banjalukaforum.com

DELETED

Zato što je on pravoslavac-nacionalista. Takvi su inače ogorčeni na komunizam i jugoslovenstvo. A kad bi oni o komunizmu i jugoslovenstvu znali ono što ne znaju druge bi pjesme pjevali.

Ovim prostorima je komunizam i jugoslovenstvo podario Otac Nebeski a ne neki tamo ljudi na koje misli bojmen jer su ti ljudi bili samo alat u rukama Oca Nebeskog.



Ne nego je to u velikoj mjeri poteklo od crkve.

Да, толико су им сметали да су их чак финансирали и идеолошки и логистички потпомагали... Черчил је тешка срца одлучио да свргне монархију и устоличи комунизам.
А што се тиче југословенства... па да је 1918. године урађено шта је требало да буде урађено, што је и војвода Мишић сугерисао, сада би имали пар милиона Срба више и не би туђинска нога шпартала нашим улицама, ни Бањалуке, ни Приштине.



Која је то секта? Или да будем мало блажи - вјерска организација?

Јако интересантна реторика... интересује ме нпр. да ли је и Мирослав Филиповић-Мајсторовић са Петрићевца био алат у рукама Оца Небеског, и да ли су 600,000-1,000,000 људи у Јасеновцу побијени због тога што су баш жешће застранили у том православљу и били неваљали, па их је казнио Отац Небески, или шта је ту у питању?

Гарант су савезници на Васкрс 44-те бомбардовали те неваљале шизматике-јеретике, задрте националисте и нетолерантне дивљаке, вођени руком Оца Небеског. Они, узор толеранције и огледало мултиконфесионализма, својим примјером рушили су примитивистички конзерватизам и требили фашистичке идеологе по српским градовима и селима, шаљући притом поруке мира и толеранције исписане на (неексподираним) бомбама: ,,Срећан Ускрс!''. Њихова браћа 50 година послије наставила су мисију - сјетимо се чувеног ,,На рат морамо да одговоримо ратом!'', или назива као што су ,,Милосрдни анђео'' итд.

Нажалост, још нису побили све нацисте и убице, тако да су неки остали да посвједоче о измишљеним догађајима, као нпр. Велибор Џомић на http://www.mitropolija.cg.yu/istbibl/dzomic-stradkom/index.html. Отац Небески за овакве неваљалце и фашистичке идеологе сигурно има посебне казне и планове, а и то што их пушта је све смишљено и резултат дубоког промисла.

Вјероватно у тој вашој религији "вјерујем у нешто али нисам сигуран у шта" Тито заузима једно од почасних мјеста, као војсковођа, државник, ј*ач и просвјетитељ, а ваши бројни добровољци иду по кућама и сметљиштима и скупљају силна дјела Едварда Кардеља и диве се знаним и незнаним комунистичким идеолозима и трла-баба-лан писцима.

Како се препознају ти нови скојевци, имате ли нека посебна обиљежја, нпр. траке дугиних боја? Или је само довољно редовно похађати Сорошеве и НДЦ-ове курсеве и причати о предрасудама и новом свијету ослобођеном стега примитивизма, вјерских заблуда и нетолеранције??



Још једна интересантна теорија.
Претпостављам да је Света Гора центар зла против којег се раштркане групице духовних бораца попут братије са форума упорно боре пером и мачем?





Па Ешдаун је у милион наврата помињао потребу за оснивањем босанске нације, слично као што и Алија дуго година трабуња. Причао је и о босанским Србима и о босанско-српском језику.
Немој ми рећи још да је Калај тако брзо заборављен??
Па откуд уопште и БиХ у овим, најмање природним границама?



Зависи на основу чега си извео оно ,,исти народ''.
Ако си гледао по језику, тако би се могло рећи пошто потомци етничких Хрвата-чакаваца, гледано по тим мјерилима, чине свега 10% хрватске нације.
Можда о томе најбоље свједоче сами хрватски лингвисти:

"Kada bi hrvatski kraljevi ustali iz groba i progovorili, vukovizirani Hrvati ne bi ih uopće razumjeli, a oni bi nas smatrali Srbima."

Ово даље што ваљаш о Словенском и Македонском народу... па Македонци су први пут измишљени у попису из 40 и неке године. Захваљујући комунистима и страним упливима до сада су формирали свој посебан идентитет, а прије тога зна се (у већини) ко су били.

Српско-хрватски народ -- баш фино речено!
На основу чега си уопште дошао до овог закључка???


