banjalukaforum.com

Eto šta glupača sebi napravi.

Podnijela ostavku bez ikakve potrebe?

Istraga koju je sproveo medjunarodni sud u Hagu pokazala je da je penzionisani general Zdravko Tolimir u pritvoru u Sheveningenu februara ove godine umro od srčanog udara, kao i da je njegovo lečenje bilo adekvatno.

Istragu, čije je nalaze danas objavio sudski Mehanizam, pravni naslednik Haškog tribunala, sproveo je danski sudija Van Jonsen (Vagn Joensen).

U izveštaju sudije Jonsena navodi se da je general Tolimir u pritvoru u Sheveningenu preživeo nekoliko srčanih udara i da je u dva slučaja, brzom intervencijom osoblja, bio uspešno vraćen u život.

Tolimiru su, kako se precizira u izveštaju, hirurškim intervencijama u krvne sudove bili ugradjeni mrežica koja sprečava zakrečenje (stent) i unutrašnji defibrilator.

Aneurizam mozga, od kojeg je Tolimir takodjen bolovao, nije bio uzrok smrti, zaključak je istrage.

General Tolimir umro je u pritvorskoj jedinici suda 8. februara ove godine.

Haški tribunal ga je prethodno pravosnažno osudio na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici u julu 1995. Tolimir je u to vreme bio pomoćnik komandanta Vojske Republike Srpske za obaveštajno-bezbednosne poslove.

U vreme smrti, Tolimir je čekao da iz Sheveningena bude prebačen u jednu od evropskih zemalja na izdržavanje kazne.

Sudija Jonsen je u izveštaju precizirao da su Tolimiru još 2007, odmah pošto se našao u pritvoru Haškog tribunala, u jednoj haškoj bolnici pronadjene nepravilnosti u radu srca, ali da je on "odbio dalju dijagnostiku i lečenje".

Krajem januara 2015, Tolimir je primljen u bolnicu s "netipičnim simptomima" srčanog udara, posle čega mu je ugradjen "stent".

U julu 2015, sa Tolimirom je razmatrana mogućnost da mu bude ugradjen unutrašnji defibrilator koji reguliše nepravilan srčani ritam, a sredinom tog meseca general je doživeo srčani udar.

"Uspešno je povraćen uz pomoć eksternog defibrilatora, koji je uspostavio njegov normalan srčani ritam". Tolimir je potom prebačen u bolnicu, gde mu je 22. jula 2015. ugradjen unutrašnji defibrilator, piše sudija Jonsen.

Iz izveštaja sudije proizlazi da je Tolimir tada infarkt doživeo tokom fizikalne terapije, dok je bio na traci za hodanje i trčanje.

U izveštaju se navodi da su generalova supruga i njegov pravni savetnik Aleksandar Gajić tvrdili da je taj infarkt izazvao fizikalni terapeut koji je povećao brzinu trake na kojoj je Tolimir vežbao.

Pritvorski lekar Paulus Falke izjavio je, medjutim, da je u to vreme, "Tolimirovo stanje bilo stabilno...i bez naznaka srčanih poremećaja" i da je, stoga, "fizikalna terapija smatrana bezbednom".

Sudija Jonsen je zaključio da "nema osnova za zaključak da je taj incident bio izazvan nebrigom".

Krajem avgusta 2015. Tolimir je ponovo imao srčani udar i pao je u ćeliji. Pri padu je polomio rebra i imao unutrašnje krvarenje u glavi. Unutrašnji defibrilator mu je stabilizovao srčani ritam, prebačen je u bolnicu, gde je utvrdjeno da se defibrilator bio aktivirao i dva dana ranije.

Mesec dana kasnije, krajem septembra 2015, usledio je još jedan srčani udar, a Tolimira su u život povratili stražari. Prebačen je u bolnicu u kojoj je ostao šest dana.

Od tada, general Tolimir je po izveštaju sudije Jonsena, otežano hodao i morao je da koristi hodalicu.

Po izveštaju sudije Jonsena, četiri dana pred smrt, Tolimir se požalio na vrtoglavicu.

Sudija podrobno opisuje i kako je došlo do Tolimirove smrti, 8. februara, na osnovu izjava očevidaca i snimaka sa bezbednosnih kamera.

Te večeri oko 20.15 Tolimir je uz pomoć hodalice došao do telefonske govornice u hodniku pritvora.

"Okrenuo je hodalicu, ukočio je i seo na nju. Izgledalo je da se moli, zatim je stavio naočare, uzeo slušalicu, a potom se opet, kako izgleda, molio. Nešto kasnije, oko 20.18, Tolimir se zgrčio, skliznuo niz hodalicu i pao na pod", utvrdila je istraga.

