Sloboda rađanju: Žene marširale za bolje uslove u porodilištima
nedelja, 08 mart 2015 14:17 font size decrease font size increase font size Print Email
U Banjaluci je više udruženja organizovalo Osmomartovski marš pod sloganom #SlobodaRađanju, sa željom da ukažu na specifičnosti savremenog položaja žena, sa naglaskom na porodilje, majke i žene sa invaliditetom.
Mnoštvo žena iz različitih država se danas okupilo s ciljem da ukaže na značaj samog rađanaj i loše uslove u porodilištima koji vladaju širom regiona.
Transparenti koje su nosile aktivistkinje i aktivisti u Banjaluci predstavljaju rezultate ankete koja pokazuje kakva su iskustva porodilja u Banjaluci.
-Transparentima skrećemo pažnju i na to kada se djeca rode u kakvoj državi se rađaju, kakvu vrstu posla će moći da dobiju, poručili su učesnici marša.
Podaci su alarmanti, porodilje su nezadovoljne stanjem, komunikacijom i ono što je činjenica da 60 posto žena ne bi rodilo ponovo u istom porodilištu.
-Cilj nam je da skrenemo pažnju na stanje u porodilištima i na lošu komunikaciju između medicinskog osobljai porodilja i jedan od dugoročnih ciljeva je proizvesti porodilišta u prijatelje majki. Sada je ono samo prijatelj beba, kaže Irena Medar-Tanjga u ime organizatora osmomartovskog marša DRIP.
Istraživanje koje je sprovedeno u okviru akcije Sloboda rađanju u kojem je učestvovalo 1700 žena iz Bosne i Hercegovine, a koje je provedeno u februaru ove godine pokazalo je da se 59% žena tokom porođaja u RS nije osjećalo sigurno i zaštićeno, u 84% slučajeva pratiocima, uglavnom očevima, nije bio dozvoljen ulazak u porođajnu salu, a 60% njih tvrdi da nije učestvovalo u odlukama o načinu porođaja. Uopšteno žene se osjećaju usamljeno i omalovažavano, tretiraju se kao mašine za rađanje umjesto da budu akterke u vlastitom porođaju.
Organizatori ističu da su željeli da ovom šetnjom stave u fokus seksualna i reproduktvina prava žna danas u BiH.
-Zdravstvena zaštita žena koje rađaju u našim bolnicama vrlo neujednačena. Tu mislim na prodiljske nadoknade koje se razlikuju od kantona do kantona i uslove u bolnicama koji su takođe različti. Mislim i na neke pravce koji se tiču prisustv oca porođaju. Negdje je to dozvoljeno, a negdje nije. Negdje se plaća, negdje ne.
Do nedavno prisustvo oca u Banjalučkom porodilištu se naplaćivalo 500 maraka, a prije par dana je objavljena informacija da je ta odluka ukinuta i sada će prisustvo oca se plaćati 20 maraka, što će sasvim sigurno stimulisati očeve da prisustvuju porođaju što u konačnici pomaže ženama da porod prođe lakše, kaže Dragana Dardić iz Helsinškog parlamenta građana Banja Luka.Krajnje je vrijeme da se porodilišta pretvore u prijatelje svih majki!
O zdravlju žena u Bosni i Hrecegovini “brine” se čak na 13 nivoa: entitetskom, nivou Distrikta Brčko i deset kantona, a svaki od njih ima svoje zakone i fondove. Porodiljske naknade se razlikuju od kantona do kantona, a razlike koje postoje od bolnice do bolnice po pitanju porođaja su drastične. U nekim bolnicama prisustvo oca ili drugog bliskog člana nije dozvoljeno ili se naplaćuje. Po kom osnovu je uveden ovaj cjenovnik i zašto se prisustvo oca ili nekoga od pratnje skupo ili uopšte ne naplaćuje u zavisnosti od porodilišta, nadležni se ne izjašnjavaju o tome.
Istinito
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
O, muko!
