bojDo 20.05.
Nema rijeci kojima se mogu opisati sve te nedace koje su zadesile region i ljude koji su sve izgubili.Pogotovo ovo u Doboju koji je uz jos neke lokalitete posebno stradao.Gledam one ulice zatrpane namjestajem,smecem svakojakim,blatom...prasina i neugodan ,,okus,, vazduha.
Udjemo medju neke zgrade,skoro da nema nikoga,ljudi izviruju sa balkona i prozora,zovemo ih da sidju dole,da im podjelimo sta imamo.Skupljaju se polako,prilaze,ispituju ko ste,odakle ste dosli,pa zasto ste to radili,zasto ste se mucili...oojjj pa kako zasto a nista nemaju,niko im nista ne donosi.
Gledam po onim fasadama od zgrada tragove od vode i visinu dokle je voda bila.Ne vjerujem.Izadjem na vecu ulicu,siru,duzu i sve takvi tragovi vode po zgradama.Tri metra najmanja visina.Pokusavam da zamislim sliku da je to sve voda bila ali ne ide.Svasta mi pada na pamet,psujem i koga treba i mozda koga ne treba.Jel moguce da se ovo docekalo da je narod ovo dozivio.Ispitujem ljude kako se to sve izdesavalo,na sta je to sve licilo...ma ne vjerujem.Imal´ dalje,mozel´ gore?
Progovara neki starina,eee momci moze gore,cim je ziva glava dobro i jest.Veli,za mene ovo nije novo.Bilo je kaze ovako isto sredinom maja,oko 13-og ili 14-og 1965 godine doduse metar-metar i po visina vode u gradu ali opet si,kaze,mogo komotno plivat i camcem se vozit´.
Ko da se malo primirih,znaci moze se desiti,vec je bilo,nisam znao...ali opet...tuga velika.
Posjedili smo tu medju zgradama sa narodom,popricali o dosta toga,neko malo zaplaka,mi ubacimo koju vedriju rijec,tesko ide ali bilo je i malo smijeha.Drago mi ali u isto vrijeme jako mi neugodno.
Nakon neka 2,5-3 sata,pozdravismo se sa ljudima i odosmo.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
