banjalukaforum.com

1. Да ли можеш да нам се представиш за почетак и кажеш из које подгрупе/клуба долазиш?

Ми смо Х. и А. долазимо из Р21-Александруполи Клуба и Р21-Гост Клуба Солун.

2. Да ли можете да нам кажете нешто више о вашој ултра групи „Ориџинал 21″ (политичка орјентација, какву организацију имате…)?

Током шестдесетих је постојало много навијачких група који су бодрили А.Е.К., али су се 1975. године најфанатичнији навијачи окупили и оформили групу под називом „Капија 21″ (једна од трибина нашег срушеног стадиона у Н. Филаделфији). У 1979. године, језгро и најрадикалнији навијачи су изашли из Капије 21 и створили нову групу под називом „Ориџинал 21″ због тога што су сматрали да се К21 не држи идеја због којих је основана. 1982. је година када је група почела са радом, са малом групом људи али посвећеној. Како би се боље разумела тадашња ситуација, довољно је рећи да је свака противничка група долазила у Филаделфију без страха или оклевања, самим тим први кораци нове групе су биле симболичне акције против ривала. Прва акција је уследила на првој следећој утакмици против Олимпијакоса, када је око тридесет чланова групе са шестдесет Молотовљевих коктела напала и спалила први воз са навијачима противника. Као група су се окупљали на трибини „Скепасти“ (капије од 9 до 11) која се налазила на супротној страни капије 21. Та трибина је раније била посвећена гостујућим навијачима све до те године када је прва генерација групе Р21 развила транс са лобањом на црном, која је представљала независност наше трибине и симболичну смрт свим нашим непријатељима. Сектор за гостујуће навијаче је померен на супротну страну до капије 21 и од те године главна навијачка група која бодри А.Е.К. је Ориџинал 21. „Доматиаки“ је наш главни клуб, тако је назван зато што је мала просторија, налази се на пет стотина метара од стадиона Апосотлос Николаидис или познатији као Леофорос, још један симболични акт против наших ривала. У касним осамдесетим идеје на којима је основан Р21 се шире кроз целу Грчку и отварају се клубови у свим већим градовима, њихова сврха је да подрже А.Е.К. на свим утакмицама без обзира на цену, опасност и остале потешкоће. Као група се трудимо да немамо политичке ставове јер за нас А.Е.К. представља једину идеју.

Оно што је карактеристично за нашу организацију је да сваки Ориџинал клуб нема председника или неку врсту управе. Сви наши клубови су отворена друштва, колективи где су сви навијачи једнаки и где слободан избор, учествовање и економска независност представљају једне од главних принципа наше групе. Своје одлуке доносима заједно и само под притиском закона смо морали да се одлучимо на неке потезе против наше воље. Поред тога што не желимо да се политички изјашњавамо, не можемо да затворимо очи на неке ствари које нису везане за А.Е.К. Као чланови друшта имамо своју дужност да изјаснимо наше незадовљство са неким догађајима као што су убиство Алексиса 6. децембра, НАТО бомбардовања, ситуација са Палестином, Глобализација… Ове потезе повлачимо зато што сматрамо да треба делујемо у име свих, дакле ми не протестујемо само за ствари које се тичу фудбала већ и за оне које се тичу целог друштва као што су расизам, полиција и бруталност државе.



3. Реците нам нешто више о историји ваших клубова(Александруполи и Гост Клуб Солун)?

Александруполи је град на северу Грчке близу границе са Турском, удаљен је од Атине 900 километара. Већина становништа чине хришћани који су избегли из Мале Азије, источне Тракије и Понтоса. Између 1987. и 1988. године(када је дошло до ескалирања насиља на утакмицама широм Грчке) испуњени су снови и амбиције навијача А.Е.К.-а, основан је клуб у центру града близу железничке станице. Од тада је отворен сваког дана. Овај клуб се сматра једним од најважнијих изван Атине и о томе говори и амблем групе „Р21 Бомба“ који је први пут коришћен од стране овог клуба а касније постао и симбол целе групе.
Клуб у Солону је познат као Гост Клуб. Први пут је настао 1986. године у западном делу града и око њега су се окупљали студенти. Оно што је карактеристично за њега је да често мења локацију, последња је била у Лулудадика насељу у центру града. Као група су увек дискретни.

