вијести која ме је прије 14 мјесеци погодила као гром из ведра неба. Тада су ми љекари рекли да Слађа има рак костију. Од тада је све било далеко теже - јецајући прича Стојан.
Sкрхан тугом, ипак не заборавља људе добре воље који су им пружили још једну шансу да осам мјесеци проведу на лијечењу у Aмерици. На Флориди је његовој Слађани најприје оперисан тумор на лијевој наткољеници. Послије тога, пребачена је на Национални институт здравља у Вашингтону, гдје су јој лијечили плућа.
- То је био шок и за њу и за мене. Примијетио сам да нешто није у реду кад је почела да храмље. Мислио сам да је негдје пала... Камо среће да је тако било - наставља тужну исповијест Слађанин отац Стојан.
Тада су све наде почеле да падају у воду. Прогнозе љекара из Приједора, Бање Луке и Београда да Слађани нема спаса показале су се тачним.
Искашљавање крви, гушење и болови, због којих је Слађана половином децембра хитно одвезена у бањолучки Клинички центар, угасили су све наде да се и посљедња "звјездица" неће згаснути.

--------------------------------------------------------------------------------
ПРАВДА
- Да је било правде, Слађана и осталих 12 "звјездица" данас би биле живе. Да има правде, неко би одговарао за, слободно могу рећи, убиство 13 новорођенчади у Републици Српској. Aко буде правде, неко ће кад-тад положити рачун за оно што је нашој и породицама других "звјездица" урадио - рекао је Слађанин стриц Милош Кобас.

--------------------------------------------------------------------------------

- Прије неколико дана помирио сам се са судбином. Умрла је у четвртак навече, сат и по прије поноћи - испрекидан је глас Слађаниног оца Стојана Кобаса.
Иако у жалости за својом мезимицом, несрећни отац није заборавио да још једном захвали свима који су све ове године дали колико су могли не би ли се нашао лијек за Слађану.
Нажалост, помоћи није било.

GLAS SRPSKE

Saucesce porodici...

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Moje saucesce porodici Kobas. Pratio sam koliko muke je imao njen otac da joj pruzi iole normalan zivot.

Isto tako je tuzno da se niko od nasih prijatelja Bosnjaka, do boli prisutnih na svim mogucim i nemogucim temama, nije udostojio da pokaze bilo kakvo saosjecanje...

Draga Sladjice , nadam se da sada sretno letis sa ostalih dvanaest andjelcica.

_________________
May God Bless The Whole World

moje saucesce...

_________________
Đuro je divan.

Hej Daljče, hvala za tekst! Ovo moram posebno da podvučem:

ПРАВДА
- Да је било правде, Слађана и осталих 12 "звјездица" данас би биле живе. Да има правде, неко би одговарао за, слободно могу рећи, убиство 13 новорођенчади у Републици Српској. Aко буде правде, неко ће кад-тад положити рачун за оно што је нашој и породицама других "звјездица" урадио - рекао је Слађанин стриц Милош Кобас.

Konačno je neko stvari nazvao pravim imenom - UBISTVO.

_________________
Ne možemo ništa uraditi za jednu sekundu, to mogu samo Srbi.

moje iskreno saucesce

strahote kroz koje je ova djevojcica prosle su preteska stvar i za odraslog zrelog covjeka, ali ona je zaista bila veliki junak i izaziva moje divljenje ! Njeno stanje je bilo tesko i pored svih ovih napora sto su cinili, tu nije bilo izgleda za boljitak sa takvim dijagnozama, s toga, ovo je pretuzno ali bolje nego patnja i bol!
slava junackoj zvjezdici!!!

Jadno dijete. Bas se napatila. Laka ti crna zemlja zvjezdice

Moje iskreno saucesce

pocivaj u miru zvjezdice .

_________________
ovan
Tretira ih kao plen, kao slabiji pol I upravo zato ga žene vole.
Imajte na umu: ne zna šta je ”predigra”
Idealan sex: brz I divalj, gde sve puca od strasti, halteri, rajsferšlusi, majice…

kaže narod ne laže valjda

ПРИЈЕДОР - У суботу је Приједор плакао, поражен тугом што се угасила и посљедња, "тринаеста звјездица" Слађана Кобас. У овом су граду на тренутак и птице престале да пјевају...
У нијемој поворци, од стана у улици Вука Караџића до градског православног гробља, корачали су Слађанини најближи, отац, брат и сестра, комшије, другари из осмог четири Основне школе "Доситеј Обрадовић", представници општинске власти, предсједник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик и више стотина Приједорчана.
Посљедња од тринаест беба, рођених ратне 1992. године у бањолучком Клиничком центру, битку за живот изгубила је у четвртак, сат и по прије поноћи. Слађана Кобас је, као и њених 12 вршњака, тада била ускраћена за кисеоник у инкубатору, који у Републику Српску није могао да буде допремљен - због санкција међународне заједнице.
Мали борац великог срца, како су сви звали Слађану, борила се против опаке болести од рођења. Обишла је љекаре домаћих и свјетских болница, али нису могли да нађу лијека за тумор костију, који се проширио на плућа.

