banjalukaforum.com

Поштована хришћанска браћо,

пореклом сам из Црне Горе, тачно из Никшића, тренутно се налазим у Немачкој на привременом раду. По вероисповести сам муслиман. Пре око 2 године, пошто сам прочитао Свето Писмо, нарочито Нови Завет, као и свих 6 књига Апологетике од аутора покојног Лазара Милина, најпознатијег српског апологете, отвориле су ми се очи, спознао сам да је једино Хришћанство-Православље права истинска религија.

Прочитавши часни Коран увидео сам пуно нелогичности и противречности, рецимо, што се тиче џенета, он је толико материјалан и у нескладу са Божјим својствима да се у њему вечни
живот замишља у сексуалним уживањима са више девица, наши теолози хоће да Коран докажу природним чудима као што је излазак и залазак сунца, измијена дана и ноћи, мијесец, звијезде итд., што уопште и не представљају чуда у метафизичком смислу.

Сам Мухамед, оснивач Ислама, није за живота чинио никаква чудеса, нит је давао икакве знаке натприродног Божјег откривења, за разлику од Исуса који је чинио чудеса и потврђивао истинитост своје науке. То су само неке противречности од својстава сржи Ислама, а има их на стотине у Корану око којих се и наши теолози муче да их објасне... Што се тиче Хришћанства, видим да је оно дубоко поткрепљено историјским аргументима, да су чињенице виђене и опипане, али и безбројним чудима која се и дан-данас појављују као што су (код православаца) мироточење икона, нетрулежна тела светаца, разна исцељења пред светим моштима или чудотворним иконама, појава Светог огња у Јерусалиму у Храму Христовом.

Док код Ислама нема ни трага од таквих чуда. Видим по свој етици да је Хришћанство религија љубави према Богу у Тројичној Ипостаси за разлику од Ислама као религије џихада и убијања свих припадника других религија, јер се сматрају неверницима, по Исламу Бог је далеко од нас и општи у најбољу руку преко пророка (Мухамеда), док у Хришћанству видимо да је Син Божији ради спасења људи сишао са небеса, пострадао за све нас грешне и својим Васкрсењем даровао нам живот вечни за сваког ко поверује и прихвати га.

Према свему изложеном, при бистрој свести и здравом разуму, чврсто сам одлучио да се крстим и примим Хришћанску – Православну веру чим се вратим у Црну Гору, мислим, тамо на прољеће. Имам жељу да се крстим у манастиру ако је то могуће, ако не у Цркви, мада сам заинтересован да обавим крштење у манастиру Острог у Црној Гори, који је иначе познат по св.Василију и који сам ја, док сам боравио тамо, редовно посећивао. Због тога бих вас питао, пошто сам друге вероисповести, да ли би могао на крштењу да ми буде кум православне вероисповести или не, поред тога хоћу да знам да ли ја лично имам право на Исповест и Причешће иако још нисам примио Православље, пошто овде у Немачкој има и Српска Православна Црква.

Желио бих да ми обавезно одговорите на ово моје питање, пошто је питање приватно, нисам унио емаил адресу, пошто користим од пријатеља компјутор, а нисам хтео да пишем његову маил-адресу. Све најлепше од Христа Господа.


Ахмед Фадиљ


ПС: Наставиће се...

_________________
Маран Ата

Свака част. јеси чуо о оној исповести чивута и преласка на ХРИШЋАНСТВО (ПРАВОСЛАВЉЕ)

_________________
Абвун дбашмајо

На Ђурђевдан 2005. године, Емир Кустурица се крстио у Српско Православној Цркви као Немања Кустурица. Крштење је обављено у манастиру Савина код Херцег Новог, а кум на крштењу је био Владимир Чукавац, шумар са Мокре Горе, Србија.

Овај корак је међу поштоваоцима Немање Кустурице (бивши Емир) схваћен као повратак његовим српским корениима, док критичари кажу да је он "коначно издао његове мухамеданске корене". Миле Остојић (босански Хрват) каже: "... треба записати да је Кустурица први Православац у недавној историји, коме је име оца било Мурат".

