|
Најквалитетнији чланак/интервју на тему аутопутева до сад ...
Koncesije trasiraju budućnost
Mreža autoputeva ostaje jedan od primarnih infrastrukturnih ciljeva Republike Srpske i u narednom periodu pravac od Banje Luke do Doboja biće pretvoren u gradilište, jer je namjera nadležnih da ta dva grada što prije poveže savremenom saobraćajnicom, kakav je autoput.
Ovo je u intervjuu "Fokusu" rekao direktor "Autoputeva RS", Dušan Topić, istakavši da će za nešto manje od 40 dana biti raspisan međunarodni konkurs za najpovoljnijeg izvođača radova, koji će Srpskoj izgraditi još jedan autoput.
- Odlučili smo se da sopstvenim sredstvima, kroz kreditne aranžmane s evropskim bankama, počnemo izgradnju dionice od Doboja do Prnjavora, a za dionicu od Banje Luke do Prnjavora, kao i za 46 kilometara koridora 5C, koji prolazi kroz Srpsku raspišemo tender za zainteresovane koncesionare - pojasnio je Topić.
FOKUS: Konačna odluka je, znači, koncesija? Drugačije ne može?
TOPIĆ: Model koncesije zamišljen je tako da koncesionar izgradi pomenutu dionicu autoputa i dio koridora 5 C, a zauzvrat će na upravljanje i korištenje dobiti već izgrađene autoputeve, koje RS gradi u svojoj režiji. To će cijeli model koncesije učiniti što atraktivnijim, kako bi privukli zainteresovane koncesionare, koji bi, s druge strane, zbog te atraktivnosti dali što povoljniju ponudu i da koncesioni period bude kraći.
FOKUS: Kažete da bi RS samostalno krenula u izgradnju prve dionice autoputa Banja Luka - Doboj. Znači li to da bi taj posao mogao da bude povjeren domaćim snagama, okupljenim oko konzorcijuma G7, koji je već i objelodanio namjeru da se samostalno upusti u ovaj posao?
TOPIĆ: I ta dionica će ići na tender. Naša je ideja da se domaća operativa aktivnije uključi, ali se treba postaviti pitanje koliko su oni sposobni, finansijski i tehnički, da se prihvate takvog posla samostalno. Ići ćemo na otvoreni tender po procedurama evropskih banaka, gdje će tačno biti definisani kriterijumi, tako da neće moći svako ni da se prijavi na tender. Ali, ostaće mogućnost da se oni, u skladu sa zahtjevima i kriterijumima, organizuju i udruže u zajednički nastup, tako da zajedno mogu da ispune te određene uslove, koji će biti postavljeni pred njih tenederom. Ono što ćemo mi uraditi, s naše strane i što možemo da uradimo u skladu s procedurama, a da bi išli u susret tome da im pružimo što više mogućnosti da se prijave, jeste da smanjimo veličinu ugovora, pa će samim tim biti i manji zahtjevi za kvalifikacije. Nešto slično je urađeno i na putu Banja Luka - Gradiška, kada je ta dionica podijeljena na tri lota, odnosno tri ugovora. Naša je ideja da i ovih 36 kilometara od Doboja do Prnjavora podijelimo na četiri lota, pa da rezultat tendera budu četiri ugovora, četri izvođača, uz mogućnost, naravno da jedan izvođač, ukoliko ispuni sve kriterijume, dobije i dva ugovora, teoretski i sva četiri, ali u ovom trenutku to je manje vjerovatno.
FOKUS: Znači, posla će svakako biti i za domaću snagu?
TOPIĆ: Već sam spomenuo da će za njih posla svakako biti, bez obzira ko na kraju bude izabran za izvođača radova. Čak i ako neka strana firma dobije posao, jasno je da će angažovati lokalnu operativu i mašine, jer im je to svakako jeftinije, nego da dovoze sve iz svoje zemlje. Sigurno je da je isplativije da dobiju direktno posao, ali uslovi tendera su takvi da moraju prvo da budu kvalifikovani da uopšte uđu u konkurenciju. To mogu postići udruživanjem, a to su već uradile neke firme, koje su stvorile konzorcijum G7 i zajedno sve ispunile te kvalifikacione uslove u pogledu iskustva na sličnim poslovima, u pogledu finansijske sposobnosti, kapitala, tehničke osposobljenosti.
FOKUS: Kad već pominjete autoput Banja Luka - Gradiška, kakvo je stanje na tom gradilištu? Koliko su tačne prognoze o završetku radova do juna ove godine?
