Svestenici u sluzbi mamone (vatikanski virus):
И СВЕШТЕНИЦИ ИМАЈУ
ДОПУНСКА ЗАНИМАЊА
Бизнисмени у мантији
Попови међу највећим грађевинарима, а однедавно и угоститељи. – Тешко издржавати породицу од свештеничке плате, а попадије не раде
ШАБАЦ – Изградња и продаја станова и локала постали су у Шапцу веома уносан посао, а међу приватним предузетницима све више је свештеника. Упућени тврде да су од овдашњих 20 попова чак седморица велики инвеститори и набрајају оца Богдана, Младена, Тому, још једног Богдана...
Владика шабачко-ваљевски Лаврентије има разумевања за овај, али и друге бизнисе својих свештеника, па и сам радо свраћа у кафић који је одмах поред епархијског дома отворио поп Војислав Петровић.
Највећи градитељ међу шабачким свештеницима, који озбиљно конкурише и осталим предузимачима, јесте Богдан Симанић. Његово предузеће „Угао” води се на попадију, а у називу је много симболике, јер су све зграде до сада подигнуте на угловима улица. Тренутно зида пословно-стамбену вишеспратницу на новој атрактивној локацији, ћошку улица Војводе Мишића и Попа Карана, у својој парохији.
Шабачки свештеници су подигли и читаву ламелу у највећем стамбеном насељу Бенска бара, а готово свакодневно се могу видети са мајсторима. Отуд не чуди и изјава оца Томе да су „његови станови практично освештани, колико их је нагледао”. Они кажу да је данас тешко издржавати породицу од свештеничке плате, поготово што попадије не раде, па су принуђени да додатним пословима обезбеде материјалну сигурност.
Ово је и аргумент свештеника Војислава Петровића, једног од највећих противника Милошевићевог режима у овом крају, кога српска јавност памти још од деветомартовских демонстрација 1991. године, када је са полицијског возила скинуо такозвани водени топ. Са супругом и петоро деце поп Воја живи у кући у центру града (одмах уз епископију), коју је подигао уз помоћ оца и брата на раду у Швајцарској, а у чијем дворишту је протеклог лета отворио кафић „Звонце”.
Петровић објашњава да се угоститељски објекат води на супругу, и да у њега углавном долазе породични људи, који ту могу да слушају духовну музику, или погледају фотографије са бројних митинга Српског покрета обнове. Према његовим речима, кафић је добио име по трагично страдалом функционеру СПО-а Звонку Осмајлићу, а далеко је то још од правог бизниса. Неколико пута на кафи је био и први комшија – владика Лаврентије.
Допунске активности шабачких попова њихове колеге углавном одобравају, док је јавност подељена. И док једни тврде да имају више поверења у куповину станова од свештеника, други се питају – шта се догодило са њиховом мисијом да буду курири Божје речи, да преносе поруку вере, љубави, скромности и помирења.
„Зар то није разлог њиховог професионалног постојања? Моја породица, фамилија, пријатељи, комшије и други људи са којима сам причао о овом проблему хоће да верују у то. Али, како да верујемо неком ко заборави да дође на парастос, ко дође да свети водицу на погрешну славу, коме мобилни телефон звони док чита молитву...”, каже у отвореном писму Шапчанин Светислав Дамњановић.
Он истиче да је свештеник који је „служио у њиховој парохији пре Богдана Симанића (са угла) доносио у домове мир, а својим беседама уливао топлину”. То сада није случај, због чега су предали молбу епархији за промену пароха.
М. Мијушковић
Izvor:
http://www.naslovi.net/search.php?q=valjevo
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
