banjalukaforum.com

Ovde ću postaviti neke dijelove iz Bhagavad-Gite. Ako neko želi da mu pošaljem ovaj indijski sveti spis neka mi se javi na mail.


Gospod reče: Žališ one što žaliti nije, a o mudrosti mi zboriš! Mudri, znaj, ne žale ni umrle, niti žive. Nigda vrijeme to ne bješe kad Ja, ti, il' ove vođe ne bijasmo, nit' će ikad iko od nas prestat' biti. Duša tijelom našim prođe kroz djetinjstvo, mladost, starost, da u drugo tijelo uđe: to mudraca ne zbunjuje. Spoj čula i stvari daje hladno, toplo; radost, patnju... Dođu, prođu - i ne traju. I zato ih snosi, Kralju! Onaj kog' to ne koleba, kom' su radost, patnja isto; ko je mudar, o Vladaru, besmrtnosti vrijedan biva. Nema nebiću postanja, nema biću propadanja; među što to dvoje dijeli, ko istinu zre, taj vidi. Nepropadljivo je Ono što prožima, znaj, sve ovo; uništiti Nemjenjivo ni u čijoj moći nije. Prolazna su tijela ova, al' je duša njina vječna, nerazorna, neizmjerna. I zato se bori, Kralju! Ko misli da ona ubi, ili da je ubijena, podjednako taj se vara: nit' ubija, niti gine. Nit' se rađa, nit' umire ikada; nit', nestaje nit' će trajat' prestati. Nestvorena, vječna, stalna, iskonska, nepropada kad se tijelo uništi. Ko zna da je duša neuništiva, nerođena, vječna, nepropadljiva, kako takav može ikog ubiti, il' ubistvu povod biti, Ardžuno! K'o što čovjek ruho staro odbaci, pa navlači drugo, novo, na sebe, tako duša tijela trošna napušta, pa uzima druga, koja nova su. Nju oružje ne posiječe, nit plamena žar sažeže, niti voda nju ovlaži, niti vjetra dah sasuši. Neranjiva, nespaljiva, vlazi, suši nepodložna, sveprisutna, vječna, ista, postojana, nepokretna. Neispoljenom je zovu, nepojmljivom, nemjenjivom. Pa kada znaš kakva je, čemu onda da je žališ! Makar o njoj drž'o da se stalno rađa, i mre stalno, ni tada ti, Snažnoruki, žaliti je ne pristoji. Rođenima smrt sljeduje, umrlima, da se rode: neizbježno to je svakom. Čemu onda da je žališ! Mračni su počeci bića, srednji njihov put je jasan, kraj im opet tama skriva: čemu na to tugovati! Rijetkom srećom nju ko vidje, srećom kogod o njoj reče, il' ču o njoj srećom neko: ču, al' znanje o njoj nema. Nikad niko dušu što u tijelu svačijem obitava ne ubi, Bharatoviću! Nema bića za žaljenje!


Isto cijeni radost-patnju, dobit-štetu, uspjeh-poraz; takav za boj sablju paši: onda u grijeh pasti nećeš!


Djelo samo za smjer uzmi, a nikada plode djela: niti djelaj ploda radi, nit' se podaj nedjelanju! Čvrst u jogi, djela vrši neprivržen plodu djela; uspjeh, poraz isto snosi: ravnodušnost - to je joga.


Ardžuna reče: Taj što ravnotežu uma steče, čvrst i usredsređen: kakvo obilježje ima? Kako zbori, sjedi, hoda? Gospod reče: Kad sve želje srca pusti, kad duh sam je sebi dosta, o takvome reći možeš: postojanost uma steče. Nepotišten usred patnji, i bez želja sred užitka; iznad strasti, straha, gnjeva: to je mudrac čvrsta uma. Ko ni za čim već ne žudi, ko u dobru ne uživa, nit' zlo kudi oko sebe: taj je uma postojana. I ko čula svoja kloni od dodira s predmetima, k'o kornjača ude svoje: taj je uma postojana.


