banjalukaforum.com

Јебо те леб! Знао сам да смо Цигани, ал сад имам и доказ!
Прво смо се доселили ми, па смо онда кад смо добили визе и стални боравак, довели породице из Индије (Цигане), пар вијекова касније.
Све се слаже!

Циганин сам, ал најлепшиииии!

_________________
Правда за пОвлаку!

ПС: Видим и Египат је наш?!
Гарант смо шаловали пирамиде и на мјешалици радили. Јер, заиста, ко је имао у то вријеме ту технологију 4 лопате пијеска 1 лопата цемента и ко је умио биговати жељезо - ако не Срби! Из Индије!

_________________
Правда за пОвлаку!

Budalestina
Opste je poznato da su Hrvati najstariji narod u evropi
Poznati hrvatski etnodunjer Zvonimir Tihi je jos 1956 u kafani izjavio da su Hrvati narod najstariji iznjevsi pri tom neoborivu cinjenicu da je Kromanjonac najstariji hrvat na svijetu
Zna se da je oznaka za hrvatsku u evropi Cro a orginlni naziv za kromanjonca je Cro Magnon znaci hrvat iz magnona
Prema tome svaka dalja rasprava je nepotrebna.

_________________
ideologijom i religijom se bavi sirotinja moj maho

Kako neko ima hrabrosti sastaviti ovakvu mapu... Vidi matere ti, i Egipat i Rusija/Ukrajina (mozda je zato tamo sranje, ipak su to Srbi).
U Britaniji smo bili.

_________________
Знају ли вам дједови да сте израсли у љубитеље нациста?

U Egiptu je bilo samo vikend naselje. Poznato je da su u piramidi Sunca u Visokom našli testament u kome piše: " a vikendicu u Egiptu ostavljam unuku Ramzesu.."

_________________
Bubi frubi

Ja sam fasciniran cinjenicom da postoje ljudi u mom oktuzenju koji ovakve nebuloze mogu ozbiljno shvatati....

a jel vi stvarno čitate ovo što polaris piše?

_________________
"Ko promaši ljubav, promašio je život"

Ja volim dobar fantazi.

_________________
Bubi frubi

Ti stvarno misliš da i on to čita?

_________________

Ja volim da citam komentare na njegove postove

+1
" idem i ja jer volim šalu..."

_________________
Lično više volim strat,
jer mi leži takav vrat...

Zasto bi iko normalan to citao?

Zato što je glupo komentarisati nešto ako nisi pročitao?

_________________
Bubi frubi

Ne trebam pojesti g da shvatim da nije ukusno...

Kapu skidam onom ko uspije pročitati Polarisove postove sa prethodne stranice i sačuva duševni mir.
Sam format (beskonačnost) ovih nebuloza je jasan primjer da osobi uopšte nije stalo do toga da to neko pročita, već je bitno samo "zalijepiti post".

_________________
Lično više volim strat,
jer mi leži takav vrat...

БИБЛИОГРАФИЈА

За постиране текстове!

