banjalukaforum.com

Dobrodošli na banjalukaforum.com
Danas je 25 Jun 2025, 11:27

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 4 Posta ] 
Autoru Poruka
PostPoslato: 23 Feb 2009, 11:56 
OffLine
Majstor
Majstor
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12 Maj 2007, 12:39
Postovi: 998
ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР АНДРЕЈ ФИЛИПС
О ЧАРЛСУ ДАРВИНУ




Протојереј-ставрофор Андреј Филипс





Увод



Само неколико миља одавде, близу Пеглшама (Paglesham) на Ривер Кроучу (River Crouch), у муљу пустих мочвара Есекса (Essex), налазе се остаци ''Бигла'' (''The Beagle''). То је био брод на којем је Чарлс Дарвин пловио до Галапагоса, после чега је написао своје најпознатије дело. Данас, 12. Фебруара 2009. године, овај свет (и стварно мислим ''овај свет'') прославља двестогодишњицу рођења аутора ''Порекла врста''.

О вредностима његове теорије еволуције путем "природне селекције" и даље расправљају римокатолици, а посебно протестанти. Неки од ових задње поменутих су пре неколико година уобличили креационистичку теорију - супротну овој која се назива ''дарвинизам'' - а која се држи креационистичког концепта тзв. ''интелигентног стварања''. Православни хришћани не учествују нарочито у овој дебати јер се она одвија изван Православне Цркве. Како Православље уопште гледа на теорију еволуције и на теорију креационизма?



Теорија еволуције



Као прво, морамо знати да је ово једноставно теорија, ништа више. Тамо где се не супротставља нашој вери, нема ни проблема, тамо где је против наше вере, ту постаје неприхватљива. Давно је исправно речено да где год постоји сукоб између науке и религије, то је или због лоше науке, или због лоше религије, или због тога што су и једна и друга лоше. Реч ''наука'' (scientia -лат.) значи ''знање'', а ми смо свесни да је наше познавање овог света оскудно и да никада неће бити потпуно. Тако и наше знање о вери, која је знање о Богу, јесте оскудно и никада неће бити много велико. Из овога можемо закључити постоји велика могућност да нешто погрешно схватимо.

Друго, морамо напоменути да је Дарвин био посматрач творевине, аристотеловац, који је уочавао природне феномене палог света не продирући у суштину ствари, у оно што стоји иза творевине, већ само опажајући поједине детаље палог света онакве какви су. Ово само по себи ограничава вредност и релевантност онога што је у томе постигао. Дарвин је намерно искључио Творца из својих посматрања. Њему је била туђа идеја о постојању Промисли, Бога Љубави, Који интервенише у створеном свету и води га Својом руком. По њему, творевина се развила без Бога. Дарвинов је интелект био без-божан, без обзира на то какво је, можда, било његово срце. Због овога, за оне који вером знају да такав Бог постоји, његова теорија има ограничен значај, зато што искључује кључни део слагалице. Чињеница је да се Дарвинова теорија бави само питањем ''како'' а не и питањем ''ко''. Ако смо свесни овог ограничења, онда можемо боље разумети праве вредности и мане ове теорије.

Као треће, Дарвинова теорија о еволуцији врста негира црквено сведочанство о стварању света садржано у Светом Писму (Постање 1, 21, 24 и 25). Овде је сасвим јасно речено да су прва створења била она која живе у води, да су онда дошла она која лете, а након тога и она која живе на земљи. Сва су стварана сукцесивно и ''по својим врстама''. Другим речима, није било еволуције врста већ стварања много врста, што значи да ајкула није постала орао и орао није постао слон. Сваки је род (''врста'') био и јесте другачији. Како год, такође је јасно да ово објашњење ни у ком случају не искључује процес прилагођавања (ако баш желите, ''еволуције'') унутар врста, где, на пример, птице мењају боје или облик кљуна, или чак и више од тога, прилагођавајући се окружењу. Овде би открића ДНК-а можда могла помоћи у разјашњавању овог процеса адаптације који је Дарвин проматрао на Галапагосу.