Jer, Ardžuno, i u mudra čovjeka što napor čini, silovita čula umom ovladaju mimo volje. Pokoriv ih, neka sjedi obuzdan i predan Meni: nad čulima ko vlast ima taj je uma postojana. Misliš li o predmetima, privlačnost se k njima rađa; a privlačnost žudnju nosi, a od žudnje srdžba biva. Srdžba stvara pometenost, pometenost - zaboravnost, zaboravnost - sumrak uma, sumrak uma - kraj čovjeka. Al' ko, um i čula suzdav, iznad strasti, odvratnosti, svijetom čulnih stvari hodi: taj spokojstvu duha stiže. A taj spokoj duha nosi kraj patnjama svima, Kralju. Takva duha čovjek brzo postojanost uma stiče. Ko sam sebe ne zauzda, nema stava, ni poleta u naporu, niti mira. A bez mira otkud sreće? Kad se srce za čulima bludnim jagmi, ono vuče i sam razum bog-zna-kuda, k'o god vjetar lađu vodom. Zato onaj, Snažnoruki, koji čula svoja kloni od predmeta oko sebe, postojanost uma stiče.


Ko okean što postojan ostaje, iako mu vode mnoge pritiču, tako čovjek mir nalazi samo kad želje prima, ali im nerobuje. Ko se želja svih odrekne i bez žudi svake djela, ne težeći za sticanjem, nesebičan: taj mir stiče.

Ko nikog ne mrzi, ko je strpljiv, blag i samilostan, slobodan od samoljublja, spram zla-dobra ravnodušan; Ko je svagda zadovoljan, obuzdan, nepokolebljiv, umom, sviješću, za Me vezan, Meni odan: drag je Meni. Onaj pred kim svijet ne preza, ko od svijeta straha nema, kom' su strani: radost, srdžba, strah, pometnja: drag je Meni. Ko je čist i vičan djelu, a ne lakom na dobitak; neprivržen, nepometen, Meni odan: drag je Meni. Zla i dobra ko s' odrekne, ko nit' žudi, niti, žali, nit' uživa, nit' prezire: takav vjernik drag je Meni. Koji istim okom gleda na dušmana, prijatelja, na glas dobar k'o na rđav, na pokudu k'o na hvalu; Na stud-žegu, radost-patnju; ćutljiv, svačim zadovoljan, bez doma, al' stalna uma: takav vjernik drag je Meni. No oni što, vjere puni, riječ besmrtnu slijede Moju, Meni stremeć' - ti vjernici najvećma su dragi Meni. (12, 12-20)



Gospod reče: Obuzdanost, darežljivost, čestitost, isposništvo, žrtve, Spisa učenje, postojanost u jogi saznavanja, i čistota srca, neustrašivost; Nenasilje, staloženost, istina, odricanje, nezlobivost, samilost, negramzivost, pristupačnost, poniznost, i vedrina duha, nekolebljivost; Moć, odlučnost, čistota, trpeljivost, sloboda od obijesti i gordosti: to su svojstva onoga što rodi se da božanski udes stekne, Ardžuno! Licemjernost, gnjev, oholost, objest, osornost, neznanje - svojstva jesu onog što se za demonski udes rodi. Božanska - oslobođenju, kob demonska ropstvu vodi. Al' ne boj se, ti si rođen za božanski udes, Kralju! Dvije su vrste živih bića: bogolika i demonska. O prvima dosta rekoh; šta su druga, počuj sada. Ta ne znaju šta djelati, a šta valja ne djelati. Čestitosti, ni čistote, ni istine - u njih nije. Po njima, bez Boga svijet je, bez istine i oslonca; nije post'o uzročnošću, već požudom - ništa više! Držeći se tog nazora, izgubljene duše ove, ti zlotvori plitka uma rađaju se na smak svijeta. Licemjeri, tašti, drski, nezasite žudi sužnji, zabludom lažprigrliše, te prljava djela čine. Obuzeti mnoštvom briga, kojih samo smrt ih spase, u užitku svrhu vide, držeć' da u tome sve je. Ove sužnje želje-srdžbe tisuć' kvrga žudi steže, te prljava zgrću blaga, da ispune želje svoje. (16, 1-12)



Ko odbaci zakon Pisma, pa živi po ćudi želja, niti stiže savršenstvu, ni sreći, ni meti višnjoj. Za mjerilo Pismo uzmi - šta da činiš il' ne činiš; i znajući zakon Pisma, djela vrši na tom svijetu! (16, 23-24)

Zanimljivo, i ja sam dobio impuls da iznesem i prokomentarišem baš neke od ovih stihova.
Neka mi ostali učesnici oproste što ću ponoviti neke od stihova koje je Vader već gore naveo, ali smatrao sam da je tako bolje radi cjeline.
Riječ je o kraju 16-tog pjevanja.

