Citiraj:
Odluka o rehabilitaciji Draže Mihailovića u četvrtak
Tanjug | 12. 05. 2015. - 14:12h | Foto: Tanjug | Komentara: 0
Viši sud u Beogradu izreći će u četvrtak, 14. maja, odluku o zahtevu za rehabilitaciju komandanta Kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Draže Mihailovića, pošto su na današnjem ročištu okončane završne reči.
Jedan od punomoćnika predlagača rehabilitacije advokat Zoran Živanović rekao je Tanjugu da očekuje da zahtev za rehabilitaciju bude usvojen.
- Ja sam optimista od samog početka i nadam se da će sud usvojiti zahtev i poništiti presudu kojom je Mihailović potpuno nezakonito osuđen na smrt streljanjem - rekao je Živanović.
Prethodno je u završnoj reči drugi punomoćnik predlagača rehabilitacije Oliver Antić ocenio da je proces protiv Mihailovića bio pravni skandal bez presedana.
Antić traži "ispravljanje istorijske nepravde"
Izlažući završnu reč, u Višem sudu u Beogradu, Antić je rekao da je presuda Mihailoviću doneta iz političkih i ideoloških razloga i ocenio da sud "mora da ispravi tu istorijsku nepravdu".
Predlogom za rehabilitaciju traži se poništavanje presude od 17. jula 1946. godine kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem i oduzeta mu gradjanska prava.
Antić je podsetio da je Mihailović nakon hapšenja 13. marta 1946. u Ozni podvrgnut torturi, zlostavljanju i mučenju, čemu, kako je rekao, nisu bili izloženi ni najgori nacisti.
Prema njegovim rečima, optužnicu protiv Mihailovića pisali su političari, tokom procesa nisu poštovana elementarna ljudska prava, a presuda je - izostala.
"Pošto nije bilo presude, Mihailović je ubijen"
- Pošto nije bilo presude u originalu, ovde se radi o krivičnom delu ubistva - rekao je Antić i napomenuo da je Mihailović streljan dva dana nakon (usmenog) objavljivanja presude 17. jula 1946. godine.
Prema njegovim rečima, tek godinu dana kasnije izrađene su u pisanom obliku tri presude, od kojih je svaka imala bitne pravne nedostatke. Antić, koji je savetnik predsednika Srbije, posebno je ukazao da Mihailović nije imao pravo na žalbu, što je jedno od osnovnih ljudskih prava koje datira još od starog Rima.
- Čak je 100 godina ranije pravni sistem u Srbiji bio trostepen kada je u pitanju smrtna kazna. Presuda koju potvrdi Vrhovni sud slala se knjazu - podsetio je Antić.
Detaljno govoreći o pravnim nedostacima tog procesa, on je ukazao sudu da su činjenična pitanja u vezi sa rehabilitacijom irelevantna, pošto je evidentno da je čitav proces protiv Mihailovića bio protivpravan i sraman.
Antić je podsetio da su američki predsednici Hari Truman, Frenklin Ruzvelt i Ronald Regan, kao i francuski Šarl De Gol, imali samo reči hvale za Mihailovića, i dodao da je sve optužbe da je on sarađivao sa Nemcima iskonstruisao komunistički režim.
Istoričari kao svedoci
U nastavku današnjeg ročišta, završnu reč izložiće i ostali punomoćnici predlagača rehabilitacije, a sud bi u četvrtak trebalo da objavi svoju odluku o rehabilitaciji.
Prvi zahtev za rehabilitaciju podneo je Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović 2006. godine, a kasnije mu se pridružilo još nekoliko udruženja i stranaka. Ukoliko sud usvoji zahtev za poništenje presude i rehabilituje Mihailovića, ta odluka će biti konačna.
Pošto je ovaj postupak jednostranački, pravo žalbe postoji samo u slučaju da zahtev za rehabilitaciju bude odbijen.
Tokom ovog višegodišnjeg postupka, koji je izuzetno skretao pažnju javnosti i bio medijski propraćen, sud je saslušao desetine svedoka, mahom istoričara, preslušao audio snimke sa sudjenja i prikupio drugu dokumentaciju.
Potraga za posmertnimostacima
Ovo je inače jednostranački postupak i nema druge - suprotstavljene strane, ali ga je poslednje godine, sa obrazloženjem "javnog interesa" pratilo i Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Predlogu za rehabilitaciju koji je podneo Vojislav Mihailović pridružili su se 2009. godine Srpska liberalna stranka, sa Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor medjunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka sudjenja.
On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
Nakon dva dana od izricanja sporne presude Mihailović je streljan u Beogradu.
Posebna Komisija utvrdjuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju. Mihailović inače nema grobno mesto.
U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