И коначно, уз горе наведено, оно у чему се никако не можемо сложити са дарвинизмом, јесте изричитост тврдње да је човек настао од мајмуна. Довољно је јасно из црквеног сведочанства о стварању човека да је људско тело направљено од ''праха земаљскога'' (хемијски елементи из земље), а да је Бог човеку удахнуо ''дух животни'' (Постање 2, 7 ). Из књиге Постања 1, 26 се такође види да је стварање човека било одвојено од стварања животиња. Због тога Црква зна и верује да човек има бесмртну и вечну душу (Постање 2, 7), јер је начињен ''по лику и обличју Божијем'' (Постање 1, 26). Другачије речено, људска су бића различита од животиња баш као што су и биљке различите од животиња (Постање, 1, 11-12). Морају се поштовати различите фазе стварања, поредак стварања, то је нешто чега се сви научници придржавају.



Креационизам



Прво, треба знати да је креационизам само теорија, ништа више. Као што смо већ напоменули, где теорија није у спору са нашом вером, нема ни потешкоћа, а тамо где јесте, она је за нас неприхватљива. Проблем са креационизмом је тај што он у многим стварима није заснован на посматрању феномена. Као што смо такође истакли, наше познавање вере, која је спознавање Бога, јесте сићушно и никада неће бити нешто велико. Из овога можемо закључити да је велика и могућност да нешто погрешно разумемо.

Друго, примећујемо да су креационисти у извесном смислу платоничари: они почињу од вере у Творца, са чиме се слажемо, али зато такође тврде да знају и како је Творац стварао. Овај рационалистички прилаз делује арогантно јер ми једноставно не знамо како је Он то чинио. Ми никада не можемо разумети Створитеља, јер смо само део његовог стварања. Добро је имати општу слику (Бог као Створитељ), али имамо и видљиве чињенице које треба да узмемо у обзир.

У најбољем случају ми можемо само теоретисати и нагађати, што је крајње небитно за нашу основну бригу о спасавању наше душе. Зато можемо изнети закључак да се креационистичка теорија бави само питањем ''ко'' а не и ''како''. Ако ово добро схватимо, онда можемо и имати представу о вредностима и границама ове теорије. Сигурно, Бог је Створитељ, али то како је Он све створио - остаје заувек изван нашег домашаја. Штавише, било која религиозна теорија која се тиме бави, заправо промашује поенту својим бесплодним и недоказивим спекулисањем. Сваки креациониста је подобан да постане жртва оног истог теорисања које користе и дарвинисти.

Треће, у настојању да претвори Бога у некаквог мађионичара, креационизам превиђа сличности у творевини. Рибе, птице, животиње и људска бића - сви имају много тога заједничког. Већина има сличне очи, уши, носеве, уста и унутрашње органе. Што је врста ''виша'', сличности су веће. Тако, људи и шимпанзе немају само слична тела, четири уда, спољашње и унутрашње органе, нагоне, већ и одређени ниво интелигенције и понеке приближне реакције. И поред свега, за Православље ово не значи да је људско биће еволуирало од шимпанзе. То једноставно значи да је људско тело створено по примеру тела шимпанзе. Али за оне који верују у Бога и у вечну и бесмртну душу, људско тело није исто што и људско биће.

И коначно, све што је претходно речено указује на то да нас је све створио исти Творац. У сличностима примата и људи, где научници атеисти виде прилику да порекну Божију руку, ми пак опажамо евидентан пример постојања дела Божијег. Нема потребе порицати очигледну сличност између тела животиња и тела човека. У ствари, разлика између људскога тела и тела шимпанзе није велика, и научници кажу да је чак 98% ДНК-а шимпанзе и човека истоветно (и то нас нимало не чуди). Разлика је у томе што човек има вечну и бесмртну душу, а животиње немају. Другачије речено, разлика није ни телесна ни ментална, већ духовна, није у ономе што је споља, него у ономе што је унутар нас.



