banjalukaforum.com

Svaki covek neku zenu voli
stara pesma istinu nam peva
"Dok je ljudi i Sunca na nebu,
on je voli a drugi je ljube"

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

_________________
Once you're grown up, you can never come back!

Dolazili su
obučeni kao „prijatelji“
bezbroj puta moji neprijatelji
po prastaroj zemlji hodeći.
Ali se zemlja nije nikada spojila s njihovom petom.
Dovodili su
Mudraca, Naseljenika i Geometra,
Knjige pismena i brojeva,
svu Pokornost i Moć,
prastarom svetlošću vladajući.
Ali se svetlost nije nikada spojila s njihovim krovom.
Ni pčela se nije prevarila da započne zlatnu igru;
čak ni zefir, da nadme bele kecelje.
Podizali su i osnivali
na bregovima, u ravnicama, u lukama
moćne kule i palate
brodove i druga plovila,
Zakone, koji određuju dobro i korisno,
s prastarom merom primenjujući.
Ali se mera nikada nije spojila s njihovom mišlju.
Čak ni tračak božanskog nije im u dušu ostavio beleg;
čak ni jedan vilinski pogled nije poželeo da im oduzme govor.
Pristizali su
obučeni kao „prijatelji“
bezbroj puta moji neprijatelji,
prastare darove nudeći.
Ali svi su njihovi darovi bili
samo oružje, oganj i mač.
U ruke pružene s očekivanjem,
samo oružje, oganj i mač.
Samo oružje, oganj i mač.

--Odisej Elitis

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Ova pjesma od gore me asocira na jednu Bećkovićevu pjesmu.
Istina,prvi je pjesnik a drugi stihoklepac




Ne mogu prežaliti
Što nekim slučajem
Nije živ Sultan Murat
Pa da odem na Kosovo polje
Da mu se izvinim
Prvo bih nabrao
Pune ruke božura
I fino ih uvio u trobojku
Pa glavom na Vidovdan
Banuo pred njegov čadar

Izvini Padišahu što ovoliko kasnim
Ko će me razumeti ako ti nećeš
Mnogo si išao ispred svog vremena
Ono što je tebi bilo jasno još onda
Ja sam shvatio tek sada

Sve si nam iskreno i otvoreno govorio
Ali nisi imao kome
Ko je onda mogao i pomisliti
Da ćeš ti ispasti pošteniji
Od svih koji su dolazili posle tebe
Ti nisi osvajao svet
A da niko tvoj ne pogine
Niti si ratovao skriven iza oblaka
Nego si došao lično
I sve platio svojom glavom
Nisi me oslobađao nego porobljavao
Niti si me nagonio da te molim
Da me okupiraš i zarobiš

Da sam te poslušao
Gde bi mi kraj bio
Što da ne budemo Turci
Kad više ni Turci nisu Turci
Kad je i Francuze sramota što su Francuzi
I Ruse što su Rusi
I Japanci što su Japanci
Kamoli da Srbi mogu biti Srbi

Ali ako Sultan ni slučajno
Nije mogao toliko nadživeti vršnjake
Mogao je neko od mlađih
Recimo nadvojvoda Franc Ferdinand
Makar samo toliko
Dok odem u Sarajevo
Stanem kod onog mosta
Na onoj istoj reci
U one iste stope
Na onaj isti dan
I dočekam gosta
S pljoskom u poljskom cveću

Izvini carski sine i unuče
Ako ikako možeš
Sad je kasno za sve osim za izvinjenje
Ko je tada mogao i pomisliti
Da ćeš ti ispasti gorostas
U odnosu na kasnije dolaznike
Koji su dolazili kad god hoće
Kao u svoju kuću
Nadvojvoda ipak nije kaplar
A sve smo ih stavljali
Pod gornje vence i najviše lovore
A tebe dočekali barutom iz šestpuca

Ljutili smo se što si stigao na Vidovdan
Sad tek vidim da je to nebitno
To je dan kao i svaki drugi
Došao si za svoje zlo
A za moje dobro
Oprosti u ime maloletnog G.P.
Koga je zanelo sopstveno ime i prezime

Ali ako se ni Sultan ni Nadvojvoda
I pored najbolje volje
Nisu mogli toliko izdvojiti
I nadživeti svoj vek
Ako je mogao iko
Firer je mogao
Šta je to za njega
Kad je već toliko voleo da živi
Makar da ne umre
Dok ga izmolim da me primi
I čuje šta ću mu reć