Сам Немања Кустурица је то коментарисао овако: "Мој отац је био атеиста, који је себе увек сматрао за Србина. Добро, можда смо ми били мухамеданци у задњих 250 година, али смо пре тога били Православни, а дубоко у нама ми смо увек били Срби, јер религија то не може да промени. Постали смо мухамеданци само да бисмо преживели турски зулум."

Немања Кустурица испред цркве коју је подигао

_________________
Маран Ата

Књига "Зашто нисам муслиман" може да се купи овде:

http://www.amazon.com/exec/obidos/tg/detail/-/0879759844/104-5784455-7628711?v=glance

----------------------------

Иначе, писао је Ибн Варак, рођен и одрастао негде на индијском потконтиненту. У књизи пише о страшној истини о тој секти. Пише о бруталној тортури свих оних који су пали под доминацију мухамеданске секте, од времена педофила Мухамеда, па до данашњих дана. Пише о мањинама, ученим људима, женама, робовима у мухамеданству. Пише о масакрима Јевреја и њиховој депортацији из Медине и Кибара, пљачки њихове имовине и отимачини око имовине међу сатанским следбеницима Мухамеда... Сличан варваризам је поновљен кроз историју и према Хришћанима, Зороастријанцима, Хиндусима, а у новије време и према Ахмедитима, Бахаима и осталим мањинама у Пакистану, Ирану, Ираку, Сирији и другде где је мухамеданска секта у већини.

Говори о постанку мухамеданства, о паганском наслеђу, о утицају Јудаизма, Хришћанства и Зороастризма на педофила Мухамеда и његову секту. Говори о раним данима педофила Мухамеда као проповедника и његовог ривалства са Ал Надиром, који је био у оно време други проведач бајки и о Мухамедовој освети против тог свог конкурента.

Говори о коренима многих мухамеданских веровања које потичу од Мухамедовог празноверја, о грешкама које су потекле од његовог неразумевања Светог Писма, о грешци где је поистоветио Богородицу Марију са Маријом, сестром Ароновом.

А онда говори о Мухамедовој конверзији из проповедника у деспота, како се његов позив на толеранцију (док је био нејак са следбеницима) претворио у у позив на убијање и пљачку (када је ојачао свој положај у Медини). Говори о томе како је организовао пљачке каравана, убиства људи, силовања жена, и узимања 20% за себе од свог плена.

_________________
Маран Ата

Конверти у Хришћанство оптужени за "апостасију"

Бандар-и Бушер, Иран -- Хамид Пурман, који је постао Хришћанин 1980. године, оптужен је за апостасију и врбовање. "Ако буде окривљен, добиће смртну казну", рекао је портпарол МЕЦ, организације која је пратила цели догађај. Зарадио је затвор за наводну превару иранске војске јер у официрском кадру није дозвољено да буде ико други сем мухамеданаца.

Ухапшен је 9. септембра 2004. године заједно са 85 других чланова његове хришћанске цркве. Остали су пуштени након 3 дана, док је Хамид задржан због наводног прикривања своје конверзије у Хришћанство од својих старешина.

Почевши од 13. априла, Хамида су свака два-три дана изводили пред исламски суд у Техерану, где су га убеђивали да се врати у мухамеданску секту. Након 2 недеље, то је престало.

15 фебруара 2005. године, Хамид је окривљен по свим наводима оптужнице, успркос доказима који показују да су његове старешине знале да је он Хришћанин чак и пре него је унапређен у официрски чин. Кажњен је на 3 године затвора, избачен из војске и куће у којој је живео са породицом а која је била у власништву војске.

