banjalukaforum.com

sofi: sve sto si rekla je ugalavnom teorija teorije, tj. iskustva ljudi koji su realizovali visu svijest profiltrirana kroz prizmu filozofije i veoma
optimisticno upakovana. Cinjenica je da 90% ljudi prica o takvim
stvarima a samo 10% radi na tome.

Ali i to je evolucija?

Sad te pitam, odakle tebi zainteresovanost za te stvari, kako si
dosla u kontakt sa tim i sta je iz tebe pronaslo sebe u njima.

U kakve promjene je to donijelo u tvom zivotu.

_________________
life style, stile without life

Mozda ce ti zvucati cudno, ali ja od kada znam za sebe uvek sam bila preokupirana pitanjima nastanka fizicke egzistencije. Cak i u periodu detinjstva,naravno na deciji nacin.
Htela sam da znam kako je sve nastalo, sta smo mi ljudi, koja je svrha nase egzistencije itd. Zbog toga sam veoma mnogo aktivno citala, sto znaci da sam se kriticki odnosila ili razmisljala o onom sto je napisano.
Isto tako imala sam neke veoma cudne momente spontane meditacije u kojima sam na neobjasnjiv nacin znala da sam sagledavala sustinu.
Da napomenem i to da sam imala izuzetno bezbrizno i sretno detinjstvo uz oba roditelja.Tako da sam mogla slobodno da se razvijam bez ikakvih trauma,sto znaci da takve momente ne bi mogla pripisati nekim potisnutim konfliktima ili poremecajima.Dobijala sam neogranicenu ljubav,ali isto tako i potrebnu disciplinu.
Secam se jednog momenta kada sam shvatila da moju inteligenciju mogu da upotrebim i za dobro i za zlo,moje daljnje razmisljanje se nastavilo u nekoj izuzetno lucidnoj analizi i jednog i drugog.Od toga momenta sam svesno odlucila, da uvek sledim svoju savest bez obzira pod kojim okolnostima da se nalazim ili da uvek sledim najvisi i najplemenitiji glas u sebi.
To sam i ucinila i tome cu ostati dosledna svo vreme moje fizicke egzistencije. Tom mojom odlukom "otvorila su se vrata" sustinske samospoznaje ne samo mene same,vec i svega oko mene. Na taj nacin pocela sam i da dobijam odgovore na pitanja koja vec dugo vremena zauzimaju znacajno mesto u mojoj svesnosti.
Takvim razvojem svoje svesnosti postigla sam izuzetan stepen slobode svoga razvoja koji ne zavisi od niceg izvan mene,vec samo od mene. Isto tako pronasla sam izuzetan,mir i srecu koji takodje ne zavisi od niceg izvan mene, vec samo od mene.

Cao Sofija. Moram se prikljuciti tvom odgovoru, ali iniciranje u tome nalazim u frozenovim postovima. Kazes da si dobila mnoge odgovore. Kako glase ti odgovori? Ne bi da ti dajem ikakav savjet, ali nesto ne primjecujem da si sopoznala, ili da si svjesna. Pa zato bi da te pitam, da nije mozda malo cudno sto si pronasla izuzetan mir i srecu koji ne zavise ni od cega izvana. Da nisi mozda nasla utjehu?

Na zalost i prostorom i vremenom sam ogranicena da bih ti mogla obrazloziti neke moje spoznaje do kojih sam dosla dugogodisnjom analizom same sebe i svega oko sebe. Ukoliko ti ih iznesem na ovaj nacin izgledace ti kao utopija,medjutim potkrepljena su logicnim razmisljanjem.
Mi ljudi se nalazimo u fizickom postojanju kojim smo ograniceni,tako da je za nas to jedino moguce postojanje.Tako da smo ideju sveopsteg postojanja proglasili samo onim sto znamo ili samo fizickim postojanjem.I ne samo to nego smo na osnovu fizickog postojanja u kojem se nalazimo i koje jos uvek u dovoljnoj meri ne razumemo formirali i ideju nepostojanja u kojem se ne nalazimo.Sta je nepostojanje? Kako ga povezati sa postojanjem ili objasniti njihovu interakciju,odnosno kako objasniti nastanak postojanja iz nepostojanja? Ta dva pojma kako mi trenutno definisemo nalaze se u potpunoj kontradikciji, znaci da je greska u nasem do sadasnjem zakljucivanju. Nepostojanje bi bilo tacnije nazvati nefizicko postojanje koje je razlika,kao i sustina fizickog postojanja s kojim se nalazi u stalnoj interakciji i na taj nacin formira odredjene neophodne razlike,promene ili aktivnost koja je osnova postojanja. Sustina i nastanak svega nalazi se u intenzitetu i aktivnosti svesti,odnosno nefizickoj dimenziji koja poseduje apsolutno drugacije zakonitosti u odnosu na fizicku i to prvenstveno u odnosu na vreme i prostor. Dok je za fizicko postojanje karakteristicno razlaganje,kao i apsolutna individualnost,dotle je za nefizicko postojanje karakteristicna sinteza. Sobzirom da ne mogu uvek da posaljem poruku,ako mi je tekst duzi,pokusacu da odgovorim na tvoja pitanja u drugom delu.

