Navijačka grupa ''Delije Sever'', želi da se ovim putem obrati javnosti.
Kao grupa, koja je kroz istoriju previše puta satanizovana, odlučili smo da na utakmicu dođemo trezni i strejt, da dlanovima i dimnim bombama pružimo podršku momcima u borbi za kup. Organizovano smo došli u 10 autobusa, a želimo da napomenemo da nijedan od 10 vozača nije fizički zlostavljan, kao da nijedno staklo u autobusu nije polomljeno. Đubre smo bacali u kese koje su predviđene za to. Alkohola u autobusima, ponavljamo, nije bilo, osim voćnog piva i somersbija. Pri izlasku iz autobusa, nijedan od 350 navijača nije prebacio 1 ‰ alkohola u krvi, što u navijačkom svetu znači - sposoban za trezveno razmišljanje i kulturno navijanje.
Ćoravi nam je preko Ćelavog i Čiče dostavio karte u proporciji 50-50 (50% original, 50% štampano u boji u kopirnici). Međutim, sa našim u(do)laskom, počinju i problemi, iskazani kroz niz provokacija. Prve provokacije u nizu su došle od strane policajaca. Detaljno su nas pretresali, iako dobro znaju naše mišljenje o gej paradi. Tražili su da baklje ostavimo u kofe predviđene za to, iako smo mi čvrsto obećali da ih nećemo baciti u teren, već ih koristiti isključivo dekorativno i u navijačke svrhe. Došlo je i do komešanja, kada je jedan od junoša (inače, odličan đak u školi Zmaj, išao u odeljenje sa Mitrovićem iz Partizana), refleksno lupio policajcu šamar, nakon što ga je policajac uhvatio za baklju u zoni međunožja.
Posle silnih neprijatnosti, maltretiranja navijača sa tkzv elektronskim čitačima karata, preusmeravanjem u deo dvorane za koji su karte i validne, u dvorani nas dočekuje novi skandal. Navijački dizajner (pravi dobropoznate dukseve Kosovo) i navijački arhitekta (projektovao Lukiću zvezdani grad), odlaze do Đilasa, kako bi ga priupitali malo više o lokaciji novog mosta na Adi, kao i o pristupnim rampama i osvetljenju pilona. Nakon tapkanja džindžera po ramenu, bez ikakvog upozorenja, njegovo obezbeđenje vadi pištolje i to u situaciji kada su nama isti oduzeti na ulazu !? Dvostruki aršini na delu, a i selektivna pravda.
Napokon je počeo i meč. Dugo smo se pripremali, naučili sva pravila (pa čak i ona komplikovanija, najzad nam je i bilo jasno da smo stvarno bili pokradeni kada je Drobnjak dao trojku iz auta, više ne moramo da se pravimo da smo u pravu, kada pričamo o tome sa Tegeltijom) i bili smo spremni da ekipi pružimo podršku na pravi način. Kako bismo ih nadahnuli, krenuli smo prvo sa pesmama o Kosovu. Veći crnac daje koš iz nadriblavanja, manji trojku, a Rakoč igra kao u transu. Razmišljamo u sebi - ''pun pogodak''. Primećujemo da se Partizan budi, a naša ekipa deluje rastrzano. Šta raditi, kako ih povezati? Otpevamo pesmu o pravdi za nedužne, veličamo slogu i drugarstvo koja nas krasi, a ekipa se ponovo budi, igra kolektivno. Svaki pojedinac se osetio bitnim. Onaj visoki od prošle godine daje trojku, onaj novi ćelavi vezuje dve. Misija ispunjena. Na poluvremenu vodimo.
Međutim, tada sve kreće nizbrdo. Saznajemo da su 2 člana naše navijačke grupe upala u kancelariju gospodina Mute, otela polupunu flašu rakije od Krstovića i popile je u roku od jedne pauze u poluvremenu. Spremali smo se da ih dobro izgrdimo, najavili smo im šta ih čeka kada se vrate na tribinu. Uplašeni od našeg izvesnog prekora, a pod uticajem alkohola, dva (sada već) bivša člana odlaze na tribinu sa Partizanovim navijačima. Na naše oči, Vavić i ostali koji su ranije bili sa njima u grupi, zaleću se i po našoj slobodnoj proceni kreću da ih grle. Naše strpljenje je polako nestajalo, da bi i potpuno iščezlo kada smo te dve pičke (ako ne može da se vređa, onda može i mustafe) videli kako se penju na šipku, pevaju Partizanove pesme, dok se njihova obeležja pale. Koliki je ovo skandal, govori i to što Jorgos i Janis nisu mogli da veruju kada su dobili obaveštenje SMS porukama. Rekli su da ih je to više šokiralo od poraza njihovog Olimpijakosa od Panatanaikosa.
Pre nego što nas osudite, stavite se u našu kožu. I mi smo ljudi, ljudi koji su se trudili, želeli najbolje. Ponašali se normalno prema vozačima i kondukterima, dozvoljavali sve i svašta policiji, dozvolili gradonačelniku da na miru gleda meč. Da li smo iskoristili topovske udare koje smo poneli? Nismo. Ali preko izdaje, kakvu nismo doživeli ni sa Stojkovićem, kakvu ni Car Lazar nije doživeo, nismo mogli da pređemo. Najtrezniji su uleteli na parket (kako bi bili što efikasniji u poprekom pretčavanju terena), a zatim bili sprečeni od strane žandarmerije da stignemo do izdajnika. Postavlja se pitanje, odakle njima pravo da nam određuju gde da se krećemo, valjda je ljudski dopustiti čoveku da presudi svom izdajniku. Mi, kao veliki vernici, znamo da je osveta stalno bila blagoslovena u našoj crkvi. Ponuđena su nam bedna i jeftina objašnjenja - utakmica je u toku, kršite zakon ..
Gospodo policajci, treneri, igrači, građani, kome je još stalo do utakmice i zakona, kada se one osnovne i plemenite ljudske vrednosti pred nama gaze. Nismo i nećemo savijati glavu pred nepravdom i uličnim bezakonjem.
Molimo vas, još jednom, da se stavite u našu kožu, pre nego što nas osudite. Izvinjavamo se što je post napisan latinicom, nemamo druga slova na tastaturi.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