Линк за цркву у Ирану: http://www.farsinet.com/

_________________
Маран Ата

Мехди Дибај који је рођен као мухамеданац, постао је Хришћанин пре 45 година. 1993. године, мухамедански суд у граду Сари (Иран), осудио га је на смрт. Пресуда је донешена на бази "апостасије" (напуштања мухамеданске сатанистичке секте). Након што је вест о смртној пресуди продрла у светску јавност, реакција светске јавности натерала је мухамеданце да оптуженог пусте на слободу.

Пет месеци након пуштања, Мехди је киднапован на улицама тог иранског града и убијен.

http://www.farsinet.com/dibaj/

_________________
Маран Ата

Хусеин Судманд - Иран, осуђен је за напуштање мухамеданске секте, на смрт вешањем. Казна је извршена у децембру 1990. године.

Хусеин је постао Хришћанин 24 године пре него што је брутално убијен. Његово вешање 3. децембра 1990. године је било само део веће кампање мухамеданских власти над хришћанско мпопулацијом Ирана.

http://www.farsinet.com/dibaj/pastor_soodmand.html

_________________
Маран Ата

Многе приче о терору унутар мухамеданске секте, као и о терору које та секта шири према онима који нису чланови мухамеданске сатанистичке секте, могу с епронаћи овде:

http://www.exmuslim.com

Сајт воде, као што и само име сајта каже - бивши мухамеданци.

_________________
Маран Ата

Син пустиње прича како и зашто је постао Хришћанин
-----------------------------------------------------------------

Рођен сам у Саудијској Арабији као мухамеданац. Били смо веома срећна породица. Научио сам једну шестину курана напамет, и редовно читао хадисе. Када сам доспео у године тинејџера, постао сам један од имама у џамији.

Редовно сам постио за време рамадана, молио се и више од обавезна четири пута дневно, ишао на хаџ... Увек сам се надао да ћу изаћи пред Бога. Моје наде су се појачале када сам размишљао да одем и борим се "у алахово име" у Афганистану. Тада сам имао 16 година. Моји родитељи ме нису хтели пустити јер сам био превише млад.

Одувек сам волео мухамеданце, а у мом срцу није било места за љубав према Хришћанима, а Јевреји су били мој највећи непријатељ.

Убрзо ме живот одвео у невоље. Једног дана док сам размишљао о свом великом проблему са којим сам био суочен, сетио сам се многих чуда које је у свом животу починио Исус, и како је помагао људима у невољи. Махинално сам рекао "Исусе помози ми". Истог момента сам се тргао у недоумици зашто сам рекао тако нешто "глупо"... Дан и по након тога, мој животни проблем је био разрешен. Сетио сам се кога сам позвао да ми помогне, и зато сам одлучио да мало више сазнам о Исусу. Да сазнам да ли је он био Бог, како Хришћани тврде, или само пророк као што тврде мухамеданци.

Био сам отпутовао у Европу, и након три дана требао да се вратим на Блиски Исток. Задње ноћи пред повратак, имао сам сан. Гледао сам како један човек који је био другачији од групе коју је предводио, одлази са њима кроз врата иза којих је била јака светлост. Изнад тих врата стајао је крст. Ујутру када сам се пробудио, био сам јако срећан као никада раније у животу.

Након годину дана читања Библије, постао сам Хришћанин.

_________________
Маран Ата

Исповест Сиријца Зијада о томе како је постао Хришћанин:
---------------------------------------------------------------------------

Рођен и одрастао у Дамаску. У току свог детињства, практикова мухамеданство као и целокупна његова околина и породица. Често је ишао у џамију са оцем и три брата. Редовно постио мухамедански пост.

После дипломирања, Зијад се преселио у Ријад - Сауди Арабија, где је радио као инжењер. Док је радио тамо, ишао је на поклоничка путовања у Меку.

1979. године, са својом породицом одлази у Немачку на специјализацију на коју га је послала фирма. Тамо му се кћерка разболела и морала је у болницу. Након 4 дана, третман у болници није показао резултате, и изгледало је да ће девојчица да умре.

Очајни Зијад док је седео у чекаоници болнице, приметио је на средини на столу, поред разних часописа, две верзије Светог Писма - енглеску и немачку. Узео је да погледа шта у њој пише...