- Српски Рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, скупио га и на свијет издао Вук Стеф. Kapaџић, Београд, 1935.г.
-Милош С Милојевић, Одломци историје Срба..., Београд, Државна Штампарија, 1872. године (свеска I и II).
- Срби у давнини, написао Сима Лукић-Лазић, Загреб, 1894.г., српска књига за народ (свеска I)
- Ami Boue. La Turquie d'Europe, Paris, 1840. (vol. I, II, III, IV)
- Ernestus Duemmler, de Arnulfo Francorum Rege, Commentatio historica, Berolini, 1852.
- De Administrando Imperio, Corpus Scriptorum Byzantinae editio emandatior... consilio G.G.Niebuhrii, C.P.Instituta auctoritate Academiae Litterarum Regiae Borussicae, Constantinus Porfirogenitus, Volumen III, Bonnae, MDCCCXI,
- Constantini Imperatoris Porphyrogenitis De Administrando Imperio (DAI), ad Romanum F., Liber nunquam antehac editus... Editor Ludovici Elseviri, 1611.
- Др Реља Новаковић, Одакле су Срби дошли на Балканско Полуострво, 1977.
- Fragmente zür Geschichte der Völker ungarischer und slawischer Zunge..., von Gregor Dankowsky, Erstes Heft, Pressburg, 1825.
- Procopius, H.A., C.VI, ed. V - (Historiae anecdotae)
- Илија М. Живанчевић, Новом покољењу, Београд, 1934.
- Emile Burnouff, Essai sur le Veda, Paris, 1863.
- Dictionnaire Universel d' histoire, et de Geographie, par M.- N. Bouillet, Paris, 1872.
- Archiv für slawische Philologie, Nr 17., 1895.: Ein Kapitel aus der geschichte der südslawischen Sprachen.
- Ernest Dümmler, Die Geschichte der ältesten Slawen in Dalmatien, 1856.
- Јован Цвијић у Српском Етнографском Зборнику, бр. 23., у расправи "Дубровник и околина".
- Стјепан Митров Љубиша, Целокупна дела, књ. I, "Библиотека српских писаца", Народна Просвета, Београд, 1933.
- Јован Цвијић: La Peninsule Balkanique - Geographie Humaine, avec 31 canes et croquis dans le texte et 9 cartes hors texte, Librairie Armand Colin, Paris, 1921.
- Thracia I, II, Primus Congressus Studiorum Thracicorum, Academiae Litterarum Bulgarica, Serdicae, 1974.
- Sanskrit-English Dictionary, etymologically and philologically arranged, bei Sir Monier Monier-Williams, Oxford, Clarendon Press, 1970.
- A practical Sanskrit Dietionary, with transliteration, accentuation, and etymological analysis throughout, by Arthur Antony Macdonell, Oxford University Press, 1924.
- The roots, verb-forms, and рrimarу derivatives of the sanskrit language, a supplement to the sanskrit grammar, by William Dwight Whitney, American oriental series, vol 30., Аmerican Oriental Society. 1945.
- A. Meillet - A. Vaillant, Le slave commun, Paris, 1965, Ed. H. Champion.
- Andie Lefevre, Les races et les langues. Paris, 1893., Ed. Felix Alcan.
- Abel Hovelacq, La linguisdque, Paris, 1876., Bibliotheque des Sciences Contemporaines.
- Gabriel Мillet in: Revue d' Art ancien et moderne des deux mondes, Paris, 1917., "L' ancien art serbe".
- Adolphe Pictet, Les origines indopeuropeennes, ou les Aryas primitifs, Essai de Paleontologie linguistique, Tome I et II, Paris, 1877.
- Vergleichende Grammatik des Sanskrit, Zend, Armenischen, Griechischen, Lateinischen, Litavischen,Altslawischen, Gothischen und Deutschen von Franz Bopp, Zweite Ausgabe Berlin, 1857.
- Platon, Oeuvres completes, Tome V, 2 parde, CRATYLE, texte etabli et traduit par Louis Meridier, Paris, 1969., "Les Belles Lettres".
- Народни обичаји и веровања код Срба, издавач и уредиик Милан Т. Вуковић Београд, 1978.
- Хрвати и језик српски, написао С. М. Д., Нови Сад, 1893.
- Bulletin des Sciences Historiques, Antiquites, Philologie, Tome IV, 1825.
- F. Pricot de Sainte-Marie, Les Slaves Meridionaux, Paris, 1874.
