Не мора нико прочитати ово што ћу написати,али ово је моје мишљење.
Како се живи у земљама ЕУ? Живи се на морање,морање које је малим наметнуто од стране великих,влада велико и крупно нацистичко и злочиначко удружење које је попут Хитлера и напада 39. на Пољску спремно у сваком тренутку напасти такозване мање чланице и по цијену нестанка истих остварити своје циљеве.
Живе добро грађани у највећој чланици,мало мање добро грађани Италије (или пуно мање,сиромашан је тај југ Италије поприлично,не природним благом,већ стандаром). Французи живе добро путем тв-а у реал животу око 4 милиона Парижана живи на граници сиромаштва. Да не спомињем неке друге крајеве гдје богатства у вину и индустрији немају базе. Британија као америчка десна рука живи онако,у задње вријеме ни код њих није нарочито добро,итекако тлаче Шкоте и Велшане (малу нацију од свега 700 000),одавно би Шкоти изгласили оцјепљење,али једноставно (као што је Милошевићу било речено да ће уколико се освоји Сарајево бити убијено око 2,5 милиона Срба) свјесни су и они да би то значило практично разарање од стране моћнијег непријатеља.
Како живе остали? Па добро сканди су увијек живјели фино и то је чињеница,али то им није донијела ЕУ већ сопствени систем и менталитет,а ЕУ усудићу се па рећи на рачун Сканда прави пропаганду о некој љепоти и неком красном животу у ЕУ.
Ту су наравно и Мађарска,Бугарска,Румунија,Словачка. Како се заправо тамо живи?
У Мађарској се живи солидно превасходно зато што су и они схватили (иако их је ЕУ често због тога прекоравала) да је домаћа производња и туризам све и да се треба што мање задуживати од стране лопинаша из ЕУ. У Бугарској је већи криминал него у иједној држави бивше земље (изузмемо ли простор КиМ),тамо практично нема сектора гдје та корупција није достигла стопу усијања,знају то и из ЕУ (исте оне фашистичке организације која као један од услова поставља сузбијање исти неким државама) али једноставно њима такво стање одговара јер они убиру профит од те и такве корупције у бугарском друштву. Румунија па живи се као и код нас,и тамо је криминал већи него овдје,сиротиње као и овдје кад је статистика у питању (додуше Румуна има 20 000 000). Додамо ли да Румуни нису тако богати природно као Србија,да немају такође нешто нарочито европски оптимистично друштво и да ће већина Румуна рећи како је улазак у ЕУ био корак уназад (развија се Букурешт,Темишвар донекле) остало је практично резултат продаје искључиво румунских блага. Словаци,како они живе (имамо прилику константно слушати на нашим просторима оног амбасадора у БиХ Суњога и хвалисање и препоруке како ће нам сванути уласком у ЕУ) а његови сународници просјечно имају плате на нивоу наших,у неким секторима наше су и боље, а Словачка народ који дефинитивно воли наш народ,народ који је упркост критикама ЕУ стао уз нас и није признао непостојећу територију,незванично то је коштало Словаке (иако ће и они сами рећи одлично да је то казна) помоћи од стране ЕУ у износу од неких 100 милиона евра.
Грчка,Португал,Белгија?
Сви ми врло лагано можемо закључити шта се ради у Грчкој и да сви они немири нису резултат случајности.Неко је те немире морао изазвати. Али дали се ико од обичног свијета запитао гдје је нестао износ од 20 милијарди евра (у драхмама) оног дана кад су драхме изашле из употребе???
Гдје ли је нестало толико добрих инвестиција које је званична Атина жељела учинити са тих 20 и кусур милијарди? А данас имамо како се Грчкој просто на кашичицу нуде од стране ММФ и ЕУ велике суме у сврси помоћи грчком народу. Да ли је то стварно помоћ? Или нестајање грчке државе и поноса?! Ово друго нажалост јер би Грчка у својој тоталној немоћи прихватањем (изузев оних 200 које је већ нажалост узела) осудила себе на продају властитих територија. Заузврат ЕУ би добила Крф и још гомилу грчких богиња и самим тиме уништила грчки туризам за вијек и вијекова,а грчка влада би била названа владом која је продала све то. Боли ЕУ брига о Грчкој и грчком народу, да истински сматрају Грчку као важног партнера могла би се та помоћ пружити без виших интереса у много начина,али...
У Португалу је све само не рај,иако је једно вријеме Баросо био итекако важан. Једноставно неравномјеран развој, уништавање мањих центара по цијену напредка већих, окрутно понашање према радничкој класи и такође нуђење глупој и марионетској португалској влади условили су огромне дугове из којих се не би ишчупале ни далеко јаче привреде и популационе политике.
Дођосмо и до највећег парадокса Белгије. На тву смо у прилици обично видјети прекрасан пејзаж Брисела,понекад видимо и Лијеж и Бриж,не видимо додуше нека мања мјеста,нека села која личе на села из 16 вијека,не видимо обичан народ који практично зависи од установа социјалне помоћи,а и како би видјели кад нам се сервира да је рај улазак у ЕУ. Далеко је то од раја тежак је белгијски хљеб,нарочито тежак за Фламанце ван тзв. њихове територије и њихове главне "противнике" ван сопствене. Подјељеност друштва је већа можда чак и од подјељености овог нашег (додуше није било у скоријој прошлости ратних дешавања па та нека мржња не иде до тих граница) али тамо уколико би престала новчана манипулацијска помоћ главним људима једне и друге стране би избио сукоб који би довео до краја учешћа Белгије у ЕУ,али и вјероватно слома ЕУ.
|