Sisiban je napisao:
Srpskohrvatski jezik nikad nije ni postojao, a srbokroatizam je bio samo
program za veštačku izgradnju zajedničkog jezika Srba i Hrvata u ujedinjenoj državi, izjavio je nemački kroatista Leopold Auburger u razgovoru za "Večernji list", prenosi Tanjug.
Ocenivši da postoje mnoge sličnosti između hrvatskog i srpskog jezika, Auburger tvrdi da je hrvatski jezik star više od hiljadu godina, a da izgrađeni hrvatski književni jezik postoji najmanje 500 godina, dok je srpski književni jezik sasvim mlad element, jer postoji tek od 19. veka.
On je rekao da je kod Srba pre srpskog književnog jezika tu ulogu igrala srpska varijanta crkvenoslovenskog jezika.
Nemački stručnjak za hrvatski je dodao da srpskohrvatski jezik nikad nije postojao i da niko nije takav konstruisani jezik prihvatao, zaključivši da je
srpskohrvatski jezik izmišljotina koja se ne može Hrvatima silom nametati.
Nemački kroatista je prozvao i evropske slaviste koji se po njegovim rečima još slepo drže Vuka Karadžića.
-Ne shvata se da je hrvatski književni jezik bitan faktor vaskolikog hrvatskoga jezika, kao složenog jezičkog kompleksa - smatra Auburger.
On je dodao da se ne može, onako kako je govorio Vuk Karadžić, koncentrisati samo na narodni jezik jer je kulturni jezik književni jezik, a to je najvažniji element u celom jezičkom kompleksu hrvatskoga jezika.
Auburger je gost Zagrebačkih književnih razgovora, na kojima je 19 književnika iz 12 država govorilo o savremenoj književnosti i jezicima Evrope.
Njegovo istupanje u "Večernjem listu", koji sve više zastupa desnu političku opciju, svidelo se predsedniku Društva hrvatskih književnika Stjepanu Čuiću koji je ocenio da je Auburger najboje izneo hrvatske stavove.
Господина Аубургера мало демантују чињенице
, али дефакто је заслужио бесплатан боравак на ''Загребачким књижевним разговорима''
а ваљда ће и коју дневницу огребати!!!
Али једно је у праву-српскохрватски је измишљотина-постоји само српски данас-а изворни хрватски је заборављен и одбачен или се прича данас у неким селима ближе Словенији.....
Елем, чињеница је да су Хрвати инсистирали на заједничком књижевном језику са Србима из чисто политичких и практичних разлога. Довољно ти је погледати политичку ситуацију у којој су се тих година у вријеме Бечког договора (1850.) налазили Хрвати и Словенци под Аустријом и Мађарском, а какве су побједе и аутономију Срби извојевали у Првом и Другом српском устанку!
У то доба данашњим штокавским језиком на територији Хрватске (у ствари Мађарске) је причало око 10-15% становништва, већи дио становништва је говорио чакавским и кајкавским дијалектом или језиком ! А новоштокавски су причали они ''Хрвати'' који су постали католичењем Срба у предјелима блиским Србији, те у Војној Крајини и у Босни (исламизирани Срби и покатоличени Срби)...Дубровник је нпр. средином 19. вијека био изразито Српски (госпарски) или Бихаћ такође.....
Око 1830. се јавља Илирски покрет (Људевит Гај) чија је суштинска идеја покушај ослобађања од Мађарске власти...Илирски зато што су рјешење нашли у позивању на ''коријене'' из прошлости-јер се у то доба сматрало ако кажеш да си Хрват то одмах значи да си Мађар...
Ако узмеш положај Хрвата у Мађарској и положај растућих и јачајућих држава Србије и Црне Горе и православног фактора у БиХ-за Хрвате је било логично да форсирају штокавско нарјечје преузето из већ формиране граматике и радова Вука Караџића с циљем јачања словенског јединства на овом простору, а против окупатора (Мађарске, Аустрије, Аустро-Угарске, Турске..)..
Чак су и Хрватски језикословци устврдили да су ''прави'' Хрвати били само на подручју чакавског дијалекта...
Надам се да ће се господин, као ''стручњак'' огласити и око теорије постања и постојања ''дугогодишњег босанског'' језика!