banjalukaforum.com

Jbg kod nas je drugi reziser bio.

i da se unaprijed izvinim diskutantima sto kroz sportsku prizmu gledam na ove dogadjaje,ali pamtim dugo,i sve mi ovo nimalo ne lici na raspad one nase drzave

Путин Ангели Меркел указао на потребу укидања блокаде Придњестровљу



Председник РФ Владимир Путин у телефонском разговору са немачком канцеларком Ангелом Меркел нагласио је потребу доношења ефикасних мера усмерених на укидање де факто спољашње блокаде Придњестровља и тражења праведног решења придњестровског проблема.

У петак је Путин сличну изјаву упутио америчком председнику Бараку Обами. Како је саопштено из Кремља, руски лидер је скренуо пажњу Обами на то да блокада доводи до значајног отежавања животних услова становника Придњестровља, спречавајући њихово кретање и нормалну трговинску и економску активност.

Придњестровље такође тражи да се законима Русије предвиди могућност за улазак непризнате републике у састав Руске Федерације. Писмо таквог садржаја председнику Државне думе Сергеју Наришкину упутио је председник Врховног савета непризнате републике Придњестровље Михаил Бурла. На референдуму 2006. године за улазак Придњестровља у састав Русије изјаснило се 97,2 одсто бирача, подсетио је Бурла. Придњестровље поштује руске законе, а руски језик у земљи са 200.000 држављана Русије признат је као државни језик.

Кримски сценарио за Придњестровље: ова тема последњих дана постала је најразматранија међу западним експертима и новинарима.

Владимир Путин скренуо је пажњу западних колега на фактичку блокаду Придњестровља од стране Молдавије и Украјине. Тираспољ се у ствари нашао у кљештима затворених граница. Ипак, како каже министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, разговори о кримском сцнарију су права провокација.

Ситуација у Придњестровљу не изазива узалуд забринутост. Сложеним односима са Кишињовом придружили су се проблеми са украјинском страном. Молдавски миграциони пунктови не пуштају на територију коју контролише Кишињов не само робу, већ често ни становнике Придњестровља, посебно оне који имају руски пасош. Осим тога, увежан је број војника у региону бојевих дејстава, између осталог у граду Бандере. А Кијев под изговором да је код Дњестра немирно, затвара границе са своје стране. Узнемирујућу слику завршава посета познатог америчког „спасиоца гладних“ Викторије Нуланд Кишињову. Пециво овог пута помоћник државног секретара САД није понела – мајдана попут украјинских у Молдавији нема. Зато је обећала Кишињову 10 милиона долара „за јачање безбедности граница“. И приметила да никаве блокаде од стране Украјине нема, то су све измишљотине Москве. Истовремено на небу изнад Молдавије појавили су се авиони НАТО-а за које, како изјављују локални политичари, молдавско небо одавно је отворено.

Запад у тој сложеној ситауцији не само да ништа не ради, већ фактички покрива организаторе блокаде, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

Дешавања око Придњестровља такође се игноришу – тамо су Кишињов и нови украјински руководиоци фактички организовали блокаду. И све то наши европски партнери прећуткују. Шта више, ЕУ и, како схватам, САД, подржавају такву линију. Желимо са њима врло озбиљно да говоримо на ову тему, зато што они усијавају атмосферу око Придњестровља које ће бити мал те не следеће. То је недопустива провокациона реторика. У ствари они покушавају да својим практичним дејствима створе за Тираспољ неиздрживу ситауцију.

Тираспољ сматра да сви ови догађаји угрожавају безбедност региона. Кишињов са своје стране захтева да се из Придњестровља повуку руски миротоврци. Данас ће Москва поводом Придњестровља изнети исте предлоге као и пре 10 година, истиче доктор историје Александар Шубин.

Постоји оптимална варијанта решавања проблема Придњестровља коју је нудила Русија до 2003. године. То је федерализација Молдавије са укључивањем Придњостровља и територије Гагауза у њу. Гагаузи чувају аутономију у саставу Молдавије, с правима такве широке аутономије могао би да се регулише проблем Придњестровља. Нажалост, 2003. године из разних разлога овај сценарио није успео.

Између осталог у и у Молдавији има снага које схватају: једини излаз за земљу је федерализација. Социјалисти су још пре две године убеђивали званични Кишињов: ако не пружи Придњестровљу широку атуномију, оно ће бити за њега изгубљено заувек, и само постојање молдавске државе ће се наћи у опасности. Власти ове речи не желе да слушају. Пример Украјине показује: нису сва обећања и поклони Брисела благо за дарованог.

Придњестровље после Крима?
2. април 2014. Антон Крилов, vz.ru

После догађаја на Криму велику пажњу светске заједнице привлачи Придњестровље, регион Молдавије у коме становништво говори руски и који је своју независност прогласио још 1990, а дефакто је стекао после оружаног конфликта 1992. Како се ситуација у Придњестровљу оцењује у Москви и Кишињову после кијевског Мајдана и присаједињења Крима Русији?