И још једна ствар на крају - видим да овдје сви имају нешто гадно против православља, помињу нешто што се у име истог радило и још штошта. Можете ли ви мени тачно да кажете на шта конкретно мислите када то говорите? Шта то није у реду са православљем, шта се заглибило, када се заглибило и шта ви мислите да треба да се уради да се то поправи?

DELETED

Pročitaj teme sa ovog podforuma, već se o tome mnogo pisalo.



I o tome je ponešto već pisano pa neka pogleda na starijim temama jer lako može biti da mu nije jasna veza Hristovog učenja i komunizma.

Ako nisi Pravoslavac onda nisi ni Srbin!
Kako neko ko je npr. ateista moze biti Srbin. Onda nemoj da se izjasnjava tako jer ima nas koji smo ponosni sto smo Srbi.
A cuj one gluposti da srbin bude islamske vjeroispovjesti. Ufff kakva nebuloza. Pa za to stvarno nemam rijeci.

Za Bojmena
Iako je činjenica da je na mnogim temama već govoreno o tome, ipak ovdje ću se ukratko osvrnuti na neke stvari o kojima postavljaš pitanja.
Prvo, još u pretprošlom vijeku kada su se napokon oslobodili od tuđinske vlasti (ali nikada od spletaka) pred Srbima se našao ovaj izbor: graditi (što veću) Srbiju ili (g)raditi na ujedinjenju Južnih Slovena.
Izbor je napravljen još tada i to potpuno ispravan u svakom pogledu, a najviše u duhovnom i glavnina napora bila je usmjerena na ideju ujedinjenja Južnih Slovena. Tu su odluku donijeli mudri ljudi koji su vodili ovaj narod tada i iako je mnogo puta preispitivana ta je odluka tek danas ozbiljno dovedena u pitanje - i čini se ogromna greška, na radost naših neprijatelja (kojih ne manjka).
Ovo govorim kao pripadnik srpskog naroda ali i kao od sveg srca Jugosloven i čovjek koji zna da Isus Hrist poziva na pomirenje i mir koliko je do nas i sa neprijateljima a kamo li sa braćom po krvi i po jeziku.
S druge strane u Svetom Pismu sve vrvi od Jugoslavije (uvijek u pozitivnom smislu) ali i od njenih neprijatelja (uvijek u negativnom). Kada kažem "sve vrvi" onda mislim na proročke ali i druge knjige u kojima se mogu naći putokazi za one koji ih traže i koji po Isusovom nalogu budni straže.
Time je moje duboko jugoslovensko uvjerenje potvrđeno i još čvršće.
Što se tiče komunizma, predlažem ti da malo pogledaš Djela apostolska, pogotovo poglavlja 2 i 4 (na kraju i jednog i drugog poglavlja stoji svjedočanstvo da su prvi apostoli živjeli u najčistijem obliku komunizma koji se ikada pojavio na Zemlji), ali i želim i da kažem da o tom "svetom (duhovnom) komunizmu" govori i Justin Popović, sigurno jedna od najznačajnijih ličnosti srpskog pravoslavlja 20. vijeka.
Međutim, činjenica je i to da su na formiranje svih dosadašnjih Jugoslavija i te kako uticali i neki krugovi koji misle da upravljaju svijetom (recimo masonski, mada su masoni samo istureni u prvi plan, mnogo su nezgodniji oni koji su skriveni iza raznih zavjesa), ali niko pa ni oni sami ne vide da kako god oni manipulišu narodima, i njihove spletke okreće Onaj u čijoj je ruci sve, i ishodi bivaju Ono što On odredi i ništa drugo.
Što se tiče Majstorovića i drugih zločinaca, podsjećam na činjenicu da sve što se zbiva Otac čini ili barem dopušta a samim tim nije moje ili tvoje da o tome sudimo jer mnogo toga ne znamo, pogotovo imajući u vidu da je i npr. Jevrejima holokaustom zaprijećeno (ako ne budu radili ono što su obećali) još za vrijeme Mojsija (koga zanima neka malo pogleda 5. Mojsijevu 28: 15 - 68 ). Onome ko ne vjeruje u reinkarnaciju dosta je teško to sve objasniti pa je bolje da se i ne pokušava pozdavši se u to da Bog zna šta radi i onda kada mi to ne razumijemo.