Dvije su vrste živih bića: bogolika i demonska.
O prvima dosta rekoh; šta su druga, počuj sada.
Ta ne znaju šta djelati, a šta valja ne djelati.
Čestitosti, ni čistote, ni istine - u njih nije.
Po njima, bez Boga svijet je, bez istine i oslonca;
nije post'o uzročnošću, već požudom - ništa više!
Držeći se tog nazora, izgubljene duše ove,
ti zlotvori plitka uma rađaju se na smak svijeta.

Vrlo zanimljive, ali naravno nimalo slučajne podudarnosti sa onim što piše u Svetom Pismu i Kuranu.

Licemjeri, tašti, drski, nezasite žudi sužnji,
zabludom lažprigrliše, te prljava djela čine.
Obuzeti mnoštvom briga, kojih samo smrt ih spase,
u užitku svrhu vide, držeć' da u tome sve je.
Ove sužnje želje-srdžbe tisuć' kvrga žudi steže,
te prljava zgrću blaga, da ispune želje svoje.
"To sam danas zaradio, tu ću želju ostvariti;
ovo blago sad je moje, a ono će sutra biti."
"Tom takmacu dođoh aka(!!), i druge ću ja pobiti,
ja sam gazda(!!!!), ja uživam, moćan, srećan, i uspješan."
" Bogat sam, visoka roda: niko meni ravan nije! Žrtve, dare dijelim, živim..." Tako zbore, zabludjeli.

Zaista sjajno i veoma aktuelno, jer upravo ovome i ovakvim ljudima smo danas svjedoci. Sa svih strana a pogotovo sa masovnih medija bombardovani smo upravo ovakvim silnicima i nadobudnim "životnim mudracima", i ovakve vrijednosti nam se danas diktiraju kao smisao života.
Kakvo izvanredno razobličavanje, i kako se sjajno slaže sa onim što je napisano i u drugim Svetim Spisima.

Zavedeni maštom silnom, u zablude mrežu pali,
uživanja svojih sužnji u prljavi pak'o tonu.
Samoljupci, tašti, drski, i obijesni sa svog blaga,
žrtve vrše po imenu, van propisa, svijeta radi.

Izvsna slika pobožnosti i "pobožnih" djela takvih. I ovoga ima oko nas napretek.

Sebičnosti služeć', sili, nadmenosti, žudi, gnjevu;
preziru Me, zlosti puni, u svom tijelu, i u drugih.
Te najgore međ' ljudima, zle, svirepe, mržnje pune,
stalno snova bacam samo u demonske materice.
Sa svakim rođenjem novim u zabludi, s demonima,
ne stižu do Mene nikad, već najnižoj meti gredu.
Trokrile su dveri pakla, što u propast dušu vode;
Žudnja, Srdžba, i Gramzivost; zato tog se trojstva kloni!
Ko se trojih dveri spase, što u tminu adsku vode,
duši svojoj dobro čini, te najvišoj meti stiže.

I kako se onda neko usuđuje da sa prezirom gleda na Bhagavad Gitu kada ona samo potvrđuje ono što je Bog i kroz druge ljudima donosio i govorio!?
To što neki ne razumijevajući "svoje" tvrde da se neke druge stvari (kao reinkarnacija o kojoj se ovdje otvoreno govori) nikako ne slažu, tvrdim da nisu u pravu, sve se slaže i to je divota jedna kako se slaže. Pokazaće se u vremenu koje dolazi.

I na samom kraju najzanimljivija stvar u ovom je ta što Krišna izričito kaže ovo:
Ko odbaci zakon Pisma, pa živi po ćudi želja,
niti stiže savršenstvu, ni sreći, ni meti višnjoj.
Za mjerilo Pismo uzmi - šta da činiš il' ne činiš;
i znajući zakon Pisma, djela vrši na tom svijetu!