Znam koliko si zauzet
I da imaš posla preko glave
Samo sam došao da ti kažem
Da znaš da znam i pamtim
Ti nisi zaratio samo sa mnom
Ni bombardovao samo mene
Za mene si uveo kvotu sto za jednog
I nje si se pošteno držao
Mada si mislio da je malo i hiljadu
A ovi su ubijali ni zbog jednog
I sve odjednom i s reda i zajedno

Istina ja sam prekršio datu reč
I pred celom planetom pljunuo te u lice
Niko moj nije podigao ruku na tvoj pozdrav
Držeći je pri sebi kao da je uzeta
A one koji su ti se našli s ruke
Nikad nisi zaboravio
I bolje su prošli od mene

Uostalom ti si bio slikar
Kakav takav
I umetnik kakav god
Imao si dara kakvog bilo
I slikao si koliko toliko
I stajao si pred štafelajem
Koliko god si stajao
Ipak si stajao
I za toliko nisi žario i palio
I iz tebe je provirilo nešto ljudsko
I na kraju krajeva
Ti si se ubio
Što ti svi priznaju
I umeju da cene
To nije učinio niko posle tebe
A nije da nisu imali razloga
Novi varvari s atomskim glavama
Za koje je tvoj gas mačiji kašalj.

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

I hate you, because I love You
I love you but I dont know why
I Like you and I hate you
I hate you, because you make me cry.

I smile when I'm around you
But inside I feel much pain
My laughter I have lost
My true smile I'll never regain

To be with you makes me happy
To be around you makes me sad
I try to be around you
Even when you make me mad.

I like you for no reason
And I hate you for it all
I'm in love with the person you never become
But only for you I'd fall.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=c8Ej0ADbGNY[/youtube]

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Naši dani su napisani prije sto godina a još se mastilo nije osušilo.
Čika Jova Zmaj, 1871 je napisao PESMA JEDNOG NAJLOJALNIJEG GRAĐANINA koja je posvećena svim ondašnjim Kandićkama,Biserko,svim Čedama i Čanak(c)ima i ostalim.

Sve sam želje iščup'o,
pa čuvam zahvalnost;
crkva mi je dinastija,
molitva lojalnost.
Udrite me na muke,
stav'te me na probu,
spustite mi najcrnji
komadić u torbu;
metnite me gladnoga
da čuvam kordone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim špione!

Učiću se ćutanju,
da mi bude dika,
slobodu ću izbrisat
iz moga rečnika.
Vladaću se k'o da sam
u kom prošlom veku,
namignite, spaliću
svu biblioteku;
pogoreću Šilere,
Milje i Bajrone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim špione!

Ako j' dužnost građanska,
hraniću se travom,
naučiću klimati
prepokornom glavom,
i kurjuk ću oplesti,
k'o u mandarina,
i srkaću samo slast
zvaničnih novina.
Pobeći ću kad mi ko
spomene Prudone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim špione!

Za šampanjac veli se:
rđav primer daje,
kako lufta dobije,
stegu ne priznaje.
Kloniću se brižljivo
te francuske mode,
neću piti šampanjca,
pa ni same sode,
neću sesti ni za sto,
gde spazim sifone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim špione!

Nećete me videti
da se na što durim,
kad opazim nepravdu,
ja ću da zažmurim.
Od boga su zvanija,
od boga su vlasti,
pa baš da me oglobe,
neću nikom kaz'ti.
Kad bog hoće, i pravo j',
ber'te milione, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim špione!

Kad ministri namignu,
leći ću da spavam,
a u snu ću šaptati:
"Ja se pokoravam!"
Dok ne reknu: "Ustani!"
donde ustat neću,
zapovede l' da umrem,
dobro, i umreću.
Ako falim, nemojte
davat mi pardone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim špione!

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

ŽENSKA POEZIJA
Želim muškarca koji je lep,
mudar i jak,
koji voli razgovor lak...

Muškarca koji razmisli pre nego što nešto kaže,
koji mi laska i nikad ne laže...

Muškarca čiji je posao sjajan
i bankovni konto ništa manje bajan...

Galantan, uvek pri ruci,
da pomogne kad sam u muci....

Muškarca koji moju dušu treba,
a ne da me samo u krevetu vreba...

