Citiraj:
„Политика“ у Либији
Комби за Мисурату
Цик-цак путовање поред тенковских запрека и контролних пунктова које може да постави свако
Либијски војници лојални пуковнику Гадафију у Мисурати Фото Ројтерс
Oд нашег специјалног извештача
Мисурата – За Мисурату, град на око 200 километара источно од Триполија, кренуо сам у два сата после подне у конвоју страних новинара са два комбија и једним аутобусом. На челу и на крају конвоја били су џипови либијске војне полиције, који су обезбеђивали бржи пролазак преко контролних пунктова на путу.
У првом комбију поред мене су Адил и Марија из Ројтерса, четворочлана екипа америчке ТВ Си-Би-Ес. Новинарка је Елизабет, сниматељ је Ричард. Са нама су и два либијска пратиоца.
Одмах по изласку из Триполија пут за Мисурату води уз морску обалу. Са десне стране је Таџура, велики војни логор који је бомбардован крстарећим ракетама „томахавк“. Гадафијеви војници разапели су зелене шаторе изван логорских зидова, ту су вреће са песком, а на пикапима противавионски топови од 23 мм.
С леве стране пута је градилиште нове луке. Прва већа бензинска пумпа и километарски ред аутомобила. Возачи стрпљиво стоје уз кола. Засада нема знакова револта. Ричард подиже камеру да снима из комбија у покрету, либијски пратилац га пресече: „Шта је, па нисте Ал Џазира?“
„Не, ми смо британски шпијуни.“
Либијац се кисело насмејао. Ал Џазира је овде симбол необјективности. Између осталог, та ТВ је јавила и да су побуњеници ушли у град Сирту, а они су тада били на око 150 км удаљени од тог града.
Велики редови за гориво и на следећој бензинској пумпи. Од шест великих либијских терминала за нафту на обали, свих шест је сада у рукама побуњеника: Тобрук, Аџдабија, Брега и три терминала крај Рас Лануфа. Побуњеницима гориво стиже и из Египта по формули „ако сте за демократију и против Гадафија имате гориво, ако нисте нема горива“.
Огромни камени блокови, високи пет, а широки четири метра, чине противтенковске запреке на путу неких 50 км од Триполија. Овакву камену препреку ниједан тенк не може да помери из места, у брзини тенк у судару са том громадом може само да страда.
Наш комби иде полако, скоро километар у цикцак вожњи. Са десне стране пролазимо поред Центра за обуку либијске ПВО. Дим се вије изнад хангара. Чекпоинти (контролни пунктови) све су чешћи, заустављају нас на сваких 20 километара. Људи на тим контролним тачкама различито су обучени: полицајци, народна милиција, добровољци у зимским капутима и босих ногу у папучама. Нико нема шлем, нигде регуларне либијске војске. Сви спавају у шаторима, преко дана седе у белим пластичним столицама поред пута и контролишу саобраћај.
Свако данас у Либији може да направи свој приватни чекпоинт. Два клинца поставе два бурета са песком насред пута, окаче „калашњикове” о раме и заустављају и прегледају кога хоће. Врте ваш пасош и знатижељно виркају у вас, а прсти им на обарачу. Народна власт.
Промичу призори као из филма, хиљаде маслина у редовима као по црти, лимуни, обрађена поља, трава, шуме, палме, понеки трактор у даљини. Овај део Либије можда је и најлепши. Овде има услова да се либијска војска маскира и избегне ваздушне ударе НАТО-а.
Покушавам да уочим неке трагове импровизованих путељака, који би од главног пута водили ка вегетацији према морској обали. Нема трагова. Да ли су то официри Гадафијеве војске научили лекције из неких претходних ратова?
Неколико километара пре Мисурате скрећемо на југ. Са леве стране нам је велики војни аеродром који је стална мета авијације НАТО-а. Антене старих руских радара П-12 недирнуте. Остало од погледа скрива висока бетонска ограда.
На улазу у јужни део Мисурате на малом скверу стоји тенк Т-55, изложен као мета за гађање. Мало даље, испод балкона једне зграде, два тенка Т-72 и једно оклопно возило БМП-1. Сви под маскирним мрежама, покривени и ћебадима које војници стално заливају водом да би се смањио термални одраз. Стара метода.
Један потпуно немаскиран топ од 130 мм стоји на ливади између кућа усред града. Лукавство? Пуковника не би требало потцењивати.
Стижемо на нека три километра од центра града. Дим на неколико страна, пушкарање, понека јача детонација. Улице препуне срче, изврнутог лима, изгорелих гума, црне од истопљене пластике, разроване тенковским гусеницама. Фасаде зграда избушене мецима, радње затворене, на терасама снајперисти Гадафијеве војске. Чим окренем камеру према њима, они се сакрију.
Овде су гадне уличне борбе, и западни новинари признају да су у Мисурати присутни борци Ал Каиде из Авганистана и да су се спојили са локалним фундаменталистима. Гадафи је на почетку покушао да проблем реши преговорима, а када није у томе успео војска је кренула да очисти град.
Да ли је при том било и прекомерне употребе силе? Вероватно јесте, али у којем то рату тога нема, и како прецизно дефинисати шта је то уопште прекомерна употреба силе? Посебно у градским условима борбе.
Окупљени становници Мисурате са сликама пуковника плешу око нас, узвикују пароле за Либију и Гадафија, а против Саркозија. Ниједне антиамеричке пароле. Либијска државна телевизија све то снима. Знамо да је све детаљно испланирано, али све то исто раде и побуњеници са страним новинарима код њих.
У центар града не можемо, очито га још држе побуњеници. Као и градску луку. Спушта се мрак, пратиоци нас пожурују, проглашен је ваздушни напад. Један преко другог упадамо у комби. Девојка, сниматељ Би-Би-Сија, дословно се баца у отворени пикап са камером упереном у небо.
Ноћ је. У мом комбију раде сателитски телефони минијатурних димензија, џи-пи-си светлуца. Колеге материјал са камера пребацују на лаптопе са сателитским Интернетом и директно шаљу матичној ТВ кући.
Мој либијски мобилни у Мисурати нема покривање. О приватном српском мобилном да и не говорим. Сваких 20 минута Ричард у Триполију зове координатора своје ТВ екипе, саопштава му нашу тренутну позицију.
Могу да одахнем, нема дакле „френдли фајер”. НАТО нас неће гађати „пријатељском ватром“.
-------------------------------------
Потопљен либијски брод
Триполи – Бродови америчке Шесте флоте потопили су јуче испред Мисурате један либијски ратни брод, један тешко оштетили, а један је либијска посада наводно напустила.
Либијски бродови били су на задатку блокаде луке Мисурата, док амерички извори говоре да су либијске поморске снаге покушале да спрече доставу хуманитарне помоћи Мисурати тако што је са њих отворена топовска ватра на један брод са хуманитарном помоћи.
Гадафијева војска је од јуче ујутру у новој контраофанзиви потиснула побуњенике према месту Бенџавид, неких 130 км од града Сирте.
Мирослав Лазански
_________________
Пао је у блато и осјетио цијев. Видио је фацу брадату и дрску.
Видио је смрт и чуо је ријечи, добродошли у
Републику Српску!