I na kraju, drago mi je da si pitao šta to mislim da je pogrešno kod pravoslavlja i šta bi bilo dobro da se uradi, i to je pošteno i lijepo od tebe što pitaš.
Prije svega, trebalo bi da se hitno maknu svi "sveštenici" koji ne žive u skladu sa onim što propovijedaju (pa makar samo šačica ostala). Tek sada su se stekli uslovi da dođe do osvježenja u sveštenstvu zato što je novi naraštaj studenata bogoslovije i sveštenika ipak zdraviji od mnogih prethodnih, jer su sada u većini oni koji su se na to odlučili iz uvjerenja a ne porodične tradicije ili interesa kao što je to inače prečest slučaj.
Njihov uticaj se već osjeti, ali ipak koliko sam upoznao situaciju, nema prave želje za neophodnim koracima kod onih koji to mogu da izvedu, i bojim se da će i njihov zamah brzo oslabiti.
Prema onima koji zloupotrebljavaju svoj položaj na bilo koji način treba biti vrlo oštar! Prostor treba što više dati onima koji su se u svom radu sa narodom iskazali kao istinski Božiji i narodni službenici, koji su išli među narod kada su narodu bili potrebni, a ne samo da otaljaju svoje dužnosti i uzmu pare.
Takođe, treba se manuti lova na vještice (odnosno napadanje "sekti") jer jedini pravi način borbe protiv onih za koje tvrdite da nisu ispravni li da zavode narod jeste taj da se uči narod onome što jeste, i to više djelom nego riječju. I bilo bi dobro da se crkvenoslavenski više ne koristi u službama jer ga niko ne razumije.
I još nešto vrlo važno, sveštenici moraju biti prvi i najglasniji da ustanu protiv domaćih kabadahija, lopova i moćnika koji svoju savjest mire donacijama za hramove, a ponašaju se gore od ikakvih aga i begova za turskog vremena i zbog kojih narodu više nije ni do čega i nema vjeru ni u šta više. To je najbolji način da se u narodu probudi iskra vjere da se nešto može promijeniti, jer može, naravno.
Mnogo mnogo toga imao bih reći ali baš i nemam sada vremena, a i da ne pretjeram sa dužinom teksta ovaj put.
Ono što je glavno: s riječi na djela, ići među narod i prosvjećivati ga a ne zatucavati, i najoštrije se suprotstaviti svim zloupotrebama i svakome ko ne radi za opšte dobro. Uostalom sve piše u Svetom Pismu samo ga treba primijeniti i to u onom što je najvažnije: u životnom ponašanju.
Na žalost silna se energija troši na sporenje oko teologija i manje važnih i hitnih stvari i zato zanemaruje ono najvažnije:
"Čini dugom ono što bi želio da on čini tebi i ne čini drugom ono što ne želiš da se tebi čini".
A da svako u svom životu ovo primjenjuje ovdje bi brzo (ponovo) bio Raj.

_________________
UIOSDSAHA

Ево шта пише један православни духовник, отац Сава из овчарско-кабларског манастира Вазнесења. Текст је преузет из књиге В. Јеротића, Разговори са православним духовницима:

``Од кога треба млад свет да научи шта је православље? Свештеници се брину како ће зарадити паре да исхране породицу, монаси и монахиње раде землју, професори богословија и факултета гледају како ће што више знања да предају богословима и теолозима, а ко се онда још моли?
Није питање да ли православни духовници имају времена за молитву, него да ли хоће, да ли још знају да се моле. Шта ће Богу такви духовници! Колико још невоља треба да стигне православне духовнике да би ојачали молитву Богу и једино тако помогли српском народу?``

Овај разговор је Јеротић водио септембра 1992. године, а сљедећи који наводим, са оцем Јулијаном у манастиру Студеници од 1975. до 1979. године. Ево како је овај духовник коментарисао комунизам:

``Хришћанство је добрим делом издало Христа, и то морамо отворено да признамо. Ко је данас, после две хиљаде године трајања хришћанства, још прави Хришћанин? Римско католичанство и Европа су највише изневерили Христа. Али ни једна конфесија није без греха. Када се само сетим да је манастир Студеница пре рата имао преко хиљаду хектара земље и шуме! Да ли је некоме од калуђера пало на памет да један део земље уступи сиромашном сељаку? Комунизам је дете хришћанства, он је дошао да исправи неправду и он ће најпре победити. Ми више не можемо да посматрамо надирање комунизма у свету као ђаволско дело, јер се морамо упитати није ли Бог и ђаволу дао допуштење да дела. Европа мора да пропадне, она је то и заслужила. Само онда када хришћани буду гоњени, када буду сатерани у катакомбе, у подземље пречистиће се хришћанство, створиће се ново хришћанство, док ће комунизам пропасти у међусобним свађама и поделама.``

