На почетку свирања, учења гитаре (па и било којег другог инструмента) није важан какав је тај инструмент, већ ентузијазам, воља, страст за тим инструментом, да ти желиш да истражујеш, постижеш тон, научиш што више тога да свираш. Напротив некој логици, почевши са лошијим инструментом ти даје више елана да наставиш свирати него почетак на некој квалитети. Кад почнеш са квалитетном гитаром, заситиш се јер подсвјесно, а и испробавањем других гитара, знаш да више нема куд да идеш, да испитујеш звук, моделе, итд. а ако је случај са неким кинезом, стално желиш да то што си научио одсвираш и на нечему бољем, а тако и ентузијазам остаје, не стишава се.
Кад сам почињао, само сам хтио да свирам на неким жицама опруженим преко некакве кутије, макар сам морао нешзо да склепам. Нашао сам срећом неку дјечију верзију акустаре са 14 прагова (има се наћи у кинеским радњама и по зоборовима, гдје је и купљена
), први праг је чак повисивао тон за цијели степен, тако да сам неке акорде морао да учим другачије од неког 'ајмо рећи "уобичајеног" принципа. Али шта год сам свирао, жеља ме је вукла коју сам у то вријеме имао, хвала Богу, и сам сам контао акорде, рифове, све што сам научио (мада сам имао музичког образовања па је ишло брже). Прагови су били мањи, што ме је касније јебало првих неклико дана кад сам се пребацио на велику, праву гитару, н и звук није био очаравајући, након 5. прага се раштимавао тон, жице се саме спуштају, али нема везе, имао сам жељу. Да не спомињем то да сам хтио електрику од почетка, није ме пуно занимала акустика, као ни сад
Па сам покушавао да метнем магнет касетофона као што су старији радили, али није ишло... Елем, купим ја након извјесног времена електричару, е колико ми је срце било на мјесту
Хоћу рећи, није битан инструмент већ жеља. Жеља да ти кад видиш неку гитару негдје, у излогу, код друга зажелиш да је засвираш више него да се почешеш по једном мјесту кад дођеш кући након посла
Могу се мећати ако хоћеш жице за веш на гитару. Само ће се врат прије искривити са дебљим жицама, и у случају стављања акустичних на електричне. Оне више затежу. Зато је и бендинг тежи и малтене немогућ у тој мјери код акустаре као на електричари.
Електричара ни јефтинија, ни боља за ту цијену, у Атристу Џеј Тарсер стаџа, има (била је барем прије годину дана) и са синглом и са хамбакером на бриџу, дакле за свакога, иако сам страџа је универзалан, свирао џез или техникал дет у дроп Х штиму. Око 230, толико сам бар ја платио, не вјеруејм да је виша цијена. А и да је виша, цијенио бих је ладно и 450-500 по квалитети.
Раптор је био (у каталогу 2014-15 писало) за 200 КМ, тачније 199, не знам какав је иако сам га хтио купити, али кад сам тражио распродали су све. Да ли их је долазило касније, не знам. Долазио је и у пакету чини ми се. У Монитору за 2015-16 га нема, али нису ту сви модели гитара које имају, мислим.
Ритам се учи најбоље по слуху. Чак и да научиш по неким табовима, горе доле лекцијама, опет мораш по слуху да примијениш и сконташ друге пјесме, да би усвојио то све. Дакле лупаш по жицама само како би ти ту убацио ритам, дакле замисли да су ти жице бубањ, па да ти прелажењем преко њих правиш битове.
КОЈУ ЂИТРУ СИ УЗЕО ЗА МЕТАЉИКЕ?
Ето, надам се да сам свима одговорио
_________________
prokelj je napisao:
Uskrs je paganski praznik u svrhu velicanja boginje Ishtar koja blage veze sa Isusom nema.
Уметник - онај који умеће.
Pozvao sam u pomoć Boga i đavola, pa ko se prije odazove.вицо ДАЉЕ РУКЕ ОД БОРЦА!
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