Александруполи клуб
Екипа из Солуна
4. Да ли можете да нам споменете неке битније догађаје који су означили историју ваше групе?

Као догађаји за које ће се сви навијачи сложити су одлазак за Београд за време бомбардовања 1999. године или гостовање у Константинопољу против Галатасараја без карата, као и многа гостовања у Грчкој где нам је био забрањен одлазак и где смо били у многом мањем броју у односу на домаћина, чак и када је петнаест хиљада домаћих навијача око тебе као на финалној утакмици против Панатинаикоса или одлазак у Пиреј и таква слична гостовања на која се навијачи ретко појаве због велике могућности од пораза од стране ривала. Што се тиче наших личних мишљења, рушење нашег стадиона и трибине Скепасти је нешто што је оставило дубок траг на нашу групу. Поред догађаја историју су обележили и људи који за нас у Ориџиналу представљају хероје како због свог односа према групи тако и због својих поступака који су доста допринели слави и реномеу групе. Не желимо да улазимо у детаље јер су то ствари које треба да остану у оквиру нашег клуба.

Домаитики
5. Можете ли да нам кажете са којим групама имате пријатељство и нешто више о
њима?

Што се тиче званичних пријатељстава, имамо их са „Командо Ултра ’84″ и са бившог групом „Бригејт Аутономо Ливорнези“ а сада Ливорнези и Визиторс. Истина је да су путем интернета неки наши чланови остварили личне контакте са другим навијачима што је резултирало посетама навијача из разних група као што је „Ултрас Сент Паули“, поред њих у посету су нам долазили навијачи Партизана, Фенербахчеа из групе „Вамос Биен“ и остали. У већини ситуација смо им узвратили посетама али су то више лични контакти. Са КУ ’84 и бившом групом Б.А.Л. је више од пријатељства, поготову са Французима са којима имамо пријатељство још од почетка деветдесетих. Долазили су нам у посету много пута, на много европских гостовања и са друге стране смо доживљавали исто гостопримство. Обе групе сматрамо братским, тако да ћемо као и увек до сад бити ту за њих. Многи сматрају да су наша пријатељства заснована због истих политичких ставова али није само због тога.



6. Да ли можете нешто више да нам кажете о контактима са навијачима Партизана?

Ради се о великој причи и боље је питати навијаче Партизана какви су њихови ставови према нама и какву релацију имамо данас. Напоменућемо само неке контакте које смо имали током историје.
Пре одређеног броја година, сматрали смо их браћом. То смо и потврдили на фајнал фору у Барселони 1998. године као и на пријатељској утакмици 1999. године. Знамо да они имају различито мишљење када су у питању термини братство и пријатељство. Мислимо да су они открили да немамо исте ставове на мечу Партизан-Марсеј када је на ту утакмицу отишао комби са навијачима А.Е.К.-а из Солуна, двојица су отишли на јужну трибину док су шесторица били са навијачима Марсеја у гостујућем сектору. Као догађај када нам је постало јасно да јаке везе између наших група нема је транспарент „ΠΕΙΡΑΤΕΣ ΤΟΥ ΟΝΕΙΡΟΥ“ мање А.Е.К.-ове групе који је поклоњен Гробарима и који смо следећи пут видели у рукама паокара који су тврдили да су им навијачи Партизана дали. Разумемо да они имају пријатељске везе са осталим групама у Грчкој али тај догађај сматрамо као чин непоштовања према нама. Одлуком шесторице навијача да не буду са Гробарима не представља непоштовање пре њима већ њихове добре односе са КУ ’84, поред тога заједно са њима смо били у много тежим ситуацијама. Са друге стране не сматрамо Гробаре нашим непријатељима, били смо на баскету против Партизана 2004. године и тада је само мањи део њих био против нас чак и поред тога што су се неки сукобили са нама у Ламији. Јасно нам је да су направили свој избор и поштујемо га небитно да ли нам се свиђа или не. Данас постоје само неки лични контакти који су нормални јер као ултраси имамо неке исте ставове без обзира на државу, религију и политичка мишљења.