Ето, како на комунизам, и на то шта треба да раде православни духовници гледају поменути оци. Данас је општа повика на `комуњаре`, на `секташе и јеретике`, да су они криви за све, а српском народу иде све лошије, осим што не ратујемо. И ако, не дај Боже, буде још горе, ко ће за то бити одговоран – они који су при врху – власти која блиско сарађује са црквом и помаже је, или ``мрске секте, масони...``
Кад се узме само оно што је записано у Светом Писму, да је Израелцима ишло све добро кад су се држали живог Бога, а како им је бивало лоше кад су одступали, колико ли паралела за данашње вријеме и за ове просторе?
Зачуђује Бојмене твоја изјава:

Знаш како, ,,високоморални политичари'' су резултат високоморалног народа. Ако хоћеш да политичари буду бољи, онда са обновом/поправљањем требаш кренути од ,,дна'', не од врха.
Да ли у свему томе ,,револуција'' може да нађе своје мјесто не бих ти сада знао рећи, углавном, чињеница је да су нам и људи и политичари педери у души, а због чега је до тога дошло и шта треба даље радити да се то поправи посебна су питања.``

Ја уопште не сматрам да нам је народ ни овај наш, ни ови око нас педер или нешто слично. Само је чињеница да је народ неупућен, тек сад постоје назнаке да се неке ствари мијењају. Тек сад се постављају питања, као нпр.: зашто се служба још увијек обавља на црквенословенском, па вјерници од свега врло мало разумију и тиме се не изграђују, зашто су врата у православном храму која одијељују `светињу`, од `светиње над светињама` затворена и само се понекад отварају, а Христ је једном заувијек ушао у светињу над светињама и отворио животоносни пут свима који вјерују. Ово је чак и у католичкој цркви другачије, тј. нема преграде да раставља светињу и светињу над светињама.
Људи питају да им се отворено прича о науци хришћанској, а тога има врло мало, многи се издају за православне беспријекорне хришћане, друге отворено мрзе, и свакога ко иоле другачије размишља називају погрдним именима, многи се задовољавају одласком у цркву, паљењем свијећа, слављењем славе и сл. Многи који су почели да славе славу након `мрачног комунизма`, немају појма ни шта, ни зашто славе, а кад хоћеш да им нешто објасниш одмахују руком, ако хоћеш да им нешто из Светог Писма наведеш, одмах питају:``која је то секта?``.
И још тога има. Али је чињеница, да у православљу има и истинских вјерника, који живе православно, хришћански, такви се не служе рјечником неких као на овом форуму, и нису тако искључиви у својим ставовима.

DELETED

Ovo je potpuno tacno.

_________________
Sasa

Колико дуги текстови... сасвим је јасно зашто је овај форум мртав...

_________________
Маран Ата

Сада сам у недоумици: накупило се доста питања, а ако будем писао о свему одговор ће бити дугачак; постоји могућност и да се погубим.
Са друге стране, ако не обухватим све како треба, доћи ће до подметања теза, нападања, осуђивања, вађења из контекста итд.

Зато ћу ићи стихијски, па шта испадне.



Претпостављам да га не би извјештачено звали српскохрватским-хрватскосрпским, већ би било неупитно да Хрвати, Муслимани итд. говоре српским језиком. Али добро, пустимо сад то...

Што се тиче комунизма, видим да овдје има пуно југоносталгичара који се са тугом присјећају старих времена. Хтио бих само да упозорим на то да се идеја југословенства не смије поистовјећивати са комунизмом! Штавише, комунисти су на почетку свог рада у Југославији радили на рушењу државе и били су против YU идеје, слично као што су били на страни Хитлера док нису добили другачији миг. Тек касније су се десила нека прилагођавања.

Сам комунизам као систем нема везе са хришћанством јер су то потпуно различити појмови и као такви се не могу поредити. На основу неких грубих упоређивања, нпр. у хришћанству, и неких система социјалне политике у комунизму, не могу се правити тамо неке паралеле, а поготово да се изјављује да је "комунизам заснован на хришћанству". То је прастара флоскула. Комунизам је негација хришћанства и уопште болесна идеја. Не говорим само о економији, говорим о идеолошким, духовним, културним, организационим елементима.
Даље што се тиче бриге о социјалним категоријама исл, сви фино можете да видите да у неким земљама на западу постоје (и даље) ефикасни системи који и даље задовољавајуће функционишу, вјероватно у неким аспектима боље него на сличним комунистичким примјерима.