Ukoliko covek ne moze da pronadje utehu u samom sebi,uzaludno je trazi izvan sebe. I teski i sretni momenti(interakcija razlika ili suprotnosti) su neophodan elemenat ljudske egzistencije.
U teskim momentima ili u izvesnom neskladu koji nastaje u svesti pruza se mogucnost postizanja sklada na jednom visem nivou nego pre konflikta. Sto znaci da u takvim momentima ljudi najaktivnije spoznaju.Ili kako to nas narod kaze:"Dok te nesto ne tresne po glavi,dotle ni ne razmisljas."
Svaki covek samog sebe,kao i sve oko sebe dozivljava na svoj specifican i jedinstven nacin. I ako je Aleksandar Dima u pravu kad kaze:"Svaka generalizacija je opasna,pa i ova."Ipak ponekad je generalizacija jedini nacin da se da opste usmerenje,ako se ne moze individualizovati svaki slucaj.
Ljudi sa razlicitim stepenom samospoznaje ili razlicitim stepenom duhovnog razvoja razlicito reaguju i dozivljavaju mucne i teske momente.
Kod duhovno razvijenih ljudi ego prerasta u nad-ego,odnosno takvi ljudi se oslobadjaju potrebe da svoju vrednost isticu ili potvrdjuju drugim ljudima ili necim izvan sebe. Oni su svoju vrednost skoncentrisali u sebe,odnosno u razvoj unutrasnjeg smisla i lepote,tako da i u najtezim momentima znaju sta treba da rade,odnosno uvek nastaje da deluju kroz svoju savest i ostanu dosledni svojoj sustini koja se nalazi u njihovom najvisem potencijalu ili u njihovoj duhovnoj svesti.Time se u isto vreme izdizu iznad svojih okolnosti, tako da okolnosti ne kreiraju njih, sto znaci da ne deluju iz nuzde,vec ostaju dosledni svojim najvisim principima.
Fizicka egzistenija se ne shvata kao konacna i neprolazna,sto znaci i mucni momenti u njoj,vec samo kao jedna od faza u razvoju svesti.

Moje djetinstvo je bilo (sa sadasnjeg sagledavanjas tvari) puno
kako drustvenih aktivnosti ljudi oko mene koji su me oblikovali, a
sa druge strane cudnih iskustava koja su me nekako izdvajala iz svega
toga. Malo sam pricao, nerijetko se desavalo da ne progovaram
danima.

Znao sam satima ostajati u stanju u kojem je moja okolina bila
moje tijelo, moje tijelo moja okolina, granice nije bilo. Sjecam
se da ta stanja nisu bila ni prijatna ni neprijatna, jednostavno sam
bio 'primoren' da udjem u njih.
Tada sam i prvi put dobio 'ideju' da se covjek ne razlikuje od kompjutera
'kad si vec povukla pitanje' jer i on funkcionise po pitanju, da i ne,
jeste i nije (nisam uopste tada ni poznavao ideje metafizickih procesa ili
duhovnosti). Uglavnom privlacile su me knjige sa istoka. Kao
dijete bio sam fasciniran jednom knjigom 'Milarepa' tibetanski ucenik i
Tibetom uopste.
Asketizam mi se veoma rano uvukao u kosti.

To je sve kasnije uticalo na moje sazrijevanje i kasnije odluke u zivotu.

Sto se tice 'metafizickih' iskustava, jednostavno nisu za opisivanje,
jer ih je bilo svakakvih.

Kraci opis je da me ne zadrzava puno stvari u ovome drustvu za koje
bih dao citav zivot.
U stanju sam da odem na neko mjesto gdje nema nikoga, sjednem
u asanu i tako ostanem citav zivot.
Vise je stvar odluke nego teznji koje imam.