TOPIĆ: Imamo tri ugovora i radovi na lotu 1 i lotu 2 su praktično u završnoj fazi. Ostalo je da se položi još jedan sloj asfalta, ograda i signalizacija, tako da tu možemo svakako uraditi sve do predviđenog roka. To, međutim, ne znači ništa, ako radovi na lotu 3 ne budu završeni. Riječ je o dionici u Romanovcima, za koji je bio zadužen italijanski izvođač "Vidoni", koji je, da se tako izrazim, malo zaglavio u blatu, i bukvalno i figurativno. Međutim, našli smo neko rješenje, Italijani su se povukli, tako da će posao u Romanovcima nastaviti izvođači s prvog i drugog lota. Cilj nam je da do juna završimo i taj lot 3.
FOKUS: Šta se, u stvari, desilo s italijanskom firmom?
TOPIĆ: Činjenica je da smo mi u početku malo prouzrokovali kašnjenje, jer kad su oni dobili posao, nismo u potpunosti završili eksproprijaciju zemljišta. Zbog toga se i kasnilo u početku i to smo mi njima i priznali, ali njima je to kasnije postao izgovor za sve njihove propuste i slabosti, koje su imali. Osnova njihovog problema jeste u tome što su oni išli s veoma lošom cijenom na tenderu, sa ciljem da pošto-poto dobiju posao. Kada su dobili taj posao s tako lošom cijenom, onda su od prvog dana počeli da traže načine kako da poprave tu cijenu, traže dodatni novac, da li zbog eksproprijacije ili već nečeg drugog. Kada su vidjeli da od toga nema ništa, odlučili su da se izvuku i da taj dio prepuste drugom izvođaču, a koji je kombinacija dozvoljena po uslovima ugovora. Izrazili smo spremnost da to prihvatimo, kako bi sve to prošlo bez većeg zastoja.
Nedobronamjeri samo troše vrijeme
FOKUS: Kako se Republika Srpska može zaštiti od takvih, nedobronamjernih kompanija, zbog kojih kasne važni projekti?
TOPIĆ: To je realnost i tako stvari stoje. Opšte odredbe ugovora štite nas od finansijskih gubitaka ili eventualne štete, ali teško je u startu procijeniti da li je neko nedobronamjeran. Potrebno je vrijeme i mora se naći neka sredina. Mislimo da se u konkretnom slučaju "Vidonija" našlo kompromosno rješenje, koje možda nije najbolje u finansijskom smislu, ali nije ni najgore u vremenskom. Isto je tako i s koncesijama. Išli smo u razgovor sa "Strabagom" i CPM. Izgubili smo vrijeme, činjenica je, ali smo u tom periodu ipak uspjeli da pripremimo koncesione ugovore, koje ćemo sada prebaciti na drugog koncesionara. Kako se mi možemo zaštiti? Recimo, slučaj sa CPM. Kad smo prihvatili njihovu ponudu, imali smo uvjeravanja slovenačke politike da će podržati svoje investitore u RS. Međutim, poslije izvjesnog vremena, kada je trebalo da dostave te garancije, ispostavilo se da od toga nema ništa. Šteta je, jer je to mogao da bude atraktivan projekat, kako za "Strabag", tako i za CPM, jer je to blizu, a oni imaju mnogo nezaposlene operative. Padaju u stečaj kao pokošeni. Da je bilo sluha kod njihove politike, sve bi bilo drugačije. Ali, s druge strane, vjerovatno postoji razlog zbog kojeg je ta podrška izostala. Pitanje je, međutim, ko će na kraju na tenderu da dobije taj posao. Možda baš taj isti "Strabag" ili slovenački CPM.
Most na papiru
FOKUS: Kad će biti izgrađen most na Savi i priključna saobraćajnica do autoputa Beogad - Zagreb?
TOPIĆ: Most se projektuje, kako je i dogovoreno. Glavni razlog zbog kojeg se do sada nije ušlo u taj projekat, jeste činjenica da Hrvatska nije imala jasno definisane izvore finansiranja za most i 9,5 kilometara saobraćajice od mosta do Okučana. Sada je Hrvatska u završnim razgovorima sa Evropskom investicionom bankom oko kredita. Banka će im odobriti sredstva, jer su ih oni bukvalno i gurali u taj projekat. Mostom se, jednostavno rečeno, zaokružuje jedan veoma značajan infrastrukturni projekat u RS, iza kojeg stoje evropske banke. Njihovo ulaganje u taj projekat nije u potpunosti uspješno bez toga mosta i uspstave veze s postojećim autoputem Zagreb - Beograd.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