Што се тиче комунизма у Југославији, даље, многи често помињу економски моменат: "сви су имали, супер се живјело, ниси морао ништа да радиш" итд итд. Тај систем је био неодржив и његов крах је једним дијелом и довео до овог крвавог конфликта.

И да није било рата фирме типа Инцел, Јелшинград, Чајавец и сл. опет би биле у сличној позицији овој данашњој, зато што су и сам економски систем и доктрина били неодговарајући и једноставно осуђени на пропаст.
У оној Југославији релативно се добро живјело не због ефикасности комунистичке економије - која је у појединим сегментима свакако давала интересантне резултате - већ због вјеште лоповске итд. политике коју је спроводио Тито и која му је обезбјеђивала подршку са свих страна и разне кредите.

Једноставно речено, у оном комунизму свима је било фино на основу неколико фактора:
- пљачка и отимачина приватног и другог власништва који су уследили у току и након рата
- повољни кредити и разна помоћ из иностранства итд
- систематско искориштавање и уништавање села

Вјероватно их има још, ја помињем само неке.

Даље, дакле једноставно речено, тада су људи живјели мање од свог рада (и његове реалне цијене), а више су живјели на рачун својих потомака, тј. нас данас. То ти је слично као када изградиш атомску централу и добијаш јефтину струју, а мораш да се бринеш о његовом складиштењу које је на кратке стазе исплативо, али када се говори нпр. о оквирима од пар милијарди година, колико је потребно да се тај материјал неутралише, не да је скупо него је то уопште тешко израчунати. Наравно, други ће то да плате и ломе главу са проблемима.

Даље да не говорим у другим аспектима комунизма.
Није потребно превише филозофирати, потребно је само узети у обзир да је комунизам успостављен насилним, нелегалним, нелегитимним путем. Иако је овдје имао доста присталица, из разних разлога, није га инсталирао наш народ већ стране структуре.

Што се тиче вјерских слобода у комунизму, које је чини ми се Мицелијус поменуо, то је било јако релативно. Наводим примјер касарне Козара: ако се не варам, тамо је прије њене изградње била нека црквица? Чије је то земљиште? Зашто је црква порушена? Или да се сјетимо свима знаног примјера, Храма Христа Спаситеља у центру града. Има ли веће отимачине и неправде?
Из бројних примјера јасно је да је комунизам у бившој Југославији прво и највише ударио на православље. Ни католички објекти и свештеници нису били превише поштеђени (ја сам чуо неке примјере око Траписта), а све ми се чини да су у свему томе муслимани најбоље прошли. Можда зато што су се најбоље "прилагодили", ваљда им је то нека генетска склоност.

Даље ћу још да напоменем случај са мојим старим. Није ми се никада жалио на то, међутим ја сам кроз присјећање уочио неке битне моменте из којих сам јасно закључио да су његове вјерске слободе биле јако угрожене. Нпр. неке његове колеге су имали гадних проблема са послом зато што су виђени на некој слави. Ја и сестра смо крштени фактички кријући. У ствари уопште је беспредметно говорити о таквим стварима, пошто је ваљда свима јасно да комунизам негира и потискује религију. Како оно рече Маркс... "опијум за масе.."?
Код нас је све то ишло како-тако, шта да кажемо за Русију? Тамо су комунисти побили на десетине-стотине хиљада свештеника и мирјана управо због православља-религије. Они који су остали били су дуго времена изложени великим страдањима, а они који су одлучили да се боре су основали Руску заграничну цркву, бјежали у иностранство, живјели под земљом и штошта.

Да приведем крају ту ствар, уопште није потребно превише размишљати и бити пуно паметан - довољно је уочити да је комунизам био заснован на "некоректним" стварима као што су насилна свргавања власти и убијање бивших носилаца/представника власти, убијање интелигенције, отимање земље, прогон људи на основу различитих мотива, тиранија, контрола, наметање лоших образаца, културе, вриједности, насилна промјена језика, културе историје и тако даље да сада не давим. Нешто што је засновано на овим елементима не може бити добро, нити се на добро може завршити - као што и на својим леђима осјећамо.




Је ли те неко тјерао да купиш??
У последње вријеме народ није баш пуно дарежљив (видиш и сам колико им треба да обнове Храм Христа Спаситеља), за 10 година порушено је једно 200-300 објеката СПЦ, а са друге стране, наша црква се не финансира од трговине дрогом, отимања злата и других драгоцјености (Ватикан; пацовски канали), не финансирају је стране службе и остали, не финансира се од израбљивања вјерника итд. То је проблем, па су вјероватно због тога књиге и друге ствари скупље. Уосталом, умјесто мене да питаш, могао си да питаш и протествујеш на лицу мјеста.
Помињеш и неку материјалну добит - каква је то добит од 50 марака, са поређењем лихварских система који се користе да се комплет друштво и држава задуже и униште, а после тога и сами појединци.

