Dragi prijatelji, evo malo pouka mudrijih ljudi od nas, da nas malo ukrijepe u vjeri. Posebno naseg "duhovnog prijatelja", ali naravno i sve ostale.Ovo prilikom pouke monaha Siluana.
1. Посете једном ава Силуан и његов ученик Захарије један манастир; и пре него што крену назад, натерају их домаћини да мало једу. А кад изађоше, ученик нађе мало воде на путу па хтеде да пије. А старац му вели:
- Захарије, данас је пост.
Он рече:
- Зар нисмо јели, оче?
Старац му вели:
- Оно што смо јели беше због љубави; а ми сада, чедо моје, држимо се поста.
2. Он исти, налазећи се међу браћом, обрете се у заносу и падне лицем на земљу; а нешто касније устане плачући. И упиташе га његова браћа:
- Шта ти је, оче?
Али он ћуташе и плакаше. А пошто га натераше да говори, он рече:
- Беше ме обузео занос; и видех многе из нашега рода како одлазе у пакао и многе световне људе како одлазе у Царство.
И старац беше у дубокој жалости и не хтеде да напусти своју келију. А када беше приморан да је напусти, покривао је лице кукуљем, говорећи:
- Зашто да гледам ову привремену светлост а немам од тога никакве користи?
3. Другом приликом уђе његов ученик Захарије и нађе га у заносу, са рукама пруженим ка небу. Па затворивши врата, изађе. И дошавши опет око шестог и деветог часа, затекне га у истом положају. А десетог часа покуца на врата, па ушавши, затекне га како тихује па га упита:
- Шта ти је данас, оче?
А он вели:
- Слаб сам данас, чедо моје.
А овај, држећи му ноге, рече:
- Нећу те пустити док ми не кажеш шта си
видео.
Старац му вели:
- Бејах узет на небо и видех славу Божију и тамо стојах до малочас, и сада сам отпуштен.
4. Остане једном ава Силуан на Синајској гори, а његов ученик Захарије пође по неком послушању, па рече старцу:
- Пусти воду и залиј врт.
А овај, изашавши, покрије своје лице кукуљем и гледаше само у своје ноге. Тога часа дође му у посету један брат па, угледавши га издалека, примети шта је овај учинио. И ушавши код њега, брат му рече:
- Реци ми, аво, зашто си покрио своје лице кукуљем те тако заливаш врт?
Вели му старац:
-Чедо моје, да не би моје очи гледале дрвеће па да се мој ум не би почео бавити њиме.
5. Посети један монах аву Силуана на Синајској гори; па када виде браћу како раде, рече старцу:
- Немојте радити око хране која пропада. Јер, Марија је добар део изабрала. Старац рече своме ученику:
- Захарије, подај брату књигу и смести га у празну келију.
А када беше око деветог часа, он стане да мотри на врата, неће ли доћи монаси да га позову за трпезу. А пошто нико не долажаше да га позове, он устане и дође пред старца, па рече:
- Јесу ли браћа обедовала, аво?
Рече му старац:
- Да. А он ће на то:
- Зашто мене не позвасте?
Рече му старац:
-Јер си ти човек духован и немаш потребе за овом храном. А ми, будући да смо телесни, хоћемо да једемо и због тога радимо; а ти си, читајући целог дана, изабрао добар део и не желиш да једеш телесну храну. А он, чувши то, начини метанију, рекавши:
- Опрости ми, аво.
Рече му старац:
- Свакако да је и Марији потребна Марта; јер се Марија кроз Марту прослави.
6. Упиташе једном аву Силуана:
- Какав си подвиг извршио, оче, те си стекао такву разборитост?
А он одговори:
- Никада у своме срцу нисам оставио помисао која би гневила Бога.
7. Причали су како је ава Силуан седео затворен у својој келији, имајући само мало зрна леблебије, и начини од њих стотину сита. И гле, дође некакав човек из Египта, који имаше магаре натоварено хлебовима, па покуцавши на врата старчеве келије, истовари их. А старац, узевши сита, натовари их на магаре и отпусти га.
8. Причали су о томе како ученик аве Силуана беше изашао напоље без њега; па узевши браћу са собом, поруши ограду око врта и начини већу. А старац, када то сазнаде, узме свој огртач и пође напоље, па каже својој браћи:
- Молите се за мене.
А они, видевши то, падоше му пред ноге, говорећи:
- Реци нам, оче, шта те мучи?
А он им рече:
- Нећу ући унутра и не скидам са себе огртач док не вратите ограду на њено првобитно место.
И они опет сруше ограду и начине је каква је била. Тада се старац врати у своју келију.
9. Рекао је ава Силуан:
- Ја сам слуга а мој господар ми је рекао: "Ради моје дело и ја ћу те хранити; а одакле, не питај; било да крадем, било да позајмљујем, ти не истражуј. Само ради, а ја ћу те хранити". А ја, ако радим, јешћу од своје плате, а ако не радим, јешћу од милостиње.
10. Још је рекао:
- Тешко ономе човеку чије је име веће од његових дела.
11. Упита ава Мојсије аву Силуана:
- Може ли човек свакога дана да поставља нови почетак?
А старац рече:
- Ако је вредан, може и свакога часа да поставља нови почетак.
12. Причао је неко од отаца како је једном приликом један монах срео аву Силуана, па видевши како његово лице и тело сијају као у анђела, падне ничице на земљу. Говорио је да су такву благодат имали и неки drugi starci.
S ljubavlju u Hristu
|