Naime, kada god govori o Vedama (indijskim starim Svetim Spisima) Krišna ih tako i zove, i oni koji bolje znaju Gitu mogli su vidjeti da ih i ne hvali baš u svemu, ni njih ni one koji svoju duhovnu izgradnju samo na njima i njihovim propisima zasnivaju. (Mogla bi se čak povući paralela u odnosu između Veda i Gite i Starog i Novog Zavjeta).
Ali Krišna ovdje govori o Pismu, jedino ovdje i jedino ovdje na ovakav način i to se ne odnosi na Vede.
Vjerovatno je da ljudi dosada tu izjavu nisu povezivali ni sa čim "van Indije", ali duboko sam uvjeren da se to odnosi na sve Svete Spise u svijetu koji su osvjedočeni kao istiniti (uključujući tu i Bhagavad Gitu), a u prvom redu na naše Sveto Pismo.
Jer ne zaboravimo to da je i ovu izjavu dao onaj koji se utjelovljuje na Zemlji kada god je to potrebno i kada duhovnost kod ljudi opadne i prema vremenu i prilikama čini što treba da se bogoljublje i bogoštovlje kod ljudi ojača, a samim tim on zna kada će, šta i kako činiti i koga i gdje poslati.
U svakom slučaju možete razmisliti o ovom, ako želite.

_________________
UIOSDSAHA

Чудо једно како људи верују у небулозе песника Индије. Питам се... ако бисмо веровали нашим гусларима, онда би Марко Краљевић испао велики јунак, а историјски знамо да је био турски вазал.

Ето шта песничка машта ради... чуда чини.

_________________
Маран Ата

I Despot Stefan je bio turski vazal, ali mu i među Nemanjićima teško da ima para.

Ne vidiš li koliko su ti indijski "pjesnici" bili vidoviti, ne vidiš li šta govore, sumnjam da ćeš se pored očiglednih dokaza usuditi da niječeš s kolikom preciznošću opisuju silnike današnjice (i to baš mnogi Srbi savršeno odgovaraju tom opisu).
Njihova preciznost u opisu je ravna onoj koju iskazuje David u psalmima ili Solomon u izrekama i mudrostima ili Starozavjetni proroci u svojim knjigama, a kako i ne bi kada su sve te riječi iz istog (pra)izvora!

_________________
UIOSDSAHA

Не разумеш ти то "реинкарнацијо". Ти песници су онолико "видовити" колико и твој гуру који те убедио да си реинкарнација Св. Павла, и на основу Буда-Лаштине закључио да је локација Раја у - Бања Луци.

Колико год је ово смејурија, толико је смејурија и то што су цигански песници Индије писали у Махабхарати. А "сличности" са савременим људима ћеш наћи у свим написанијама за која се зна. Чак и у Дантеовом - Паклу.

_________________
Маран Ата

Prostor ti se sve više sužava:
dokazao si da ne poznaješ Sveto Pismo, a izjašnjavaš se kao veliki vjernik;
ne poznaješ srpsku istoriju niti poštuješ narodno stvaralaštvo (opet jer ga ne poznaješ), a izjašnjavaš se kao veliki Srbin;
od Pravoslavlja nisi ni "P" upoznao, a usuđuješ se da svojim "glasništvom" ljude samo odbijaš od njega;
ne vidiš ili nećeš da vidiš šta se zbiva oko tebe i što oči bode koliko je očigledno, a postavljaš se kao sveznalica;
i na kraju, pokušavaš da poniziš druge Svete Spise i Božije ljude ( a tok tek ne poznaješ), ali si se i tu opekao jer si samo dokazao svoje neznanje i nemoć i bio na ogovarajući način sačekan u svom neznanju.

Ostaje ti još samo da se rugaš, a znaš dobro koliko rugače Otac Nebeski voli.

_________________
UIOSDSAHA

A sad još malo o temi.
Već sam naglasio da se osnovne poruke Bhagavad Gite i Svetog Pisma izuzetno lijepo slažu, a evo još jednog primjera.