Још у вези са овим, пошто даље наводиш нека поређења, морам ти нагласити да је за вријеме комунизма држава имала потпуни суверенитет над својом територијом, а ми смо насилно утјерани у тзв. БиХ, окупирани и под страном контролом; колики нам је суверенитет јасно је и када један човјек може да нам мијења устав, задужени смо до гуше, а страна економска помоћ се условљава неповољним политичким потезима и неефикасним економским реформама. Значи, ствари се никако не могу поредити, а и неки данашњи проблеми су директна посљедица прошлог система. Уосталом, онај пут је рат био готов, а код нас и даље траје.




Та одлука се на крају испоставила погрешном. Сви су профитирали осим Срба, штавише, наш животни простор је скучен, привреда у колапсу, духовно смо слаби и исцрпљени, а непријатељ нас и даље полако уништава.
Да није било југословенства и лажне вјере и наде, једностране жртве, не бисмо дошли у ову позицију.
Ја не кажем да је идеја уједињења, заједништва итд. сама по себи лоша, већ кажем да у то вријеме други народи нису били спремни на тај корак, нити су били довољно зрели и способни да га исправно прихвате и искористе, што је уосталом и вријеме показало.
Једна од најглупљих ствари коју би сада могли да урадимо је да опет поновимо исту грешку, пређемо преко злочина и неправде над нашим народом због неизвјесне и несигурне будућности. Ту помињем разне балканске иницијативе, конфедерације и слично - нешто што странци у принципу подржавају, а и локалним врхушкама би из разних разлога одговарало, прије свега и ради легализације отимачине и гено-културо-етно-религио-еконо-цида спроведеним над српским народом у 20. вијеку.

Даље, стварање, обнова, редефинисање националне државе по дефиницији не значи да су у питању мржња, немир итд, као што подмећеш у последњој реченици.



У том смислу би могли рећи и да све врви од БалканоСлавије, СловеноСлавије, ПравоСлавије, Европске уније, свјетске владе или тако нечега.
Народски речено, без увреде - ,,што је баби мило, то јој се и снило''.




Ово ми личи на неки детерминистички приступ и реторику веома сличној секташкој.
Нисам толико упућен ни вољан да се расправљам и надмудрујем у вези са сваком рјечју из Светог писма, али понављам, ово ми је јако сумњиво.




Откуд знаш да не вјерујем у реикарнацију
Раније сам читао неки наслов у новинама, наш неки "успјешан" спортиста, глумац исл: "Ја сам православни будиста".
Или неке ствари из њу ејџа, типа: "Вјерујем да нешто горе постоји, али не вјерујем да је то Бог описан у Библији. (Прије ће бити да је то нека синтеза елемената из више религија, на начин и по поретку који нам тренутно одговарају)."




Јасно ми је то што говориш.
Ја сам испрва добио утисак да се вама не свиђају сами саставни елементи православља, традиција, вјеровања,организација, вриједности итд итд.
Сада испада да вам не ваљају људи.

Јесте, чињеница је да у оквиру СПЦ има много свештеника и других лица који нису смерни и не баш превише репрезентативни. Штавише, знам ја примјере гдје један свештеник другоме дугује и по више десетина хиљада марака, па се ту јављају проблеми, хоће да се суде, нападају и слично... наравно да сада не причамо одакле тај новац уопште, како се то свештеници могу бавити шверцом итд итд.
Међутим, на основу појединаца који ипак чине мањину не смију се генерализовати ствари, а и то никако не може бити разлог да људи или организације са стране захтјевају корјените промјене које се не тичу само "персоналних рјешења" већ и саме, структуре, организације, па да тако кажем и идеологије. Исто тако, како и због чега је дошло до неке врсте пада и код народа и код цркве и ко стоји иза тога - то питање, као и одговор на њега могу бити интересантни.

Ево рецимо, у Европском парламенту покренута је иницијатива да се наложи Грчкој да се укине забрана уласка на Свету Гору женама. Није ли то мало превише??





Овако нешто није спорно...


Живота: твоја порука је провокаторска и не видим разлог да одговорим на то.
Ако си ти мислио да сам безгрешан, савршен итд, или да такав треба да будем да бих могао да се јављам овдје - жао ми је што сам те разочарао.



