banjalukaforum.com

Dobrodošli na banjalukaforum.com
Danas je 26 Jun 2025, 08:50

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 31 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2
Autoru Poruka
PostPoslato: 21 Feb 2008, 13:37 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 02 Jun 2004, 12:32
Postovi: 5054
Lokacija: Kafana " Rolly i pijani piton"
nadrealac je napisao:
A = A + X

hvala na lijepom odgovoru...

cuo sam i ja takve price od ljudi koje sam poznavao i koji su cijeli zivot bili ateisti da bi se pred smrt "vratili" religiji...

Sto se tice Pocetka i Boga, naravno i ja se zanimam sa tim pitanjem i imam svoje teorije, a iskreno receno nisam ni u stanju da poreknem da nas je neko ili nesto stvorilo... kroz studije sam imao priliku koristiti se mikroskopima svih jacina i kada covjek vidi kakav se svijet krije u nasim najmanjim cesticama i koliko je slican svemiru dobijes osjecaj da smo mi u stvari jedan sicusan dio neceg sto je opet dio neceg i tako u nedogled... e sad da li je to Bog ili sta je ne mogu tvrditi sa sigurnoscu... normalno :wink:

Sa druge strane, danasnje religije nam daju opis stvari koji je nenormalno "off topic" u pogledu objasnjavanja nastanka svijeta, Boga i drugih pojmova (nauka je bukvalno dotukla skoro sve tvrdnje religija o nastanku svijeta), ... meni religije vise lice na manipulaciju s ciljem vladanja nad drugima nego na opis nastanka svijeta i "Bozju rijec"... napomena - ovo je moje misljenje, ne zelim nikog da vrijedjam... smatram da nas samo koce u daljem razvoju jer ne dozvoljavaju slobodu razmisljanja, kao sti si ti naveo u svom primjeru sa novinskim tekstom..


Religija nije nauka, to nije nešto što je bazirano na generisanju, kao nauka.. barem je takav moj doživljaj religije.. isto potpis na ono sto je spavac rekao : teizam i ateizam nisu samo određeni parametrima moralnosti, već i monogočime drugim.. ja se jedino Boga bojim, ničega i nikoga drugog.. otkad se to osjećanje samo od sebe uvuklo u mene, moji pogledi na svijet i odnosi prema ljudima su se suštinski promjenili. doživjela sam transformaciju..

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 21 Feb 2008, 16:07 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Dec 2006, 18:50
Postovi: 6701
Damaskin je napisao:
О каквој науци причаш, ваљда мислиш на историју?


nadrealac je napisao:
oK... mogu da prihvatim dosta toga sto ste rekli ali o kakvim naucnim dokazima pricamo kada je u pitanju Isusovo vracanje iz mrtvih i to da je on Bog?

Ja nikada nisam cuo za takve naucne dokaze...



Ако укуцаш у "гугл" "science and bible" избациће ти стотине линкова о науци и библији. Ево само један, први који сам наишао кад сам укуцао горе наведене ријечи у коме имаш различита питања па кликнеш на питање које те занима: http://www.clarifyingchristianity.com/index.shtml

_________________

Filozofija...


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 21 Feb 2008, 16:24 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Okt 2006, 01:07
Postovi: 3791
Проучавајући ранохришћанске текстове и записе стекао сам потпуно другачији утисак...


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 21 Feb 2008, 16:36 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Dec 2006, 18:50
Postovi: 6701
Какав другачији утисак?

_________________

Filozofija...


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 21 Feb 2008, 17:28 
Ljudi, neznam kako vi, ali ja istoriju ne smatram naukom koja moze dati odgovore na pitanja da li je Isus Bog, i da li je ustao iz mrtvih i kako...

Istorija moze dokazati njegovo postojanje i dalje ni makac...

Doduse, Damaskin, ti si znam upucen u ovo sve mnogo vise nego mi ostali... kako se uopste definise Bog? Postoji li neka definicija koja bi mogla biti "razumna" i za nas ateiste?

i p.s. nemoj opet ova pitanja shvatiti kao provokaciju, stvarno me zanima, jer bi se sa tim mogla povesti jedna fina diskusija...