- CAH (Српска академија наука), Глас CCXXXVI, Одељење Литературе и језика Нова серија, књ. 4., 1959.г.
- Katančić, De Istro eiusque adcolis commenatio, 1798.
- Plinius, l.III.
- Paul-Joseph Schaffarik, Über die Abkunft der Slawen, nach Lorenz Surowiecki, Ofen, 1828;
- Le monde slave, son passe, son etat present et son avenir, раг Сурrien Robert, Paris, Passai Editeur, 1852., tome I et II.
- W. S. Karadzic, Serbische Grammatik, üb. von J.Grimm, Leipzig, 1824.
- Karl Gotllob Anton, Erste Linien eines Versuches über die alten Slawen Ursprung, Sitte Gebräuche,
Meinungen und Kenntoisse, Leipzig, 1783.
- Die südslawische Frage und der Weltkrieg, von L.v.Südland, II. Auflage, Zagreb, 1944., Verl: "Matica
Hrvatska".
- Лазо Костић, О српском имену, Мелбурн, Аустралија, 1965.
- Ј. Dobrowsky, Slovanka, Zur Kenntniss der alten und neuen slawischen Literatur, die Sprachkunde nach
allen Mundarten, der Geschichte und Altertümer, Prag, 1814.
- Mavro Orbini, Il regno de gli Slavi, Pesaro, MDCI.
- P.-Joseph Safarik, "Slawische Alterthümer'', Band I, 1843., Band II, 1844., Leipzig.
- Plinije, knj. III i VI, IV. - Naturalis historiae.
- Forbiger, Handbuch der alten Geographie, III, 394., Anm. 67.
- Dobrowsky, Wiener Jahrbuch der Litteratur, XXXVII, 1827
- Vibius Sequester, De fluminibus, fontibus, lacubus, gentibus, etc., s.v. Albis.
- Herodote, V, I, IV, VII, II, edition "Les Belles Lettres", 1961.
- Strabon, Geographia, V.
- A. Descubes, Nouveau dictionnaire d' Histoire, de Geographie, de Mythologie et de Biographie Paris, 1880.
- Zacharie Mayani, La fin du mystere etrusque, Paris, 1970.
- Expres du 23. au 29. Avril 1982.
- Patrick Louth, La civilisation des Germains Vikings, Geneve, 1976.
- Josephe Kostrzevski, Les origines de la civilisation polonaise, Presse Universitaire de France (PUF), 1949.
- Pittar Eugene, Les Races et l' Histoire (Introduction ethnologique a l' histoire), Bibliotheque "L' Evolution de
l' Humanite'', 1924.
- Revue des Etudes slaves, VI..., pp. 165-174.
- Jahrbuch für slawiche Literatur, Kunstund Wissenschaft, I. Jahrgang, 4. Heft, 1843.
- Geschichte des Herzogtums Pommern, von Sell. Berlin 1819. und Geschichte von Pommern von Kanngiesser, Greifswalde, 1824.
- Geschichte Polens, von Cromer (Band 1,1.); von Bandtkie (I, 62.)
- Сурrien Robert, Les Slaves de Turquie, leur avenir, leur progres, 1844.
- Casimirus Szulc, De origine et sedibus veterum Illyriorum, Poznanj, 1856.
- Leakes, Researches in Greec, London, 1814.
- Hahn Johann-Georg, Albanesische Studien, Jena, 1854.; ed. sec. 1864.
- Robert Charroux, Le livre du mystere inconnu, Paris, Ed. Laffont, 1969.
- Ненад Ђорђевић, Етрурци или Рашани, Издање Српског Народног Универзитета "Л, Костић", Милвоки, 1969.г.
- Meillet-Cohen, Les langues du monde, Paris, 1952.
- Stephanus Bizantinus, Ed. G. Dindorf, Leipsik, 1825., vol. I - IV.
- Niebuhr B. Georges, Römische Geschichte, Berlin, 1828-1832.
- Tacitus, Germania, 43...
- Procopius, De bello Gothico, I, IV.
- Revue des deux mondes, Janvier, 1846., pp. 365-375.
- Rjecsosloxje illir. -ital.l at. Joakima Stulli Dubrocsanina, Dubrovia, MDCCCVI.
- Franciscus Maria Appendini, De praestantia et vetustate linguae illyriсае... ad Joachimum Stullium Illyrici lexici auctorem, 1806.
- Die Überlieferung über die Schirdani, von Fr. W. von Bissing, Oberaudorf. Die schriftlichen Urkunden. In: Wiener-Zeitschrift für die Kunde des Morgenlandes, XXXIV Band.
- Michel-Claude Touchard et Guy Barthelemy, L'archeologie mysterieuse - Voyage a travers les decouvertes, Paris, 1972.
- J. Caesar, De Bello Galliсо, III.
- Dictionnaire des communes de France.
- P.-J. Schaffarik, Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten, Ofen, 1826.