7. За нас из Србије је несхватљиво да будете пријатељи са навијачима који долазе из Турске, када је познато да А.Е.К. као клуб предстваља људе који су прогнани са тих простора, како објашњавате ово?

Ово је велика ствар тако да ћемо бити обухватнији што је више могуће.
Прво, ово пријатељство се заснива на личним контактима одређених људи.
А.Е.К. представља центар културе хришћана који долазе са подручја Анадолије и Балкана. У ранима ’20-тим они су избегли са тих простора и ако сматрамо да је извршен геноцид и протеривање грчког становништва то је због Турске армије и њихове политике. Сматрамо да обични Турци нису имали никакве везе са тим. Као унуци људи који су протерани чули смо многе приче о Турцима који су помагали и скривали наше претке као што су то они чинили приликом инвазије Русије на Турску. Ми препознајемо то, као што знамо да су и Турци патили од те исте власти и политике. Култура људи који представљају А.Е.К. нема никакве везе са „мржњом“ према Турцима чак иако су наши преци силом протерани са тих простора. Када неко покуша да вам одузме понос и част, они су устали не мислећи на своје животе и то је наш дух. Не можемо сматрати турске навијаче нашим непријатељима само због њихове нације и религије. Сматрали би смо их у случају непоштовања али то нема никакве везе са оним поменутим. Чак и данас нас називају Турцима, можете замислите како су се онда понашали Грци према нашим прецима када су дошли овде. На крају, А.Е.К. је наша религија, Константинопољ је наш град и жута и црна су наше боје.

8. Можете ли да нам кажете које ултра групе су ваши највећи непријатељи и нешто више?

Сваку ултра групу сматрамо непријатељима. Исти став имамо пре свим групама у Грчкој.

9. Са којом групом, са друге стране, имате највеће ривалство и нешто о њему?

Интезитет сукоба са другим групама се разликује у периодима. Срединонм ’90-их смо имали више сукоба са навијачима Олимпијакоса као један од разлога је био и Душан Бајевић док смо средином прошле деценије највише сукоба имали са навијачима Панатинаикоса. Са друге стране имамо највеће ривалство али не са групом већ са полицијом. Још од времена Војне Хунте, чули смо приче о сукобима са полицијом који су повезани са друштвеним разлозима. У данашњем времену је непријатељство још више изражено. Полиција је заједно са бившим председником клуба Демисом Николаидисем 2004. године ухапсила важније припаднике групе Ориџинал 21 који су окарактерисани као „анархисти“.



10. Да ли ваши клубови имају сукобе са клубовима других тимова(посебно нас занима клуб у Солуну)?

У Александруполију је тешко веровати да неки други локални клуб може да нам се супростави. Последњи сукоб смо имали са навијачима П.А.О.К-а у нашем граду када су они играли меч у одбојци против локалног тима. Успешно смо одбранили напад на наш клуб и имали смо добар сукоб у центру града.
У Солуну је група ко што смо већ рекли доста дискретна и пажљива. Свесни смо тога да се налазимо у врло непријатељском граду али оно што карактерише нашу групу је да се увек појавимо на утакмицама које игра А.Е.К. Задобили смо поштовање јер смо једина група која долази на гостовања у Солуну без полицијске пратње. Добро знамо колика је наша снага и из тих разлога не можемо да ратујемо са другим група у Солуну, али је било сукоба углавном око стадиона после утакмица.



11. Које је ваше мишљење о грчкој навијачкој сцени, да ли напредује или назадује?

