|
Први месец je код Словена и Срба познат под називом сечањ или коложег. Назив сечањ одсликава време које је најбоље за сечу шуме, односно време када вегетација мирује. Име коложег је сложеница од речи коло - Сунце и жег, жега, ватра, топлота. Његов назив одсликава стање у васиони, када Сунце, после зимског солстиција почиње јаче да греје - жеже.
јулијански назив за овај месец - јануар, који је добио назив по староиталском богу Јаnusu, богу године и времена, који је замишљан и приказиван са два лица (Цермановић - Кузмановић А.- Срејовић Д. 1992).
Други месец у старосрпском и старословенском календару је вељача или љути. Ови називи одсликавају време када је зима велика и љута.
Јулијански назив фебруар потиче од имена римског празника чишћења и помирења - februa(Djordjevic J.1886).
Трећи месец је ожујак, сухи, лашак, дерикожа.Сви народни називи одсликавају стање у природи у ово доба године, када ојужује, када је време суво и без падавина, када дувају благи и топли ветрови. Истовремено је ово време највеће смртности људи и животиња, када се "кожа дере на шиљак''.
Јулијански назив за овај месец је март, који је назван по Марсу, богу рата и праоцу Римљана, сину Јупитера и Јуноне и оцу Ромула и Рема
Четврти месец је травањ, брзосок. Његови народни називи означавају стање вегетације у ово доба године.
Јулијански назив април има основу у латинској речи apricatio - сунчање
Пети месец је свибањ, цветањ, чији називи такође осликавају стање вегетације.
Јулијански назив мај, доведен је у везу са староиталском богињом Мајом, кћерком Атланта и Плејоне и мајком Меркуровом
Шести месец има словенске називе липањ и tрешњар, који такође одсликавају стање вегетације, односно време цветања липа и сазревања трешања. Јулијански латински назив јуни је добио име по богињи Јунони, Јупитеровој жени
Седми месец у години је српањ, жетвар и његово име означава време жетве и употребе српа. Жетва, поред сетве, представља најважнији посао у години.
Јулијански латински назив овог месеца је јули, што је име једног римског племена и самог Јулија Цезара који је извршио реформу календара.
Осми месец у години је гумник, коловоз. Први назив означава време када је жито на гумну.
Јулијански латински назив за овај месец је август, што значи свети, освећен, частан, узвишен, величанствен, што представља глаголски придев од глагола augeo = увећати, повисити, узвисити.
Девети месец је рујан, гроздобер или михољски месец. Назив гроздобер означава време бербе грожђа. Рујан је назван по рују, што је старосрпски назив за црвен - рујно вино, рујна зора.
Десети месец је листопад или митровски месец. Назив листопад означава време опадања лишћа. Митровски месец је назван по великом празнику Митровдану, који је посвећен Светом Димитрију Солунском, који је убијен за време цара Максимијана крајем III века после Христа. Митровдан је и велики старосрпски народни празник. Година се делила на два полугођа: ђурђевско и митровско.
Једанаести месец у српској народној години је студен или груден, чије име означава време студени и хладноће и време снега - грудвања.
Дванаести месец је просинац или коледар.Основу овог имена морамо тражити у речи прасе, руски парасјонак и глаголу прасити се, руски парасјац, јер је ово време природно време прашења крмача, још увек сачувано код дивље свиње
Када упоредимо све српско - словенске и латинско - јулијанске називе месеци можемо запазити да је Јулије Цезар "реформом" календара месец Јанин (Јањин) полатинчио у јануар (Јанусов); Мартин (Баба Марта) у март (Марсов); Мајин у мај; Јуношин - Јунакову јун (Јунонин); Лилијев или Јулов у јул. Месеце рујни - црвен - светао је буквално превео иа латински avgustus - светли; ожујак - ојужак у aprilius - сунчан. Не могавши да за четири месеца нађе одговарајуће замене он их је "крстио" редним бројевима: септембар, октобар, новембар и децембар. Да бисмо дошли до податка зашто су задња четири месеца контрадикторна са њиховим стварним редним бројем, где имамо да се девети месец зове седми; десети осми; једанаести девети и дванаести десети, морамо анализирати систем и број месеци код Срба који су и створили календар.
За сваки месец Срби су имали по више назива који су одражавали стање у васиони, односно положај Сунца, стање вегетације, време појединих сељачких послова или су били посвећени одређеним божанствима везаним за Сунчев циклус. Садашњи латински називи представљају искривљену интерпретацију старог српског календара. Латински називи су дати без икаквог правила и реда, срећемо разна божанства, полубожанства, атрибуције и редне бројеве, који нису ни у каквој вези. На пример у именима месеци имамо бога рата Марса, а немамо бога Сунца, нити врховног бога Јупитера. У исто време имамо име његове жене Јуноне. Календар је увек представљао и представља чврст и повезан систем, какав српски народни календар у суштини и јесте.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
