banjalukaforum.com

„River je imao sve pare ovog sveta, ali je Boka imala svu moju ljubav. Nisam se dvoumio ni sekund“, napisao je Dijego Armando Maradona u svojoj autobiografiji pre nekoliko godina.
Na taj način je opisao dešavanja prilikom njegovog odlaska iz Njuels Old Bojsa u redove velikana sa Bombonjere. Boka je zaista tada imala ogromne finansijske probleme, River je bio dostojan svog nadimka „Milioneri“, ali je Dijegovo srce donelo odluku suprotnu zdravom razumu. Ostalo je istorija...

Takvih slučajeva će biti verovatno sve manje. Transfer Roberta Levandovskog u Bajern je opet otvorio prostora za debate o lojalnosti fudbalera. Surovi realisti će sa kočoperenjem reći da se Bajern ne odbija, da će tamo imati duplo veću platu i na kraju, što bi neki tamo Poljak bio lojalan Nemcima?! Nisu loši argumenti...
Oni koji zameraju Levandovskom nazvaće ga Judom i izdajnikom, koji je ostavio najverniju publiku na svetu, jedan od najlepših ambijenata za igru koji bi svaki fudbaler poželeo i klub koji ga je napravio fudbalskom zvezdom.
I jedna i druga teorija imaju smisla, a najčešći argument u prepirkama je ipaka navijača obojenost.

Rivalitet Bajerna i Borusije svakako nije među najvećim na svetu bez obzira na epske duele koje su imali u prethodnih nekoliko godina. Rivalitet jeste, ali nije to ta mržnja kao u Istanbulu, Buenos Ajresu, Glazgovu, Beogradu, Liverpulu, Londonu, liniji Madrid - Barselona...
Međutim, ono što je Bajern uveo je sasvim nova praksa. Nemci, k'o Nemci. Uvek za korak ispred drugih... Način na koji Bajern otima igrače rivalima je nešto za šta nijedan drugi klub u Evropi nema petlju. Da potpiše predugovor šest meseci ranije (iako se spekuliše da je dogovor pao još prošlog maja), da sačeka najbolniji momenat kao u slučaju Gecea... Bajern je nemilosrdan i koristi sva oružja da nanese štetu rivalu, oslabi ga i ojača sebe. Tako su radili sa Leverkuzenom, tako je bilo sa Šalkeom, tako je sada sa Borusijom... Zbog toga što fatalan udarac zadaju nekoliko meseci ranije, ti transferi dobijaju poptuno novu, kontroverznu domenziju, pa i mirni Nemci kipte od besa, pale dresove i vređaju...
Bavarci su imena nekih fudbalera izgravirali u aleji najomraženijih. U kategoriji izdajnika, koji su mogli da odu bile gde, samo ne „tamo“. Takvih je u prošlosti bilo i do danas nisu zaboravljeni njihovi hazarderski potezi. Mnogima su takve odluke prisele, nekima je krenulo nabolje, a mi vam nudimo idealan tim i listu najvećih „izdajnika“ u novijoj istoriji fudbala.

Manuel Nojer (Šalke - Bajern)
Rođen je u Gelzenkirhenu. Prohodao je i ponikao u Šalkeu. Postao je miljenik jedne od najboljih publika na svetu, bio nagoveštaj nekih boljih vremena i najveći adut za dugo sanjanu titulu... A, onda je jednog dana okrenuo ploču. Manuel Nojer je odbio nov ugovor sa Šalkeom, već prvog dana prelaznog roka leta 2011. potpisao za Bajern i postao najskuplji golman u istoriji Nemačke. Iako je Dortmund najveći rival kraljevskoplavih, Bajern se ovim potezom svojski potrudio da podeli mržnju Šalkeovih navijača. Nojer je postao persona non-grata, a umesto pesmi i ovacija, dobio je uvrede i prozivke.



