banjalukaforum.com

Da li je krivica(grijeh) individualna ili se prenosi na potomke i nasledjuje od predaka?

To pitam prvenstveno one koji dobro poznaju religijske spise,tacnije stavove koje zelim da saznam.
O stavovima religija molio bih da ne odgovaraju oni nedovoljno upuceni,da ne bismo pravili zbrku.

Dakle prije svega zanimaju me
1.stavovi raznih religija po tom pitanju,a zatim i
2.vasi licni stavovi.
(specijalno cekam Vaderov i Aharonov licni stav).

Cuo sam da je po ZAKONU tj.u pravnom sistemu,krivica individualna.Ali npr. dugovi(materijalni) se prenose na naslednike do visine njihovog naslijedstva.Ali to ne govori mnogo.

ocekujem sto vise odgovora,moze i u vezi jednog ogranka ove teme a to je kako se kolektivne krivice rasporedjuju na individualce,ali to je vec za novu temu.

Moj licni stav je nedovoljno formiran(zbog cega i postavljam temu) ali bih najvjerovatnije iskljucio obe krajnosti (1.radjamo se sa svim grijesima predaka i 2.radjamo se bezgresni)

Koliko sam do sada shvatio stav hriscanstva je da se radjamo sa gresima,je li tako?

Rađamo se sa svojim grijesima iz prošlih života.


Što se tiče onoga što Sveto Pismo uči o tome u deset Božijih zapovijesti je rečeno:

Ja sam JHVH Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grijehe otačke na sinovima do trećega i do četvrtoga koljena, onih koji mrze na mene (2. Mojsijeva 20,5)

Po ovome grijesi su se prenosili na potomke, bar površno gledano.


Ali kasnije, u 5. Mojsijevoj, Bog kaže sledeće:

Neka ne ginu očevi za sinove ni sinovi za očeve; svaki za svoj grijeh neka gine. (5. Mojsijeva 24,16)


I isto u prorocima:

Gle, sve su duše moje, kako duša očina tako i duša sinovljeva moja je, koja duša zgriješi ona će poginuti. (Ezekijel 18,4)

Koja duša zgriješi ona će umrijeti, sin neće nositi bezakonja očina niti će otac nositi bezakonja sinovljega; na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova. (Ezekijel 18,20)

Zato, dome Izraelov, sudiću vam svakome po putovima njegovim, govori JHVH; obratite se i prođite se svih grijeha svojih, i neće vam bezakonje biti na spoticanje. Odbacite od sebe sva bezakonja svoja koja činiste, i načinite sebi novo srce i nov duh; i zašto da umirete dome Izraelov? Jer mi nije mila smrt onoga koji umire, govori JHVH nad vojskama; obratite se dakle i budite živi. (Ezehijel 18,30-32)


Onima koje ovo interesuje predlažem da pročitaju cijelo 18. poglavlje proroka Ezekijela.


Izraelci su vjerovali da se čovjek može roditi sa nekom tjelesnom manom (hendikepom) zbog vlastitih grijeha iz prošlih života ili zbog grijeha roditelja. Može se vidjeti da su i Hristovi apostoli znali za to jer su vidjevši jednog slijepca zapitali Isusa:

Ko sagriješi, ili ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slijep? (Jovan 9,2)

A u istom poglavlju se vidi da su i fariseji vjerovali da čovjek sa rođenjen donosi ranije grijehe jer su tom slijepcu za koga su znali da je rođen slijep rekli:

ti si se rodio sav u grijesima (Jovan 9,34)

_________________
Blagosloven neka je onaj koji nema šta reći, a ipak ćuti.

I Srbi su vjerovali da se grijesi roditelja prenose na djecu pa postoje priče kao što je ova koja slijedi. Ovo je priča koja uključuje svetog Savu i zanimljiva je sa više apsekata. Prije svega pokazuje da ne trebamo olako suditi o dešavanjima na svijetu i da ne trebamo situacije proglašavati nepravednima samo zato što mi u njima ne vidimo pravdu.




