banjalukaforum.com

Srbin je nesposoban da ima drzavu, vlast, ekonomiju, blagostanje..on je u najvecem broju zao, mrzitelj, dvolican, nekrofil, iracionalan, slabomisleci, uskogrud, ksenofob...zato i nestaje, pola inteligentnih odselilo a ostatak supstituta neumoljivo grabi ka intelektualnom prosjeku ISILovih boraca
Sta da se radi...

Одлуком да Брислески споразум није правни акт, Уставни суд је поступио тачно онако како је то од њега власт тражила, али је сасвим нехотично таквом одлуком потпуно разоткрио суштину онога што називамо „Вучићев режим“ (иако би тачније било рећи: неоколонијалан режим) у Србији. А та суштина се прецизно може дефинисати у две речи: безвлашће и самовлашће.

Знам и да ће, после свих у међувремену предузетих „сјајних реформских потеза“, свих „болних резова“ и свих мера штедње, рачунских хокуса-покуса, баланса и ребаланса, буџетски дефицит за 2014. годину износити око 7,5 одсто бруто друштвеног производа, док је 2011., у последњој години власти оних грозних претходника, износио 3,9 одсто (у 2012. 5,4 одсто). Знам да је, у динарима, те 2011. дефицит био 132 милијарде динара, да је у 2013. био 174 милијарде, а да је за наредну, већ скоро сасвим „стабилизовану и консолидовану“ 2015. предвиђено да износи 191 милијарду.

Знам да је јавни дуг крајем те 2011. био 14,8 милијарди евра, јуна 2012. (када „жути“ одлазе са власти) 15,4 милијарде, а да је на крају новембра 2014. износио 22,286 милијарди евра – и да је од почетка 2014. порастао чак за 2,1 милијарду. И све су то егзактни и такође јавно доступни подаци, али који се ретко пробијају на насловне стране српских новина и ударне вести српских телевизија.

И да не буде неспоразума, или злонамерног тумачења. Није овде намера да се доказе како су они прошли били „супер“ (наравно да нису), већ само да се покаже колико су ови садашњи неспособни и лоши.

Jeftina nafta plaši i njemačku privredu
Agencije - 25.12.2014 22:30
Jeftina nafta plaši i njemačku privredu

BON - Nafta je sve jeftinija, ali to nam se može obiti o glavu, ocjenjuje u komentaru urednik privredne redakcije "Deutsche Wellea" Henrik Beme.

On smatra da je sadašnji "nemir samo nagovještaj oluja u sljedećoj godini" ako cijena nafte ne napusti "zonu apsurdne jeftinoće".

Na pitanje čeka li Njemačku i čitavu evrozonu dobra 2015. godina Beme kaže: "To se ne bi moglo reći, pogotovo ako cijena nafte ostane niska".

"Već sada su svjetska tržišta izuzetno nervozna i to je pokazala žestoka oscilacija vrijednosti na berzama proteklih sedmica. Ako cijene i dalje budu padale, zona evra bi mogla još dublje da zaglibi u zamku deflacije, kada je novac zapravo vredniji od robe", piše Beme.

Drugim riječima, objašnjava on, ljudi odlažu velike kupovine, a firme svoje investicije - jer bi sve moglo da bude još jeftinije. Zbog smanjene potražnje, cijene još više padaju - prijeti duga faza stagnacije. Primjer za to je trenutno Japan, treća ekonomija u svijetu, napominje urednik privredne redakcije "Deutsche Wellea".

On dodaje da još jedna opasnost vreba i iz zemalja u kojima se eksploatiše nafta. Ozbiljne turbulencije prijete, na primjer, u Venecueli ili Rusiji, zemljama koje su zavisne od prihoda od nafte još više nego drugi.

Kada je riječ o Rusiji, mješavina sankcija i pada cijena nafte već pokazuje žestoko dejstvo. Nacionalna valuta je u slobodnom padu, iz zemlje se masovno povlači novac, a investitori su izgubili povjerenje u privredu te zemlje, konstatuje Beme.

"Ali grdno se varaju oni koji misle da bi bankrot Putinove Rusije bio bez posljedica po Zapad. Čitavo stanje opasno podsjeća na krizu zemalja u brzom razvoju s kraja devedesetih, kada su MMF i Svjetska banka pomogli Rusiji sa mnogo milijardi dolara. Tako nešto bi danas već i iz političkih razloga bilo nemoguće, tim prije što je i tada mnogo od tih milijardi potonulo u mračnim kanalima u Rusiji", smatra Beme.

Ako Rusija objavi da je platežno nesposobna, onda će, dodaje on, pomenuti stručnjaci svoje lijepe prognoze ekonomskog rasta morati ponovo da izračunaju. To, napominje, važi i za SAD, koje su od početka procesa frakinga (dobijanje nafte iz škriljaca) značajan proizvođač nafte i koje su doprinijele prevelikoj ponudi na svjetskom tržištu, pa samim tim i padu cijene.

I tu vreba prava opasnost: fraking koncerni su za finansiranje skupe tehnologije uzeli velike i skupe kredite. Međutim, postoji granica poslije koje se takva tehnologija više ne isplati. Ako ove firme bankrotiraju, onda bi moglo doći do sličnog finansijskog sloma kao 2008. godine, koji je izazvan mjehurom stambenih kredita u SAD, upozorava urednik DW, i kaže da ni tu ne bi bio kraj.

"Zbog svega toga nam ostaje da se nadamo da će se cijena nafte naredne godine stabilizovati i napustiti ovu zonu apsurdne jeftinoće. Ako se to ne dogodi - a trenutno ne izgleda da će tako biti - onda je nemir posljednjih sedmica samo blagi nagovještaj oluja koje nas čekaju sljedeće godine", zaključuje Beme.

Litvanija uvela Ojro.

Trendovi zaglupljuju,zaklanjaju vid,oslijepljuju

Hipotetičko pitanje....Kada bi Rusi sada odlučili da prestanu da izvoze naftu kako bi se to odrazilo na njenu cijenu i koliko bi trebalo Rusiji da "propadne"?