|
~ Da li su sekte za sve krive?! ~
Da li djavo isteruje djavola?!
Svedoci smo trenda oživljavanja srednjovekovne netrpeljivosti u mnogim domenima: zapaža se da se po novinama sve češće plasiraju razni poručeni i tendenciozni feljtoni o sektama, da se organizuju razne tribine na kojima 'referenti' i 'vrsni stručnjaci' za sekte, zajedno sa 'Hristovim namesnicima' nastoje da ubede gradjanstvo kako bi društvo 'cvetalo' kad ne bi bilo sekti, kultova i manjih verskih zajednica. Zavirimo malo u povest i pogledajmo ko je doprinosio bujanju sektanskih shvatanja i organizacija, ko je svojim brutalnim i rigidnim aktima i postupcima prizivao i provocirao nastanak raznih jeretičkih struja, tajnih zavereničkih kultova, buntovnog satanizma, ko je stvorio teren za pojavu protestanske kvazireformacije, slobodnog zidarstva i mondijalizma? Nije li to uvek bila crkva Imperatora Konstantina i Justinijana, Rimokatolička i Pravoslavna crkva, konfesije koje ni po imenu nisu Hristova Crkva?
Da je tzv. Crkva bila istinska Hristova Crkva, Hristovo Bratstvo, da je prenela Hristovu Baklju medju sve narode, kao što je Spasitelj naložio i pozvao, da li bi danas kao planetarne religije imali islam, bramanizam, budizam, daoizam? Da li bi bujale sekte (kojih samo u Americi ima nekoliko hiljada!), okultno-satanistički kultovi, protestanske i neoprotestanske denominacije?! Da li bi Laži Zlo mogli da opstanu pored Svete Istine i Svetog Dobra? Ali umesto Mača Istine, lažni hrišćanin je paganskim narodima, Istoku i Južnoj Americi doneo samo krstaški mač, omču i miris lomače. Da je 'Crkva' bila Božija Crkva, zar danas opet ne bi imali Raj na Zemlji? Ali državna crkva, Otpadija, kao i sve zanesenjačke i pogromaške ideologije (boljševizam, fašizam, masonstvo, mondijalizam) htela je raj bez Boga i bez Božijeg Zakona, i uvek je u takvom somnambulnom angažmanu pravilia haos, pakao i nove podele i trvenja. S jedne strane su bile pogubne podele a s druge strane lažna i sirova ujedinjavanja, koja danas uzimaju najvećeg maha, jer sve gnusno, u novom satanskom poretku treba da se ujedini i podigne protiv Neba i Hristove Crkve..
Danas institucionalizovana crkva svakoga koji žigoše njenu spaljenu savest, rigidnost, licemerstvo i dogmatsku zaslepljenost, proklinje i predstavlja 'sektantom'. Ono što su u srednjem veku bili 'jeretici', sad trebaju biti 'sektaši': mete za bezobzirne progone i diskreditacije. Posvetovljena crkva ne vidi da se protiv Istine ništa ne može, da je postala nemoćna boreći se protiv Hrista, da danas istinskim Hristovim sledbenicima sve manje i sve teže može da naudi.
Onaj ko ne želi da vidi vlastite laži, koji time ne ume da, u svetlu Istine, razotkrije i tudje laži, preduzima progone neistomišljenika. A progoni se najčešće organizuju iz straha za svetovni ugled i moć, te da bi se strahouterivačkim nasrtajima otupela žaoka svake kritike, da bi se skrenula pažnja sa raznih skandala crkvenih dostojanstvenika koji se za hrišćanine po imenu krajnje nedostojno ponašaju. One istinski programski destruktivne sekte, kao što su skinhedsi, službenoj crkvi ne smetaju gotovo ni malo. Onaj ko ne ume da razotkrije nečije laži i zablude u Svetlu Istine, čija reč ne nosi Snagu (jer ne živi u Svetoj Snazi), taj i preduzima progone drugih, izvrće ruglu i kleveće sve oponente. 'Crkvi' godi da napada neoprotestanske denominacije isekte (ukoliko već ne može da ih pridobije za svoje unijatske i himeričko-babilonske ekumenske projekte!), koje umišljavaju da izložene napadima i progonima stradaju i trpe za Hrista, koje na taj nacin postaju još jače, još više vezane za svoje doktrinalno-dogmatske laži, rigidne koncepte i materijalističko-sadukejske smicalice nastale perverznim tumačenjima mnogo puta redigirane Biblije.
