RSboljaPolovinaBiH je napisao:
ihtus je napisao:
nekad je zbog toga sto cijeli svijet pati, nekad zbog geografske pozicije, a nekad zbog vlastih losih izbora.
Ja samo znam da ce moja mama i moj tata (kao moji tvorci) sigurno meni pomoci cak i kad budem na "losoj geografskoj poziciji", a i bez sumnje ako nekad negdje napravim LOS IZBOR, koliko god je to u njihovoj moci, pa i vise od toga.
I Bog ce ti pomozi ali treba da ga zovnes.Ni tvoji roditelji ne mogu da ti pomognu ako si daleko od kuce, ako si recimo pobjegao, otisao u inostransvo.Trebalo bi da im se javis, i dodjes u sigurnost doma, da se vratis kuci.Pa cak ako i zivis sa njima, i stalno trazis daj mi ovo i ovo, zastiti me od ovoga i ovoga, zaglavio sam cupajte me, pri tom ne polazuci nikakvu odgovornost, onda ces ti biti razmazeni sin, sto ti vjerujem nebi volio.
Isto tako ni bog ti ne moze pomoci ako si daleko i stalno bjezis od Njega, i ne zelis da polozis nekakvu odgovornost.Ti jednostavno nisi u njegovom domu.Ta odgovornost je tvoj pravedan zivot, koji je moguc samo onda kad se sam Bog useli u tebe, kroz Hrista po Svetom Duhu, i postane izvor zivota u tebi.
Hriscanstvo je vjera odnosa, zasnovanog na ljubavi, tj. djeljenju ljubavi.Zato trebas da se vratis Bogu ponizno, ali sa pouzdanjem da ce te on prihvatiti.Tada neces biti razmazeni sin, koji lumpuje do kasno, a sutra krivi roditelje sto nema rasola u kuci.
11 I reče: Jedan čovek imaše dva sina,
12 I reče mlađi od njih ocu: Oče! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje.
13 I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno.
14 A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji.
15 I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.
16 I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.
17 A kad dođe k sebi, reče: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi!
18 Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi.
19 I već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika.
20 I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga.
21 A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj.
22 A otac reče slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.
23 I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.
24 Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se. I stadoše se veseliti.
25 A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje.
26 I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to?
27 A on mu reče: Brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video.
28 A on se rasrdi i ne htede da uđe. Tada iziđe otac njegov i moljaše ga.
29 A on odgovarajući reče ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zap
ovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom;
30 A kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.
31 A on mu reče: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.
32 Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.
Jevandjelje po Luci 15:11-32
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