Naime, ono što Krišna zove "jogom djela" je suštinski ono isto što npr. apostol Jakov naglašava kada govori o vjeri potvrđenoj djelima, ili Solomon o ispraznosti ljudskih stremljenja, ali ne i djelovanja.
Jer Krišnina poruka jeste: djelaj na svijetu i to što bolje možeš, ali neprivržen plodu djela, nego služenjem to svoje djelo nazivaj, služenjem Božijem stvaranju!
Ne govori li to isto i Isus kada upozorava da se milostinja ne dijeli zato da bi neko rekao "o kako si ti dobar i milostiv", ili apostolima "što činite, činite govoreći:"zaludne smo sluge, činimo samo ono što smo dužni" (i još mnogo toga tako kaže)!
(Doslovno isto govori i Krišna na više mjesta, ali sada neću navoditi citate, ionako je bolje da ovo potražite i nađete i sami i u Giti i u Svetom Pismu )

No treba biti oprezan u svom djelovanju, jer Krišna kaže:

Svoju dužnost vršiti, ma osrednje, bolje je no tuđu, makar izvrsno;
smrt na svojoj dužnosti vrlina je, tuđu dužnost vršiti je opasno!

A mi smo tako skloni petljati se u tuđe a zanemarivati svoje, ali je zato važno da se shvati od kolike je važnosti za svakoga ponaosob da pronađe koji je to njegov posao i njegova dužnost, i da svoje mjesto zauzme i svoju dužnost vrši predano i istrajno ali ne zbog ploda nego zbog službe same, službe Tvorcu i Održavaocu svega.


I ono što Solomon tvrdi na osnovu iskustva (jer njegov život nije ništa drugo nego veliki duhovni eksperiment) je potpuno isto: od strasti i želja čovjek u svom životu nema ništa osim ispraznosti, ali zaključuje

"Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovijesti njegove drži, jer to je sve čovjeku.
Jer će svako djelo Bog iznijeti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla."

Sve se slaže da je to jedna milina!

_________________
UIOSDSAHA

Gita…

Ne bih rekao da postoje demonska I božanska bića,takva stroga podjela. Postoji samo božanska duša koja je sebe zaogrnula grijehom u ovolikom ili onolikom “postotku”. Bar u materijalnom svijetu,na Zemlji ta je podjela nemoguća jer svaka duša na sebi ima manje ili više grijeha,to I Gita potvrđuje “Kao što je vatra prekrivena dimom…..”

Svoju dužnost nesavršeno a tuđu savršeno obavljati je opasno…?Bolje svoju nesavršeno..? Nije li ovdje riječ o borbi za pozicije gdje razno razni pozicionari ne žele da im se ugroze pozicije? Onu dužnost,posao koju obavljaš bolje..zar ujedno to I ne znači da ti je to I u DUŽNOSTI!?

Solomon je u svom “eksperimentu” pao,zar ne piše da se je degradirao I odvratio od Boga!?

Gita I kršćanski nauk ne mogu se složiti. Isus naučava nenasilje I strpljivost a Gita nasilje u ime neke ideje ili “dužnosti” ili pak kamuflira nasilje u “transcedentalno nasilje”: ima ljutnje I bijesa ali to nije ljutnja I bijes već je to “transcedentalni” bijes itd… Gita poznaje duboko zakon karme I zna se da duša koja nema na sebi grijeha ne može da zadobije patnju,ma duša koja ima grijeha ne može patnju da izbjegne ali joj se ipak preporuča da izbjegava patnju kroz suprostavljanje nasilju u stilu “U svakoj aktivnosti ima grijeha ali ne izbjegavaj tu aktivnost…” Sve se lijepo kamuflira da bi se kastinski sistem opravdao…

Pročitaj malo bolje Pismo pa vidi da su tamo jasno označeni sinovi svjetla (ili ponegdje "sinovi Carstva") i sinovi zemlje.
Većina današnjih ljudi su u većem ili manjem stepenu "mješanci", i jedna od najvažnijih stvari i promjena koju je Isus donio je definitvno otvaranje vrata svima (bez obzira na njihovo porijeklo) koji svoje duhovne napore usmjere ka Tvorcu!
Da li da napominjem da je (koliko moje spoznaje sežu) to u stvari i bila Tvorčeva namjera kao što je i slučaj s Adamom u stvari ... pa recimo ne baš sasvim slučajan!?
Ne znaš li da je Tvorac kroz zbivanja na i oko Zemlje odlučio da maličak ispretura stanje i na Nebesima: mnogi koji su se uležali i uljuljkali u prevelikoj svjetlosti moraće dobro da "zasuču rukave" da se potrude da tamo i ostanu, dočim će mnogi koje niko ni za šta nije zarezivao (pogotovo oni koji su jasno iskazivali svoju privrženost materijalnom svijetu) svojim trudom i predanim radom prići mnogo bliže Tvorcu.