Vrh
  
 
PostPoslato: 21 Feb 2008, 17:52 
OffLine
Početnik
Početnik

Pridružio se: 13 Sep 2007, 15:36
Postovi: 91
nadrealac: ’’...ko je onda u pravu?... Puno toga religija treba da objasni, a bogami i nauka....’’

Тражимо објективну чињеницу! Објективно! - Дакле опет тражимо доказ...
Па да се безбедно, без споственог ризика и без личне одговорности заклонимо иза тог надмоћног, објективног, - јачег од нас...
А онда ћемо у себи бунтовати и гунђати што немамо слободе.
Не тако! Погрешан је то смер.
Нема те објективне чињенице под коју ћеш се склонити. Нема јер ћеш тада и сам бити објекат!...
А тражи се од тебе, односно понуђено ти је, да будеш субјекат. Да будеш Бог! Дато ти је да будеш Бог (Бог по благодати).

Ако хоћеш то, онда прихвати одмах на себе улогу пуну одговорности, одмах узимај тај смер који те пење на ниво суверена. Тек такав, схвaтићеш зашто си на овом свету... и шта је љубав Божја. Тек тада нећеш завидети другом који је такође као и ти суверен, него напротив, тек онда можеш без суревњивости да гледаш на тог другог и да градиш заједницу љубави између слободних људи.

Зато нема шта ко да ти објасни, ни религија ни наука!
Хоћеш или нећеш? Нема већег од тога! Нема објективног доказа - који ће нам дати право да будемо безнадежни, умртвљени објективним натурализмом, па да се, као такви немоћни, опустимо и спавамо. Не гони нас никаква религија да будемо ангажовани и одговорни, него нас гони наша унутрашња способност за усавршавање, способност да постанемо нешто веће него што јесмо.

А ако ипак питаш ко је у праву, наука или религија, пре би - у науци важило рекла-казала, неголи у религији ( ја говорим о Православљу). Јер наука признаје да крајње истине не зна, него стално кумулира знање, а при томе неке ставове и одбацује.
А погледај и ово: - чиме научник гарантује свој став, а чиме верник? Док се научник заклања објективним, и добија похвале и признања, верник своју веру гарантује комплетним својим животом, крвљу. Он цео живот залаже. Он животом гарантује своје уверење. То је опклада у живот– како је говорио Блез Паскал, иначе изузетан научник...

Па да ли је могућ и јачи доказ? Да неком, ко је већ ушао у туробно веровање, односно верује да ''нема ништа'', ставимо пред очи и најпоузданији доказ, - па он ће само зажмурити и рећи не видим ништа. Или ће хиљаду напакованих доказа, хладнокрвно руком порушити и рећи – не верујем у то! Ето апостол Павле тврди да је узлазио до трећег неба, па му не верују. Шта он да ради? Како да им докаже?
Нема објективног доказа. И то је дивно! Сам се претвори у доказ, ако си у нешто сигуран.

А што се тиче питања о једном или више богова, ми кажемо да је Један Бог у три лица, Отац, Син и Свети Дух! Несливена Тројица, Нераздељива Јединица.

А пошто си склон научним гледиштима, вероватно знаш да две паралелне праве које се никад не секу, у бесконачности се ипак секу!... Не значи ли то - да тамо негде иза човекове рационалности, ни закони нису ухватљиви човеку?

Али да видимо и шта ислам каже о томе? Не каже ли да је Алах свемоћан? А зна ли човек и приближно шта то значи ''свемоћан''? Није ли то опет подручје у које човек умом не може да допре?
Али, с друге стране, ако је Алах свемоћан, смемо ли ми рећи да нешто не може? На пример да не може да има сина?

ВИДИ СЕ САМО ПОЉУБАЦ

Између неба и земље
је само детињство;
између истине и ништавила
само једно двориште са децом,
један врт,
за игру
и одрастање.
Ту се, кроз игру, учимо животу,
кроз живот игри...
Ту се опредељујемо, заувек;
или, или...
ту се заветујемо,
пољупцем,
на верност... или издају.
У оба случаја, само је пољубац видљив,
да се не угуши игра;
да ти
останеш ти...
да све остане могуће, теби,
између неба и земље .

Д.Б.М.


