banjalukaforum.com

Jedan od prvih pteza nove vlasti u Beogradu je smanjenje nadoknade za porodilje. Pomoć od grada im je prepolovljena, a razlog za to je nedostatak novca u gradskom budžetu.

EBRD zainteresovan za Telekom, Aerodrom i Dunav osiguranje

Tanjug | 22. 05. 2014. - 19:52h izmena vesti 09:12h | Komentara: 23
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je zainteresovana da učestvuje u privatizaciji Telekoma Srbija, beogradskog Aerdoroma i Dunav osiguranja, izjavio je predsednik te banke za Srbiju Mateo Patrone.

On je podvukao da će aktivnosti te banke zavisiti od puta na koji se Vlada Srbije odluči.
''Telekomu je potreban novac za kapitalne investicije, a mi smo spremni da razmotrimo ili dokapitalizaciju ili kreditiranje'', rekao je patrone na konferenciji za novinare na kojoj je bio prisutan i predsednik EBRD Suma Čakrabarti.

Patrone je rekao da je EBRD spreman da uđe u koinvesticiju sa drugim strateškim investitorima, da učestvuje u kupovini akcija tog preduzeća, da finansira kupovinu udela nekom drugom ili da, ako je potrebno, obezbedi kapital.

Upitan da prokomentariše najavu premijera Aleksandra Vučića da je EBRD zainteresovan i za privatizaciju Elektroprivrede Srbije (EPS), on je rekao da je to dugoročno dok je privatizacija tri već pomenute firme moguća u kraćem roku.

"EPS, EMS, Srbijagas, Železnice Srbije, druga javna i komunalna preduzeća su druga grupa firmi i njima je potrebno duboku restrukturiranje pre nego što se krene u traženje strateškog investitora'', rekao je Patrone.

On je podvukao da je uloga Evropske banke za obnovu i razvoj da nastavi da podržava te kompanije kroz obezbeđenje kapitala ili kao što i sada radi kroz kreditiranje.

Најпре, Вучић свој наступ почиње речима да „имамо значајне жртве; о броју и свему другом нећемо говорити док се ситуација не заврши“ (0:51-1:01). Шта то трба да значи? Ако власт објави да „имамо значајне жртве“ (5:50), али да засада неће да саопшти њихов број, и да „имамо катастрофу какве у историји Србије није било“, све што јавност може да закључи јесте да је власт принуђена да крије број жртава јер их има на десетине, стотине, а можда и много више. Ако то није ширење панике – поготово када томе следе изјаве о „катастрофално-катаклизмичкој ситуацији“ (1:05-09), „великим губицима у техници, са чим неће се излазити у јавност“ (4:59-5:01), „нико не може да вам покаже слике зато што новинаре нисмо пуштали због невероватних ситуација... које просто нису за људе“ (6:08-22), „ово никад у историји Србије није било, никад оваква катастрофа се над њу није надвила“ (13:38-43), затим да „оно што нам предстоји је још горе од овога што смо имали“ (1:32-35), те да „оно што нам долази из Босне... је језиво“ (1:47-58) – онда заиста није јасно шта би друго „ширење панике“ требало да буде.