Закључак



Дарвин је оптужен због каше коју је закувао. Тако данас, Галуп пол[1] (Gallup poll) објављује резултате да земље Западне Европе јесу међу земљама са највећим процентом атеиста на свету , са само 14% Естонаца који изјављују да им је вера битна, 17% Швеђана, 18% Данаца, 20% Норвежана, 21% Чеха, 25% Француза и тако редом. Нема сумње да се за ово може окривити и Дарвин. Он је већ оптуживан за успон једног Хитлера, који је одлучио да неке људске расе јесу изнад осталих, те да због тога ове ''инфериорне'' могу бити клане као да се ради о стоци. То је све био део ''природне селекције'' за Хитлера. Дарвин је такође окривљен и за Лењина и Стаљина, који су одлучили да, пошто су људи само животиње, оне који су међу њима непожељне (т.ј. оне који се нису слагали са њиховим апсурдним псеудо-социјалним и економским теоријама) такође могу бити масовно убијане. Може се такође сматрати да је за њих и ово део ''природне селекције''. Шта рећи на све ово?

Иако је Дарвин лично био изгубио своју веру, не би га требало непосредно кривити ни за једно од оног што је наведено. Пре би за то требало окривити дарвинизам. Сам Дарвин је био само представник свог сопственог неверујућег и човеко-обожавајућег друштва и културе. Да је живео у друштву које верује у Бога, а не у хуманистичком друштву, које је одбацивало Бога, у којем је пали човек постављен за идола, а његови сумњиви ''прогрес'' и ''разум'' били обожавани, вероватно не би дошао до својих теоријских ставова. Дарвин, као и Хитлер и Лењин после њега, само су били продукт еволуционог процеса који је већ трајао 800 година у то време. То је била еволуција западњачког рационализма, који се ослањао само на пали и обмањиви људски разум.

Дарвин је изгубио своју веру , али се ми питамо да ли је она икада и постојала. Да ју је имао сигурно би сагледавао творевину, које је проучавао читавог живота, у потпуно другачијем светлу. То и јесте његова трагедија - Дарвин је био жртва западњачке еволуције - еволуције атеизма. Боље би учинио да је коракнуо уназад из нецрквеног друштва и културе у којима је одрастао и вратио се у друштво и културу Цркве, следујући трима великим научницима и људима од знања које прослављамо данас.[2]













НАПОМЕНЕ:

1. Независни Институт који се између осталог бави и истраживањем јавног мњења по појединим питањима
2. Света Три Јерарха