U pomoć su mu pritekla četiri stražara, obučena za pružanje prve pomoći, i jedan pritvorenik, takodje obučen za taj posao, koji je bio na susednom telefonu. Davali su mu veštačko disanje, masirali srce, a upotrebili su i spoljni defibrilator.

Lekar je stigao posle 12 minuta, a dve ekipe spoljne hitne pomoći za 16 i 23 minuta. Njihovi napori da vrate generala Tolimira u život ostali su bezuspešni, a doktor Falke je u 21.09 utvrdio da je on umro.

Istragom je utvrdjeno i da je Tolimirovo lečenje, dok je bio u pritvoru Tribunala, bilo "adekvatno", odnosno na istom nivou na kojem je zdravstvena zaštita u Holandiji.

Pomenuta nevladina organizacija navodi i da je Jeremić tokom predsjedavanja Generalnoj skupštini "uporedio Albance sa zlim orcima iz Tolkinovog "Hobita" i javno izjavio da će Kosovo ući u UN "preko njega mrtvog."

POSLE HAPŠENJA U ŠVAJCARSKOJ Ponovo otvorene ratne rane i pitanje da li će iko zbog svirepog ubistva dečaka odgovarati
R. JOKIĆ , G. Obradović , L. Gedošević , | 30. 09. 2016 - 15:20h izmena vesti 16:48h
| Komentara: 55
Nakon vesti da je Efeta Veseli, osumnjičena za svirepo ubistvo srpskog dečaka Slobodana Stojanovića (12) 1992. u Zvorniku, uhapšena u švajcarskom kantonu Nojšatel, ponovo se otvorila priča o staradnju Srba u ovom delu Podrinja na početku ratnih dešavanja.
Tweet

Share
Vratio se po psa: Slobodan Stojanović
Foto: privatna arhiva / Privatna arhiva
Vratio se po psa: Slobodan Stojanović
pin on pinterestshare it
Prema priči sudionika tih dešavanja iz juna i jula 1992. godine u selu Donja Kamenica, gde je u zasoku Sjenokos živeo dečak Slobodan sa sestrom, majkom i ocem, bilo je nekoliko pokušaja pregovora da se dečak razmeni i tako spase.

Mile Vukadinović, tada pripadnik Drugog bataljona zvorničke brigade, bio je stacioniran u reonu Donje Kamenice sa sprskim lokalnim stanovništvom. Nasuprot njih bile su barikade muslimanskih snaga.

Pročitajte još:
Švajcarska policija uhapsila Elfetu Veseli, osumnjičenu za ubistvo srpskog dečaka u Zvorniku
UBISTVO SRPSKOG DEČAKA Tužilaštvo BiH traži izručenje zbog zločina iz 1992. godine
- Nakon saznanja šta se desilo dečaku Slobodanu rešili smo da pregovaramo uz pomoć megafona, dovikujući jedni drugima sa brda na brdo. Pošto mene tamošnje stanovništvo nije poznavalo, lokalni meštani su pričali sa muslimanskom vojskom, odnosno sa nekim podvornikom (domarom) škole u Bakračima. Rekli smo mu da ćemo razmeniti i mrtve i ranjene samo da se dete spasi. On je u prvi mah odogovrio da se neće detetu ništa desiti, što nas je obradovalo, jer su tog relativno starijeg čoveka poznavali i meštani. Nakon desetak minuta, po glasu mlađi čovek je njihovom pregovaraču oteo megafon i rekao da od razmene neće biti ništa „dok u Zvornik ne dođu tenkovi iz Tuzle” - priseća se Vukadinović.

Mile Vukadinović
Foto: RTS / youtube
Mile Vukadinović
pin on pinterestshare it
- Nažalost, dete je pronađeno u masovnoj grobnici sa drugim vojnicima, otprilike, šumskim putem, oko 15 kilometara od mesta gde je živeo sa roditeljima. Njegov otac je kasnije tražio da mu kažu gde je ubijen da bi mogao da ga sahrani, ali mu ni to nisu hteli reći. Prema kasnijim sazanjima od lokalnog muslimanskog stanovništva, nedvosmisleno je potvrđeno da je dečaka svirepo usmrtila Albanka Elfeta Veseli (32), kojoj je, navodno, nekoliko članova porodice stradalo u borbi sa pripadnicima Vojske RS, te da je ovaj čin uradila iz osvete - navodi Vukadinović.


On je istakao da je porodicu Ilije i Desanke Stojanović i pre rata poznavao, istakavši da su živeli od poljoprivrede, važili za poštenu porodicu, te da su imali dvoje dece.

Slobodanova majka: Desanka Stojanović
Foto: RTS / youtube
Slobodanova majka: Desanka Stojanović
pin on pinterestshare it
- Nakon Slobodanove smrti, kasnije, umire njegova majka Desanka, potom otac Ilija, a ostala je samo njihova ćerka Slađana, koja je udata i ima troje dece - rekao nam je Vukadinović.

