6. Januara 1929. godine kralj Aleksandar ukinuo je ustav i uveo diktaturu i nasilnim putem uveo na političko istorijsku scenu
JUGOSLOVENSKU NACIJU.
Naredbom je ukinuta skupština, politička prava i slobode i po prvi put u istoriji pojavilo sa ime
JUGOSLAVIJA!Citiraj:
Na saradnju je posebno pozivana "nova jugoslovenska
omladina". Njoj je propisivana dužnost da nosi "u
duši i srcu ideju o jugoslovenstvu bez premisa, bez znanja o
onom što je bilo, bez uspomene na neugodne časove, bez
znanja da je jednom bilo drugoga podanstva, bez
upoređivanja..." Isticano je da samo "nov čovek" može da
bude jugoslovenski nacionalista pa je, stoga, i težište "nove
politike" preusmereno na omladinu "neogrezlu u partizanstvu
i plemenskoj i verskoj mržnji."16
Uz stvaranje svesti da sve počinje sa Kraljevim manifestom
od 6. januara 1929. i nastojanjem da se izgradi novi čovek,
ideologija, koju je režim diktature pokušavao da oživotvori,
zagovarala je i svojevrsnu strategiju zaborava. Apsolutni i
potpuni zaborav svega što je prethodilo diktaturi postala je
dužnost i obaveza stanovništva. I dok je prošlost potirana i
zamagljivana, budućnost je idalizovana, što je odlika svake
totalitarne vlasti. Uporedo sa tim išla je i pretnja generala
P. Živkovića:
"Svaki onaj koji posle 4. jula ne bude istinski i odano služio
jugoslovenskoj misli, ko ne bude poštovao državno uređenje i
podupirao sadašnji režim, sam sebi će morati pripisati posledice
svoga ponašanja".17
Pretnja je bila pouzdan znak da se jugoslovenska ideologija
više ne može dekretirati odozgo i da je režimu neophodno
potrebna aktivna saradnja sviju narodnih slojeva. Bilo je
potrebno organizovati masovnu organizaciju koja bi bespogovorno
realizovala ideje režima.
16 Jugoslovenski dnevnik, 8. i 17. jula te 1. avgusta 1930. godine.
17 Isto, 8. avgusta 1930. godine.
Citiraj:
Tog trenutka, u javnom životu su mogle biti identifikovane
dve osnovne struje u okviru dekretiranog jugoslovenstva.
Jedna od njih zagovarala je beskompromisnu jugoslovensku
akciju, strogost, disciplinu, bezuslovno stapanje u okviru
jugoslovenstva, dok je druga prednost davala racionalnom
približavanju jugoslovenskih naroda u skladu sa realnim
prilikama koje su vladale na terenu. Jugoslovenski nacionalizam
je proklamovan kao svojevrsna nova religija, kao
ideološka norma koja se mora poštovati, pri čemu je stepen
ideološke zaslepljenosti, iracionalnosti, isključivosti, ekskluzivnosti
bio frapantan. Ideološko i političko udaljavanje
od realnosti bilo je svakim danom sve vidnije. Narodno
jedinstvo je označavano "zakonom kosmosa", a jugoslovenski
nacionalizam "božijim pravom". Jugoslovenski nacionalisti
su tražili od katolicizma da postane nacionalno, a od
pravoslavlja da postane socijalno "inače će pobednički
jugoslovenski nacionalizam biti primoran da u svojoj
Jugoslaviji vaspostavlja svoju narodnu veru."21
21 Đ. Jelinić, Jugoslovenski nacionalizam, Jugoslovenski glasnik, 9. januara,
O. Tartalja, Dužnost generacije 6. januara, Zastava, Split, 11.
januara, te Plemenska tradicija i jugoslovenstvo, Jugoslovenski glasnik, 27.
januara 1931. godine.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
