banjalukaforum.com

nisam bas siguran u to da nam je dovoljan poraz sa manje od 5 golova...mislim da je preduslov pobjeda u ljubuskom,inace cemo morati pobjediti ili remizirati i u doboju....mada nisam nesto iscrpno analizirao.

Ja ne mogu vjerovati da pustaju Djuku, a i Karacica. Pricamo o ligi sampiona a ekipa se osipa samo tako, sada jos fali samo Triva da ode i rasprodali smo sve sto smo mogli...
jebes to...
mislim da su treneri celika i sloge u nekom rodu ili tako nesto, tako da je mozda i bilo stimanje, ali mora Sloga jos u Gorazde....

Baka je vec potpisao za Pariz tako da od njega nema nista...

“Црвенo-плава” московска ноћ

Један од највећих успјеха у историји Рукометног клуба Борац десио се 19. маја 1991. године, када су Бањалучани освојили Куп ИХФ-а и своју пребогату ризницу трофеја употпунили још једним великим пехаром.

Те сезоне талентована генерација Бањалучана, коју су многи звали “дјечјим вртићем”, задивила је рукометну Европу. На почетку такмичења срушили су белгијски Херстал (20:20, 26:18), а потом је поражен Емпор Рошток из Демократске Републике Њемачке са 22:18 и 17:14. У полуфиналу је ривал био још један њемачки клуб, али овога пута из Савезне Републике, Тусем Есен. У првом мечу у Есену екипа коју је са клупе предводио Велимир Петковић поражена је са 17:24. Међутим, у гротлу “Борика” величанствена побједа од 19:12, баш колико је требало за пласман у завршницу, гдје је ривал био ЦСКA Москва, за који је играо један најбољих рукометаша свих времена Талант Дујшебаев. Екипа из СССР-а за све је била велики фаворит, али тако нису мислили “црвено-плави”, који су у “Борику” славили са 20:15. У реваншу одиграном 19. маја у Москви чета из Господске улице поражена је са минималних 23:24 и тако је послије 1976. године, када је освојен Куп шампиона, у Бањалуку стигао још један европски пехар. За Борац су тада играли Златан Aрнаутовић, Мустафа Торло, Драшко Пртина, Сенањин Маглајлија, Драган Перић, Aндреј Голић, Aлександар Кнежевић, Горан Ступар, Драган Марковић, Самир Незиревић, Јани Чоп, Божидар Јовић и Мехмедалија Мулабдић, а тренер је био Велимир Петковић. Један од учесника тог подвига био је данашњи шеф стручног штаба Борца “м:тел” Драган Марковић.

- Емоције одмах прораде када се сјетим тих лијепих времена. Био је то, засигурно, најсрећнији дан у мојој каријери, а вјерујем и већине мојих саиграча. Били смо практично клинци са великим трофејом у рукама. Жао ми је што та екипа није остала на окупу јер би сигурно још годинама жарили и палили. Нажалост, дошао је рат и свако је отишао својим путем. Штета, јер би сигурно годинама били у врху европског рукомета - рекао је Марковић.

Ma ne pita se tu puno Borca,momci su dobili odlicne ponude koijm Borac ne moze parirati,ja im zelim puno srece,igrali su srcem,"stranci" koji ce se pamtiti i kojima ce vrata Borca biti uvjek otvorena.

Златан Aрнаутовић, Мустафа Торло, Драшко Пртина, Сенањин Маглајлија, Драган Перић, Aндреј Голић, Aлександар Кнежевић, Горан Ступар, Драган Марковић, Самир Незиревић, Јани Чоп, Божидар Јовић и Мехмедалија Мулабдић, а тренер је био Велимир Петковић.

Marka isto odlazi na kraju sezone...ne znam, ne treba hajcati narod o ligi sampiona, treba sada vec spustiti strasti i objektivno postaviti stvari...

Sto se tice finansijske situacije sa te strane bi nam najbolje bilo da dodje Radja,al ako se on pojavi kao spasioc banjaluckog rukometa onda se svi u gradu trebamo ubiti.
Sto se njega tice,tom covjeku nije problem iz dzepa izvaditi pare za pojacanja,isplatiti plate igracima,premirati igrace,cuo sam,sad koliko je istina,a vjerujem da jeste,to mi je pricao jedan igrac Borca,da je dok je trenirao Bosnu premirao igrace da pobjede Slogu preko 20 razlike i da im je u busu iz dzepa isplacivao premije .
Eto stavimo Radju i bice kesa ,zato sam rekao da me najvise podsjeca na Amara Osima......

Valjda Marka ide u Ljubuski