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 21 Feb 2008, 18:06 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Okt 2006, 01:07
Postovi: 3791
Теоријско и емпиријско у науци


Као прво термин наука је у то вријеме подразумјевала одређено учење, или склоп учења,
и није подразумјевала науку у емпиријском смислу, онако како се она формирала између 16 и краја 19 вијека.

Почетком 20. вијека, у општој поплави научних открића и систематизацији научних сазнања,
настала је потреба да се открића подједнако систематизују, како на подручју емпријских природних наука,
тако и на пољу друштвених наука - историје, лингвистике, социологије, философије итд.

Та потреба је довела до ситуације да се у исту раван ставе емпиријска, лабораторијска и општедоказива открића
са онима који су тек у рангу теорије - дакле недоказиви у апсолутном плану.

На примјер - Дарвинова теорија еволуције је брањена пред научним вијећем на Јејл универзитету,
комисија је оцијенила као прихватљиву, а у идућих пар година се појавило још четири теорије које су такође означене као прихватљиве,
али је само Дарвинова имала политичку подршку и невиђен публицитет.

Слично је и са теоријом релативности, уз коју паралелно стоје барем три теорије са различитим резултатима,
али је Ајнштајнова оцијењена као револуционарна у том пољу.


Опет, све то не значи да су те теорије нужно нетачне у цјелини, односно да дио тих теорија не би могао бити емпиријски потврђен данас,
али су негативне консеквенце које је у свијет науке унијела политичка подобност одређене теорије, и новинарски публицитет
веома утицао на општу прихваћеност теорије у наставним плановима, без обзира на њихову научну доказивост, односно паралелно постојање
једнако јаких теорија са другачијим резултатима.


Вјера и емпиризам

Чињеница стоји да се врхунска наука и теологија преплићу и врло често говоре на сличан начин о одређеним појмовима:
духовност је још одавно свјеодчила да енергија и материја имају своје додирне тачке, што су савремена истраживања на пољу квантне физике и потврдила.
Такође о постојању различитих врста енергије, са различитим особинама (боја-фреквенција, честична и таласна природа, поље енергије, позитивно и негативно настројење, различите врсте енергетских зрачења - алфа, бета, гама итд.) је духовност говорила још много раније и то на не тако неразумљив начин, што је наука потврдила тек у прошлом вијеку.

И у једном и у другом свијету (наука-вјера) за одређене феномене потребна је елитна припрема - у вјери развојем личности и духовних чула,
у науци врхунским образовањем и страхотно скупом опремом (на свијету постоји тек неколико лабораторија које се баве проучавањем елементарних честица).

Проблематика духовних појмова се састоји у томе да духовност исповиједа да је за доживљај односно опажање трансцендентних и метафизичких појмова
неопходно надилажење простих пет чула и свакодневног опажања, односно развој личности и њених духовних чула,
до чега се долази одређеним духовним свјетоназорима и вјежбањима, а да би нешто било "научно доказано"
постоји предуслов да свако са функционалних пет чула може одређени феномен да потврди.

мада се онда поставља логично питање:
"Како некоме ко нема докторат из квантне физике и више математике доказати постојање елементарних честица и сличних природних феномена",
или још боље:
"Како свакодневном уму објаснити појмове закривљења времена и простора?",

једноставно ми имамо повјерења, односно вјере у те научнике и њихова откровења,
на сличан начин као што они који се баве духовним животом имају повјерења у оне који су врхунски учитељи духовног живота.



У ствари тек сад видим, Вим дугујем ти извињење -у праву си, заиста нема разлике између вјере и науке.
с том разликом што рани хришћани нису имали потребу да неком вјеру "утувљују у главу",
јер их је сопствено духовно искуство испуњавало у сваком смислу.

Нашао сам и пар текстова датираних око 100. године након Христа, дакле тек десетак година након смрти последњег Апостола,
које је писао филозоф Јустин, ради се о његовом одговору Римском сенату на оптужбе против Хришћана:
"Апологија римском сенату" и други текст у којем је записан његов дијалог са неким философом јеврејином:
"Одговори Трофиму Јудејцу", и њих можемо рачунати у ту врсту радова.


