dangerous.datula je napisao:
Ne treba potcjenjivati sposobnost tijela da se prilagodi soku kakav je trening u teretani, te samim tim i potencijale apsolutnih pocetnika.
Prva godina daje potencijal za dobijanje 9 do 11.5 kg cistih misica (odnosi se samo na muskarce). Naravno, pratice ih ista ili jos veca kolicina masnog tkiva, sto bi znacilo da nije uopste nemoguce dobiti 20+ kg za prvu godinu u teretani.
Druga godina daje mogucnost od 4.5 do 5.5 kg cistih misica, treca 2,3 do 2.7, a cetvrta i svaka naredna svega 1 do 1.5 kg misica (veoma tacan McDonaldov model). Ovaj model objasnjava zbog cega odredjeni vjezbaci nakon par godina u teretani krenu sa koristenjem steroida - jednostavno, preko cetvrte godine znacajan napredak je skoro pa nemoguc na prirodan nacin.
Dakle, posmatramo prvu godinu, gdje bi subjekt prosjecne tezine i gradje mogao da dobije 8 kg misica i 12 kg sala potkozne vode, dakle 20 kg ukupno. Svakako ce najveci skok imati unutar prva tri mjeseca, gdje moze dobiti i preko 60% od tih 20 kg. Licni primjer je da sam uz osrednju ishranu i ok trening za prvi mjesec dobio 5 kg, naredni jos 2, treci nesto kilogram, cetvrti i peti slicno, i od sestog je pocelo jako sporo dobijanje tezine. To je prica vecine vjezbaca prosjecne genetike. Prvu godinu sam zavrsio sa 12 kg vise, iz razloga sto nisam zelio kompromitovati povecanje tezine radi pustih brojki na vagi, posto sam preko te kilaze pocinjao da dobijam naslage po stomaku.
Genetika je drugi, pa i najvazniji dio price. Spadam u donji dio prosjecnih geneticara, prilicno vitke gradje, pa sam ipak uspio dobiti nekih 12 kg tjelesne tezine u prvoj godini. Prosjecan geneticar u gornjem kraju svoje grupe moze ocekivati pun potencijal od tih 8.5 do 11 kg cistih misica ali samo uz potpuno sredjenu prehranu i trening. Dobri geneticari su klasa za sebe i tesko je predviditi njihov napredak, kao i losi geneticari, koji mogu da uz sav trud napreduju jako sporo, ali ce sigurno napredovati.
U sustini, potencijal vecine nas je da nakon godina vjezbanja imamo visinu minus 97 ili minus 100, sa nivoom tjelesnih masti da se vide trbusni misici. Konkretno, ako ste visoki 183 i prosjecne genetike, mozet ocekivati 83 do 86 kg ciste tjelesne mase. Ako patite od brojki na vagi, svakako da mozete imati stotinjak kilograma, nosajuci 20-ak kg sala na sebi.
Нисам ја баш тотални почетник,а да имам проблем имам нажалост. Немам комплекс,ал почињем бити скептичан да ћу се икад пристојно угојити.
Дакле, прешо сам 21-ту 62 киле и 184 цм. Килажа ми се није повећала у задњих 4 године.
Генетика је мој највећи проблем дефинитивно, покојни отац је био висок 186 и имао 72 киле. Највише је имао (19 година кад је био у војсци) 75 кила.
Једноставно, налази су ми ок, хвала богу нисам болестан, немам никакво обољење и што је још чудније не губим апетит,али и немам неку превелику потражњу организма за храном у виду више оброка дневно (једем 2-3 пута дневно). Можда и главни мој проблем је касни доручак (не због тога што спавам пола дана),једноставно када устанем могу да не једем 2-3 сата (нпр. устанем у 9, једем у 11 или 12).
Што се теретане тиче (нисам тотални почетник,али се може рећи да сам наивно поступио једанпут) имао сам и то искуство.
Био сам 3 разред средње школе,дакле прије 5,5 година. Кренуо сам средином фебруара, имао тад 61 килу. Солидно сам се хранио (нешто више него уобичајено),радио три тренинга седмично,нисам ништа користио. Након два мјесеца добио сам 2 киле. И како то вјероватно обично бива (појавило се "проклетство) желио сам бољи резултат,више постићи,у погледу масе,не дефиниције,јер ми је маса основа.
И ту креће све низбрдо.