- Revue des deux mondes, De l' Enseignement des litteratures slaves, par Cyprien Robert, Janvier 1846.
- G. Lejean, Ethnographie de la Turquie d' Europe, Gotha, 1861.
- Лазо Костић, Крађа српског језика, културно-историјска студија, Баден, Швајцарска, 1964.
- Crvena Hrvatska, The Croatian Historical Institute, Chicago, 1957.
- ''Ogledalo'',I.
- Ovidius, Ex Ponto (Tristia).
- Милан Кашанин, Српска књижевност у средњем веку, Београд, Просвета, 1975;
- Wiener Jahrbuch, XXXVII, Bd. 1827.
- Драгослав Срејовић, Лепенски Вир, или Нова праисторијска култура у Подунављу, Београд, 1969.
- Милан Будимир, О српском имену у класичним траговима у: САН, Глас Српске академије наука, Одељење Литературе и језика, бр. CCXXXVI, Нова серија, књ. 4., 1959.г., Београд.
- Charles de Peyssonnel, Observations historiques sur les peuples barbares qui on habite les bore du Danube et du Pont-Euxin, Paris, 1765., Edition Talliard.
- Du Danube a l' Adriatique, II partie, Les races in: Revue des deux mondes, n. 3., 1889 pp. 324-353, par Rene Milet.
- Farlati, Illyr. sacr., III, 94.
- M.-N. Boufllet, Dictionnaire universel.
- Gregorius Dankowski, Die Griechen als Stamm - und Sprachvewandte der Slawen, historie und philologisch dargestellet, Pressburg, 1828.
- Strabo, IV, VII.
- F. Sebastiano Dolci, De Illyriсае linguae vetustate et amplitudine, Venetiis, MDCCLT Dissertatio historico - chronologico - critica.
- Titus Livius par Dureau De la Malle et Noël, Paris, 1810-1812.
- La Chronique de Nestor, traduit en francais d'apres l'Edition impreriale de Petersbourg accompagnee de notes et d'un recueil de textes inedits, par Louis Paris, 1834.
- Δημοσθενουζ κατα Φιλιππου λαγοι, Paris, Edition Marie-Nyon, 1832.
- Λαονικου Ηαλκοκονδυλου ‘Αθηναιου- Laonici Chalcocondylae Atheniensis Historian Libri decem,
interprete Conrado Clausero Tiguriano, Parisiis, MDCL.
- Geographie, mathematique, physique et politique de toutes les pardes du monde, redigee d'api ce qui a ete publie d' exactet de nouveau par les geographes, les naturalistes, les voyageurs les auteurs statistiques des nations les plus eclairees, par Edme Mentelle, de l' Institut National et Malte Brun, geographe danois, vol. 10. Paris, Edition Tardieu-Laporte, 1803.
- Corpus Inscriptionum Graecarum, Berolini, Ex Officina Academica, MDCCCLXXVII.
- Inscriptiones Graecae, Siciliae et Italiae, Editor Georgius Kaibel, Berolini, МDСССХХХХ:
- Inscriptiones Graecae Megaridis, Oropiae, Beotiae, edidit Galienus Dittenberger, Berolini MDCCXXXXII.
- Inscriptiones Graecae Insularum Maris Aegaei praeter Delum
- C. W. Ceram, Götter, Gräber und Gelehrte, 1949.
- August Fick, Vergleichendes Wörterbuch der indo-germanischen Sprachen, Göttingen, 1874
- Andre Вlum, Histoire du costume en France, Hachette, Paris, 1924.
- Diplomatische und curieuse Nachlehre der Historie von Ober-Sachsen und angrenzendes Länders, zu einiger Erläuterung derselben gehalten von Christian Schöttgen und Georg Christoph Kreysig, II. Teil, Dresden und Leipzig, 1730.
- A Vedic Reader vor Students by Arthur Anthony Macdonell, Oxford University Press, Madras - Delhi - Bombay - Calcutta, 1917., 1951., 1976.
- Louis Renou, Les Maitres de la religion vedique, Paris, 1928.
- M.F.Neve, Etudes sur les hymnes du Rg-Veda, Paris-Louvain, MDCCCXLII, Librairie 1' Institut de France.
- Ptolemaeus Claudius, Geographia, II.
- Louis Renou, l' Histoire de la langue sanskrite, Lyon-Paris, 1956.
- Коријени с ријечима од њих посталијем у српском језику, написао Ђуро Даничић, 1877.
- Stchoupak- Nitti- Renou, Dictionnaire Sanskrit-Francais, Publications de l'Institute Civilisation Indienne,