Гледано из угла Кишињова: колапс државности

Садашњи председник Молдавије Николае Тимофти изабран је 2012. као представник коалиције „За европску интеграцију“. Његова позиција је недвосмислена: одлазак руских трупа и враћање Придњестровља у састав Молдавије у својству „региона са посебним статусом“. Комунистичка и социјалистичка странка, које су у опозицији, сматрају да ситуација није тако једноставна.

Зураб Тодуа, историчар, политиколог, посланик парламента Молдавије из Партије комуниста, каже: „Запад упорно гура Молдавију у конфронтацију са Русијом. Варијанта заоштравања ситуације одговара унионистима у Кишињову и Букурешту. Они се надају да ће Румунија припојити Молдавију и ради тога су спремни да жртвују Придњестровље“, сматра посланик. „Треба, међутим, имати у виду расположење народа у Молдавији, које је такво да ће Румунији у том случају припасти само један део Молдавије на десној обали Дњестра. Већи део становништва, нарочито на северу и југу земље, интегрисаће се са Русијом у оквиру Царинске и Евроазијске уније.“

Тодуа сматра да Молдавија има само две могућности да избегне „кримски“ или „јужноосетински“ сценарио у Придњестровљу: „Прво, ако Кишињов покуша војним путем да реши територијални проблем, и друго, ако у земљи буде сачувана унутрашња политичка стабилност“.

Што се тиче очувања стабилности, многи већ озбиљно сумњају у такву могућност. „У Молдавији се спроводи отворена и дрска румунизација становништва“, уверен је Игор Додон, председник Партије социјалиста и посланик у парламенту. „У Гагауској аутономији забрањен је референдум на коме би се могло решавати питање спољног вектора. Референдуми су забрањени и у свим другим областима. Власт се бескомпромисно определила за Запад и евроинтеграцију, и поред тога што више од половине становништва, судећи по свим истраживањима јавног мњења, жели да Молдавија уђе у Царинску унију“, подсећа посланик.

„Кишињов сам себе саплиће, гура у ћорсокак и провоцира догађаје који ће довести до распада земље, и то не на два, него на неколико делова“, изјавио је Додон. „У тој ситуацији ће победник бити Букурешт који већ трља руке од задовољства, видећи како се руши молдавска државност. Ако Кишињов настави са политиком румунизације и евроинтеграције, ако се Запад и Исток укључе у нови хладни рат, и ако поред Крима буде још неких примера одвајања територије, онда ће и Придњестровље и Гагаузија тражити да се потпуно одвоје од Републике Молдавије. А то је већ колапс државности“, констатовао је лидер Партије социјалиста.

Према Додоновом мишљењу, федерализација земље је једино што може да сачува Молдавију у совјетским границама. „Не постоји други начин да Кишињов мирно и уз обострану сагласност реши тај двадесетогодишњи проблем са Тираспољем, осим да из корена измени административну структуру земље. То већ схвата и Запад, али кишињовске власти упорно теже да поврате придњестровску територију као једну од својих области. Ту контрапродуктивну тврдоглавост подгрева и Букурешт. За Румуне федерализација Молдавије значи крах њихове наде у присаједињење наше територије и у стварање Велике Румуније“, уверен је посланик.

Поглед из Москве: Блокадом Придњестровља крше се људска права

Русија ниједном за ове 23 године на званичном нивоу није довела у питање територијалну целовитост Молдавије. Међутим, оно што због дипломатских ограничења не могу јавно да кажу представници извршне власти, говоре експерти и посланици Државне думе.
Све иде ка томе да ће се Придњестровље већ за који дан наћи под врло строгом блокадом“, каже Алексеј Мартинов, директор Међународног института за новоформиране државе. „У тој ситуацији Русија неће моћи да буде равнодушна према судбини 200 хиљада руских грађана који живе на територији Придњестровља“, истакао је Мартинов.

„Многи данас говоре о могућем ‘кримском сценарију’ у Придњестровљу. Ја мислим да ће у тој републици бити реализован јединствени ‘придњестровски’ сценарио. Ако власти у Кишињову (макар због своје личне безбедности, ако ништа друго) не покрену процедуру признавања Придњестровске Молдавске Републике као друге молдавске државе, онда Придњестровље за врло кратко време може постати 86. субјекат Руске Федерације“, уверен је експерт.

Признавање Придњестровља, а поготово његово присаједињење Русији, створиће далеко веће техничке проблеме него присаједињење Крима, иако ова још увек непризната држава има три пута мање становника. Русија нема заједничку границу са Придњестровљем, а авионски саобраћај је проблематичан, јер у Тираспољу не постоји цивилни аеродром. Осим тога, и хистерија Западне Европе и САД биће далеко већа.

То је једна страна медаље. Друга страна су 200 хиљада држављана Русије и још 300 хиљада присталица присаједињења Русији, затворених у уском појасу земље дуж обале Дњестра.

Руски текст на порталу vz.ru.

Braća po etnosu,naciji po vjeri,hrišćanska braća,muslimanska braća,braća po boji kože,ideološka braća,topla braća.Izaberite sami