Takodje, frenetično se napadaju i prozivaju razni buntovni satanski kultovi, koji i ne maskiraju svoj profil, da bi se skrilo da u stvari veći satanizam vlada u oficijelnim crkvama pokrivenim plaštom 'Hrista'. Veliki broj satanskih kultova nije nastao na izravnoj pobuni protiv Boga, već je izveden iz revolta protiv hipokrizije i rigidnosti tobožnjeg hrišćanstva, protiv gnusnog i nečovečnog ophodjenja onih koji su se izdavali da tobože s duhovnom punomoći na zemlji predstavljaju Boga. (Većini ljudi je teško da se ugleda na Hrista i da Hrista sledi, da Ga ima za uzor, već, vezani za vanjštinu, gledaju na reči i dela prividnih Hristovih namesnika, i na osnovu toga i donose svoj sud o Hristu i Bogu. Kako sveštenik vernika ne upućuje u domene zakona setve i žetve, time ni u tokove reinkarnacije, pod sudbinskim udarima neupućen čovek još više ustaje protiv Boga i postaje plen destruktivnog kulta.)
'Crkva' ne vodi računa o moralnom prosvećivanju verujućeg naroda već samo o održavanju svoje kulne moći u narodu i u državi. Ona ne radi na duhovnome budjenju naroda, već ga porobljuje nudeći mu samo ceremonije (koje su najvećim delom besmislene i izvedene iz paganstva), procesije, hadžiluke, prazne predstave, obožavanja tobožnjih svetaca,... Zasićen takvim ispraznostima crkveni hrišćanin se lako okreće opsenama koje nudi okultizam, spiritizam, satanizam, ... ne bi li tu možda doživeo i našao nesto 'novo' i za dušu okrepljujuće i zasićujuće. Da li je mera svega Hrist i Hristov Zakon, ili tradicija, kult, ceremonija? Ko tradiciju, ljudska predanja i ljudske običaje stavlja iznad Hrista, on pokazuje da ne poznaje Hrista i Njegovu volju, pokazuje da Sveti Jedan nije središte njegovog života i njegovih životnih stremljenja. Mnogi žive u zabludi da je veličina pred Bogom pripadati tradicionalistickoj religiji; veličina je pripadati Bogu u prahrišćanskoj religiji. A principi i život ranih hrišćana gotovo da i nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa vrednostima i stremljenjima današnjeg institucionalizovanog hrišćanstva kome je bog kult, kip, mamon, nacija, trbuh, knjiga ili dogma,[b]koje se svojim životom ne klanja Bogu, ne obožava Ga u Duhu i Istini.
Tobožnje hrišćanske pastire vidno razdražuju razne umišljene duhovne veličine, razni pseudoduhovnjaci koji im zavodnički raspršuju slepo stado: razni gatari, šamani, magovi, kvaziiscelitelji, regresoterapeuti, čitaci sudbine, ... - iako u biti sa njima imaju zajedničkog gospodara i inspiratora. [b]Pa gde su službenoj crkvi proroci i vidovnjaci, da se narod ne bi 'morao' obraćati raznim gatarima koji koriste ljudsku nesreću i slepilo, koji guraju ljude u gvozdene kandže mračnih sila? Da crkvenjaci žive kao bogougodnici, zar bi im Bog uskratio Svoje visoke darove, koji su danas, u vremenu velikih nevolja, baš najpotrebniji? Misli li tobožnja crkva, kao i protestanske sekte, da je biblijsko slovo (koje ne oživljuju ni u onom delu gde ono odgova istini) dovoljno moćno da bi se njime mogli suprostaviti raznim spiritistima, mešetarima i koristoljubcima iz sfere vulgarnog okultizma?
>>
Poslednji put menjao Aurora Aurea dana 19 Sep 2003, 14:17, izmenjena samo jedanput
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