Paris, 1932.
- Klaus Mylius, Wörterbuch Sanskrit-Deutsch, VEB Vedag Enzyklopädie, Leipzig, 1975.
- Sri Aurobindo, Le secret du Veda, Paris, Fayard, 1975.
- Jean Varenne, Grammaire du Sanskrit, PUF, Paris, 1971.
- Wackemagel Jakob, Altindische Grammatik, Göttingen 1896.
- Jakob Grimm, Geschichte der deutschen Sprache.
- Kuhnszeitschrift, Tome XIX.
- Abel Hovelacq in: Dictionnaire Encyclopedique des Sceiences Medicales de Dechambre, s.v. Serbe.
- Abel Hovelacq in: La Republique - "Revue des questions historiques", CCLXIII, vendredi, le 16. Mars 1877.
- Nic. Freret, Oeuvres, cd.1796., T. I. Memoire de l' Academie d' Inscription, T. XXI.
- Лазо Костић, Изјаве странаца о српском језику, 1964.
- Über die sogenannten rhäto-etruskischen Inschriften - Lesungs - und Lösungsversuche, von Chirstian
Schneller.
- Gregorius Dankovsky, Homerus slavicis dialectis cognata lingua scripsit, ex ipsius Homeri carmine ostendit..., Vindobonae - Posonii,1829.
- Vaulder M. in: Bulletin des Sciences Historiques, antiquites, philologie, Tome IV,. 1825., pp. 396-397.
- Шпиро Кулишић, Из старе српске религије, Српска Књижевна Задруга, 1970. год.
- Schaffarik in: Slawisches Jahrbuch, III, pp.568-371. - "Swaroh, oder Swarog, ein slawisch-heidnischer Gott.
- Slawisches Jahrbuch, I. - Wilhelm Bernhardi, Bausteine der slawischen Mythologie - aus lateinischen und griechischen Quellen, pp. 336-344.
- Илија Живанчевић у: Гласник југословенског професорског друштва, књ. XVI, св. 9., Београд, 1936. - "Келти и Срби".
- Caesar, De Bello Gallico, III, "Les Belles Lettres, 1972.
- Jean-Claude Riviere, Georges Dumezil a penser", 1979.
- Песме и обичаји укупног народа српског, Књ. прва, Обредне песме, скупио и издао Милош С. Милојевић, Београд, 1869.г.
- Walter Wüst, Über das Alter des Rgveda und die Hauptfragen der indoarischen Frühgeschichte in: Wiener Zeitschrift für die Kunde des Morgenlandes (WZKM), Band XXXIV., S. 165-215.
- Hem Chandra Joshi, Recherches sur les conceptipns economiques et politiques dans l' Inde ancienne, d' apres le Rgveda, Paris, 1928.
- La religion vedique d' apres les hymnes du Rig-Veda par Abel Bargaigne, Paris, 1963. (4 volumes).
- Јован Деретић, Историја Срба, Ница 1975.
- Diodor Sicilijski.IV, 30.
- Tabulae in Cl. Ptolemaei Geographiam a Carolo Müllero instructae, Paris, 1901.; Europae, nr. VIII (c. 16-17.); Asiae, nr. 11 (31-32.).
- Јован Рајић, История разных славенских народовъ.. Въ Вјенъ, 1794.
- Павле Ивић, Српски народ и његов језик, Београд, 1971., Српска књижевна задруга, Коло 54., књ. 429.
- Законик Цара Стефана Душана, Струшки и Атонски Рукопис, Издање Српске академије наука, Одељење Друштвених наука, Београд, 1975. године.
- Wojciech Ketizinsky, Die Lygier, ein Beitrag zur Urgeschichte der Westslawen und Vindilien Posen,1868.
- Pierre Lhande, Dictionnaire basque-francais, Paris, 1926.
- Martin Lopelmann, Etymologisches Wörterbuch der baskischen Sprache, Berlin, 1968.
- Henri Hubert, Les Celtes et la civilisation celtique, Paris, 1932.
- Claudii Ptolemei viri Alexandrini, Geographiae opus novissime traductione e Greacorum archetypis, 1513.
- Claudii Ptolemaci Geographia, Parisiis, Firmin Didot, MDCCCCI, Lib. V.
- Jan Kolar in: Archiv für die slawische Sprache - Der Einfluss des slawischen auf das Italienische
(April...May), 1843., pp. 252-256.
- Jean Varenne. Le Yoga, 1977., Ed. Retz.
- Fabre-d' Olivet, La langue hebraique restituee, Edition l' Age d'Homme, Collection Delphic 1975.
- Станоје Станојевић, Народна Енциклопедија, Том. I-IV.
- In originem et historiam alphabetici slavonici glagolitici... disquisitio populorum septentrionalem;..., a Clemente Grubissichio, Venedi, MDCCLXVI.
