Kod:
Tekst je moj, licno moj, iskustva su istinita, ali parafrazirana u prvom i drugom i trecem licu, ali se ne odnose licno ni na tebe, ni na mene ni na prijatelja, postovani citace.
Zamolio bih one koji nisu ni procitali Upanisade, da ne dozvoljavaju sebi "luksuz" kritike mene, a da ne znaju ni o cemu se radi. A takodje i one koji osim teorije, niti prakticno nista nisu iskusili da ne istrcavaju sa suvislim komentarima
Упанишаде су за западног човека потпуно схватљив систем размишљања, далеко од бесмислица, јер не би опстале сво ово време, и у томе и лежи опасност површним и само психолошким приступом, несвеобухватном, мада сматрам да сам, и то могу увек, и тек требам, да им анализирам и разложим квазидуховност, тако да више никад не саставе оно што је лукаво мимикријски инкорпорирано, транскорпорирано, ...
Да поједноставим. Ако имамо некога у било којој инстант секти далекоисточне оријентације, морамо имати и адекватан приступ. Као прво, морамо знати да је такав пренебрегао питање одговорности и питање страха од смрти кога сам већ објаснио на ТЕМИ ДАЛЕКОИСТОЧНЕ РЕЛИГИЈЕ, како они превазилазе - исто као и будисти. Дакле, шта бива са ОДГОВОРНОШЋУ онога који је на ивици или је већ поверовао у реинкарнацију, ћу банализовати примером само да бих био лакше схваћен, мада ни ја ни ти, поштовани читаоче, нисмо стварни актери приче, нити је она карикирана у мери у којој се чини да јесте. Које су могуће консеквенце?
Дакле, следи прича:
Гуру ти каже да је твоја судбина предодређена твојим претходним животима
[да у овом трпиш последице из претходних и да деловањем у овом узрокујеш последично будућ. Гуру те концептом о реинкарнацији тера да загризеш концепт "с оне стране добра и зла", имплементирајући ти, а да тога ниси ни свестан, славину, одвод властите одговорности за овај живот и пажњу у њему].
Ја ти кажем да није [], него да пазиш кад излазиш на УЛИЦУ.
Згази те ауто. Твом ортаку који је секташ такође, кад заусти да изнесе моје мишљење, заправо хришћански став о ПАЖЊИ И ОДГОВОРНОСТИ, гуру испира мозак да му је покојни пријатељ имао лошу карму (нпр. није жалио жива бића у прошлом животу, па је морао да отплати кармички дуг), а да сам ја банални простак који није у стању да схвати ни најелементарнији концепт... Сутрадан ортака удари трамвај, и прикова за кревет. Гуру му каже да је, ето, срећан што је тако отплатио своју злу карму, тј. да будући парализован не може да наштети свом будућем кармичком животу, и да сад може да се усредсреди само на медитацију, увирању у себе, да се ослободи још само свог ега, који га још једино везује за материјални свет, ето атмана. Ја му кажем немој, чувај душу. Овај наставља, захваљујући гуруовим саветима да упражњава и оне јоге које нису за примитивне, већ напредне. После пар година отвара 3. око [чеону чакру], добијајући неку визију у вези са смрћу неке животиње... Ја му кажем, некрсту, изгубићеш душу своју. Он наставља, овладао је самим собом у потпуности, по речима Праџапатија, поистоветио се са боговима. Прича ми како је разгледао ослободивши дух свој од свога тела, изашавши на темену чакру, привезан за уже, верујући како ће се реинкарнирати као више биће, јер је тиме превазишао људски род, надвладао своју парализовану телесну љуштуру...
Ја одлазим од њега, отписавши га коначно, јер је потврђен нечист дух комплет; опседнутост је друго, јер постоје симптоми, но овај их није имао, осим темених растављених костију, а што ја нисам знао [вертикална бразготина на челу из минуле године је скоро зацелила]. Читам у новинама сутрадан: Самоубиство последњим астралним путовањем.
+++++++++++++++++++++++
Подсвест не постоји, поштовани читаоче, него се ја обраћам свести твојој и кажем ти, пази, не измишљај непостојеће фолдере, јер ће ти се одговорност прелити у њих, а да нећеш ни знати. Демони ће ти искреирати прошле животе, усисаће ти њима одговорност у њих (прошли животи су усисивачи одговорности), уместо да је задржиш у овом животу, нећеш ни знати шта се збило с тобом док сам себи копаш подсвест,... јер, да ли би волео да уместо ватреног зида имаш у свом компјутеру подомотницу која те може изненадити вирусом нпр.?