Abel Ksavijer (Everton - Liverpul)
Kad ga vidite na šta liči, onda verovatno pomislite da je spreman na sve. Navijači Evertona su voleli Abela Ksavijera zbog njegove otkačene pojave i prirode, spevali su mu pesmu, voleli su ga i zbog dobrih igara, znali su da sa njim nikada nisu načisto, ali ni slutili nisu da će napraviti takav greh i preći u tabor omraženog rivala Liverpula. Delimični krivac je i tadašnji menadžer Volter Smit koji je pristao da za samo milion evra proda Ksavijera gradskom rivalu. Portugalac je na Enfildu odigrao samo 14 mečeva, ubrzo je prodat, a negde u isto vreme je i Smit dobio otkaz. Od ovog transfera se niko nije ovajdio...

Sol Kembel (Totenhem - Arsenal)
Za Engleze nema dileme: Ovo je najveća fudbalska izdaja svih vremena! Preći iz Totenhema u Arsenal je jedan od najvećih grehova na Ostrvu. Kembel je to učinio poprilično neukusno, posle devet godina igranja za Pevce. Totenhem mu je ponudio da bude najplaćeniji igrač tima, kapitensku traku, sve što je želeo... Kembel je na to pristao i čekao se samo paraf. A, onda je odlučio da sve odbaci i pređe kao slobodan igrač u Arsenal. Postao je neprijatelj broj jedan za pristalice Totenhema, vređali su ga gde god su stigli, četvorica njih je završila i u zatvoru, a Kembel je ipak ostvario ono što je naumio: Osvajao je trofeje i igrao ligu šampiona.



Vilijam Galas (Čelsi – Arsenal - Totenhem)
Ako pitate nekog navijača u Londonu koji fudbaler nema ni mrvu karaktera, nema sumnje da će većinski odgovor biti: Vilijam Galas! Prvo je pretio da će postizati autogolove ako ga Čelsi ne pusti u Arsenal i napravio potpunu ujdurmu. Arsenalovi navijači su ga dočekali sa ovacijama, progutali čak i što je navukao Bergkampovu „desetku“, a onda im je prepredeni Francuz vratio milo za drago: Prešao je u Totenhem! Postao je prvi fudbaler u istoriji koji je igrao za tri najveća londonska kluba. U Totenhem je prešao samo zbog veće plate...

Ešli Kol (Arsenal - Čelsi)
Još jedna londonska priča o nelojalnosti, izdaji i parama. Kol je bio Vengerovo otkriće, konačno neki dobar Englez u taboru Arsenala i miljenik navijača... Preko noći je postao „Kešli“. Zbog Abramovičevih miliona, izdao Arsenal i otišao u Čelsi u isto vreme kada je Galas odlazio u suprotnom pravcu. Tada je navijačima Arsenala bilo jasno kako su se osećali njihovi rivali koji navijaju za Totenhem pre par godina kada je Kembel prešao granicu koja se ne prelazi...

Nik Barmbi (Everton - Liverpul)
I opet Engleska. Dokaz da na Ostrvu reč i poštovanje vrede manje nego u ostatku sveta. Barmbija su obožavali navijači Eevertona, jer su konačno i oni imali veliko ime u svom timu, standardnog reprezentativca i igrača koji je trebalo da bude oslonac Karamela u narednih desetak godina. Umesto vođe postao je najomraženija faca plavog dela grada Bitlsa. Prešao je u Liverpul i postao prvi igrač koji je izbarao takav put posle 41 godine! Na Gudisonu se pevala pesma „Nicky die, Nicky die, Nicky die!“ Iskreno su mu želeli smrt! Možda im je kasnija statisfakcija bila što je na Enfildu trajao samo dve godine i što su mu povrede unazadile karijeru...

Figo (Barselona – Real)
Nema te izdaje koja se može porediti sa prelaskom Luisa Figa iz Barselone u Real Madrid! Odnosi između dva kluba su već bili loši, ali posle leta 2000. Madriđani i Katalonci gledali su se skoro preko nišana. Figo je briljirao na EP i rešio da svoje znanje unovči novim ugovorom. Na njegovom imenu je rođen veliki Florentino Perez. Građevinski magnat se prvi put kandidovao za predsednika Reala i obećao dovođenje Figa u šta niko nije verovao. Ali izgleda da je Perez već ranije imao dogovor sa Portugalcem. Figo je „kao pregovarao“ sa Nunjezom oko novog ugovora u Barsi, ali je tražio nemoguće uslove i jedva čekao da predednik Barse izgubi strpljenje i da prekine pregovore. Nunjez nije mogao da mu ispuni uslove, jer bi potom s istim zahtevima za povećanje plate došli Klajvert, Rivaldo, Overmars... Real je platio otkupnu klauzulu, oboren je svetki rekord, počelo je stvaranje Galaktikosa, a Figo se primakao Franku po nivou omraženosti u Kataloniji. Po povratku na Nou Kamp gađali su ga svinjskom glavom i flašom viskija?!