- Strom., lib. I, num, 132., De Atlantis regno et historia multa apud Platonem (in Critia) scripta extant.
- Звонимир Кулунџић, Пут до књиге, Загреб, 1959.
- L' indo-europeen, par Jean Haudry, PLUF, Que sais-je?, br. 1798., 1979.
- Les Indo-Europeens, par Jean Haudry, PUF, Que sais-je?, n. 1965., 1981.
- Vollständige Grammatik der Sanskritsprache von Theodor Benfey, Leipzig, 1852 (Vorlesungen und zum Selbststudium).
- Еврипид, "Алкеста".
- Хомер, "Илијада".
- Вергилије, "Енеида".
- Clavier Etinne, Andiens peuples de la Grece, 1809., Tome I et. II.
- Dictionnaire Grec-Fransais, Bailly-Sechan-Chantraine, 1963., 26 ed.
- Fransois Pouquevillle, Voyage en Grece, 1820-1822; l' Histoire et la Dcscription de la Grec 1825.
- La grammaire du Panini, tradiute du sanskrit avec des extrails des commentaires indigenes, par Louis Renou, Fasc. 1, II, III, Libraire Klincksieck, Paris, 1947., 1951., 1954.
- Peutingeriana Tabula Itineraria ex Bibliotheca Caesarea Vindobonensi, Cura Frane. Christ Schleyb edita,
MDCCLIII, recusa MDCCCXXV, 4 tabl.
- Behram D. Pithavala, The Iranian Basis of the Devanagari Sanskrit Alphabet, the numerical Signs and the
Sacred Word "AUM" its Symbol, Bombay, 1974.
- Hilaire de Barenton, Les tablettes etrusques de Gubbio, la religion des anciens Etrusqueen (Sciences et decouvertes modernes, n. 5.), Paris, s.d.
- Marc - R. Sauter, Les races de l' Europe, Paris, Payot, 1952.
- C. Leonard Wooley, Les Sumeriens, Payot, Paris, Bibliotheque Historique, 1930., preface ou G. Contenau.
- Les litteratures de l'Inde, par Louis Renou, PUF, 1966., Collection ''Que sais-je?", n. 503."
- Quarante hymnes du Rig-Veda, traduits et commentes par Abel Bergaigne, Paris, 1895. •
- Georges Herve, Conference pour la Journee Serbe (Samedi, 27. Mars 1915) Un anthropologue francais chez les Serbes, au lendemain de 1870.
- Georges Dumezil, Documents anatoliens sur les langues et les traditions du Caucase, IV., recits Lazes, presses Universitaires de France, 1967.
- Jules Martha, La langue etrusque, Paris, 1913.
- Madeleine Biardeau, Charles Malamoud, Le sacrifice dans l' Inde ancienne Presses Universitaires de France, 1976. Bibliotheque de l' Ecole des Hauts Etudes, Sciences religieuses, vol LXXIX.
- J. H. Hutton, Les castes de l' Inde, preface de Louis Renou, Paris, 1949. - Bibliotheque Scientifique.
- Walter Neisser, Zum Wörterbuch des Rgveda, erstes Heft 1924., zweites Heft 1930., Leipzig;Abhandlungen für die Kunde des Morgenlandes, Band XVI, und XVIII, n. 3. und 4.
- Louis Renou, Anthologie sanskrite, textes de l'Inde ancienne traduit du sanskrit, Paris, 1964., Bibliotheque historique.
- Etrennes de linguistique, offertes par quelques amis a Emile Benveniste, Paris, 1928.
- Arthur Weigall, Survivances paiennes dans le monde chretien, traduit de l' anglais, Paris, 1934., Bibliotheque historique.
- Matris slavicae filia erudita vulgo lingua graeca, seu grammatica cunctarurn slavicarum et graecarum dialectorum, auctore Gregorio Dankowsky, Posonii, 1836.
- Louis Renou, Etudes vediques 'et Panineennes, Paris, 1955, Publications de l' Institut de civilisation indienne, Serie in-8, Fascicule 1.
- Etudes sur le vocabulaire du Rgveda, premiere serie, par Louis Renou, Paris, Institut Francais d' Indologie,
1958.
- Nadine Stochoupak, Chrestomatie sanskrite, Paris, 1977 (Civilisation Indienne).
- Samuel Noah Kramer, L' histoire commence a Sumer, Arthaud, 1975.
- Les dieux souverains des Indo-Europeens par Georges Dumezil, Paris, 1977., Bibliotheque des Sciences
Humaines.
- Georges Dumezil, Mariages indo-europeens, suivi de quinze question romaines, Paris, 1979., Bibliotheque
