Citiraj:
Није прошло ни седам секунди од како је онај несрећник погодио пеналтик на Фарским Острвима, а "објективна новинарска чаршија од Миљацке па до Неретве" расписала се о историјском поразу и тешкој бруци и срамоти по овдашњи фудбал.
То се данима звало горе, да се узимају изјаве од неких Зигмунсена, то се анализирало шта се пише по коментарима на друштвеним мрежама, то се на сва звона муком нашом сладило.
Прође од тад нешто више од седам дана, а "објективна новинарска чаршија од Миљацке па до Неретве" за ово шамарање на Малти редом пише сладуњаве наслове.
Те је "крај европске авантуре", те су се, каже, "опростили од Европе".
Ни слова, па ни помисли да се напише нешто налик "брука и срамота пута јад и чемер у Та'Кали".
Јесу то они играли са Манчестер Јунајтедом и то оном генерацијом Гигс, Сколс, Јорк, Енди Кол и ко је још био тамо?
Јел то малтешка школа фудбала постала Ајакс за оне мученике из Торшавна?
Јел то, кад напишете брука и срамота, о ви, магови објективизма у писаној ријечи и вербалној памети, само за клубове из Српске резервисано?
Каже, овај један, тај ми је најбољи:
"Крај европске авантуре".
Па, да човјек помисли, како је то, пред пуним Винсенте Калдеронеом, у задњем трептају ока пао гол за несрећну елиминацију након 210 минута фудбалске поезије.
Нека вас, о, ви, магови професионалног извјештавања, лишени сваке дозе националне нетрепељивости, нека вас.
Нека вас, понављам.
Нека, и вас који сте до лаката, а и вас који сте до рамена.
Нисмо исти, по ко зна који пут се показа.
И знајте, да нама образи бриде и даље због оног мученог Торшавна.
Није нам лако.
Боли.
Баш боли.
Али вратићемо се, кад тад, к'о Чаруга, јачи него икад.
А, ваша срамота, ни тад, неће изблиједити.