Којим црквама?




Колико ја знам, иконоборство је било за вријеме ц

Да наставим - прекинуло ме:



Колико ја знам, иконоборство је било за вријеме цара Ираклија, и проблем је ријешен Васељенским сабором или на сличан начин. Проучи документацију везану за то, пошто ми се све чини да је ово нека твоја паушална и опаска/заблуда.

Ти (или други) ако и даље имаш замјерке и мислиш да нешто не ваља - постоји начин на који се то сугерише, анализира, узима у обзир итд итд, а можеш и да оснујеш своју религију.




Кога си питао? Јеси ли пробао са компетентним особама? Пробај да се пријавиш на листу Светосавље, преко адресе http://www.svetosavlje.org. Вјероватно ће се тамо наћи неко да ти одговори на питање.




Прошетај мало Далмацијом или Сарајевом или било којим другим крајем гдје су конверзије биле интензивне и питај људе које су вјерске, а које народне припадности.


Ето тако, дошли смо до краја.
Мало више се отишло од теме и не знам има ли смисла даље настављати дискусију.
Постаје и помало напорно.

Vas je komunizam sprečavao da radite ono što ionako ne smijete raditi, ako ćemo po Svetom Pismu.
Ili da kažem ovako - komunizam nije onemogućavao duhovnost već je samo onemogućavao religiju.
Čovjek je za vrijeme komunizma mogao raditi na svojoj duhovnoj izgradnji i ličnom povezivanju sa Ocem Nebeskim, mogao je ući u svoju kuću, zatvoriti vrata i čitati Sveto Pismo i moliti se, baš kao što je rekao Isus Hrist:

"A ti kad se moliš, uđi u klijet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svojemu koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno." (Matej 6,6)

S druge strane nije se kao danas moglo otići u crkvu da se moli (ili "moli") što uopšte i nije neophodno jer je Isus Hrist jednoj Samarjanki jasno rekao:

"Reče joj Isus: ženo! vjeruj mi da ide vrijeme kad se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu (molitvenom mjestu)... Ali ide vrijeme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac hoće takovijeh bogomoljaca." (Jovan 4,21-23)

Komunizam je pored ovoga otežavao i slavljenje "svetitelja" na slavama, ikonoljublje i druge stvari koje nemaju veze sa učenjem Svetog Pisma. To komunizam nije radio jer je želio istinski produhoviti narod, bar mu to nije bila namjera ali je do toga mogao dovesti. Otac Nebeski je dao ovom narodu (Jugoslovenskom) mogućnost da iz bezbožnog komunizma izađe neko dobro i po pitanju duhovnosti. Narod je u nemogućnosti da slavi Boga putem nekih tradicionalnih rituala koji su većinom isprazni jer je u njima ostala samo forma bez suštine trebao da krene da za promjenu lično i istinski upozna Oca Nebeskog kroz Sveto Pismo i molitvu u svojoj kući iza zatvorenih vrata. To bi dovelo do pravih duhovnih plodova do kojih je komunizam ma kako bio bezbožan mogao dovesti.
Umjesto toga neuki slojevi naroda predvođeni pravoslavnom crkvom samo kukumavče "jao komunizam ovo, jao komunizam ono..." kao da je komunizam onemogućavao duhovnost i ličnu duhovnu izgradnju. Komunizam je otežavao samo crkvenjačenje i popadijanje koje je danas rašireno i koje kao što je vidljivo ne daje dobre plodove već izaziva sve lošiju situaciju u svakom pogledu.

Baš zbog toga što je komunizam otežavao razvoj religioznosti tj. prividne duhovnosti danas na komunizam najviše galame oni koji brane i imaju samo prividnu duhovnost.

Što se tiče komunizma kakav je bio on nije bio savršen inače ne bi propao ali je imao mnoge dobre strane i ma kako bio bezbožan mogao je donijeti duhovno plodove da je narod bio mudriji i da se nije poveo za pravoslavnom crkvom koja je neosnovano kukumavčila.



No comment



Taj hram se ne pravi sa Božijim blagoslovom inače bi njegova gradnja išla bez poteškoća.



50 po 50...
Adventisti prodaju isto Sveto Pismo bar dva puta jeftinije. To nešto govori.