Takvog muškarca želim celim svojim bićem voleti,
i čitav svoj život poštovati

MOJA MUŠKA POEZIJA

Želim bogatu, gluvonemu nimfomanku
sa ogromnim sisama i čvrstim dupetom.
Znam da se baš ne rimuje, ali boli me kurac

Samo je san stvarnost - Tin Ujević


Samo je san stvarnost
Tu nema ni jučer, ni danas, ni sutra...
Preostaje samo nada i očekivanje.

Zbivanja su u mašti, a misli su snovi o snovima.
Povijest je niz halucinacija, čovječanstvo živi u opsjenama,
a pogiba sa laži na usnama.

Kada umrem, htio bih da moje ime pripadne ne jednoj ulici ni nekoj zvijezdi, no radije jednoj lijepoj, velikoj, mirišljavoj ruži.
Za mnom da zaplaču Marije, ali samo lijepe...
i da se skupe esencije proliju u ljubavnu izgaranje nad lomačom tijela.
Da smrt moja ne došavši prerano ni prekasno bude motiv za dublju, svečanu muziku energije
koja pročišćuje. Jer patnja mora da je zaslužila jednu vječitu ljepotu.
I sve ove riječi jednom nasumce bačene u vjetar, da se vrate drugi put, s dubljim stalnijim zvukom i čišćim značenjem,
da se dogodi saznanje proljeća.

_________________
Bubi frubi

Predobra. Ovo nisam prije čitala.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Vaša deca nisu vaša.
Ona su sinovi i kćeri žudnje Života za samim sobom.
Oni nastaju preko vas, ali ne od vas,
I, premda su sa vama, ona vam ne pripadaju.

Možete im darovati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,
Jer ona imaju misli sopstvene.
Možete im skućiti tela, ali ne i duše,
Jer duše njihove obitavaju u kući sutrašnjice, koju vi ne možete pohoditi, čak ni u snovima svojim.
Možete težiti da budete kao oni, ali ne pokušavajte da ih terate da budu kao vi.
Jer, život ne ide unazad, niti se zadržava u prošlosti.
Vi ste lukovi iz kojih se deca vaša poput živih strela odapinju napred.
Strelac vidi metu na stazi beskraja i On vas savija snagom svojom, kako bi strele Njegove letele hitro i daleko.
Neka vas ispuni sreća što vas Strelac savija u ruci svojoj;
Jer, baš kao što voli strelu što leti, On voli i postojani luk.“

Каlil Gibran

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Zabranjeno je- Alfredo Cuervo Barrera

Zabranjeno je plakati a da se nešto ne nauči,
probuditi se, a ne znati šta sa sobom,
plašiti se svojih sopstvenih uspomena.

Zabranjeno je ne smejati se problemima,
ne boriti se za ono što želiš,
odustati od svega zbog sopstvenog straha da ostvariš svoje snove.

Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati razumeti sve što ste zajedno proživeli,
i zvati ih samo onda kad su neophodni.

Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,
izigravati klovna da bi te pamtili,
i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.

Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,
biti uplašen od života i od onoga čime te život obavezuje,
ne živeti svaki dan do poslednjeg daha.

Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti,
da zaboraviš njegov osmeh i oči,
a sve samo zato što je on izabrao drugačiji put od tvog,
zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost
i zameniti je njegovom sadašnjošću.

Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge
misliti da je njihov život vredniji od tvog,
ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.

Zabranjeno je ne stvarati sopstvenu priču,
ne imati trenutak za one kojima si potreban,
ne razumeti da je život ono što daje, a takođe i ono što uzima.

Zabranjeno je ne tražiti sreću, ne živeti život s pozitivnim stavom,
ne smatrati da uvek možemo biti bolji;

Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe ovaj svet ne bi bio isti.

_________________
Bubi frubi

Dobra poezija. I slučajno liči na Nerudinu.
Iznenadila sam se kad sam vidjela kako je ovaj pjesnik mlad (tek mu je 20 i neka godinica ) ali isto tako što pjesma nije prevedena do kraja.
Znaš li čiji je ovo prevod? U originalu ima koja strofa više, a možda je u pitanju umjetnička sloboda pa je prevodilac ispustio neke stihove.

Ja sam naletio na ovaj prevod u nekoj priči o trima pjesmama koje su pripisali Nerudi, a nisu njegove. Slučajno, nisam tražio. Nije pisalo ko je preveo.