Mario Gece (Borusija Dortmund - Bajern)
Od idola do Jude! Ako je Levandovski tamo neki Poljak koga briga za Dortmund, šta je onda Gece? Šta je sa detetom Borusije Marijom Geceom koji je potpisao za Bavarce tik uoči početka finala Lige šampiona između dva velika rivala? Da li je i on tamo neki Poljak ili momak odrastao na pesmama sa Žutog žida? I uradio je to uoči najveće utakmice za Borusiju u poslednjih deset godina. Uoči finala protiv Bajerna. Klop je kasnije rekao da se osećao kao da je izgubio sina...



Roberto Bađo (Fjorentina - Juventus)
Najkontroverzniji transfer u istoriji Apenina. Firenca je jedan od najfudbalskijih gradova Italije, odana publika Viole zna da stvori ambijent kakav često ne mogu ni mnogo veći klubovi sa "čizme", a kada imaju idola, onda ga vole poput božanstva. Takav je bio slučaj sa čudesnim Robertom Bađom. „Božanski repić“ je bio ikona Violinih navijača, čovek koji je „hodao po vodi“, a onda... „Fabrika“ iz Torina je spremila neverovatnih deset miliona evra, odvela miljenika Firence i oborila svetski rekord. U Toskani su izbili neredi nalik političkim demonstracijama. Violini tifozi su hteli da zapale grad, rušili su sve što im se našlo na putu, povređeno je preko 50 ljudi. Bađo je u prvom sledećem meču na Frankiju odbio da izvede penal, trpeo neverovatne zvižduke i uvrede, da bi na kraju, kada je izlazio sa terena poljubio šal Fjorentine i rekao:
„Iznutra sam i dalje ljubičast“
Od tog transfera, Juventus je najomraženiji klub u Firenci...

Mo Džonston (Seltik – Nant - Glazgov Rendžers)
Ovo nije bio samo fudbal. Ovo je politika, religija, krv... Mo Džonston je tri godine žario i palio u dresu Seltika kada je prešao u Nant. Posle dve godine u Francuskoj se vratio u Glazgov, ali ne u Seltik već u Rendžerse i napravio nezapamćen presedan! Pravilo je bilo da katiolici idu u Seltik, a protestanti u Rendžers. Mo je postao prvi škotski katolik posle Prvog svetskog rata koji je prešao u Rendžerse. Zbog bolje novčane ponude. Navijači Policajaca su pobesneli, palili su šalove i dresove ispred stadiona, pretili da će vratiti sezonske karte... Sve mu je oprošteno kada je u 90. i nekom minutu postigao gol za pobedu protiv Seltika. Mo Džonston je čovek posle čijeg transfera, ništa više nije bilo isto u Škotskoj.

Karlos Tevez (Mančester junajted – Mančester Siti)
Mogao je ovde svoje mesto možda da nađe i Gabrijel Batistuta koji je iz River Plate prešao u Boku Juniors, ali je Karlos Tevez svojim ponašanjem ipak odneo tesnu pobedu. Odbio je novi ugovor od Mančester junajteda, a onda je mimo svih očekivanja potpisao za gradskog rivala Siti. Ponašanjem na terenu je delovao kada je potpuno zaboravio na dane u Junajtedu, a na proslavi one čuvene titule osvojene ispred nosa Junajtedu u poslednjim sekundima, držao je poster R.I.P. Fergi. Kasnije se pravdao da nije imao pojma šta piše na posteru, ali je i prečesto u karijeri bio izazivač kontroverznih situacija da bi mu neko poverovao da je “slučajno”.