Сећао се неке реченице коју су још док је као дечак живео у Дамаску чуо од неких сиријских Хршћана, и потражио је где то пише у Библији. И пронашао је - (Јован 14,13-14).

И... помолио се Исусу Христу за оздрављење његове болесне кћерке. И... Бог је услишио његову молитву. Девојчица је оздравила, и након 2 дана је отпуштена из болнице.

Након тога, Зијад и његова жена су постали - Хришћани.

Слава Богу.

_________________
Маран Ата

Ибрахим из Египта прича како је постао Хришћанин...
--------------------------------------------------------------------

Ја сам обичан човек из делте Нила, који је одрастао на фарми. Имао сам исламско образовање у свом детињству, и припремао се да будем учитељ курана. У ту сврху сам био укључен у Абу-ал-Азајем школу.

Једне вечери након молитви у џамији, упознао сам имаме Мухамеда и Сулејмана, који су ме позвали да се придружим групи ал-Икван ал-Муслим која је један облик муслиманског братства. Њих двојица су ме припремали да будем говорник, и дали су ми гомилу књига да се припремам за то. И тако сам постао проповедник, и дали су ми да проповедам сваког првог понедељка на почетку лунарног месеца. Убрзо после тога су организовали да идем од џамије до џамије и проповедам чак и у оближњим градовима...

У исто време, моја породица је имала помало проблема због мог ангажмана, јер је братство у коме сам био сматрано за фанатичко и фундаменталистичко од обичних верника.

У мојој жељи да ширим ислам даље, почео сам да се дописујем са извесним Џоном из Пенсилваније, ступивши у контакт с њим преко магазина који ми је доспео у руке. Тамо је било много адреса и изабрао см једну случајно и написао писмо. ПОчело је дописивање које је трајало две године.

А онда је дошло изненађење. Џон је јавио да долази у посету и да ће свратити и у моје село. Тада сам по први пут стварно видео једног хришћанина. У сваком погледу ме фасцинирао. Његов говор се углавном састојао од цитата Библије и био сам љубоморан на његов интимни однос који је имао са Богом. Почео сам и ја више да употребљавам цитате из курана.

Оно што ми је било јасно је да ће на самом суду, на тас да се ставе добра и лоша дела сваког човека и оно што претегне, тако ће и бити. Ислам нас учи да је довољно да 51% добрих дела превагне и да нам следује "рај" који се састоји од сексуалних задовољстава...

Мој унутрашњи немир је растао до тачке када више нисам могао ноћу да спавам. У сред ноћи сам устао и отворио Библију... отворио сам је и поглед ми се зауставио на стиху "Савле, Савле, зашто ме прогониш..."

Још нешто је почело да ме мучи. Куран говори о томе како је Бог на крст послао некога ко је личио на Исуса, а да то није био Он... Ако је то тачно, то би значило да је сам Бог заправо највећи преварант!!!

У исто време, постао сам свестан и контрадикторности курана. Иако се тврди да Исус није био жртвован, на другом месту се јасно говори о Исусовој смрти у сури 3,55.

И по први пут у мом животу, све ове нелогичности, и још многе друге, почео сам пажљиво да истражујем. Након година студирања дошао сам до јединог могућег закључка - Библија је аутентична реч Божја. Али... ипак ми је било потребно чудо.

И оно се и десило... једне ноћи сам имао сан у коме ми се јавио лично Исус Христ. Пробудио сам се уплакан, скочио са кревета и помолио му се. О мојој конверзији сазнао је мој пријатељ из детињства. Пошто су лидери братства приметили промену на мени, испитали су га и он им је признао шта се дешава. Ухватили су ме и јавно сам бичеван испред џамије у којој сам некада проповедао ислам. Дали су ми три дана да се одрекнем Христа и вратим у ислам. Морао сам да побегнем јер би ме у противном убили. Јурли су ме од мог села све до Исмаилије, али сам на крају нашао утчиште у Каиру.