_________________
Bubi frubi

SRPSKI JEZIK

moj jezik je kuća
u koju se uzidah sav i svuda
ne znam mu boju
ni dokle mu srce seže
znam samo da je krov od nevremena
za gramatiku
i geometrija slepih pesnika
u koju kanu vekova zrnce
taj jezik u korenu reka
taj krug u bisernoj zvezdi
svake noći sa njega svlačim tamu
rukama koje gore
šaljem ga sa detetom u krevet:
odmori se u čistom, jedini moj
na jastucima majčine duše
nas usni radi sebe
kada se s novom probudimo nadom
umijam ga rosom i svojom krvlju
odvodim u crkvu
retku školu
opijam astronoma,
začikavam iz žitija je svetaca, iz plača
uzmi
i tako celi dan umiremo po malo
ja u njemu
on u nerođenom meni.

(Slavomir Gvozdenović)

Iz dnevnika, 24. 3. 1987. - Abdulah Sidran

Isplovim, ujutru,
iz snova: sami sretni anđeo!

Blista duša, žarom žari tijelo.

Uveče legnem: svinja doslovna.

Šta sam to činio između?

S ljudima se družio,
ljudska prebiro govna.

_________________
Bubi frubi

Ja vas cenim ne cenjkam se!
cenim pesmu,cenim kugu,cenim duhan,cenim tugu
cenim žene,cenim novce,cenim stoku i trgovce
svud procene,svud se cene
svuda stoje aranžeri
pločice se zakačinju na sva mesta koja važe
šta to traže?šta cenjkaju?a šta cene?!

Kad gledate guznu curu cenite je
kad slušate državnika cenite ga
kad vas bije neko jači cenite ga
cenite se i kotite blago vama

Svaki svakomtur i cenu baš na mesto
cenite se i cenjkajte u ljubavi
joj ,trgovci braćo moja demokratska!

Dobro i zlo nisu protiv-već se cene
ocenite časne smrti i nevolje
zacenite ko je pošten a ko srećan
nigde nema takvih radnji ko kod nas
jedan plače deset ceni:čemu to
jedan radi deset ceni:koliko

Cenovnici ovešani svukuda
za slobodu za robiju:cene se

Momci cene devojčice zarana
devojčice procenjuju cenu srama
sram se ceni jer je sramljiv,brzo plane
uokolo sve trgovci blago nama
ocenjuju da li gladan kaki zar?
ocenjuju da li ustav treba još?
ocenjuju gde su blaga,kome dat?

Svuda cene za poštenje izvešene
i svi ljudi kratki život ocenjuju
bolje s mirom nego s čirom,misle svi
nikog nema da se zbuni da zgreši
svi računar oštrousti kupiše

deca glede,deca glede,deca gled...... VUJICA REŠIN TUCIĆ

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Smrt pokolenja DUŠAN VASILJEV
Mi srećni nismo bili.

Nismo oprali na vrelu bratstva oči,
nego smo u groblju, na hladnoj, kamenoj ploči
slušali kako Majka za Sinom cvili.

Iz groblja došli smo čisti,
kroz oblake dima
nadzirao se svetlosti nove luč, ─

i vi nas dočekaste
pletenim, trostrukim bičevima.
I vaše ruke, ko železni obruč
koji guši, guši . . . guši . . . ,
obaviše se oko naših grudi.

Mi smo tada u duši
prokleli i vas i sebe;
i od bola
promenili smo sto idola,
i na sto staza htedosmo stati.
Ali na svakoj po jedna Mati
reče nam da ni mi nismo ljudi.

I tada smo odrekli se svega!

Noć svugde, kao i pre. I tama . . .
Mi izgibosmo pod crnim zastavama,
a vi slavite pompezan pir . . .

Noć svugde,

I tama.

I mir . . .

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Oblak - Dobriša Cesarić



U predvečerje, iznenada,
Ni od kog iz dubine gledan,
Pojavio se ponad grada
Oblak jedan.

Vjetar visine ga je njiho,
I on je stao da se žari,
Ali oči sviju ljudi bjehu
Uprte u zemne stvari.

I svak je išo svojim putem:
Za vlašću, zlatom il za hljebom,
A on --krvareći ljepotu --
Svojim nebom.


I plovio je sve to više,
Ko da se kani dić do Boga;
Vjetar visine ga je njiho,
Vjetar visine raznio ga.

_________________
Bubi frubi