Poslednji put menjao Jim Walsh dana 21 Feb 2008, 18:28, izmenjena samo jedanput

Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 21 Feb 2008, 18:19 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Okt 2006, 01:07
Postovi: 3791
Хвала драгом Богу да се најзад на овом форуму лијепо разговара између људи различитих духовних искустава и погледа...
Заиста је задовољство читати другачија становишта и закључке када се мишљења размјењују искрено и без предрасуда...



Ја сам на све почео гледати као клинац (иначе сам потекао из нетрадиционалног и атеистичког окружења),
једноставно постављајући питања:
"Ако све постоји, како је настало?",
"Ако је једном настало у времену и простору, како је настало",
"Ако је настало овако задивљујуће и комплексно, да ли је могуће да је настало спонтано?"
"Да ли је потребна разумна сила која је узроковала стварање и уредила сам процес настанка"


У почетку на моја питања одговоре нисам налазио у књигама, већ чисто развијајући одређене представе
(колико је то у моћи нашег ограниченог ума, јер немамо искуство нити машту да себи представимо ситуације небића или нелинеарног времена)...


Пошто сам ватрени заљубљеник у квантну физику, разговарао сам доста о том прапочетку, односно "Биг Бенгу", Великом праску
са колегама асистентима и професорима на ПМФу, а касније сам истраживање наставио захваљујући књигама на енглеском и интернету
(данас већина лабораторија које истражују елементарне честице има своје сајтове)...


Врло интересантно ми је било и скорашње објављивање превода Књиге Постања паралелно са хебрејског и септуагинте,
гдје сам открио да се стварање не одвија у седам дана, већ да је тачан превод умјесто досадашњег "дан први" био "дан један".
Даље ријеч "јом" или "еом" или "еон" како то ми читамо поред 24 часа, означава у ствари "период",
тако на Постање у ствари свједочи да је свијет створен у седам периода - еона,
и то фактички апсолутно потрвђујући редослед стварања о којем говори и данашња наука :
- свјетлост (дакле огромно пражњење енергије)
- примордијална маса (одвајање планета од превобитне масе и њихово сферично формирање)
- настанак атмосфере, те периода дана и ноћи
- формирање океана и континената
- биљни свијет
- водоземци
- гмизавци
- птице
- сисари
- човјек

Дакле, Књига постања не говори ништа друго што не каже и савремена наука.


ПС
Надреалац, тема је стварно одлична, биће ми задовољство да разговарамо о односу науке, религије,
и човјековом личном доживљају односно искуству Бога


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 21 Feb 2008, 19:17 
E, bas mi je drago da smo uspostavili balans na temi... :)

Vidis i ja se naravno pitam "sta i kako" iako sam ateista (smatram da bi se i svaki vjernik trebao isto pitati), i cesto sam u slicnim vodama kao i ti razmisljajuci o tome kako se danas moze tacno utvrditi starost Zemlje pomocu gledanja razvoja njenog jezgra, isto se moze ustanoviti i na zvijezdama i drugim planetama oko nas... I naravno razmisljao sam o tome kako se u religioznim spisima radi o epohama, pa sam se cak malo bavio nekim mjerenjima koliko se svemir kretao od "pocetka" do danas, mislio sam da vidim da li ima povezanosti izmedju teorije i prakse...
ali sve se to pomalo izjalovilo nedostatkom podataka, i mojom matematickom nesigurnoscu... ali jednog dana cu se ponovo pozabaviti tim mjerenjem - kad kupim observatorij :-? ..

Kvantna fizika je ustanovila mnogo stvari koje su se priblizile jednom objektivnom prikazu starosti postojanja naseg svijeta...

Genetika, sa druge strane daje podlogu nekim evolucionim teorijama i pobija neke druge teorije koje su prosirene u religijama (a koje mozda takodje imaju samo pogresno tumacenje) o tome kako se razvila ljudska vrsta i plemena itd...