Ни тамо нисам могао остати, јер је полиција претила да ако ме поново ухвате да ће ме убити. Поднео сам молбу за исељење у Америку. И отишао сам...

_________________
Маран Ата

Баракат Улах из Пакистана прича како је постао Хришћанин
--------------------------------------------------------------------------

Рођен сам као шиа муслиман у малом градићу на граници према Пенџабу - Индија. Наша породица је била поштована у месту живљења. Мој деда ми је често цитирао куран док сам седео на његовом крилу. Моја бака је била толики верник да су многе жене тражиле да буду сахрањене близу њеног гроба са главом окренутом ка њеним стопалима. Један од њене браће се преселио у Крабалу, град где је имам Хусеин, унук пророка Муамеда, убијен и сахрањен.

Када је дошло време да кренем у школу, у нашем крају су најбоља школа је била она коју су држали мисионари. Тамо сам по први пут дошао у контакт са хришћшанством. Мој отац, Шаик Рахмат-Али је био поприлично толерантан према другим религијама. Али, његов млађи брат, био је насупрот томе, стриктни шиа муслиман. Убрзо ми је отац дао неке књиге да их читам. Једна од њих са насловом Зубдат ал-Акавил фи Тарџих ал-Куран ала ал-Анаџил је посебно утицала на мене. Садржавала је упоредне разлике у учењима хришћанства и ислама, наводне контрадикције у стиховима Библије, и примере критика Библије. Наоружан тиме, имао сам обичај да пресрећем мисионаре и постављајући им питања правим смејурије од њих.

Окуражен тиме, наставио сам да читам и друге књиге које ми је стиц давао. Наишао је и месец мухарам када млади дечаци иду улицама и бијући се у груди узвикују "Хусеин шахид карбале". Стекао сам навику да се понашам као бесна звер и у школи а и на улици када год бих видео неког од хришћана које сам волео да исмејавам. Схватио сам да нешто није у реди самном, и почео сам редовно да идем у џамију и молим се да ме Бог ослободи овог бремена. Али... слбода није долазила. Ма колико да читао куран, или изговарао молитве, ништа није помагало. Мој осећај кривице се повећавао из дана у дан.

А онда је десио преокрет. На крају школске године, ишао сам кући са добрим вестима да сам не само са успехом завршио тај разред, него да сам био најбољи у разреду. Када сам стигао, на вратима ме чекао стриц. повео ме у страну и рекао да је мој отац постао хришћанин и да је цео градић због тога узнемирен. Ушао сам у кућу и поздравио се са мајком, браћом и сестрама који су такође прешли на хришћанство. Стриц је ушао унутра, извео ме напоље и рекао да ја више не могу да будем у сродству са тим "неверницима". Рекао је да ће да ме усвоји.

Након неколико дана, позван сам на скупштину стаершина градића. Рекао сам им да иако немам намеру да напустим ислам, нема намеру ни да заборавим своју породицу. Оно што ме запањило је да су ми нудили мито само да останем муслиман.

Увече сам разговарао са својим оцем. Рекоа ми је да је 20 година тражио истину и да је нашао у Христу. Када сам покушао да свм оцу поставим она иста питања која сам постављао хришћанима, он је рекао да одем код мисионара који ће на њих да одговоре. Отишао сам. Али сам се и разочарао, јер мисионари нису могли чак ни да разумеју у чему је проблем око мојих питања.

Након тога, мој отац је одлучио да ми да књиге које су њему помогле да постане хришћанин. У тим књигама сам научио следеће:

- Да нема никаквих доказа да је Библија преправљана.
- Да је Исус Христос био без греха док је Мухамед тражио опрост својих.
- Да је Мухамедов живот био далеко од узорног.
- Да иако куран садржи многе моралне савете, нигде не учи како да се ослободим ропства греху.