Mozda si i iskusila das u ljudi malo pospani sto se tice sopstvenog
zivota. Jednostavno zive i ne zapitkuju se.
I ja sam prestao da ih zapitkujem u vezi toga. Trenutno pokusavam
da prihvatam stvari onakve kakve jesu.

_________________
life style, stile without life

Uzmi stvari za ono što one jesu; odbaci tumačenje, pročišćavanje, analiziranje. (Alister Krouli)

"Ljudi ne vide stvari kakve one jesu,oni ih vide onakvima kakvi su oni."(Anais Nin)
Sve izvan sebe, covek moze da dozivi samo kroz sebe ili svoju svet. Prema tome od same svesnosti ljudi zavisice i njihov dozivljaj svega oko njih. Ono sto jeste, ili kako se to uobicajeno naziva istina,realnost itd. svaki covek vidi na svoj sopstveni nacin.
I ne samo sto razliciti ljudi imaju razlicite istine ili realnosti, vec je jedan te isti covek razlicito dozivljava tokom celog svog zivota.Tak na pr. pijan covek samog sebe,kao i sve oko sebe dozivljava razlicito nego kada je trezan. Ista osoba samu sebe,pa shodno tome i sve oko sebe dozivljavala razlicito kada je bila beba,dete,mlada osoba,stara osoba itd.
Za aktivnu spoznaju je potrebna interakcija razlika ili i subjektivna i objektivna svest.
Takva interakcija omogucuje subjektivnoj svesti njenu vlastitu samospoznaju, koja joj onda omogucuje i spoznaju svega oko sebe.
Sto god covek jasnije spoznaje samog sebe, on jasnije spoznaje i sve oko sebe. Od stepena razvoja svakog coveka zavisice i njegov dozivljaj realnosti ili svega oko sebe. To je jedan stalan proces, posto je postojanje ili svest takodje jedan stalan proces ili aktivnost koji sam sebe ravija kroz stalnu interakciju razlika.

definitvno je relativna
nekad toliko da mi bude muka
ali sta ces
a ne mozes da ne razmisljas
i da ih jednostavno uzmes
tj prihvatis takvim kakve jesu

_________________
Cheers

ne rebecka!
istina je definitivno...apsolutna!

istina nezavisi od naseg misljenja ili naseg "saznanja".
istina je jedna i jedina i ona je onakva kakva je.

pitanje je samo, znamo li mi tu istinu, odnosno, jesmo li mi u istini ili ne.

primjer...
u srednjem vjeku se mislilo da je zemlja ravna ploca a sad se vidi da je okrugla.
nije se tu promjenila istina.(zemlja je svo vrijeme okrugla), vec se promjenilo samo nase vidjenje....onda smo bili u krivu, a sad smo u istini.
tako je sa svakom istinom.
ona postoji samo je mi ili vidimo ili ne.

veliki pozdrav svima!

Istina je velika a mi smo mali.
Pošto smo mali ona za nas ima mnogo lica jer nismo u stanju da je vidimo istovremeno sa svih strana, pa tako biva da se različita viđenja istog, samo sa raznih tačaka, čine toliko različitim.
Kada porastemo, moći ćemo više toga da vidimo i povežemo, pa ćemo shvatiti da je i ono što nam je izgledalo suprotno u stvari neodvojivo povezano ali sve na svom mjestu.

_________________
UIOSDSAHA

ma rio nije
dublje je to mnogo
a o paralelnim pogledima....
uf nema je i gotovo

_________________
Cheers

ma rebecka....sasvim jednostavno!

samo ili vidimo ili nevidimo.
kad covjek nesto nevidi, onda mu se to cini svakakvo. a kad to vidi onda vidi i kakvo je.

e daaaaj nije to bas tako
mislim moje misljenje
bogu hvala sto se tudja postuju
kao prvo niko ne zna sta je istina
kazes misljenje i to ti je to
a drugo sto ljudi ni sami vise ne znaju
sto je "istina" ili sami sebe ubjedjuju
da ono sto nije jeste....mislim...

_________________
Cheers

pa sta?

da ti neko donese neki zapakovan poklon...
ako ti neznans sta je unutra, znaci li to da nema poklona?

pa nevidi se sve...ali postoji sto postoji

pa naravno da postoji jer i da kazes nema nista opet
postoji nesto a to je nista
ali filozofiju nikad nisam voljela
pa necu o tom
ubjediti me ne mozes
a mislim da ces i ti misljnje promijeniti

_________________
Cheers