Bio jedan pobožan čovjek, pa već i ostario, i svašta se u životu nagledao, samo nikad nije vidio pravde. Što je god znao, što je čuo i vidio, sve mu se činilo nepravo, pa je jednako molio Boga da mu jednom da da i pravdu vidi. Bog mu ispuni želju. Jednom pođe on nekud, a to iskrsne pred njega jedan kaluđer, to je bio sveti Sava, pa reče: starče, šta bi najvolio vidjeti na svijetu? Pravdu, reče starac. Dobro, reče sveti Sava, popni se na ono drvo, pa ćeš je vidjeti. Starac se popne na drvo i ugleda pred sobom veliko polje i u tom polju lijepo, bistro vrelo i još nekakvu vodu što teče poljem. Dok utom, eto ti nekaka čovjeka na konju, odjevena da ne može ljepše biti. Kad dođe do onoga vrela, sjaše s konja, da se napije vode, pa utom mu dođe volja da se u onoj vodi okupa, jer je bila velika vrućina. Premišljaoje: kupao bih se, a i ne bih, jerje sa sviju strana bila šuma, pa se strašio da ga ko tu ne nađe i ne oglobi. Najposlije se svuče i poostavlja stvari sve daleko jednu od druge. Konja je vezao za grm; haljine je ostavio na jednom kraju; ćemer s novcem skinuoje i zakopao na drugom kraju. Oružje metne najbliže do sebe: ako bi ko nasrnuo, da sve neodnese, a da bi se mogao i sam braniti. Okupa se, iziđe iz vode i obuče se. Za to vrijeme nije nigdje nikoga ni čuo ni vidio. Usjedne na konja i ode, a ćemer zaboravi da ponese. Zamalo, a prođe tuda čobanin goneći koze, i jedna koza, verući se tamo amo, dođe do onoga mjesta gdje je ćemer bio zakopan. Stade koza kopati i rogom i nogom, dok izvadi ćemer. A kada to vidje čobanin, on brže, bolje tamo, zgrabi ćemer, potjera stoku, pa bježi odande. Taman čobanin zamače u lug, a uz polje se pomoli jedan stari prosjak. Izdrpan je, jadan je, nema ga zašto pas uhvatiti. Priđe vrelu i sjede, da se malo odmori i umije. Sjedeći tako, izvadi iz torbe nekoliko korica hljeba, pa ih stane u vodi kiseliti i jesti. Sjetio se onaj konjanik da je zaboravio ćemer, pa se vrati natrag. Kad dođe vrelu, zateče prosjaka, nazva mu Boga i zapita ga kad je stigao na izvor. Ja, vala, ovaj čas, odgovori prosjak. Onda konjanik potrča brže, bolje na ono mjesto gdje je ćemer zakopao, al' jest, ni ćemera ni od ćemera traga. Kopaj, traži, nema, pa nema. Odmah se vrati prosjaku, i opet zapita: ama jesi li ma koga vidio kad si ovdje došao? Nikoga, veli prosjak. E onda ti znaš kud se djeo moj ćemer; evo ovdje sam ga ostavio! Začudi se prosjak šta ovaj govori, pa reče: ostavi ti mene, dobri čovječe, dosta mi je moje muke i sirotinje! Šta ti ja znam za nekakav tvoj ćemer! Kad sam došao, ovdje sam sjeo i odavde se nisam pomjerio. Neće konjanik za to ni dačuje, već navali na prosjaka: jali pare na srijedu, jal' ćeš sad poginuti! A kad se prosjak stane pravdati i kleti da on o tim parama ništa ne zna, niti ih je očima vidio, naljuti se konjanik pa ga stane tući govoreći: kazuj gdje su pare, jer ako ne kažeš gdje su, nećeš odavde živ otići, udaviću te uovom istom vrelu. Prosjak se opet pravdao i branio, a kad ovome to dodija, skoči na nj i udavi ga. Onda opet ode na ono mjesto pa stade kopati, ali ne nađe ništa. Zađe po polju, ali ni tamo ništa. Prevrne prosjaka i njegovu torbu, ali ništa ni tamo. Najposlije se poplaši, nesmjede više u ovom polju ostati: može ko naići i vidjeti da je ubio čovjeka. Zato brže, bolje baci se konju na ramena, pao de svojim putem. Gledao sve to starac s drveta, pa kad konjanik pobježe, on se poboja da može ko otuda naići, pa kad vidi mrtvoga čovjeka, može pomisliti da ga je on ubio, te da postrada ni kriv ni dužan. Zato brže, bolje siđe s drveta, pa pobježe u planinu. Put je vodio preko onoga polja, al' on ne smjede putem, već udari šumom i tako zaobiđe ubijenoga. Taman on malo odmakne, a sveti Sava iziđe pred njega, pa ga zapita: e, starče, vidje li šta upolju? Starac odgovori: ama, duhovniče, ti mi reče da ću vidjeti danas pravdu, a ja što vidjeh nepravdu, nikad je više u životu nisam vidio. Nisi ti vidio nepravdu, reče sveti Sava, već pravdu, samo još ne znaš. Starac se uplaši, pa reče: idi, bogati, crna ti je ono pravda, kad pogibe čovjek ni kriv ni dužan! E, slušaj, pa onda reci da je nepravda, reče sveti Sava. Jesi li vidio onoga konjanika, odjevena, naoružana, što jahaše poljem i što se okupa u onoj vodi? Otac onoga konjanika je otmičar, hajduk, pa je pokro jednog seljaka i tako se obogatio. Onaj čobanin, štoje onud sa stokom naišao i ćemer iskopao, to je sin onog pokradenog seljaka, te je tako čobanin odnio svoje pare, iako ni sam za to ne zna. Otac udavljenog prosjaka bioje hajduk, pa je na pravdi boga ubio oca konjanikova, i sad se, eto, na njegovu sinu vratio zajam. Sad reci: je li to pravda? Jeste, pravda je! Reče starac. Zato ne radi nikada zlo, jer će ti se kad, tad vratiti! Reče starcu sveti Sava, pa ga u času nestade.