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 23 Feb 2009, 16:45 
OffLine
Početnik
Početnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Nov 2008, 18:22
Postovi: 96
Гилгамеш рече њему, Утнапиштиму, далеком:
„Гледам те, Утнапиштиме,
ти ниси ни већи ни шири од мене,
ти си ми сличан као отац сину.
Ти ниси друкчије грађен него ја,
и ти си човек као и ја.
Али ја сам немиран
и створен сам да се борим.
А ти си се уклонио борби,
лежиш мирно на својим леђима.
Како си само доспео у Скупштину богова,
како си тражио и нашао живот?"
Утнапиштим му рече:
„Хоћу, Гилгамешу, да ти поверим
један непознат догађај
и откријем једну тајну богова.
Шурипак је град на Еуфрату,
ти га и сам познајеш.
То је стари град.
Дуго времена су му богови били наклоњени.
Тада они одлучише да пошаљу потоп.
На саветовању богова седео је и Еа,
бог дубина.
Мојој кући од трске
испричао је одлуку богова.
'Кућо од трске, кућо од трске!
Зиду, зиду! Колибо од трске, чуј!
Ти, човече из Шурипака,
Утнапиштиме, сине Убара-Тутуа,
сагради дрвену кућу,
подигни је у лађу!
Остави богатство, тражи живот,
презри поседовање, спаси живот.
Донеси у лађу животно семе сваке врсте!
Одмах сагради лађу.
Сразмерна нека буде дужина ширини!
Спусти је у слатководно море
и покриј кровом!'
Схватио сам и рекао богу Еи,
своме господару:
'Учинићу, господару, како заповедаш,
са страхопоштовањем ћу следити
твоје заповеди.
Али шта ћу рећи граду, народу
и најстаријима међу њима?'
Еа отвори уста и рече своме слузи, мени:
Ти људско чедо, треба да им кажеш:
Велики бог Бел гледа ме попреко,
и зато нећу више да станујем у вашем граду
нећу више да видим Белову земљу.
Хоћу да одем до слатководног мора
и да станујем код Ее,
који ми је милостив господар.
А вас ће благословити свакаквим богатствима.'
Кад је заблистао први трак сунца,
почео сам све спремати.
Отишао сам до слатководног мора,
прибавио дрво и смолу,
направио план лађе и нацртао га.
Сва моја својта, јаки и слаби,
латише се посла.
У месецу великог Шамаша беше завршена лађа.
Све што сам поседовао натоварио сам,
натоварио сам и сребро, и злато,
и животно семе сваке врсте.
Целу своју породицу и најближу родбину
укрцао сам на лађу.
Велику стоку и мале животиње
догнао сам у њу.
Занатлије свих вештина
пустио сам да уђу.
Бог ми је дао одређен рок:
'Увече, кад владари таме пусте страховиту кишу,
уђи у лађу и забрави врата!'
Кад дође то време,
владари таме пустише страховиту кишу.
Гледао сам невреме, било је страшно!
Ушао сам у лађу и забравио врата.
Огромну сам барку препустио кормилару.
Кад је јутро освануло,
подиже се црно облачје као гаврани.
Беснели су сви зли дуси,
светлост се претворила у таму.
Јужни ветар је тутњао,
воде су бучећи хујале
и већ достигле планине,
сручиле се на све људе.
Брат брата није више препознавао.
И сами се богови уплашише потопа,
побегоше и попеше се на Ануов Брег богова.
Шћућурени као пси гураху се међу собом.
Иштар виче као жена у тешком порођају,
завија лепи глас дивне богиње:
'Лепа земља прошлих времена постала је блато,
јер сам ја рђаво саветовала
у Скупштини богова!
Како сам само могла у Скупштини богова
да дам тако рђаву заповест?
Како сам само могла да уништим све своје људе?
Као у метежу битке однела их је поплава.
Зар сам зато дала да се људи рађају
да сада као рибље легло испуњавају море!?'
И сви богови плачу с њом,
погнути седе богови и плачу.
Мука њених боли затвара им уста.
Шест дана и шест ноћи
потоцима је падала киша.
Седмог дана попусти потоп,
била је тишина као после битке.
Море се смирило,
а злокобна олуја стишала.
Посматрао сам време, сасвим се стишало.
Сви су се људи претворили у блато.
Пусто и једнолично било је тло земље.
Отворио сам окно
и светлост ми је обасјала лице.
Пао сам ничице, сео сам и плакао,
плакао сам и сузе су ми текле низ лице.
Погледао сам на далеку водену пустињу.
Гласно сам јадиковао,
јер су погинули сви људи.
После дванаест двоструких сати
диже се једно острво.
Лађа је пловила према брду Нисир.
Насела је и чврсто остала на њему.
Шест дана држао је брег лађу
и није јој више дао да се заљуља.
Кад настаде седми дан,
узех голуба и пустих га.
Голуб оде и опет се врати.
Није нашао место где би се зауставио
и зато се вратио.
