Када је реч о имигрантској кризи, многи аналитичари пишу текстове, а ипак ми се чини да ниједан није дотакао кључну тему. Није ствар овде o некаквој борби за исламски утицај нити о „фашистичкој“ Европи, која им углавном не дозвољава да се населе на територије њених држава. Ради се о радној снази.
Уопште се не ради о структури европског становништва нити о генетици. Ради се о крупном капиталу, а крупном капиталу и корпорацијама требају конзументи сувишних производа. Европа је одавно обездуховљена, а хришћанство је сведено на ниво Мекдоналдса. Хришћанство је у Европи умрло – оно је сведено на још једну од „ствари“ која се уклапа у конзументски начин живота. Хришћанство није више доминантна религија, углавном није ни вера а понајмање је начин живота. Све се утопило у неолиберални систем, па је и хришћанство дозвољено све док се не меша у токове новца и слуђивање људи. Друштво и начин живота су се одвојили од цркве, а црква по сваку цену покушава – безуспешно – да се прилагоди друштву и није у стању да друштво прилагоди себи. На сваком кораку се осећа лицемерје вредности тзв. хуманизма и људских права. Богати слој контролише процесе, а успешно наметање конформизма под маском индивидуализма поспешио је егоцентризам и уништио колективитет и идеју о жртви зарад било какве идеје.
И КОНФОРМИЗАМ И РЕПРОДУКЦИЈА
Свеједно је чији си. Дакле, ислам као идеологија, која у свом радикалном изразу јесте супротстављена неолибералној идеологији, постаје непријатељ Западу само и једино због тога што не пристаје да заузме место које је хришћанству на Западу већ додељено. Све остало су приче за малу децу. Ради се само и једино о слободном кретању капитала и потрошачком друштву. Кретање капитала је немогуће без стварања нових конзумената а стварање нових конзумената је немогуће без повећања наталитета. Опет, да би се повећао наталитет, мора се одустати од дела тзв. људских права, што би био страшан ударац на буџете компанија јер би ограничио индивидуални конформизам и створио осећање колективитета.
Дакле, уколико се умањи ниво конформизма неће бити могуће одржати потрошачко друштво. Продаја приче о индивидуализму је неопходна како би се капитал стално увећавао у оквиру истих власника. Стога је неопходно у Европу довести нову биолошку снагу, која је још увек репродуктивна, а притом је јефтина радна снага која ће обављати све оне послове које у свом конформизму Европљани никада неће. Када и она изгуби репродуктивност, довешће се следећа. Неолиберализам у том контексту функционише као вирус који исисава биолошки и духовни потенцијал целих народа.
Капиталу је мењање етничке и конфенсионалне структуре у Европи апсолутно небитно све док функционише по неолибералном принципу слободног тржишта и док различите културе фузионише у једну – културу без културе, која се своди на живот ради уживања. Повећавање потреба доприноси смањењу популације, јер је све више потребно за живот обичне породице, тако да је увозно становништво начин за одржавање система ма које вере и нације било. Важно је да ради и да троши.
Панисламизам је природни непријатељ неолиберализму не због тога што је ислам религија, већ што је ислам и идеологија – ислам је далеко више од вере, он је начин живота у којем је све уређено, социјално и верски. То је пре свега политички систем, који прети да замени глобални поредак корпорација новим глобалним поретком ислама, са верским вођама на челу држава/е.
СРБИЈА ЈЕ УСЛУЖНА ЗЕМЉА
Стога крупни капитал држи да је боље извршити плански прилив имиграната како би се лакше контролисали, брже поделили и одвојили од свог духовног наслеђа (због тога идеја да се имигранти равноправно расподеле по различитим државама ЕУ). Већ друга генерација ће хтети да живи као остали Европљани. Стога је и прича око имиграната, а заправо дезертера из блискоисточних држава, ствар која има дубљу позадину. Европа је истурено одељење америчких капиталиста, и као таквој јој је неопходно „помоћи“ новом, јефтином радном снагом. Тако се систем одржава, а богати могу да наставе да седе на њиховим пирамидама од блата и да пропагирају тзв. људска права и слична замајавања за масе.
Брига њих за права било кога сем за своја права. Њихова права су приоритет и само она их се тичу. Национална и верска права, људска права на живот, су само посредне идеолошке матрице које одржавају савршен сурогат система пљачке у игри. Брига њих које сте боје коже, не због тога што је тако хумано, већ је боја коже небитна све док могу да вас пљачкају и своде на ниво роба.
Србији је ту додељена улога услужне земље. Српска економија ће се свести на ниво пружања услуга богатима из Европе, а имигранте које не буду могли да припитоме и приме, оставиће код нас. Шта се њих тиче наша судбина, све док трошимо, трошимо, трошимо. Журке, проводи, најновија кола, станови, телевизори, компјутери... ми смо већ поражени, а да то и не знамо. Ми већ живимо ту симулацију живота. Онај ко се побуни је аутоматски луд – нема овде побуне, има само потребе да научимо како да појединачно и колективно преживимо као мали народ. Све друго су опасне заблуде.
Да ствар буде гора, ова дешавања имају и озбиљну геополитичку позадину, утолико што Европа неће моћи сама да се избори са приливом новог становништва. И ето нове улоге за САД и још једног изговора да Европа заувек остане само мала испостава Великог Брата преко океана. Европски народи више не постоје, постоје само конзументи. Велике идеје више не постоје, као ни жртва – постоји само новац.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