Odakle ti ta prica o sv.Savi,daj izvor ako imas!
A sto se tice proslih zivota,ne vjerujem u reinkarnaciju tako da me zanima samo ono od predaka.
Ono u crvenoj boji je ,predpostavljam,tvoj licni stav.
A ti hoces da kazes da Jevreji vjeruju u reinkarnaciju?
pozdrav

Pa zaključi sam. Dao sam već neke stihove iz Evanđelja koji upućuju na to da su Jevreji vjerovali u reinkarnaciju. A takođe možeš obratiti pažnju i na druge stihove iz Evanđelja gdje kaže:


A kad dođe Isus u okoline Ćesarije Filipove, pitaše učenike svoje govoreći: ko govore ljudi da je sin čovječiji? A oni rekoše: jedni govore da si Jovan krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi Jeremija, ili koji od proroka. (Matej 16,13-14)

A kad ču Irod četverovlasnik šta on čini, ne mogaše se načuditi, jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvijeh, a jedni da se Ilija pojavio, a jedni da je ustao koji od starijeh proroka. (Luka 9,7-8 )

Ilija, Jeremija i drugi stari proroci su živjeli vijekovima prije Isusa. A ispada da su tadašnji Izraelci vjerovali da je Isus možda zapravo neki od njima poznatih starih proroka.
O vezi reinkarnacije i hrišćanstva možeš čitati na temi "Reinkarnacija u Svetom Pismu".

Ono crvenom bojom je moj stav. No svakako ne samo moj.

Za izvor priče o svetom Savi ću ti javiti kad saznam.

Vjerovatno će se svi složiti da ako ima reinkarnacije i ako zaista živimo više života da bi bilo najbolje da u što više života budemo iskreni vjernici, da vjerujemo u Isusa Hrista, da se ponašamo u skladu sa Božijom voljom, da radimo na svojoj duhovnoj izgradnji. Dakle ne treba da budemo takvi samo u jednom životu već (ako ima reinkarnacije) da budemo takvi u što više života.

A apostol Pavle je rekao:

I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od sviju ljudi. (1. Korinćanima 15,19)

Po Bibliji su svi ljudi jednaki nakon svog rodjenja i svi imaju podjednaku sansu za spasenje.
Svako odgovara/odgovarace samo za svoje grijehe.

Sto se citata iz Svetog Pisma tice :



Njegovi ucenici su znali za to vjerovanje, zato su ga i pitali ali je Hristov odgovor bio jasan !
"Isus odgovori: Ni on sagrijesi ni roditelji njegovi, nego da se jave djela Bozija na njemu" (Jovan 9,3)
i vrati slijepcu vid ....





Fariseji jesu vjerovali ali Isus je upozorio ucenike svoje da se cuvaju njihove nauke!
"Tada razumjese da ne rece kvasca hljebnoga da se cuvaju, nego nauke farisejske i sadukejske. " (Matej 16,12)

Vadere sve je to lijepo ko vjeruje u reinkarnaciju,ali ja sam reko da ne vjerujem i jos mi samo fali da osim od predaka vucem i grijehe od nekog proslog zivota
Zato bih molio da reinkarnaciju ne uplices u ovu temu,uz svo duzno postovanje tom vjerovanju.

