banjalukaforum.com

Jedna prica o dva prijatelja:
Beograd, 1915.
S povezom oko leve ruke stoji americki lekar Dr Edward Ryan, koji je u Srbiju dosao zbog pomoci ranjenicima (vojnim i civilima) u prvom svetskom ratu. Dr Ryan je operisao u prostorijama danasnjeg Klinickog centra Srbije gde je i snimljen ovaj prizor. Tu je njegova misija Americkog crvenog krsta obavila preko 8.000 operativnih zahvata u prve dve godine rata (1914-15).

Posebno je stitio ranjene srpske gerilce, komite-cetnike, koji nisu imali imunitet Zenevske konvencije jer se ona odnosila samo na zvanicne armije drzava u ratu. Ranjeni cetnici bili su ubijani po kratkom postupku kao "teroristi". Nad Vojnom bolnicom u Beogradu 1914/1915 Dr Ryan je razvio veliku americku zastavu (SAD tada jos nisu usle u rat) sto je zastitilo sve srpske ranjenike od austrougarskih represalija po padu grada.

Ovde se slikao sa jos jednim velikim srpskim prijateljem iz te epohe: covek sa brkovima, u civilnom odelu, je legendarni engleski plemic, ser Tomas Lipton. Bio je vlasnik plantaza caja koji i danas nosi njegovo ime: Lipton caj. U nasu istoriju je usao kao Britanac koji je usred ratnog pakla 1915. dosao u Srbiju, dovezavsi svojom flotom brodova do Soluna veliku medicinsku pomoc za ranjenike armije koja je te i prethodne godine tesko stradala, braneci svoju malu balkansku zemlju od agresije dve velike carevine, Nemacke i Austro-ugarske.

Za ljubitelje istorije i neobicnih momenata u njoj: na pozadini ove slike Rista Marjanovic nije ostavio zapisan datum i lokaciju kad i gde je snimljena, ali je naveo ko su akteri, barem trojica glavnih. Covek okrenut ledjima, u prvom planu, je "predsednik opstine Kosta Glavinic" koji "predaje raport Kralju Aleksandru".

Ipak, ono sto ovu fotografiju cini posebnom jeste prisustvo coveka sa naocarama i visokom belom kragnom na desnoj strani - to je Mosa Pijade, komunista najviseg ranga, glavni ideolog kasnije revolucije koja ce se sprovoditi unutar gradjanskog i svetskog rata 1941-1945 i najblizi saradnik Josipa Broza Tita. Licnost koja ce "ugasiti" kraljevsko uredjenje Jugoslavije, uspostavljeno bas od strane Aleksandra I Karadjordjevica koji ovde stoji tik ispred njega.

Centar Sarajeva pod zastavama NDH i onih Treceg rajha sa kukastim krstom, 1941. godina. Na ovoj fotografiji koju je snimio nepoznati nemacki vojnik vidi se uzurban zivot danasnje prestonice Bosne i Hercegovine, a tadasnjeg grada u sastavu marionetske Hrvatske: Sarajlije setaju trotoarima, tramvaj vozi ulicom, ispred svih seta hrvatski policajac... U procelju zgrade u pozadini pet godina nakon ovog prizora, 1946, bice podignut spomenik "Vjecna vatra" u spomen svih zrtava koje je Sarajevo dalo u Drugom svetskom ratu. Na tom spomeniku i danas stoje sledece reci:

"Hrabrošću I Zajednički Prolivenom Krvlju Boraca Bosansko-Hercegovačkih, Hrvatskih, Crnogorskih I Srpskih Brigada Slavne Jugoslavenske Armije, Zajedničkim Naporima I Žrtvama Sarajevskih Rodoljuba Srba, Muslimana I Hrvata 6 Aprila 1945 Oslobođeno Je Sarajevo Glavni Grad Narodne Republike Bosne I Hercegovine Vječna Slava I Hvala Palim Junacima za Oslobođenje Sarajeva I Naše Otadžbine O Prvoj Godišnjici Svoga Oslobođenja Zahvalno Sarajevo"

Pod sajkacom i kukastim krstom: kolona ljudi u uniformama vojske kraljevine Jugoslavije pesaci Karadjordjevom ulicom pored beogradske zeleznicke stanice noseci zastavu nacistickog Treceg rajha, april 1941. Rec je o Folksdojcerima, nemackoj nacionalnoj manjini, koji su se, iako mobilisani u jugoslovensku vojsku, odmah predali svojim sunarodnicima kada je Nemacka napala. Ovde se vracaju kucama, najverovatnije dovezeni sa juga do Beograda vozom, pa zatim peske do improvizovanog prelaza preko Save, i dalje ka Banatu.