Узех ластавицу и пустих је.
Ластавица одлете и врати се.
Није нашла места где би се зауставила
и зато се вратила.
Узех гаврана и пустих га.
Гавран одлете,
виде како вода пресушује,
чепрка, ждере и гракће
и не врати се више.
Тада сам их све пустио напоље,
на све четири стране
и принео јагње као жртву,
жртвено зрневље просуо сам на врху брда,
спалио сам кедрово дрво и мирту.
Богови су удисали мирис.
Угодно се дизао мирис боговима у ноздрве.
Као мухе скупили су се над жртвом.
Кад је стигла господарица богова,
подиже велике драгуље
које јој је Ану дао начинити као накит:
'Ви богови! Као што никад нећу заборавити
накит од драгуља на мом врату,
тако ћу мислити на ове дане
и никад их нећу заборавити!
Нека сви богови дођу на жртву,
Бел нека не дође!
Не размишљајући, он је послао потоп
и моја људска чеда осудио на пропаст.
Велики Бел дође и угледа лађу,
тада се Бел расрди,
разљути се на богове:
'Које је то живо биће избегло пропаст?
По мојој казни није требало да остане жив
ниједан човек!' :
Ниниб, борац међу боговима,
отвори уста и рече силноме Белу:
'Ко осим Ее мудро поступа?
Та, Еа све разуме, пун је обзира!'
Еа, бог дубине, отвори уста
и рече силноме Белу:
Ти, боже, владару, ти, силни,
како си само могао
тако непромишљено да изазовеш потоп?
Онај који греши
нека свој грех и носи!
Онај који зло чини
нека зло и окаје.
Али пази да не буду сви уништени.
Казни само зле да сви не пропадну!
Уместо што си пустио потоп,
могао си подићи лава да прореди људе.
Уместо што си послао потоп,
могао си да пошаљеш неман
да смањи људство.
Уместо потопа могла је доћи глад
да би покорила земљу.
Ја, ја нисам издао тајну богова.
„Врло мудром" дао сам да види слике у сну,
и тако је сазнао за тајни план богова.
А ви сте сада остали празних руку!'
Еа уђе у лађу, узме ме за руке,
изведе са женом на копно,
заповеди јој да клекне пред мене,
ступи пред нас,
положи на нас руке
и благослови нас:
'До сада је Утнапиштим био смртан човек,
сад нека буде са својом женом једнак нама
и нека станује далеко на мору,
тамо где утичу реке.'
Тако ме удаљише богови
и дадоше ми да живим далеко на ушћу реке.
Али који ће се од богова теби смиловати?
Ко ће те довести пред богове
да нађеш живот који тражиш?
Покушај само да не спаваш шест дана
и шест ноћи!"
Тек што је Гилгамеш сео,
спусти се на њега сан као јак ветар.
Утнапиштим рече својој жени:
„Погледај јакога који тражи живот,
сан га салеће као ветар!"
А жена рече њему, Утнапиштиму, далеком:
„Додирни га да остане будан!
Дај му да се опет здрав врати
путем којим је дошао.
Капијом кроз коју је изашао
нека се опет врати кући у своју земљу."
Утнапиштим рече њој, жени:
„Ах, ти сажаљеваш људе!
Пеци хлебове за њега
и стави му их уз главу!"
Када је он спавајући клонуо уза зид лађе,
испече она за њ хлебове
и стави му их уз главу.
Наслоњен на зид лађе,
лежао је Гилгамеш.
Утнапиштим рече њему, који је спавао:
„За први хлеб је тесто замешано,
други хлеб је умешен,
трећи хлеб је овлажен,
четврти је брашном посут
и стављен у пећ,
пети хлеб је постао смеђ,
шести хлеб је готово..."
Тада га он изненада додирне
и станац се пробуди.
Гилгамеш рече њему, Утнапиштиму, далеком:
„Уморног савладао ме сан,
као неки силни спустио се на ме.
Нагло си ме додирнуо и пробудио."
Утнапиштим му рече:
„Шест хлебова је било испечено,
а ти си већ чврсто спавао.
Требало је да те хлебови одрже будним."
Гилгамеш рече њему, Утнапиштиму, далеком:
„Шта треба сада да учиним, Утнапиштиме?
Куда да се окренем?
Сан ме је шчепао као разбојник,
у мом сну седи смрт.
У мојој одаји или ма где било,
седи она, смрт!"
Утнапиштим рече Ур-Шанабију, лађару:
„Ур-Шанаби, нека те више не види моја обала,
место превоза нека те не пусти овамо.
Не смеш више превести ниједног смртног човека
ма како силно тежио за мојим пребивалиштем!
Човек кога си овамо довео
има прљаво одело.
Животињска су му крзна одузела лепоту тела.
Одведи га, Ур-Шанаби, до места за купање,
нека се окупа у води,
нека одбаци своја крзна
да их море однесе!
Нека опет буде лепо његово тело!
Нека му главу обавије нови повез,
сјајним оделом одени му тело
да му покрије голотињу.
Док опет не дође у свој град,
док се својим путем не врати кући,
нека се не подере ово одело,