Anaconda,to sto svako ima sansu da se spase jel to znaci da je svako podjednako gresan ili podjednako bezgresan?

Ispovjedam jedno krštenje za oproštenje grijehova.

Ako si kršten, grijesi tvojih predaka ti se neće računati. To ja izvukoh iz pravoslavlja.

_________________
Ako vjerujete u Boga grijeąite.
Ako ne vjerujete u Boga grijeąite.

Iako si rekao da te zanima moj lični stav, postavio si ograničenje koje se sa tim kosi.
Ipak, napisaću što imam, pa ti vidi.
Ljudi kada se rađaju svjesno dolaze u određene životne uslove, i svi koji se rađaju na Zemlji dobrovoljno pristaju na to. Takođe, prije nego što dođu na Zemlju, ljudi obećaju šta će raditi na Zemlji. Međutim, oni to obično svjesno zaboravljaju, ali nose to unutar sebe kao nevidljivog pokretača. Oni koji su već ranije pročistili duhovnu dušu lakše dolaze do tog pokretača i oni obično ostvaruju ono radi čega su došli. Oni koji podlegnu odvlačećim (navlačećim) silama i zanemare svoj posao (da se razumijemo to uopšte ne mora da bude ne znam ni ja kakav posao, može da bude i dobar "običan" porodični život), pred smrt se suočavaju sa užasom koji im dobuje iz cijelog njihovog bića i takvi se najviše boje smrti.
Nije slučajna izreka: "Smrti se najmanje boje oni čiji život ima najveću vrijednost". To je zato što su oni barem u velikoj mjeri ostvarili ono radi čega su došli.
Gijeh je u principu sve ono što nas udaljava od Boga i sklada s njim, i samo je u grubim crtama definisan određenim zakonima. To nam služi kao vodič, ali ne kao apsolutno mjerilo. To ljudi nikako da shvate.
Ne postoje aspolutna mjerila da li je neko djelo (riječ ili misao) grijeh ili ne, jer nije presudno šta radiš nego kako radiš to što radiš, i u kom kontekstu to radiš.
To je ono što nas je Isus učio, i mnogim primjerima demonstrirao, naizgled kršeći ili prezirući neke od "zašarafljenih" pravila kojima su farizeji robovali. A grijeh je ropstvo, duhovnost je sloboda.
Suština je u tome da se postigne stanje u kojem je čovjek prerastao (prevazišao) porive da se radi bilo šta što narušava sklad u Svemiru, i zato je Isus došao da pokaže da je to moguće i pokaže put kojim treba ići.
Ali od Adama do danas, ljudi su se prljali koječim prije svega zbog loše upotrebe ili nesnalaženja sa slobodnom voljom. Međutim, sve je to služilo da ljudi na Zemlji steknu pravo i živo iskustvo šta je dobro a šta ne, da bi onda mogli da svjesno odaberu dobro.
Pa ipak mnogi u tome lutaju iz života u život.
Svaka negativnost koju je čovjek bilo kada i bilo gdje ispucao na nekoga mora mu se kad tad vratiti, osim ako mu bude oproštena. A da bi bila oproštena čovjek treba da iskaže pozitivna pomak u svijesti i da se zaista odmakne od onoga što je u njemu prouzokovalo tu negativnost (ukratko: istinsko pokajanje). S obzirom na to da živimo u društvu i da neke stvari činimo ili podržavamo kolektivno, kolektivne negativnosti se kolektivu i vraćaju: porodicama, širim zajednicama, narodima. Kada i kako se vraćaju, zavisi od niza činilaca, i može se desiti da se vrate i u narednim generacijama, bilo da su neki ponovo tada rođeni (kada su sami sebi zapržili čorbu) ili ne. Međutim, univerzalni lijek za sve negativnosti je istinski duhovni rad, jer duhovnost obezbjeđuje (Božiju) zaštitu od svega. Ako i jesi počinio grijeh, najbolje je da pronađeš uzroke toga, suočiš se sa njima oči u oči i odbaciš ih. Tek tada je to stvarni pomak. Ako si se pokajao samo iz straha od kazne (reakcije), a nisi kasnije raščistio uzroke, prije ili kasnije zabrljaćeš opet.
S druge strane, mehanizam povratne reakcije na ispucanu negativnost služi za pouku. Problem je u tome što ljudi ne vide tu uzročno-posljedičnu vezu i ne razumiju šta im se i zašto dešava, a sve zbog neduhovnosti. Jer sve što nam se dešava dešava se da nas vodi da se popravimo ili učvrstimo.
I sve je analogno i za pojedinca i za kolektivitet.
I nije u tome presudno da li neko vjeruje u reinkarnaciju ili ne, u suštini pozitivno ponašanje je isto: vjeruj da je sve što ti se dešava usmjereno za tvoje dobro (ako je i neprijatno i bolno) i radi najbolje što možeš.
U tome se slažu i oni koji vjeruju u reinkarnaciju i oni koji je vjeruju.
Onaj ko ima širu perspektivnu spoznaje možda će samo to lakše shvatiti.
Ali s obzirom na isprepletenost međusobnih uticaja, onom ko ne prihvata da situaciju gleda sa perspektive šire od jednog ljudskog života (a ni tu ljudi isuviše toga ne vide i ne znaju), malo je vjerovatno da će išta shvatiti i susrešće se sa mnogim pitanjima koja će ostati bez valjanog odgovora. Samo zato što kockica mozaika sama za sebe ne daje nikakvu sliku, sve dok se ne udjene u mnogo širu sliku.
Dakle, rađamo se sa zamašnom predistorijom (koja je u pravilu vrlo šarena) i naši životni putevi su u grubim crtama trasirani tako da na najdjeotvorniji način raščišćavamo negativnosti, a učvršćujemo pozitivnosti, ali mi uvijek imamo opasnu moć da odaberemo drugačiji put.
S druge strane, čak i oni koji po prvi put dolaze da žive na Zemlji (pa bi se moglo reći da su bezgrešni), suočavaju se sa kolektivnom negativnošću čovječanstva (koja će ostati sve dok poprilična većina čovječanstva duhovno ne odraste i odabere put Božije volje) i svojih naroda, porodica u kojima se rađaju, uz dodatne probleme koje stvara šok spoja materijalnog tijela sa duhovnom dušom (i mnogima treba i više života da se samo naviknu na to, pa su često baš takve osobe mentalno ili fizički "retardirane"). Dakle, u cjelini gledano, čim su se rodili kao ljudi, već nisu "bezgrešni".
Ali to ne treba gledati tako crno i mračno, jer mi generalno imamo pogrešne predstave o "savršenstvu" i "bezgrešnosti", i imamo crno-bijele predstave. A cijelo materijalno stvaranje i ljudska istorija nas uči da je sve veoma šareno i da se tek u velikim iskušenjima javljaju najljepši odsjaji ljudske duše, i da ništa ne donosi toliko zadovoljstvo, ali i muku kao rješavanje teških problema.
Nisam siguran da je autor teme tražio ovakav odgovor, ali to je ono što imam da kažem u vezi sa ovim.