Kako na Nebu tako i ne Zemlji, ali i "kako na Zemlji tako i na Nebu".
Sve to piše u Svetom Pismu, čitaj i vidi ali bez isijecanja.

Oni koje Krišna naziva demonskim dušama su često i oni koji su prvi put na Zemlju došli kao "sinovi svjetla" ali su ih iskušenja materijalnog postojanja zavarala i postepeno pomračila, učinivši da strasti dominiraju njima (što je, pročitaj, osnovno obilježje demonskog). Dočim su mnogi koji su započeli iz totalnog mraka, došli do visokog stepena prosvijetljenosti, prvenstveno kroz djelovanje na Zemlji čistog srca (ili jogu djela, kako je zove Krišna).
Jednom riječju, Krišnina i Isusova poruka se sjajno nadopunjuju.
Jedino bih tu dodao da Bhagavad Gita bez Evanđelja ne dolazi do punog izražaja i niti se jasno vidi njena prava vrijednost i poruka. A mnogi su brzi da se uhvate za sporedno (i prolazno) ne videći glavno i trajno.

Raditi svoju dužnost predano a ne petljeti se u tuđe, je čisto iskustvo i te bih riječi napisao kao grafite na svim zgradama na našim prostorima da ih svi zapamte i dobro razmisle o njima.
One bi ih trebale podsjetiti da su svi prije nego što su došli da žive dali obećanje Tvorcu šta će da rade ovdje i da trebaju toga da se sjete (a ne rođenjem ili roditeljima zadatih dužnosti), i da ne zabadaju nos u tuđe živote (tako omiljeni sport ljudi na ovim prostorima) misleći da su pametniji od svakoga, a samo ometaju druge i sebe same.
Mogu da kažem da sam se u svom privatnom životu uvjerio kolika je važnosti i vrijednost ove jednstavne izreke.
To nema nikakve veze sa kastama, a ako je to neko tako shvatio to je njegova stvar.

A reći da Bhagavad Gita samo "opravdava" kastinski sistem je isto kao i tvrditi da npr. Isus svojom izjavom o kamenu na kojem će sazidati Crkvu ili Pavle svojim mnogim uputstvima opravdavao hrišćanske "Crkve" kakve su danas.
I kaste i "Crkve" takvi kakvi su (bili i jesu) imaju određeni razlog svog postojanja, ali i rok isteka, i daleko od toga da su oni pravi smisao ičega što je zapisano i u jednom Svetom Spisu!

A što se Solomona tiče ... ne budi tako oštar prema njemu ,
da je on zaista tako pao kao što tvrdiš, ne bi toliko njegovih djela bilo (s dobrim razlogom) uvršteno u Svete Spise i ne bi bio priznat kao Božiji Poslanik i u npr. Kuranu.
Uostalom sve ti piše u njegovom "testamentu" i praktično zborniku rezultata "eksperimenta" Propovjedniku.

_________________
UIOSDSAHA

Za Solomona Kur'an kaže:

"Zaista on ima kod Nas naročitu blizinu i lijepi povratak."

Пајац каже: "dokazao si da ne poznaješ Sveto Pismo..."

Маран Ата каже: Себе вероватно сматраш квалификованим да о томе судиш. Онолико колико знам или не знам, знам или не знам за себе, а не за тебе или било ког другог пајаца. Сем тога, вера се не мери познавањем Светог Писма, нити бројем напамет научених верси.

Пајац каже: "ne poznaješ srpsku istoriju niti poštuješ narodno stvaralaštvo ..."

Маран Ата каже: Почињеш да личиш на пљувача - Животу.

Пајац каже: "a izjašnjavaš se kao veliki Srbin"

Маран Ата каже: Наведи ми цитат где сам то изјавио. Иначе си најобичнији лажљивац.

Пајац каже: "od Pravoslavlja nisi ni "P" upoznao"

Маран Ата каже: Да, да... постао си реинкарнација пљувача Животе.