нека остане ново у све дане!"
Тада га поведе Ур-Шанаби са собом
и одведе на место за купање,
он се опра у води
и одбаци своја крзна
да их море однесе.
Новом лепотом синуло је његово тело.
Нови му је повез обавио главу,
обукао је раскошну одећу,
која је покривала шегову голотињу. Док опет не дође у свој град,
док се својим путем не врати кући,
не треба да се подере ово одело,
треба да остане ново у све дане!
Гилгамеш и Ур-Шанаби попеше се на лађу,
управише је на таласе
и одмах отпловише.
Тада рече жена Утнапиштиму, далеком:
„Отишао је Гилгамеш,
много је он претрпео
и поднео много мука.
Шта ћеш му дати да сретно стигне у домовину?"
Гилгамеш чу ову реч,
дохвати бродску мотку
и погура барку опет ближе обали.
Утнапиштим рече њему, Гилгамешу:
„Гилгамешу, дуго си ходао,
много си претрпео
и поднео много мука.
Шта да ти дам да сретно стигнеш у домовину?
Хоћу да ти одам једну тајну,
хоћу да ти кажем о чудотворној трави.
Трава је слична трну,
а расте дубоко у мору,
трн је као јежева бодља,
цвета у далеком слатководном мору.
Кад ту траву добијеш у своје руке
и једеш од ње,
наћи ћеш вечну младост и вечни живот."
Гилгамеш саслуша његове речи
и они кренуше далеко преко мора.
Стигоше до далеког слатководног мора.
Тада он скине свој појас,
збаци горњу одећу,
привеза тешко камење за ноге.
Оно га повуче дубоко у велико море
и он опази траву сличну трну.
Узбра траву и чврсто је држаше у руци,
одсече тешко камење
и изрони поред лађе.
Попе се у чамац поред лађара
и држаше у рукама чаробни цвет мора.
Гилгамеш рече Ур-Шанабију, лађару:
„Ур-Шанаби, ево имам траву!
Ово је трава која обећава живот.
Сада ће бити испуњена жарка тежња човекова,
биће му сачувана младост у пуној снази.
Хоћу да је однесем
у мој зидом утврђени Урук,
даћу свима јунацима да једу од ње,
хоћу да је поделим многима.
Име биљке је 'старац опет постаје млад'
Ја, ја хоћу од ње да једем
да опет вратим пуну снагу своје младости!"
Двадесет су двоструких сати путовали даље
и угледали комадић земље.
Приспели су после тридесет сати
и тада су се одмарали.
Гилгамеш угледа језеро,
хладна и свежа била је његова вода.
Ушао је у њу и купао се у угодној свежини.
Нека змија осети мирис траве
дошуња се и узе траву.
Гилгамеш се врати и прокле змију.
Тада он седе и заплаче,
сузе му потекоше низ лице.
Погледа у очи Ур-Шанабију, лађару:
„За кога су се, Ур-Шанаби, трудиле моје руке?
За кога кружи и истиче крв мога срца?
Радио сам, али мени самом то није донело
ништа добро.
За црва који гмиже у земљи
добро сам учинио!
Трава ме водила по мору.
Одсада ћемо избегавати море и реке,
а лађа нека лежи уз обалу."
Двадесет су двоструких сати путовали даље
и угледали торањ храма.
После тридесет двоструких сати
зауставише се да се одморе
и подигоше очи
према граду са светим храмом.
Тада дођоше до Урука
и уђоше у град са високим зидовима.
Гилгамеш рече њему, Ур-Шанабију, лађару:
„Попни се на зид, Ур-Шанаби!
Иди по зидинама Урука,
јако утврђеног града!
Гледај како је снажно утемељен,
како је високо насут брег храма.
Погледај силне грађевине,
саграђене су од опека,
а све су те опеке испечене!
Седам мудрих мајстора, мојих саветника,
предложили су ми планове.
Нека ти припадне земљиште на подручју града,
и врт и одаја за жене нека ти припадну!
У Уруку треба да саградиш своју кућу!"


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 23 Feb 2009, 17:10 
OffLine
Bič božji
Bič božji
Korisnikov avatar

Pridružio se: 19 Feb 2009, 12:35
Postovi: 14201
Lokacija: Banja Luka, Republika Srpska
Pa nisam toliko puk'o da procitam sve ovo gore :D :D :D :D

_________________
Пао је у блато и осјетио цијев. Видио је фацу брадату и дрску.
Видио је смрт и чуо је ријечи, добродошли у Републику Српску!


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 23 Feb 2009, 17:17 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 20 Mar 2008, 21:15
Postovi: 491
Lokacija: pala s Marsa
Darwin je majmun :lol:

Slika

straaaashnooooo :lol: :lol: :lol:

_________________
nisam ja luda, mene su samo proglasili ludom


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 4 Posta ] 

Sva vremena su u UTC [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
Hosting BitLab
Prevod - www.CyberCom.rs