Kroz moj zivot mi se stvorila odbojnost prema religiji jer su mi je servirali na jedan glup nacin kroz nekakvo primoravanje i bez ikakvih objasnjenja, a po prirodi sam oduvijek bio radoznao pa sam puno trazio od propovjedaca... :confused3:

Licno imam naravno "skriveni" upitnik kao i svi mi o tome sta je i kako stvorilo svijet... ali me vise privlaci pomisao da smo mi paraziti na drugom parazitu u njegovom debelom crijevu, samo smo tako mali da nismo svjesni toga, poput nasih bakterija (izvinjenje na sarkazmu)... nego ona slika koju nam servira religija...

ali kada ovako prodiskutujem stvari sa normalnim i obrazovanim ljudima koji su upuceni u pitanja, postaje mi jasno da je u stvari problem religije to sto je previse ljudi imalo priliku i moc da je tumaci i dalje siri svoje tumacenje drugima sto je garantovano izvrnulo i preokrenulo sve uzduz i poprijeko... tako da dolazimo do toga sto Damaskin kaze, da se mozda u tim knjigama i teorijama u stvari i krije istinsko objasnjenje ali ga mi jos nismo dokucili ili "desifrovali".

Ja mislim da cu i do kraja zivota ostati totalno rezervisan prema danasnjim predanjima religija, ali isto tako znam da ce me ovo pitanje zanimati i da cu vjerovatno posvetiti malo vise vremena trazeci neke odgovore i uporedjivajuci nauku i religiju jer mislim da je idiotizam drzati se samo jednog od to dvoje i tvrditi neistinitost jednog od njih.


Vrh
  
 
PostPoslato: 21 Feb 2008, 19:58 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Okt 2006, 01:07
Postovi: 3791
Управо тако, није проблем у религијама, него у њиховим самопрокламованим тумачима,
који цитате из духовних и вјерских књига стављају у контекст који њима одговара (наравно без икакве везе са оригиналом)...


Чист примјер ти је цитат из Библије Апостола Павла, да се грешник "преда сотони на мучење тијела",
што је конкретно означавало да се привремено лиши учешћа у Литургијским молитвама хришћанске заједнице,
да би у 14 вијеку у Шпанији каролиншки бискупи (који су везаношћу за политику и власт и довели до раскола Истока и Запада)
су то протумачили тако да су формирали инквизицију и спаљивали људе на ломачи,
што никакве везе нема ни са хришћанском црквом нити са Христом и његовим учењем о љубави и праштању.


Што се тиче старости свемира, опет све је заиста још релативно, ми сазнања имамо тек на основу "црвеног помака",
односно закривљења у спектру свјетлости који нам долази са удаљених галаксија, нешто попут Доплеровог ефекта у акустици,
на основу којег смо извукли закључак да се свемир и даље константно шири (дакле још од оног првог пражњења Великог Праска).

Проблем се јавио са новијим истраживањима америчких геолога који су истражујући настанак једног острва у Тихом океану
дошли до закључка да је материјал стар милион година, без обзира што су били свједоци настанка тог вулканског острва.
Очигледно да у обзир нисмо узимали специфичности огромне темепратуре и притиска, врсте и односа елемената итд,
те новија открића показују да досадашње методе утврђивања старости и нису тако поуздане
(па чак ни метода радиоактивним угљеником, која се досад сматрала најпоузданијом).


Што се тиче генетике, она није отишла даље од варијација у оквиру једне врсте, али никаквим методама па ни најсавршенијим
нисмо у стању створити нову врсту - укрштавања су могућа само код примјерака исте или сличне групе,
али и ту уз безброј омашки и мутација, у већини случајева се умјесто јаче и прилагодљивије нове врсте
добијају само мутанти кратког животног вијека неспособни за одржање у природи.


Чињеница стоји не можемо створити нови живот, већ само варирати постојећи,
не можемо створити нову енергију, већ само мијењати облик постојећој,
или како рече цар Соломон "Ничег новог под Сунцем"...