Пајац каже: "pokušavaš da poniziš druge Svete Spise i Božije ljude "

Маран Ата цитира: "један Господ, ЈЕДНА ВЕРА, једно крштење"... "не могу се служити два господара"...

Пајац каже: "ali si se i tu opekao "

Маран Ата каже: Јел ? Нисам ни приметио... па да трчим код доктора ?

Пајац каже: "a znaš dobro koliko rugače Otac Nebeski voli"

Маран Ата каже: Отац не воли ругаче Њему и Његовој премудрости. Ако неко поред Њега служи и паганским боговима циганске Индије, није ли тај ругач на жртву Господњу на крсту ?




Божанства у Индији
Тешко је наћи шаренији и фантастичнији политеизам (многобоштво) него што га је створила народна машта Индије. У ведској теологији обично се избрајају тридесет и три бога, који су подељени на богове неба, ваздуха и земље. Али у једној песми Веда говори се да су се богу Агни поклонили 3.339 богова.

Култ
Као што су се у дуготрајној историји Индије мењала божанства тако се мењао и култ посвећен појединим боговима. У доба ведантизма култ се обављао у слободној природи. У доба хиндуизма култ је везан за величанствене храмове и сложени церемонијал. Облик култа зависи од тога коме је култ посвећен, да ли богу Сиви или Кришни или Сивиној жени Сакти.
У једном сиваистичком спису говори се о свештеним обредима да се они не састоје само из жртвоприношења, молитава и свечаних литија него и из смеха, певања, играња, и чак и хркања, дрхтања, љуљања и безумних покрета тела, брбљања бесмислених речи, и у свим могућим изразима болесне екстазе...

Хиндуистичка есхатологија
Шта бива са човеком после смрти? На то питање у Ведама и Упанишадама има разних одговора. У најстарије доба веданског периода Инди су веровали да човекова душа после смрти иде у царство Јаме где је очекују њени преци. Душа иде у Јамино царство које је у подземном свету и потпуно је материјално. Ту покојник добија своје старо земаљско тело, само без икаквих земаљских недостатака. Тамо има много крава и млека и путера и меда и лепих девојака и свега што човек може пожелети. Праведници ће живети пред Варуном, а грешници иду у мрачни ад, где ће седети у потоку крви и јести длаке.
Али постоји и агностички одговор. Неки философ Насикетас да би решио питање шта бива са човеком после смрти, отишао је директно богу Јами да му постави то питање. Бог се ушепртљио, па да би избегао одговор понуди философу и част и славу и богатство и дуг живот, само нек се окани тога питања. Ја! Неће философ ни да чује. Упорно тражи одговор. Најзад Јама није имао куд, него даде неки одговор, али је заобишао суштину проблема, тако да је философ отишао кући празних руку. Исто се тако агностички завршио и разговор о том проблему између учитеља Џанавалке и његовог ученика Артабага.

Смешно, зар не ?

_________________
Маран Ата

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

Ukazuje na to da ti ne shvataš (i imam osjećaj da ni ne želiš shvatiti) neke principe na kojima se ovaj svijet zasniva.
Na ovo što sam citirao i što tebi u Giti ne leži (tj. ne shvataš) bih ti mogao reći da isto to imaš i u Svetom Pismu (što je razumljivo jer i Sveto Pismo i Bhagavad-Gita potiču iz istog Izvora) ali to za tebe ne vrijedi kad ti ne priznaješ velike dijelove Svetog Pisma.
Sve to me čudi jer ti imaš alat koji je potreban (čak bi se možda moglo reći i neophodan) da shvatiš ono što sad ne shvataš - vjeru u reinkarnaciju.

_________________
Blagosloven neka je onaj koji nema šta reći, a ipak ćuti.

Буда: Ако је веровати Багавад Гити он је још као дете убио демоницу Путану и свога ујака Камзу. Христос се таквим “подвизима” заиста не може похвалити.

Зар је могуће да има људи који у све то верују? Одавно је премудри Соломон рекао: “Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке” (Приче 14,15).

