|
Међузвјездани (Interstellar, 2014)
Жучне су се расправе водиле овдје око најновијег Нолановог чеда на овом нашем форуму насушном, за филм који то, ипак, није заслужио (у смислу да није ни сјајан ни ужасно лош, већ просто немирисан, заборављив). Бојим се да је Даљац био у праву тврдећи за Нолана да није много више од просјечног режисера који ће у будућности правити скупе и немаштовите филмове, јер и Међузвјездани сурфује на тим таласима - типичан је то холивудски филм нове генерације - ред акције, ред патетике, ред специјалних ефеката (са којима, морам да признам, нису претјеривали). У све то је умотана прича која је хваљена као "комбинација еколошких порука, астрофизичких концепата и филозофског промишљања човјекове одговорности и чега све не". Свега тога и има у одређеној мјери, али недовољно да га начини паметнијим од "Језгра", "Армагедона" с једне и "Мисије на Марс" и сличних филмова са друге стране, са којима дијели много више заједничког него што је спреман да призна.
Сарадња теоријског физичара Кипа Торна на сценарију и његов услов да све што се дешава у филму не смије излазити из оквира нама познатих теорија је такође хваљена на сва уста. Мене је помало био страх прије гледања, да ми моје солидно познавање основних концепата теоријске физике (у оном научнопопуларном смислу) неће бити довољно. На срећу, филм се ипак не бави тим концептима на неком посебно високом нивоу (што је у суштини похвално), а и оно што уводи углавном добро објасни, па је и некоме ко нема благе везе о црним рупама, црвоточинама, дилатацији времена и сл. било довољно само да пажљиво прати радњу да би похватао конце.
Опет, мени је занимљив тај феномен којим се Међузвјездани (и његове ватрене присталице) поноси, то што је филм научно скоро потпуно тачан (бар што се тиче дијелова за које имамо теорије и доказе), из простог разлога што га то не чини нимало бољим (мада, ни лошијим) филмом. Да сву науку из филма избацимо или замијенимо научнофантастичном, филм би остао апсолутно исти - просјечан. Ту долазимо до оне тачке о којој је било ријечи у расправи пар страница уназад - фактографска тачност је небитна за умјетност, и Нолан би требало да се запита шта жели, снимати тачне и просјечне или једноставно добре филмове. Докторски радови о црним рупама из Међузвјезданог тако нису прилог тези да је он добар филм, већ да је просјечан филм са интересантним приказом црних рупа. Односно, ако већ хоћемо да будемо до краја поштени, треба да устврдимо да Међузвјездани није просјечан холивудски филм, већ фактографски тачан просјечни холивудски филм.
Еколошка порука нити је снажна и јасна, нити се филм тиме посебно бави, осим кроз неки неодређени увод из којег нам је јасно да је нешто пошло по злу. Сумњам да је ико након Међузвјезданог остао дубоко запитан над посљедицама које (ће) планета има(ти) због наших свакодневних недјела. А идеја о томе да је будућност цивилизације на другим планетама, исто тако на сва уста хваљена, није нова ни посебно добро обрађена да бисмо рекли да "прави разлику".
Кад занемаримо све те елементе, науку, "филозофске" идеје, па чак и кад бисмо због тога одали признање Међузвјезданом, остаје нам прича, ликови и њихови међусобни односи, а то је оно гдје он уопште не блиста, напротив. (Злобници кажу да би то требало да буде основа и кључни адут сваког филма, а све остало је секундарно, окружење, специфични оквир и тема, и ту је само да служи ликовима и причи.) Ликови су једнодимензионални (иронично, узевши у обзир колико димензија филм уводи у оптицај) и слаби, њихови односи сведени на ниво нешто скупље холивудске патетике праћене одговарајућом музичком подлогом. На претходним страницама неко је споменуо Мајкла Беја у поспрдном контексту у односу на Нолана, што је такође иронично, узевши у обзир на колико мјеста Међузвјездани вришти "Армагедон!". С тим да Беј бар није курва и лицимур, па не покушава продавати муда под бубреге.
_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