I uzgred, priču "Sveti Sava starac i pravda" sadrži jedna zbirka priča o Savi koju imam kod kuće (u izdanju "Dereta" Beograd) pa ću ti javiti kad pogledam ime knjige i sakupljača. Ako se dobro sjećam, radi se o reprintu izdanja iz 1930 i neke.

_________________
UIOSDSAHA

individualnost grijeha ili nasljednost?
i jedno i drugo!

vjerujem da se svaki covjek radja sa grijehom.niko se bezgresan nerodi a posebno je pitanje otkud grijesi u njemu.da li su oni nasljedjeni od predaka, genetikom ili nekim drugim putem, ili su doneseni iz proslih zivota, kao sto budisti vjeruju, sasvim je nebitno za sustinu.
jer sustina je da grijehe donosimo sa sobom na ovaj svijet!

gijesi su i individualni, jer kroz nas zivot neke grijehe okajavamo i prastaju nam se ali neke nove i sticemo.

krstenjem se covjek cisti od nasljedjenog (donesenog) grijeha, ali to neznaci da je svaki krsten covjek...bezgresan! vec odmah, nakon krstenja, pruza nam se pregrst prilika za sagresenje.

svi hodamo po blatu i niko od nas neostaje cist.
na nama je samo da se cistimo i trudimo biti sto cisci, a koliko smo utome uspjeli ocjenice Onaj koji sudi.