_________________
Маран Ата

Osvrt na post od: 10.08.2003 22:19

Najgora stvar za jednu knjigu koja predstavlja simbiozu istine i lazi je reci da je to rec iz Najviseg izvora i da se mora prihvatiti kao Zakon. To protestanti cine sa Biblijom, i na taj nacin ljude koji logicki razmisljaju odbijaju od nje, i od onog dobrog koje bi se moglo naci u njoj.

U nacelu gledano i Biblija (u najvecem delu) i Gita poticu iz istog izvora: iz Podnebesa u kojima se prelama Istina i Laz.


A o suprotnostima Gite i Biblije, suprotnostima u samoj Giti, izlisno mi je da da pisem, jer tu je gomila protivurecnosti.

Za mene izvorni Krisna jeste Sveto Bice i Gospod, ali ne i onaj koji se u Giti prikazuje. Na pocetku Gite junak Ardjuna se cak pokazuje i mudriji od Krisne odbijajuci na bracu mac da potegne:
"Bolje svetom prositi pa ziveti, nego casne ucitelje ubiti!" (II,5)

I sta ima zajednicko Krisna iz Gite koji poziva na boj i na bratoubilastvo sa laznim argumentima (da se dusa ne moze ubiti, pa ubija se telo, a i to je protiv Bozijeg Zakona), sa Isusovim zapovestima da se okrece drugi obraz i sa: Ko potegne mac od maca ce stradati?!

Gospod ne stvara svet da bi ga unistio jednom, kao sto se u Giti uci. Dusa je besmrtna. Gospodnji svetovi samo pulsiraju, sire se i sazimaju, ali nikad ne bivaju 'udahnuti' u Gospoda. Gospod je sve savrseno stvorio, a pogotovo Nebo, i to ce za Veke Vekova trajati.

Uporediti stavke 9,4, 10,20 i 5,19 i videti suprotnost: na jednom mestu se uci da je Gospod u svim bicima a na drugom da nije. Ako je sve u Bogu i Bog je u svemu: panteizam je i pan-en-teizam. Bog je u svemu prisutan, ali Bog sve ne ispunjava optimalno i maksimalno, vec samo ono sto zivi po njegovoj volji.

Jedan stavak, 1,42 koji govori o prinosenju hrane mrtvima, na neki nacin objasnjava i pravoslavni narodni kult da se na grobove prinosi hrana. A zna se kome hranu i svoj zivot covek treba da prinosi i zrvuje: Bogu.

Zato ni jednu ljudsku knjigu, pogotovo ne eklekticku antologiju razlicitih duhovnih sistema ne treba globalno glorifikovati. Treba naci ono sto je dobro u njoj, a sve lazno razotkriti i odbaciti. Tako duhovna hrana nece postati pomije ...

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

Električna struja daje svjetlost, električna struja pokreće motore, grije nas i mnoge koristi nam donosi, ali ista ta električna struja i ubija.
Protivrječnost!?
Razmisli, Otac nas svojim stvaranjem uči.

_________________
UIOSDSAHA

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

Ovo je apsolutno tačno i ti si sjajan primjer za to. Nisi u stanju da razumiješ Božije djelovanje na Zemlji, mada ti je to bitno otežano tvojim otporom kojeg stalno pružaš. Dok se napokon ne odlučiš da stvari gledaš onakvim kakve jesu teško da ćeš to prevazići.
Istina nije u teoriji ma kako lijepo one zvučale nego u Životu samom, jer Bog je Život. Osvrni se oko sebe. Ako nešto ne razumiješ, strpi se i čekaj (ali istražuj), otkriće ti se pa ćeš vidjeti da se baš ono što ti je izgledalo nespojivo slaže, i te kako se lijepo slaže.
Ali dokle god budeš pokušavao da natrpaš svijet oko sebe u svoje skučene predstave o njemu (to je duhovna oholost, vidiš li to!?) to ti jednostavno neće uspjeti.
I ne navodi više loše primjere jer oni ne govore ništa, osim što možebiti umiruju i uljuljkuju tvoju savjest.
Ovo je prijateljska preporuka, i molim da se drugačije ne shvati.

_________________
UIOSDSAHA

Pre svega, sa hriscanskog stanovista Gospod je jedan, tako da nije rekao to sto si ti preovodiocima prekopirao. Krajnje je lukavstvo prevoditi Gitu, recima kao da je Gospod rekao, a nije.