Cenzura, ma ‘ajte, molim vas…
E, vala, neka je Vučić odbrusio OEBS-u i zatražio izvinjenje- kakva crna cenzura, kakvi bakrači, kakav Ivan Tasovac, bre?!
Cenzura, ma ‘ajte, molim vas…
Kako im je samo, u plaventnilu oka svog i kroz dioptriju mudraca odbrusio, celivao sam ne samo televizor, već i onaj antenski kabl, dok me struja lečka oprljila i nakratko zanesvetsila k’o Velju na sednicama…
More, kako im je sasuo u one ljubopitljive brke: „Cenzura u Srbiji, ma ne serite, bre! Evo, gospodo, navedite mi samo jedan primer kad nisam dozvolio da neki od mojih patetično-pljačljivih govora bude emitovan u celini?!
Nađite mi novinara koji će reći: ‘Vučić mi je zabranio da na dve do tri strane objavim njegova usputna razmišljanja dok gleda u poplavljenu Srbiju i nije dozvolio da pustimo dvadesetak fotografija kako za hrčkom koji se davi skače u vodu’…
Jesam li insistrao da škola za pačiće male, pardon, sednice Kriznog štaba budu otvorenog tipa, da svi vide kako sam načelniku Generalštaba, ministrima i konobaru Milutinu zabranio da govore! Milutin je kasnije i otpušten, jer se u grobnoj tišini drznuo da sipa kiselu vodu, pa su me oni mehurići omeli u razmišljanju i prekinuli nit bogojavljenskih dela!
Ućutkani novinari i oboreni sajtovi?! Koji sajtovi, molim vas? Red tjub, Yu-porn, napaljene milfače?.. To nismo oborili s namerom, već su pali zbog preopterećenja, ministri su mislili da je reč o nekim stručnim sajtovima, pa su gledali ima li nekih saveta kako da se izborimo sa minulim pošastima, ali su zaključili da lutke na naduvavanje nisu bolje od džakva sa peskom.
Što se ostalih sajtova tiče, pa Branko Miljković je lepo rekao; „Pali smo, jer smo padu bili skloni“, pa sad ako vi sumnjate i u gospodina Miljkovića vama na dušu…
Treće, čujem neke glasine kako sam u medijima zastupljeniji od: deterdženata za veš, preparata za potenciju i noćnih uložaka?! Notorna laž, bruka, skandal, blasfemija…
Evo, izveštaja svih televizija pa pogledajte: egal sam sa ulošcima i mister Prorperom, ali su deterdženti daleko zastupljeniji, a na njih niko poviku…
Jednostavno, ispod mog nivoa je da se bavim cenzurom i obaranjem sajtova, imam ja ljude za to, ovaj, to se sasvim slučajno poklopilo sa konjukcijom retrogradnog Merkura i slabim protokom intereneta u pojedinim delovima Srbije!
U ostalo, evo vam ministra informisanja Ivana Tasovca, bata Tase, pa mislite li da bi čovek takve frizure dozvlio, ili saučestvovao u nečemu kao što je cenzura, ili meni prigovorio i reč?!
Ovo poslednje o prigovaranju meni zaboravite, to mi je izletelo, oni ćute jer tako vole, a ne što ih, ne daj bože, cenzurišem! Pa to su moji ministri, i ako biste me pitali koga od njih najviše volim odgovorio bih vam ko Keba: „Meni su svi minisri kao moja deca i ni jednog ne bih mogao da odvojim“, što apsolutno nema veze sa pričom o cenzuri, ali je odlično za skretanje pažnje…
Jedino što priznajem jeste da sam nepomirljiv po pitanju širenja laži, panike, glasina, opozicije i kritičke misli, ne zato što ne podnosim kritiku, već što se tako počinje: danas kritika, sutra „travica“, prekosutra heroin, i gde je onda kraj?!
Samo se takve stvari trudim da sprečim, jer ne želim poročnu naciju, a zaista nemam ništa protiv da me neki vide i bez kostima superheroja, u trenucima kada ne davim podivljale lavove golim rukama, raznosim novine do nepokretnih lica i čitam im tekstove o meni, sadim muškatle na terasi kabineta, kukičam sa Zoranom Mihajlović, pokušavam da se nasmešim…
Znate, ja sam samo običan momak (ko to napiše, razgovaraćemo) kojeg svi mrze jer je možda lepši, bolje građen, pametniji, vidovitiji, duhovitiji, visočiji, s više ukusa za modu od njih…
Iskreno, da me pitate šta znači sama reč „cenzura“ odgoviro bih vam: ne znam, ali u svakom slučaju obrišite pola toga što ste nameravali da napišete, imam bolju ideju, uzmite olovku i papir i aj’ polako: „Aleksandar Vučić, momak sa novobeogradskog asfalta i nebeskih visina“…
More, kako im je sasuo, i neka je, nazdravlje mu bilo!
P. S. Tekst je sklon ispravkama, samo javite na vreme! Naravno, nije to cenzura, već lektura, samo se rimuje, pa ljudi u neznaju pogreše…
Autor: Mihailo Medenica

Karta broj dva, podjeljena između Srbije i Hr al' ne po entitetskim granicama.