historique.
- Etudes Myceniennes, Acte du Colloque International sur les textes myceniens (Gif-sur-Yvette, 3-7 Avril
1956.; Colloques Internationaux du Centre national de la Recherche Scientifique.
- Les maitres dela philologie vedique, par Louis Renou, Paris, 1928., Annales du Musee Guimet, Bibliotheque
d'Etudes.
- Dictionnaire d'etymologie sumerienne et grammaire comparee par Colman-Gabriel Gostony, Paris.1975.
- Jacques Menetrier, Origines de l' Occident (nomades et sedentaires), Paris, 1972.
- Реља Новаковић, Одакле су Срби дошли на Балканско полуострво, Београд, 1977., Историјски Институт.
- Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Београд, 1970.
- DIONUSIOU BUZANTIOU ANAPLOUS BOSPORROU - Dionysii Byzantii de Bospori navigatione quae supersunt, una *** supplementis in geographos Graecos Minores, aliisque eiusdem argumenti fragmentis, e codicibus Mss edidit Carolus Wescher, Parisiis, e Typographeo Publico, MDCCCLXXIV.
- Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи, издао их Вук Стеф. Караџић, у Бечу у Штампарији Јерменског Манастира, 1849. г.
- Louis Renou, Grammaire sanskrite, Tomes I et II reunis, Paris, 1975.
- The hymns of the Rgveda, translated with a popular commentary by Ralph T.H. Griffith, complete in two volumes, The Chowkhamba Sanskrit Series Office, Varanasi (India), 1971.
- Etudes sur le lexique du Rig-Veda, par Abel Bergaigne, Paris, MDCCCLXXXIV, (Extrait du Jornal Asiatique).
- Fernand Lequenne, Les Galates, Paris, 1959., Collection "Les Temps et les Destins.''
- Rigveda Brahmanas: The Aitareya and Kausitaki Brahmanas of the Rigveda, translated from the original sanskrit by Artur Berriedale Keith. Motilal Banarsidass, Delhi-Patna-Varanasi, 1971 Harvard oriental Series, Volume Twenty-five.
- Српске народне пјесме, скупио их Вук Стеф. Караџић, књ.II.
- Вук Стефановић Караџић, O језику и књижевности, Просвета, Београд, 1965. г.
- Лазо Костић, Насилно присвајање Дубровачке Културе, Мелбурн, 1975., Културно-историјска и
етнополитичка студија.
- Лазо Костић, Срби у очима странаца, колектанеја, књ. I и II Швајцарска, 1962. 1972.
- Вук Стеф. Карацић, КОВЧЕЖИЋ ЗА ИСТОРИЈУ, ЈЕЗИК И ОБИЧАЈЕ СРБА СВА ТРИ ЗАКОНА, Беч, 1849., Штампарија Јерменског Манастира.
- Миленко Филиповић, Обичаји и веровања у Скопској котлини, у: - Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије, књига IV, друго одељење Живот и обичаји народни, књига 24.
- Ненад Љ. Ђорђевић, Историја Срба кроз династије, Прво издање; Издање Народног Универзитета "Лазо М. Костић", Милвоки, 1968.
- Clem. Grubissich, In originem et historiam alphabetici slavonici glagoli disquistio populorum septentrionalium... " a Clemente Grubissichio, Vened MDCCLVI.
- Атанасије Урошевић, Топоними Косова, Српска академија наука и уметности Српски географски
зборник, књ. 1ХХХ1Х, Београд, 1975.
- Момчило Вуковић-Бирчанин, Вук Караџић, револуционар српског књижевног језика, Минхен, 1979.
- Jürgen Spanuth, Die Philister, das unbekannte Volk, Lehrmeister und Widersacher der Israeliten Otto Zeller Verlag, Osnabrück, 1980.
- Immanuel Velikovsky, Peoples of the Sea, The conduding Volume of the Ages in Chaos Serie Garden City, New York, Doubleday & Co, 1977.
- Colin and Sarah McEvedy, The Dark Ages, The Atlas of World History, New York, The Масmillan Co, 1972.
- Colin and Sarah McEvedy, The classical World, The Atlas of the World History, Macmillan Publishing Co, 1973.
- Facsimile - Atlas to the early History of Cartography, with Reproductions of the most important Maps printed in the XV and XVI Centuries, New York, Dover Publications Inc., 1973.