Унутрашњи конфликт као мамац медитантски сам лепо објаснио чега је последица, на ТЕМИ ДАЛЕКОИСТОЧНЕ РЕЛИГИЈЕ.
Свакако да психолошки приступ не вреди 5 пара, ако субјекат држи за истинит концепт да се ослобађа властитог ега, а сваки западњак је управо тако и схватио хиндуизам, што је и основ подвале и преваре коју треба инкриминисати.
Концепт ега је под број 1 који треба елиминисати, јер је наопак, подвалаџијски, 2. је подсвест, која такође не постоји. Ево, ја ћу самог себе назвати примитивним и неуким (блажени нишчи духом, безазлени, рече Христос), али никад не бих ни знао да его и подсвест постоји, да нисам чуо од других. Ево, ја тврдим да то ни непостоји, него су то измислили којекакви заводници, укључујући и лажне филозофе (који, узгред речено, не знају ни поделу саме филозофије). Колективна уобразиља као пандан индивидуалној под називом его, а наравно помаља се и "колективна свест". Ако сам уображен, неко ће ми ваљда рећи да не будем, али да ми неко прича како је мој САСТАВНИ део и его и подсвест, неће моћи, а то је примарна спона, на коју се накачио хиндуизам западу, у модерној варијанти, подсвест. То су две основне небулозе, чак претње које треба инкриминисати, те елиминисати, али ето и ти, поштовани читаоче, користиш ову другу, (под)фолдер који има статус shared, permissions, ownership, de/compression, auditing...heh... морам мало да се нашалим: је л' си умрежен у свесветски ум, односно колективно несвесно (оманух, изгледа подсвест није у несвести)?
И опет, ти мозгаш о подсвести, а ја кажем да ти она ждере свесну одговорност; хоћу, поштовани читаоче, да ту спрегу препознаш.
Па психоанализа, па емоционална интелигенција, па ово, па оно, све изокола око круга астролошког, као да хришћански теолози немају Библију, па да реагују, него чекају Исаија 47,13 да се оствари (а постоје и други стихови).
::::::::::
Да се вратим на тему и закључим.
Мислиш, поштовани читаоче, да тешке су моје речи. Па и треба да буду тешке, јер зато и уздишемо отежали, јер нећемо да се свучемо, него да се још обучемо... (апостол Павле, оставио сам и друге цитате у теми ООБ & НДЕ, на мом сајту, на страници: лукави), а не ко неки, дуне ветар и однесе их. Боље је ваљда да на време попадају и покоре се, кад неће да се понизе, него се самоузносе, док не буду бачени у таму најкрајњу (види Јеванђеље по Матеју), космичку...
Да, поштовани читаоче, ја те не лажем, а ти провери изјаве оних који су остали у животу, имаш их и у католичкој, а и у православној егзорцистичкој пракси, да, оних из којих су изгоњени демони, нечисти духови, зли дуси, бесови. Ја се тиме не бавим, нити ћу, али допадне ми по који чланак; но, боље је спречити, него ли лечити (чистити).
Дакле, психолошки са становишта подсвести или модерне психологије или психоанализе, неком ко је индоктриниран горе побројаним концептима, не може се ништа постићи, а камоли тамо где су се последице већ испољиле тумачити психопатологијом. Треба, значи, демонтирати целокупан далекоисточни религиозни концепт, свеобухватно искоренити. Ако човек кад гради, унапред треба да прорачуна да ли може довршити, па што тако не би било и кад треба нешто да разгради? Дубоко контемплативно или окрутно? Ја бих рекао, одговорно и темељно. А што се тиче дечурлије и секти, само треба више посветити им ПАЖЊЕ, као усталом и у свему другом, одговорно им понудити одговарајући садржај, и наравно, ПАЗИТИ.
Конкретно, једном приликом, пре једно 10-15 година, кад бејах млад и цуњах градом, сад се сетих, снимио сам ситуацију, у оној кући на Бановом брду (другара је интересовала њихова храна, биле су неке бљутаве грицкалице, а мене музика), и отприлике методолигија им је иста као и било које секте, с тим што, приде, нуде младима задовољење апетита, да се буде различит, посебан, па даље, мистичан, мистериозан, и то све кроз песму и дружење. Да, суморна свакодневница, нека врста бекства од стварности, тражења уточишта, садржаја, смисла и осмишљености. Треба друштво на разним нивоима, у сваком случају, да се бави младима много више, јер су у фази сазревања и дозревања, радозналости за новим, далеким, непознатим, релативно лак плен, кад боље размислим.