Реинкарнација не постоји у Библији. Све што "реинкарнисани" пајаци из секте Петра Хричка овде лупају је резултат њихове погрешне интерпретације.

Иначе, што се тиче теме, Библија нас учи да постоје три разлога за страдање људи:

1. Због личних греха
2. Због греха родитеља
3. Да се Бог прослави

Сви наслеђујемо Адамов првобитни грех, и то постаје очигледно већ од 6 месеца живота, када се појављују први знаци те падљиве природе... Беба почиње да показује знаке љубоморе ако мама држи неку другу бебу на пример...

Поред тога, неки од греха родитеља индиректно утичу на нас. На пример, деца мухамеданаца врло вероватно ће и сами бити мухамеданци, а то је оно што су им родитељи пренели. Идући унатраг том линијом, сви су наследили грех оног претка који је из среброљубља, јер није хтео да плаћа харач, окренуо леђа Богу, и пошао за лажним пророком Мухамедом.

Страдање неког да би се Бог прославио је ретко, и појединачно, мада забечежено у Библији, и једно је сигурно - такви ће бити богато награђени у Царству Божјем.

_________________
Маран Ата

A ako oni tog Muhameda postuju ne poznavajuci dovoljno njegov stav,nego oni u njemu vide onog pravog Boga i sluze pravome Bogu iako recimo ne znaju kako se zove?Zar mislis da nema ljudi koji vjeruju u islam ali na neki svoj specifican nacin,i blizi su pravome Bogu od recimo nekog nadripravoslavca koji formalno samo vjeruje i bitan mu je 7.1. da se nakrka pecenice i to je sve...
Kako ide ona recenica nesto kao:Bog priznaje i one koji nisu u zakonu a rade po zakonu..."
Dakle ta formalnost da je neko musliman tebi odmah znaci da je on vuce grehe,de molim te pojasni malo.sta ako je neko musliman a covjek pobozan i dobar a takvi bili i svi njegovi preci?da li je on gresan sto je musliman samo formalno?

Da li to znaci da Hrist nije skinuo sa covjecanstva grijehe Adama i Eve?
Ja sam mislio da jeste.
Izvinjavam se ako je pitanje glupo,ali zato i postojite vi strucnjaci da nama laicima pojasnite,zar ne?

Aharone i Vadere odgovoricu i na vase poruke samo mi treba vremena jer su vam poruke dugacke i zaista komplikovane.
Da li se vas dvojica i ostali koji vjeruju u reinkarnaciju slazu da odgovor na ovu temu ne zavisi od toga da li reinkarnacija postoji ili ne.Bilo bi dobro ako biste se oko toga slozili vi i Maran Ata i ostali "nereinkarnacionisti",
tacnije da li recimo mozete vi dozvoliti da se grijesi bivsih zivota u svrhu ove teme radi jednostavnosti posmatraju kao grijesi predaka.I da li bi se maran ata slozio sa datim?

To vas molim da se tema ne bi rasplinula u temu "Da li ima reinkarnacije ili ne?".

evo rio se vec slozio

samo sto rio kaze da se krstenjem ocistimo od greha predaka,a maran ata nije se tu jos jasno izjasnio.

Po hriscanskom ucenju svi smo rodjeni gresni tj. nosimo istocni grijeh koji se naziva i nasljedni grijeh- grijeh koji su pocinili Adam i Eva pogazivsi Boziju zapovjest.
Od tada se taj prvi, praroditeljski grijeh prenosi sa generacije na generaciju.Krstenjem (kao sto je neko spomenuo) se cisti dusa od svih grijehova i osvecuje je. Krstenjem se cistimo i od licnih grijehova koje smo nacinili od rodjenja do dana krstenja (ovo vazi samo za odrasle osobe jer novorodjencad i mala djeca, izuzev nasljednog/istocnog, nemaju drugih grijehova) i duhovno ponovo radjamo za Boga, za zivot vjecni.
Ne znam odkud Maran Ati ovo o 6 mjeseci i roditeljskom grijehu djece muhamedanaca

Колико је ко близу, тиме се Православље не бави, јер само Један то тоачно зна. Самим тим што си употребио префикс "надри", дотичне си искључио из круга Православних. Заправо, Православље није име или привесак који неко носи, него живот у Духу Божјем како нас Православље и учи. Сем тога, врло јасно и гласно је речено: "ко узверује и крсти се - спашће се" (Марко 16, 16). Самим тим је и твоја дилема око било ког мухамеданца објашњена.