Од како познајемо навијачку сцену, мислимо да се тренутно налазимо у најтежој ситуацији. Тешко је објаснити разлоге али чињеница је да грчки навијачи још проналазе свој идентитет. Као ултраси се налазимо на високом нивоу али стадиони су места за страст а не за билокакав начин живота. Негде на путу смо се изгубили међу свим „моделима“ навијања, код олд скул грчког навијача страст је била много пристунија иако није било кореографија, навијачког стила или стила облачења… Верујемо да у ери интернета већина група ради „акције“ само због њега, под „акцијама“ сматрамо крађу транспарената као лопови или подметање пожара у затвореним клубовима. Не знамо каква су размишљања осталих група у вези грчке сцене, тако да не желимо много о томе да причамо. Оно што је сигурно је да су постојали покушаји да се групе окупе око једног стола како би се решили проблеми који се тичу свих, као што су скупе карте, полиција, забрањена гостовања итд. али напори нису уродили плодом. Реч поштовање је одавно заборављена и то не само између ривалских група већ између подгрупа једног тима.

12. Какво је ваше мишљење о навијачким група из Солуна?

Групе из Солуна су сличне онима из Атине. Колико смо ми упознати са њиховим радом, као ултраси се налазе на високом нивоу. Успели су да организују своје клубове на нивоу, као и на свакој грчкој трибини атмосфера је одлична. Ствар је у томе како употребљавају репутацију и снагу коју имају.
Сведоци смо да су навијачи Ираклиса успели да свој тим задрже у елити бар још једну годину(а то исто покушавају и сада из истог разлога), такође су успели у намери да избаве своје навијаче из затвора(како се догодио инцидент би требало њих да питате…) или са друге стране то можда неко/неколико њих покушавају да своје групе претворе у „бизнис“? Ово није проблем само солунских група већ целе навијачке сцене.



13. Једном је важило да су навијачке групе из Атине доминантније у односу на оне из Солуна, да ли мислиш да је то и даље тако?

Сматрамо да је ситуација иста а то се најбоље види према клубовима Атињана на северу и клубова солунских тимова на југу. Такође мислимо да је ситуација била иста и пре 10-15 година али се у остатку Грчке променила. Због великих забрана гостујућих навијача имамо смањено интересовање у провинцијама. Као пример, навијач А.Е.К.-а из Козанија је ове сезоне могао да иде на три до шест гостовања у Солуну или на једно у Лариси али због свих забрана које важе он са истим новцем може само једном да отпутује за Атину.
Ово се догађа свим локалним клубовима.

14. Како путујете на мечеве у Атини и на гостовања, као и у ком броју?

Углавном путујемо аутобусима и аутомобилима, мање јавним превозом. Што се тиче броја, то зависи од утакмице некад идемо са једним аутобусом некада са три.



15. Шта мислите о српској навијачкој сцени?

Само смо једном били на утакмицу у Србији тако да немамо баш јасну слику. Због присуства интернета имамо више информација, иако он не даје праву слику мислимо да је у реду да дамо своје мишљење.
Врло су нам добро познате навијачке групе Црвене Звезде и Партизана као далеко највеће и најбоље српске групе. Верујемо да су потешкоће српског народа током деведесетих година, уз присуство ратне климе оставиле траг и на навијаче. Тако да нас не чуди што имате две групе које су на самом врху(на свим пољима) на Балкану. Кроз видео презентације на интернету видимо велику дисциплину, од кореографија до начина на који делујете и екстремну страст коју имате према својим клубовима. Колико смо упознати, ниво организације ваших ултраса је на високом нивоу и за нас љуборном. Такође знамо да сте велики родољуби и да сте то доказали много пута… Да нам се није десио инцидент са транспарентом, сада би смо рекли да је навијачка сцена Србије далеко највећа на Балкану, узимајући у обзир и потешкоће које сте имали током ратова.

16. Хвала што сте урадили интервју са нама.

Хвала вама!