Крст на коме је Христос умро, почео је да има итекаквог смисла, јер да би могао да ослобађа људе од греха, он сам је морао да покори грех... кроз своје страдање и васкрсење.

Убрзо после тога - крштен сам.

_________________
Маран Ата

Турчин Мустафа прича како је постао Хришћанин:
-------------------------------------------------------------

Било је летње јутро. По обичају сам отишао на посао где ме уредник локалног листа дочекао и послао да истражим причу о томе како јерменска црква у Турској стоји иза јерменске организације АСАЛА. Требало је да се прерушим у Јерменца и увучем међу њих.

Почео сам да обилазим цркве које су биле у Истамбулу. Представљао сам се као продавац. Убрзо сам постао уобичајени члан конгрегације, а спријатељио сам се са Јерменином који је имао радњу на великом базару. Моја истрага је давала апсолутну нулу, и након неког времена сам отишао код уредника и то му рекао. Он се наљутио и "тражио причу". Наредио ми је да се вратим и наставим посао.

Убрзо ми је свештеник рекао да би дибро било да се укључим у веронучку школу... Помислио сам да ћу бити присутан на тајним састанцима, и пристао сам. Тамо сам се смејао унутар себе, мислећи о томе како је "Библија измењена" и како ти људи "немају појма о истини коју сам ја знао". Написао сам чланак о муслиманима који су ту били и које сам сматрао за издајнике.

Следећег дана, у новинама је изашао чланак "преварени од свештеника" који је говорио о тим муслиманима, на основу података које сам ја доставио. То је веома изнемирило хришћане међу које сам ишао. И док сам ја на састанку клео новинара који је писао чланак, они су ми рекли да то не радим, јер је и Исус Христос рекао да непријатеље не кунемо, него благосиљамо.

Али, нешто у мени је почело да се буди... изгледало ми је потпуно нелогично да они тако реагују уместо да буду бесни на новинаре и лажи које су писали о њима. Пошто сам добро познавао куран, а и мој отац је био један од оних који га знају напамет, питао сам се... где то у курану пише да је Библија измењена? Ако нигде не пише, да ли то значи да ми верујемо у нешто што није у курану?

Дошао сам кући, отворио куран и почео да читам... убрзо сам наишао на делове који говоре о томе да је Библија реч Божја која је објављена пре курана. А онда сам наишао на делове који говоре о томе како нико не може да измени реч Божју:

"... Нико не може променити његове речи.." (Кехф 27)
"... нико не може променити заповести Алахове..." (Ал-Анам 34)
"... нико их не може променити..." (Ал-Анам 115)
"... реч Алахова не може се изменити..." (Јунис 64)

итд...

Многи делови курана су тврдили да нико не може изменити реч Алахову, истовремено тврдећи да је Библија реч Алахова, а ми верујемо да је она измењена!!!

То ме јако погодило. Истовремено, очи су ми боле очигледне контрадикторности курана... поготово она места где се Хришћани и Јудаисти називају нама најсичнијима, а на другом како су нам управо они највећи непријатељи.. И где год да сам погледао у курану, на сваком месту је било и позитивно и негативно мишљење о свему. Чак и по питању саме смрти Исуса Христа, постоји очигледна контрадикторност.. на једном месту пише да је умро (Ал-Имран 55, Ал-Ниса 157-158), а на другом да је Алах подметнуо неког другог човека уместо њега.

Обратио сам се свом оцу који је имао високо религијско образовање и знао је куран напамет. Ни он није могао да ми помогне. Моја конверзија приводила се крају... Убрзо након тога, на састанку цркве, изашао сам на подијум и признао да сам ја репортер који је скупљао податке за новине. Очекивао сам да ће да ме убију батинама... уместо тога, они су ме прихватили као свога брата........

