Citiraj:
Užas! Poraz reprezentacije Srbije u Moskvi pokazao je da u našem nacionalnom timu i dalje vlada odsustvo bilo kakve ideje o tome kako se postiže gol iz igre. Iz meča u meč akteri ponekad zamene mesta, umesto povređenog Kurte dođe oporavljeni Murta, a bilans ostaje „nula“. Od poslednjih meseci u eri Radomira Antića do danas, naš reprezentativni fudbal je u stalnom padu. Taj pad Pižon ne zaustavlja, već pospešuje.
Lažne zvezde
Najobičnija je laž da imamo prvoklasne fudbalere. Oni su samo solidni igrači, s manama koje postaju fatalne tek kad su u okruženju sebi sličnih, u reprezentaciji Srbije. Njihove mane smanjuju samopouzdanje ekipe, stvaraju strah od greške, a ona se obično dešava i vodi tim u poraz. To je fudbalski lanac, gde prva karika kaže da su nam igrači hronično fizički nepripremljeni i uglavnom spori, dok poslednja pripada selektoru i otkriva njegovu nesposobnost da prikrije minuse.
Pižon ne može da bude odgovoran za nedostatak kreativnih fudbalera kakav je on bio nekada, za manjak golgetera. Odgovoran je što svojim izborom igrača kompromituje ideju o nacionalnom timu kao skupu najboljih, što daje prostor Rusima da se pitaju kakvi su nam tek ostali igrači kad su nam reprezentativna krila Jovanović i Janković. Obojica su u prošlih 365 dana odigrali zajedno nekoliko poluvremena i obojica su od pojavljivanja u Moskvi imali više štete nego koristi, baš kao i reprezentacija.
Sve sami osigurači
Teško će Pižon objasniti kako su se istovremeno na terenu našli Milijaš i Trivunović, dve sjajne levice što sporo trče, i o čemu razmišljaju njegovi vezni igrači, izuzev Ninkovića, kad 90 odsto svojih dodavanja šalju u rikverc. Temu o izostanku vezista u završnici napada ne treba ni započinjati, jer odgovor je - „spori su da se vrate u odbranu, korisniji su kao osigurači“. Osigurači, pa osigurači za osigurače, i od igre ništa. Što bi rek’o naš narod - igrate ko neke babe!
„Padalica“ Krasić
Uprkos većem posedu lopte od protivnika, prvo poluvreme završeno je bez ijedne zrele prilike za gol. Beskonačno ja-tebi-ti-meni, dok ne dođe do desnog krila i Miloša Krasića. Plavokosi momak se onda spusti ka protivničkom šesnaestercu i bude - ništa. Čekamo ga nekoliko godina, od Beča, kad je razbijena Austrija. Nije ga bilo na Svetskom prvenstvu, nema ga ni u ovim kvalifikacijama. Umesto prodora i golova, odlučio je da nam ponudi foliranje faulova.
Hoću i ja u reprezentaciju!
Golman Crvene zvezde Boban Bajković spreman je da stane među stative „orlova“. Muke s golmanima u srpskoj reprezentaciji ne prestaju, pa je tako bilo i u duelu sa Rusima, od kojih smo izgubili zbog kiksa Bojana Jorgačevića.
- Nadam se pozivu, pa ko još ne sanja da stane ispred gola svoje zemlje. Imam državljanstvo Srbije i oduvek sam isticao da me interesuje mreža „orlova“ - rekao je Cetinjanin Bajković za Sportal i naglasio da želi da na stadionu Crvene zvezde ponovo vidi trofeje.
- Moramo da vratimo pehare. Dugujemo to svima. Pa, videli ste samo koliko ljudi je došlo da nas podrži protiv Letonaca. Sve ćemo uraditi ne bi li na kraju pehar došao gde mu je i mesto, u našu trofejnu salu. Ne možemo to da obećamo navijačima, ali možemo to da ćemo, počev od mene pa sve do onog ko bude u napadu, dati sve da donesemo pehar kući.
(S. R.)
http://www.kurir-info.rs/sport/fudbal/f ... 112484.php
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