Veci deo ovih ljudi ce vec iduce godine uci u sastav zloglasne 7. Waffen SS divizije "Princ Eugen" koja ce pociniti strahovite zlocine sirom Srbije, Bosne i cak Hrvatske, u kojima ce pored srpskog stradati i hrvatsko, odnosno, muslimansko stanovnistvo. Ova izuzetna fotografija, koja se juce pojavila na aukciji, upecatljivo ilustruje svu ironiju ideje o zemlji koja ce obuhvatiti toliko razlicitih naroda a ocekivati stabilnost u uslovima ogorcene borbe velikih sila tokom Drugog svetskog rata...

osip Broz Tito, Sava Kovacevic i Broj Jedan: isecak iz kultnog "Alana Forda" u kome se na karakteristican crnohumorni nacin aludira na Bitku na Sutjesci i pogibiju partizanskog heroja, odnosno, stradanje ranjenika i Centralne bolnice, i na volsebno izbavljenje Glavnog komandanta iz nemackog obruca... Gomila novca u pretposlednjem kadru takodje jasno pokazuje kakav su stav prema licnosti J.B.Tita imali autori ovog serijala.

Veci deo ovih ljudi ce vec iduce godine uci u sastav zloglasne 7. Waffen SS divizije "Princ Eugen" koja ce pociniti strahovite zlocine sirom Srbije, Bosne i cak Hrvatske, u kojima ce pored srpskog stradati i hrvatsko, odnosno, muslimansko stanovnistvo.

Не знам одакле је овај цитат али у операцијама дивизије Принц Еуген страдало је пре свега српско становништво и то понајвише од стране усташа (састављених у том делу Босне углавном од локалних муслимана) које је предводио Францетић а које су ишле за немачком дивизијом, те палиле српска села и клале Србе.

Zivot pod okupacijom: fudbalska utakmica u Tuzli, 1943. Umesto tribina, navijaci stoje kraj terena. Nepoznato je koji timovi ovde igraju.

Na putu za ropstvo: zarobljeni vojnici Kraljevine Srbije pod strazom odlaze u logor, jesen 1915. Iako njihovi izrazi lica ne deluju preterano pesimisticno jer su preziveli pakao bitke, u surovim uslovima austrougarskih i nemackih logora u Madjarskoj, Nemackoj i Ceskoj, u naredne tri godine od bolesti, gladi i iscrpljenosti umrece veliki deo ovih ljudi.

Не знам одакле је овај цитат али у операцијама дивизије Принц Еуген страдало је пре свега српско становништво и то понајвише од стране усташа (састављених у том делу Босне углавном од локалних муслимана) које је предводио Францетић а које су ишле за немачком дивизијом, те палиле српска села и клале Србе.

U malom mestu Jindrihovice u Češkoj nalazi se srpsko vojničko groblje, malo kome poznato, skriveno i zapostavljeno stratište koje naša zvanična istorija gotovo i ne notira.

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/22/R ... 4%8Da.html

Procitaj nesto o pokolju Hrvata civila u sinjskoj krajini od strane divizije Princ Eugen , u martu 1944.Likvidirano je oko 1800 ljudi, kao odmazda za akcije partizana. O ovome se jako malo zna.

Није ми то познато. Постави неки извор слободно.

I mene jako interesuje ali ako je u pitanju Dalmacija koja je u to doba bila još uvjek nekroatizovana vjerovatno se radilo o srbima katoličke vjere.

Da li sam ga odvalio ili nisam to se još ne zna ali da je tadašnja Dalmacija bila još uvjek daleko od čistih hrvata to je istorijska činjenica.Naročito onaj dio oko Dubrovnika.
I sam pojam čistih hrvata se graniči sa ludošću,nemoj sad da zovem Friškog u pomoć.