_зока je napisao:
Prva slobodna teritorija u okupiranoj Evropi koju su stvorili partizani.
Прва слободна територија није била сигурно али је била прва слободна партизанска територија. Нису је створили само партизани већ је створена у доба заједничког партизанско-четничког деловања, с тим да је Ужице допало (нажалост) под партизанску управу. Четници су рецимо имали Косјерић, Ивањицу, Пожегу (где су били стационирани само они), док су рецимо Чачак држали заједнички. Иначе, партизани су у Ужице ушли без већих борби јер је главница немачке војске већ била напустила град у доба уласка јединица НОП-а.
У "Ужичкој републици" постојала је и четничка команда места под вођством пуковника Сретена Страњаковића, али осим те команде четници нису имали ништа више у Ужицу.
Чим је успостављена "Ужичка република" показало се и право лице комунистичке борбе за ослобођење. Почео је "црвени терор". Око 400 људи из Ужица и околине ликвидирани су као непријатељи револуције и буржоазија. Радило се пре свега о познатим антикомунистима или онима за које се сумњало да су антикомунисти. Махом варошки и сеоски домаћини, учитељи, трговци, лекари, свештеници и представници предратне државне власти. Запаљена је и уништена општинска архива (иначе је у то доба ово била једна од главних акција КПЈ у Србији, паљење општинских и жандармеријских архива).
Истовремено је у доба "Ужичке републике" у Ужицама забрањено прослављање свих слава, верских манифестација, итд.
Извршена је пљачка фабрике "Пошингер" и машинска постројења фабрике се измештају у трезор Народне банке где почиње израда муниције и оружја. Ово оружје је апсолутно ишло само за јединице НОП-а иако је према споразуму Михаиловиж - Тито договорена равноправна подела оружја, муниције и других потрепштина. 21 новембра је извршена саботажа у трезору а погинуло је око 1000 радника (углавном чланова НОП-а и КПЈ). Комунистички терор у Ужицу довео је до тога да се народ Западне Србије махом окрене против комуниста. Слично се десило и у Црној Гори и Источној Херцеговини.
29-ог новембра под притиском Вермахта, недићевих јединица, СДК и пећанчевих четника Тито, Врховни штаб и партизанске јединице беже у Босну и у Србију ће се вратити тек након уласка Црвене Армије. Самостални покушај упада у Србију у пролеће 1944 је заустављен код Ибра од стране СДК а на Дрини од стране ЈВуО.