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 21 Feb 2008, 20:36 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Okt 2006, 01:07
Postovi: 3791
nadrealac je napisao:
E, bas mi je drago da smo uspostavili balans na temi... :)

Vidis i ja se naravno pitam "sta i kako" iako sam ateista (smatram da bi se i svaki vjernik trebao isto pitati), i cesto sam u slicnim vodama kao i ti razmisljajuci o tome kako se danas moze tacno utvrditi starost Zemlje pomocu gledanja razvoja njenog jezgra, isto se moze ustanoviti i na zvijezdama i drugim planetama oko nas... I naravno razmisljao sam o tome kako se u religioznim spisima radi o epohama, pa sam se cak malo bavio nekim mjerenjima koliko se svemir kretao od "pocetka" do danas, mislio sam da vidim da li ima povezanosti izmedju teorije i prakse...
ali sve se to pomalo izjalovilo nedostatkom podataka, i mojom matematickom nesigurnoscu... ali jednog dana cu se ponovo pozabaviti tim mjerenjem - kad kupim observatorij :-? ..

Kvantna fizika je ustanovila mnogo stvari koje su se priblizile jednom objektivnom prikazu starosti postojanja naseg svijeta...

Genetika, sa druge strane daje podlogu nekim evolucionim teorijama i pobija neke druge teorije koje su prosirene u religijama (a koje mozda takodje imaju samo pogresno tumacenje) o tome kako se razvila ljudska vrsta i plemena itd...

Kroz moj zivot mi se stvorila odbojnost prema religiji jer su mi je servirali na jedan glup nacin kroz nekakvo primoravanje i bez ikakvih objasnjenja, a po prirodi sam oduvijek bio radoznao pa sam puno trazio od propovjedaca... :confused3:

Licno imam naravno "skriveni" upitnik kao i svi mi o tome sta je i kako stvorilo svijet... ali me vise privlaci pomisao da smo mi paraziti na drugom parazitu u njegovom debelom crijevu, samo smo tako mali da nismo svjesni toga, poput nasih bakterija (izvinjenje na sarkazmu)... nego ona slika koju nam servira religija...

ali kada ovako prodiskutujem stvari sa normalnim i obrazovanim ljudima koji su upuceni u pitanja, postaje mi jasno da je u stvari problem religije to sto je previse ljudi imalo priliku i moc da je tumaci i dalje siri svoje tumacenje drugima sto je garantovano izvrnulo i preokrenulo sve uzduz i poprijeko... tako da dolazimo do toga sto Damaskin kaze, da se mozda u tim knjigama i teorijama u stvari i krije istinsko objasnjenje ali ga mi jos nismo dokucili ili "desifrovali".

Ja mislim da cu i do kraja zivota ostati totalno rezervisan prema danasnjim predanjima religija, ali isto tako znam da ce me ovo pitanje zanimati i da cu vjerovatno posvetiti malo vise vremena trazeci neke odgovore i uporedjivajuci nauku i religiju jer mislim da je idiotizam drzati se samo jednog od to dvoje i tvrditi neistinitost jednog od njih.




Наравно, твоја запажања су одлична, не треба се држати неког учења као пијан плота, већ отвореног ума "испитивати духове" како то каже Свето Писмо:
"испитујмо духове", "будите савршени као што је савршен Отац Небески", "будите мудри као змије а невини као голубови"...
Сви ти позиви свједоче да су људи позвани на самоусавршавање и духовно узрастање,
да се мудро и са расуђивањем упусте у откривање безброј чуда овог свијета, а заиста, сваки дан је чудо за себе...


Највеће чудо над чудима јесте оно што човјека разликује од остатка универзума и од читавог живог свијета,
о чему Књига Постања свједочи да је човјек створен "по слици Божијој", о чему на свој начин прича и савремена психологија личности
односно не како су досад неки наопако тумачили да Бог има руке, нос, ноге, односно даје антропоморфан,
већ напротив, да човјек има у себи "Логос" - разум, ум, моћ свијести и самосвијести,
моћ расуђивања, повезивања - потребу за смислом "логосом" и осмишљавањем васељене око њега.

Доживљај Бога као личности и боголикости човјека која се одражава у људској личности и непоновљивости
(а милијарде нас је јединствених прошло кроз ову планету) јесте највеће откриће односно откровење човјеково
садржано у оном Синајском одговору на питање "Ко си ти?" - "Ја сам онај који јесам!"
Дакле, онај који своје постојање има одувијек, који је извор постојања,
а истовремено не нека чудна и безлична енергија, већ личност која ствара и удахњује живот свијету.


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 31 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2

Sva vremena su u UTC [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
Hosting BitLab
Prevod - www.CyberCom.rs