Patolog koji je radio obdukciju na Slobodanu Stojanoviću bio je dr Zoran Stanković, nekadašnji ministar zdravlja. On je za “Blic” kazao da ne može da govori o ovom slučaju pre nego što to učini na sudu.

- Moja obaveza je da se odazovem pozivu suda i znesem nalaze koje sam verifikovao i zapisao. Očekivao sam poziv s obzirom na svirepost kojom je ubistvo izvršeno - rekao je Stanković.

Rezultati obdukcije Slobodana Stojanovića dostavljeni su pre više od 15 godina Tužilaštvu BiH, državnim organima Republike Srpske i Srbije, kao i Haškom tribunalu.

Zoran Stanković
Foto: G. Srdanov / RAS Srbija
Zoran Stanković
pin on pinterestshare it
Prema izjavi koju je Slobodanov otac Ilija dao istražnim organima RS, dečak je 27. jula od njega tražio da ga pusti da se vrati u selo i dovede psa koji je ostao vezan u kućnom dvorištu.

- Nismo mu dozvolili. On je, kasnije, sam otišao preko barikade rekavši da ide da pusti psa, što mi je potvrdio i naš vojnik na barikadi. Nakon toga je stigao do muslimanskih barikada. Kada smo sutra sa njima razgovarali, sa brda na brdo, rekli su mi da ne brinem, da je dete na sigurnom u Tuzli. Raspitujući se za sudbinu moga deteta saznao sam od više muslimana da je dete ubijeno i da ga je ubila Elfeta Veseli zvana Kosovka, ćerka Rahmana, šumara koji je živeo pre rata u Vlasenici u naselju Piskavice. Sina sam pronašao 16. juna 1993. u zaseoku Bajrići u Novom Selu, u jami, prilikom iskopavanja pet srpskih boraca. Dete je bilo u dnu jame - rekao je tada u izjavi Ilija Stojanović.

Slobodan Stojanović je identifikovan DNK analizom, nakon čega je sahranjen na groblju u Drinjači, gde su kasnije sahranjeni i njegova majka Desanka i otac Ilija.

Kako "Blic" nezvanično saznaje, dečak Slobodan Stojanović je pronađen mrtav u jami sa još četiri-pet osoba. Bio je bez odeće i obavijen plavim ogrtačem, nešto poput kaputa. Slobodan je upucan iz neposredne blizine u glavu, a stomak mu je rasporen u obliku krsta. Takođe, na telu su nedostajali pojedini delovi, između ostalog i uho. Njegove ostatke indetifikovali su roditelji.

Tvrdi da je nedužna, ali ne želi u BiH

- Bila sam u ratu, ali mi je slučaj o kojem se govori potpuno nepoznat. Ne zovem da se pravdam, ali hoću da pitam zbog čega se tolike laži o meni pišu, zna li neko lično da sam ja takvo nešto uradila - rekla je Veseli u novembru 2015. za Avaz.

Međutim, ona se nakon hapšenja, kako javljaju švajcarski mediji, usprotivila dobrovoljnom izručenju po skraćenoj proceduri u BiH, što dovoljno govori o njenoj ulozi u ratu.

Saborac Nasera Orića

Efeta Veseli, rođena 1960. u Uroševcu, borila se u jedinicama Nasera Orića u okolini Srebrenice.

Do početka rata je živela sa ocem, šumarom, Rahmanom Veselijem u Donjoj Kamenici, u okolini Vlasenice i Srebrenice. Nakon rata odlazi u Švajcarsku, kod svog brata Muhameda Veselija, stoji na Vikipediji.

Procedura može da traje mesecima

Tužilaštvo BiH ima obavezu da preko Ministarstva pravde BiH pravosuđu Švajcarske dostavi predmet i dokaze protiv Elefete Vesili.

Zatim se u Švajcarskoj određuje tužilac koji će u tom predmetu zastupati BiH i koji u sudu iznosi predmet protiv osumnjičene.

Nakon toga sudija ili ministar pravde donose odluku da li će tražena osoba biti izručena, a na tu odluku je moguća i žalba.

Procedura može da traje i nekoliko meseci.

Studenti traže pauzu da bi išli na džumu

SARAJEVO - Studentski parlament Univerziteta (SPU) u Sarajevu uputiće inicijativu Senatu da se za vrijeme klanjanja džuma namaza petkom u podne ne održavaju predavanja i ispiti na fakultetima, što pojedini profesori ocjenjuju kao nedopustivo.

...

Meanwhile in Sarajevo...

http://www.nezavisne.com/novosti/obrazo ... umu/391001




Pa zar je to najveći problem sarajevskih studenata...

U firmama po zakonu radnik mora imati mjesto i vrijeme za molitvu,ovo je logičan korak u tom smijeru.