_________________
Маран Ата

Гарба Адаму из Нигерије прича како је постао Хришћанин
-------------------------------------------------------------------------

Када сам имао три године, послали су ме у школу курана, што је после и остало моје једино формално образовање. Научио сам да пишем и читам арапски. Након 13 година похађања те школе, отишао сам у оближњи мисионарски центар да тражим посао. Пошто сам био још млад, дали су ми да чистим просторије. Једне ноћи, имао сам сан у коме ми анђео испоручује поруку. Ујутру сам то испричао мисионарима који ме нису узели за озбиљно.

Оженио сам се, и након неколико година, довео и другу жену. Мисионарима се то није свидело и изгубио сам посао у мисији. Почео сам да продајем тканину на локалној пијаци. У слободно време, учио сам да читам и пишем на латинском. Једног дана у мој градић су дошли муслимански проповедници и основали локалну мисију. Пошто сам знао да читам и пишем, постао сам секретар мисије. Држава је мисији у знак подршке доделила мотоцикл, а ја сам додељен да помажем имаму. Пошто су ми обавезе расле, додељен ми је и ауто.

Јдног дана, хришћански мисионар је дошао код мене да ме пита да ли бих учио неке европљане наш језик, при њиховој мисији. Прихватио сам. И док сам предавао Хауса језик у тој мисији, под руке ми је дошла арапска верзија Библије. Почео сам да је читам, и неки глас ми је говорио да треба да наставим са чиањем. Убрзо ми је под руку дошла и књига "Исус, син Маријин" коју су управо перводили на Хауса језик. Прочитавши је, пред очи ми је дошао опет онај сан пре много година, и тек тада сам разумео шта је била порука оног сна...

Престао сам да одлазим у муслиманску мисију, а они су покушали разним претњама да ме натерају да се вратим. НИсу успели...

_________________
Маран Ата

bamp

_________________
Маран Ата

Конверта из мухамеданства у Хришћанство је било још и у време самог педофила Мухамеда...
-----------------------------------

Убаидулах Јаш, је био син Умајме Абдул Муталиб, једне од четири ханифе које спомиње Ибн Исхак (први мухамедански писац педофилове биографије). Убаидулах је постао мухамеданац и оженио Ум Хабибу, кћерку Абу Суфија. Обоје су били једни од првих мухамеданац које су други пагани прогањали, и спас су потражили међу Хришћанима Етиопије давне 615АД. Недуго по доласку у Етиопију, напустио је мухамеданство и постао Хришћанин, и сведочио је другим пристиглим мухмеданцима о превари педофила Мухамеда. Убаидулх је живео и умро у Етиопији. Ибн Исхак о томе пише:

"Убаидулах је трагао док се није појавио ислам; онда се преселио са још муслимана у Абисинију одводећи са собом и жену која је исто била муслиманка, Ум Хабибу. Када је стигао тамо, прешао је на Хришћанство, отпавши од ислама, и умро је као Хришћанин у Абисинији." (Ибн Исхак, Живот Мухамеда, издање 1967., стр. 99)

_________________
Маран Ата

Ne znam zasto me ne cudi sto nema muslimana da argumentovano odgovore na ove postove ili se barem ukljuce u diskusiju a da ne kazu nesto vise od uvreda ili psovki...

Na ovom forumu neuporedivio više vrijeđaju, psuju, provociraju oni koji se smatraju "srbima-pravoslavcima". Ako iko to zna onda to znam ja kao moderator.

A za tebe nije reprezentativno da to ne vidiš već vidiš samo sitnicu koju rade neki pripadnici islamske vjere.

Ovo sve više liči na skeč Nadrealista sa onim profesorom u studiju koji je jadan, smiren, potpuno kulturan, vrijeđan ("...vid' mu glave...") i osuđivan ("kako vas nije sramota...ja sam djecu morao u drugu sobu poslati...").

Sve se izvrće.

Оцена ти је субјективног карактера... а понашање пристрасно. На једној страни Православни, а на другој остали... Пошто ниси православни, онда си са својом братијом. То већ можемо разумети. Оно што не можемо разумети је право које себи дајеш да квалификујеш Православне. Јер.. сам ниси квалификован за такве оцене.

_________________
Маран Ата