Христ је поднео самог себе за откуп свих греха човечанства, победио смрт васкрсењем, и указао нам на пут у Царство Божје. При томе, свако понаособ мора да покаже слободну вољу да "употреби" тај бесплатни дар. Ми и даље имамо падљиву природу, подложну греху, а на нама је да се против тих порива и боримо. Већ је објашњено да се крштењем чистимо од првобитног греха и свих греха до тада.



Не постоје бивши животи. Св. Павле је говорио о томе како нам се има ЈЕДНОМ родити, живети, умрети, а потом - СУД. Било каква инсинуација на тему реинкарнације је ПАГАНИЗАМ.



Питање када се код деце почињу јављати знаци падљиве људске природе су искуственог типа. О томе је Православље писало, мада не толико често, јер је од маргиналног значаја. То сам рекао више као куриозитет. По питању наслеђивања родитељских греха, није ту реч о томе да се они директно преносе на потомке, него о томе да се ехо греха неког од предака преноси и на потомке, који онда због тога страдају. Примера ради, Јудејци су много згрешили Господу, и Он их је дао у расејање, прогонство Асирцима. Деца Јудејаца која су се родила у том прогонству, на неки начин су страдала не због својих греха, него због родитељских. То је само један од примера. На сличан начин се може посматрати и ехо греха неког од предака садашњих мухамеданаца. Не каже се узалуд да родитељи имају веома деликатну улогу и огроман утицај на васпитање деце. Чак се то у Православљу сматра и подвижништвом које је мерљиво са подвижништвом монаха.

_________________
Маран Ата

Pozdrav svim ucesnicima

Nije mi samo jasno da u bilo kojoj temi Maran Ata ne zaboravi da pomene muhamedance.

Muhamedanka ce ti Marane samo jedno reci:

Grijeh,moga oca,moje majke mog djede,su njihovi grijesi.I svak ce za sebe da odgovara.Grijeh tvojih roditelja je recimo to sto su te naucili mrznji,zato nisi ti kriv vec oni,i to je njihov grijeh.
Ja od mojih roditelja nikada nisam cula"vala taj i taj je ortodoks,krscanin,pa ga proganjaj mrzi ga i prevedi ga u islam"dakle,nisam tako poducena.
Moje je da imam prema svakome obzira i milosti da ne vrijedjam i ne zabijam nos gdje mu mjesto nije.
I nebi bilo lose,da pojasnis to da musliman nije na pravom putu!Daj dokaz...
jer.....mozda nisi ti na pravom putu i daj dokaz da jesi!

Moj licni stav je ovakav.Rodjeni smo bez grijeha,e sad kako svoj zivot zivimo i kako se vladamo bice nama pripisano i dobro i zlo koje smo pocinili.Ako roditelj ne uputi svoje dijete u vjeru i ne nauci ljubavlju i tolerancijom to je grijeh roditelja.A doticno dijete ce za svoje postupke ispastati jer ga je neko drugi podjetio da postoji Biblija il Kur`an da postoji jedan Bog kome se treba ispovijedati i oprost traziti.

_________________
Gospodaru moj,ucini me strpljivim robom Tvojim,jer nagrada Tvoja strpljive zaista ne zaobilazi.

Maran Ata,koliko je srba pravoslavaca a koliko nadripravoslavaca?
Koliko je medju svestenstvom nadripravoslavaca?Ja vjerujem da ima dosta.
A kako ti mislis da dokayes muhamedancu da on nije na pravom putu,mozda se on u vezi nadripravoslavaca ili nadrihriscana razocaro pa mu je tesko da povjeruje u hriscane?jer npr.od hriscana nikad nije dozivio nista dobro.
Zato ako vec treba vracati muslimane u pravoslavlje,kao sto ti mislis,a i meni bi licno bilo drago tako nesto ali samo onda kada bih bio uvjeren da je pravoslavlje zaista 100% istinito.Ali nemam pravo da to tvrdim,nisam ni naucnik ni sta.zbog toga ako islam nije fanaticna religija,neka se oni sami potrude da pokazu to djelima,a i mi trebamo prvo svoje da pocistimo pa onda u tudje dvoriste.

No da ne skrecemo s teme,Dzenita da li znas zvanican stav islama o grijehu tj o ovoj temi?