Meni sve vuce na to da se kod tog "ogromnog dugovanja" radi o dugovanju na koje su isle kamate,pa kamate na 'glavnicu + prethodnu kamatu',te se od tih 'zakamatanih kamata' nabere 10 puta vece cifra od one koju su ljudi potrosili.Kad to radi pojedinac,onda je to zelenasenje i kaznjivo je zakonom,kad to rade drzavne institucije to je ok.
A ko izracunava i daje penzioneru kamatu na penziju koja kasni i na one jadne postotoke koje primaju?
U cijeloj prici me je 'ubolo' to da se radi o "djeci" od 26 i 23 godine.
Djeci!!!
Mislim i ja sam u tim godinama radila i pomagala roditelje.
Djevojka od 23 godine moze lako naci posao.
Konobarica nije neki posao,ali ja sam rekla - da nemam nista drugo bila bih konobarica,pa i ulaze bih cistila.
Ako mogu naci laksi ili bolji posao ok,ali da moram birati izmedju toga da me izdrzavaju stari roditelji i toga da budem konobarica ili cistacica - ne bih se imala razloga dvoumiti.
Posteno raditi nije sramota,a bilo bi me sramota da mene zivu i zdravu izdrzavaju bolesni i stari roditelji i da od njih trazim za uloske,a ja kobila od dvadeset i kusur godina.
Dakle,oglasi su puni upraznjenih mjesta za konobarice,taj posao nosi sa sobom odredjena sranja,ali ako si gladan i ako nemas,ako si socijalni slucaj - onda ne biras.
Briga o starijim osobama je posao za koji je tesko naci radnu snagu.
A uz sve to vec duze vrijeme vidjam oglase tipa "trazim porodicu za zivot na imanju i brigu o imanju",pa ko nema...
Mozda djevojka mora biti uz majku (ako majka nema za lijekove,a ko zna koja je bolest u pitanju,mozda treba stalni nadzor i njegu),ali on sa 26 godina da ne moze raditi bilo sta.
Cudno mi je to.
Ma za oba 'djeteta' mi je cudno.
Nisam hladna osoba,ali ako sam ja mogla i prehladjena i svakakva raditi do 3 sata popodne jedan posao,rucati kod kuce za pola sata i ici raditi ankete do pola 11 navece na temperaturi minus x,onda mogu i drugi raditi bilo sta,a ne odmah kukati "daj mi!!!".
Starijim osobama se mora pomoci,jer su to uglavnom bolesne osobe,a stariji tesko mogu i naci posao (ako su u stanju da rade).
Ali nisu oni jedini slucaj.
Mnogo penzionera zivi uzasno.
U jadu i bijedi.
Potrebno im je lijecenje,a oni ni za hljeba nemaju.
A sto se tice grada i parka - ja sam odavno rekla da nam je grad tako super,kao i sve ostalo u gradu,da nam je jedino ostalo jos parkove da sredjujemo i ulazemo u njih milione maraka.
Pa kako ih nije sramota pokraj onakve psihijatrije da uredjuju park i na to potrose 2 miliona maraka.Ono je sramota,jad i cemer ovoga grada!
Zalosno je gdje ti ljudi budu,spavaju (ne mogu reci lijece se,kad je to daleko od istine).
A dok bi iduci tako dosli do uredjenja parkova trebalo bi mnogo,mnogo...
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