--------------------------------------------------------------------------------
КИСЕОНИК
Према ријечима Радане Кобас, "звјездица" је посљедњих дана трпила несносне болове. Чак јој ни боца са кисеоником, која јој се налазила поред узглавља, није могла помоћи да дише.
- Каква иронија! Када се родила, није имала кисеоника. Сада, када јој више није могао помоћи, било га је на претек - жалосно прича стрина Радана.
--------------------------------------------------------------------------------

Свима је једино било јасно да је недостатак кисеоника у инкубатору приликом рођења узрок свим патњама које су ову дјевојчицу снашле. Вршњаци из школских клупа, у којима је њихова другарица сједила све док је болест није савладала, нису могли да суздрже јецаје.
- Драга Слађо, вијест о твојој смрти све нас је потресла. Сви смо те пратили и бодрили са жељама да оздравиш - биле су ријечи из опроштајног писма, које је прочитала директор Основне школе "Доситеј Обрадовић" Бранка Давидовић.
Осим крика неисказивог бола, из уста Слађаниног оца Стојана, није се могла чути ниједна друга ријеч. Он је уз своју мезимицу био на свим лијечењима, од Русије до Aмерике. У далекој Русији Слађана је пет пута оперисала очи. Кад се помислило да ће све поћи на добро, љекари су установи тумор на лијевој нози.

--------------------------------------------------------------------------------

СТРИЦ МИЛОШ
Осим оца Стојана, о Слађани је током лијечења у Aмерици бринуо и стриц Милош Кобас. За несрећу, која је задесила невину "звјездицу", каже, неко би морао да одговара.
- Не мрзим никога на свијету, али за смрт 12 беба и наше Слађе неко би морао да одговара. Сав ћу живот посветити томе да се кривци пронађу и приведу правди. Најбоље би било када би се све породице удружиле у овој намјери - рекао је Милош.
--------------------------------------------------------------------------------

Вишемјесечно лијечење на Дјечијој клиници у Београду, почетком прошле године, није уливало наде, па су сламку спаса Кобасови у марту прошле године потражили у Сједињеним Aмеричким Државама. Тада су људи добре воље с обје стране Дрине прикупили новац за лијечење "тринаесте звјездице".
Међутим, прије три и по мјесеца Слађана се вратила у родни град. Иако то није себи могао да призна, отац Стојан је слутио да је надањима дошао крај. Слађанина стрина Радана Кобас била је уз њу када је преминула.
- Цијели дан је тражила таблете против болова. Дали смо јој неколико, а онда је спавала два, три сата... Обилазила сам је и мислила да спава. Aли, када сам посљедњи пут ушла у њену собу, није одговарала на моје дозивање - кроз плач каже стрина Радана.
Позвала је, вели, Стојана. Он ју је узео у руке. Уздах и суза из једног ока били су знак да је крај...
- "Тринаеста звјездица" отишла је са оних дванаест, чији су животи давно прекинути небригом, нечојством свих који су помагали и распиривали страсти рата на овим просторима. Твоје мјесто у разреду мјесецима те чекало, али, нажалост, сада знамо да ће заувијек остати празно. Ипак, наша љубав према теби остаће вјечно у нама. Недостајаћеш нам и опомињати нас на незаборав. Почивај у вјечном миру - казала је Бранка Давидовић.

(GLAS SRPSKE)

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Uzas... Ja i dalje ne mogu da shvatim kako taj kiseonik nije mogao biti dopremljen! Da li je zaista uradjeno sve sto se moglo uciniti? Na stranu sankcije i zabrana letova, zar taj avion sto je cekao u Beogradu nije mogao da poleti i mimo zabrane? Slicnih problema je bilo i u Sarajevu (doduse bila je u pitanju jedna beba, a ja cu pokusati naci detalje o ovom dogadjaju) i avion je odmah doletio.

Osim toga zar vam se ne cini da se ovom tragicnom dogadjaju posvecuje premalo paznje u nasem gradu? Jako je tesko naci detalje o ovome. Pretraga na internetu daje nesto malo clanaka, zar niko nije nasao za shodno da napise nekakav iscrpniji izvjestaj?

Ja mislim da su zvjezdice zasluzile barem spomenik u gradu na Vrbasu, da se ne zaborave. Ime one ulicice oko bolnice na Paprikovcu ili ono na groblju tesko da je dovoljno...

_________________
Цвете от луната

http://www.slobodnasrpska.org/genocid/odbrambenirat/deca/12beba.html

_________________
Цвете от луната

Iskreno saucesce!
Zalosno da je Sladjina smrt u nasem gradu prosla tako neopazeno. Par recenica na dnevniku, novinama...
Sladja je bila jedan od nasih najvecih boraca, sinonim zelje za zivotom, ma kakav on bio, a nase vlasti... Ma ne vredi ih spominjati, djubrad!

uzas, ne znam sta drugo da kazem...



slazem se i vjerujem da nisam jedina

_________________
So close that your hand, on my chest, is my hand.
So close, that when you close your eyes, I fall asleep.