Власника теретане сам упитао и саопштио ми је цифру (иако недовољно искусан у тим водама,знао сам да никада нећу себи приуштити "луксуз" креатина и стероида") канта од 3,5 киле коштала је 100 марки. Ту тек слиједи прича. Дошао кући и упитао мајку,њен одговор је био " Сине ради шта хоћеш,ал немој дозволит да те уништи то што желиш купити, паре ћу ти дат,да не буде не да мајка сину" и прије свега ми рече да одем код доктора опште праксе,испричах и докторици све (прије пута на тренинг) и њен одговор је био "не треба ти то".
Како сам по природи некад доста спонтан,одлучих ипак узет,мимо докторице,па и мајке једним дијелом. И узео сам након неких пар дана.
Дакле, за 2,5 мјесеца добио 2 киле без узимања ичега.
Дао сам паре и понио канту кући...... Објаснио ми је тај момак што је продао да дневно узимам двије дозе изјутра и навече, по 35 грама протеина са пола литре млијека (дакле 70 грама протеина са литар млијека). На срећу или несрећу искуство конзумирања је трајало свега четири дана.
Шта се десило?
Једноставно (ко је пробавао зна) чинило ми се преслатко,пио сам на сламку и то оно назор некако ( но како је циљ био јасан није било тешко). Сваки пут кад бих попио,а пио сам прије оброка,осјећао сам се доста сито,као да ми јело уопште не треба. Истовремено сам остао на та три оброка,али некако сам дјеловао ситији него обично. Како је то био сувише мали период кориштења,одрадио сам два тренинга, није реално причат како сам на тренинзима дјеловао супериорније....
Након шест узетих доза,потрефи ме субота ( те суботе ми се вјенчавао рођак,прављена свадба). Устао сам,узео дозу,значи 35 грама и пола литра млијека. Доручковао и по сунчаном дану кренуо на свадбу,тамо како то обично бива софра пуна свега,одмах да кажем да сам из неких својих прорачуна заборавио на алкохол и пио сок. Цијели дан се пило,играло и јело. Кући сам дошао око поноћи. Сјетих се да требам пит још једну дозу,консултовах се с мајком,ал ето реко да не кршим "прописе" попио сам још 35 грама и пола литра млијека. Легао спават,око 1 сат. Сан је трајао цијелих 45 минута,а онда су кренули невјероватни болови,једноставно за не издржати,сјећам се да сам у једном моменту практично изговорио невиђену глупост "Боже узми ме,ово се издржат не може". Болови су трајали током цијеле ноћи,нисам могао да устанем са кревета,да се окренем,апсолутно ништа,занимљивио да у првим сатим болова нисам морао ићи повраћат или вршит нужду.Дочекао сам то јутро, 6 сати,устао и поред невјероватних болова (онај осјећај кад просто имаш осјећај да ти се цијели стомак ломи на пола) и отишао у вц,на брзину се обукао и колима отишао у Дом Здравља....
Тамо заједно с мајком од болова не могу дочекат да дођем на ред, улазим,кад ме дочекује иста она докторица која ми је рекла да не узимам (контате да сам мајци рекао како је иста та рекла да могу узет),но нећу давит с реакцијама.
Она ме послала у Болницу на преглед код хирурга и још неког докторе друге дјелатности. Чекајући у болници,кренуло је повраћање,срећа моја па сам имао некакву кесу,а цитирам неку жену која је сједила у близини "Боже драги овај није нормалан,обична пијандура како га није стид,има ли то дијете мајку",а мене и даље убијали болови.
О квалитету здравства не би,углавном два доктора двије различите приче,један вели како сам згодан,како ми није требало узимање протеина,други како то није од протеина и како сам мршав. Све у свему одмарао сам наредних десет дана и узимао лагану храну,нисам ишао тренирати,чак рекао и момку шта се десило,датум протеинима није био истекао,с те стране били су у реду. Након тога оне 2 што сам добио изгубио сам и више од тог. Тренирао сам још једно пола мјесеца и напустио....Дакле све укупно нешто више од 3 мјесеца сам ишао.....Рекох вам резултат.
Од тада сам у великој дилеми,што,како,зашто?
Синуло ми је да од јануара поново кренем,ал на основу тог искуства са боловима једноставно имам осјећај да ме ни покојни отац не може наговорити да узимам нешто ван природно..... Опростите на дужини поста,ал мислим да има људи са сличним искуствима.....