_________________

Bibliografija uvijek ide na kraju. Znači li to da si blagoizvolio okončati pisanije istorije serbske?
Blagodarim, ako odgovor bude pozitivan.

_________________
Lično više volim strat,
jer mi leži takav vrat...

Ја не пишем срБску историју, она је давно испричана и исписана, е сад што ти ниси способан да то схватиш или спознаш то је већ твој проблем. Жао ми је ту не могу да ти помогнем. Али увијек ћу бити спреман и расположен да ти појаснив све што би ти по питању срБске историје било нејасно, непознато или на било који други начин недокучиво. Моја идеја водиља и јесте у томе да људе жељне знања, као што си ти, а из неких њима знаних разлога нису у стању да дођу до тог знања, едукујем и помогнем да добију основне и кључне информације по питању истог.

Надам се да тај Фендер није само пуко кићење којим покушаваш да се сврсаташ у свијет музике. Ја се такође доживљавам музичаром (има ту и нека средња музичка школа завршена) и нећеш вјеровати посједујем један сличан Фендер стратокастер и често са пријатељима знам засвирати кад уграбим времена.

Али ми музичари смо отвореног срца и ума, јер нас та музика оплемењује па је и свијет око нас племенитији и бољи, што код тебе не осјећам. Код тебе осјетим неку врсту неоправдане ароганције која није саставни дио умјетности, чак шта-више ароганција не дозвољава испољавање умјетности јер потиру једна другу.

Па си дозвољавам закључити да је тај Фендер само дио твоје лажне представе са којом би хтио да те посјетиоци овог форума поистовјећују! На жалост својим гестама разоткриваш праву природу своје личности која је у апсолутној дигресији са тим Фендером.

_________________

Je l' svirate drevne Sorabske numere ili ovo novije nesto, od 6. vijeka pa nadalje?

Ееее, мој омладинац. Још си ти млад, а колико видим ниси нешто ни информисан.

Да, обожавам древне "сорабске нумере", како то ти кажеш мислећи да ћеш тако омаловажити мене имоје писаније, а у ствари показујеш свој јад и чемер мислећи ваљда да ћеш тако бити кул.

Питање је да ли би ти као студент, будући академски грађанин, неко од кога се очекује да сутра буде елита ове државе, могао навести барем једну "древну сорабску нумеру" или барем једну обичну срБску пјесму старију од 100 година. На жалост, не вјерујем да би знао, јер се твоја "опћа изобразба" своди на 24000 постова да је бар https://www.youtube.com/watch?v=UGn0b8N4w-k па да си се имао рашта родити, али авај.

А што се тиче моје свирке, овe двије "сорабске нумере" волим засвирати:

https://www.youtube.com/watch?v=pNYjP5MigNs

https://www.youtube.com/watch?v=LMu3NxCa4uw

Надам се да си чуо за овог господина! Имам једну стару акустичну гитару на којој ми се потписао дотични господин на гитаријади у Зајечару 1984.

_________________