Kad bi malo ozbiljnije citali a ne samo prelistavali Bibliju bilo bi jasno da pravednici nakon smrti obitavaju u zajednistvu sa Bogom,
a oni koji su zivot proveli u samozivosti, samoljubivosti, sluzeci idolu vlastite udobnosti, talenta, pameti itd.,
sebe vec za zivota pretvaraju u duhovne mrtvace o cemu svjedoci Pismo:
Citiraj:
А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богати, и закопаше га.
И у паклу кад бјеше у мукама подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову,
И повикавши рече: оче Аврааме! смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста својега, и да ми расхлади језик;
јер се мучим у овоме пламену.
А Авраам рече: синко! опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се он тјеши, а ти се мучиш.
И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
Onaj koji ovo prica bi danas zasigurno od odredjenih "strucnjaka i znalaca Pisma" bio osudjen kao hulitelj,
ali buduci da se svi navodno pozivamo na Pismo (samo onda kad odredjeni citat pasuje ucenju sekte) moracemo i ovaj pasus i njegovog autora uzeti za ozbiljno.
Dakle ova prica svjedoci da se pravednici nalaze u vjecnoj zajednici sa Bogom, Zivotodavcem.
Da li su onda i oni koji su u nasli mir u Gospodu po kriterijumu Pisam "mrtvi"?
Citiraj:
Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
Онда му рекоше ученици његови: Господе! ако је заспао, устаће.
А Исус им рече за смрт његову а они мишљаху да говори за спавање сна.
Тада им Исус каза управо: Лазар умрије.
И мило ми је вас ради што нијесам био онамо да вјерујете; него хајдемо к њему.
Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: хајдемо и ми да помремо с њим.
А кад дође Исус, нађе га а он већ четири дана у гробу.
(А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
И многи од Јудејаца бијаху дошли к Марти и Марији да их тјеше за братом њиховијем.
Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда њ, а Марија сјеђаше дома.
Онда рече Марта Исусу: Господе! да си ти био овдје не би мој брат умро.
А и сад знам да што заиштеш у Бога даће ти Бог.
Исус јој рече: брат ће твој устати.
Марта му рече: знам да ће устати о васкрсенију, у пошљедњи дан.
А Исус јој рече: ја сам васкрсеније и живот; који вјерује мене ако и умре живљеће
Dakle, opet ovaj isti govori o mrtvima koji su zivi a o zivima koji su mrtvi, definitivno bi mu danas "znalci" rekli da je lud...
Citiraj:
А другоме рече: хајде за мном. А он рече: Господе! допусти ми да идем најприје да укопам оца својега.
А Исус рече му: остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
Dakle on govori o (po nasem kriterijumu) fizicki zivim ljudima kao o "mrtvima", a kad mu javljaju za Lazara da je umro
(pokopan, u grobu vec cetiri dana, "vec se cuje", dakle u fazi raspadanja) on govori da " nije mrtav nego spava".
Definitivno je koristio previse metafora, parabola i duhovnih simbola za danasnje "sveznajuce" samouke i samozvane tumace Pisma....
"...Koji vjeruje u mene nece vidjeti smrti vavjek..."