A mi jadni Srbi za sve to nismo ništa krivi
Sve što nas je snašlo je po našim zaslugama i odobrenju Oca Nebeskog.
Ako ćemo gledati realno, po našim (Srpskim) zaslugama, stanje je mnogo bolje nego što zaslužujemo i samo prevelikoj milosti Oca Nebeskog možemo da budemo zahvalni što nam nije još gore. Ali ta milost neće trajati vječno. Stanje će biti još gore. Po zaslugama.



Sviđalo se tebi ili ne ponovnog ujedinjenja i nove Jugoslavije će biti a to što ti nazivaš greškom Otac Nebeski možda naziva svojim Planom.



Da imaš vjere i povjerenja u Oca Nebeskog pustio bi Njemu da se On pobrine zločinom i nepravdama jer On najbolje zna ko je šta radio i ko je šta zaslužio. Takvi kao ti će galamiti o nekim nepravdama dok god je Srbima loše jer ne vidite da je loše jer smo to zaslužili a dok god to ne vidite greške se ni neće popravljati pa će biti ono što je sada - sve gore i gore.



Tješi se ti tješi. Vas je strah (ili bi bar trebao da bude) jer šta ako o Jugoslaviji i ovom vremenu zaista sve vrvi u Svetom Pismu a vi pravoslavci "nosioci duhovnosti" o tome niste znali ništa već ste se tome i podsmijevali a neki tamo obični ljudi i "sektaši" o tome znali?



Sumnjivo ti je što neko vjeruje da Otac Nebeski ima vrhovnu i krajnju vlast i da je sve u Njegovim rukama?
Pitanje za tebe: jesi li ti vjernik?



Nebitno je šta ste vi riješili na nekom saboru. To i jeste vaš veliki problem koji je navukao dosta grijeha na narod što je vama veći autoritet neki tamo sabor od Svetog Pisma.

Vader, садржај твоје најновије поруке је изузетно гнусан и саблажњавајући - благо речено.

Због тога нећу улазити у нови круг безумних расправа и надмудривања, него ћу ти укратко одговорити за све.

Братко, ти и твоји ,,другари'' слободни сте да правите ново ,,хришћанство''. Можете да оснујете своју цркву, једну од десетине хиљада, и да постанете нови гуруи, првосвештеници, духовне вође, шта год хоћете.
Мора да вам буде јасно да је то ваша лична ствар, ваше лично право и резултат слободе коју уживате. У складу са тим, ви немате право да нападате друге - колико год да вам се (из неког разлога - а у то нећу улазити) не свиђају њихови "ставови", да све на шта лајете и чему се изругујете тако назовем.

Пошто је очигледно да се у твом случају ради о одређеној групи-групацији итд, затражио бих од тебе само да ми наведеш како ви сами себе називате.

Коначно, наводим ти моју омиљену мисао, која уједно може и да ти опише природу мог става:

Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири.
(Св. Филарет Московски)


На крају, наводим ти извод из документа ,,Црква и секте''. Надам се да ћеш ту препознати неке од својих заблуда. Документ је велик и не желим са тим да затрпавам форум. Можеш га, поред осталих, наћи на sekte.paracin.co.yu. Пуно ће ти значити ако то проучиш.


Зakључак : Свака она верска заједница која:
 не поседује апостолско прејемство,
 нема јерархијско (свештеничко) устројство, већ тзв. “ свеопште свештенство ”,
 одбацује Свето Предање, и назива га људском измишљотином,
 не поштује Недељу као Дан Господа нашег Исуса Христа,
 Литургију сматра као “ симбол ”, а не као истинску жртву Господњу,
 нема Свете тајне које је установио сам Господ, и његови апостоли,
 не поштује светитеље, св.иконе, св.мошти, св.крст, и назива их идолопоклонством,
 пориче бесмртност душе,
 забрањује крштење деце, и сматра га неважећим,
 која се усуђивала да пророкује дан другог Христовог доласка и поред његове опомене: “ … Није ваше да знате времена и лета које Отац задржава у својој власти ” (Д. ап. 1.7), и даље: “ О дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац Мој сам ” (Мт. 24.36),
 коју је основао “ тамо неко ”, а не Господ лично, и
 која је настала у каснијем добу хришћанске цивилизације може се назвати било којим другим именом, само не Црквом Христовом. А такви “ проповедници ” и “ пастири ” могу бити само лажни проповедници Јеванђеља Христовог (Мк. 13.22), на које нас упозорава ап. Павле (Д. ап. 20.28-30).

Свима њима смело можемо казати да свет заиста не почиње с њима - као ни Црква Христова. А свима онима који нису заражени овом болешћу један савет - ОПРЕЗ !! Кад год вас пресретну на улици, или вам закуцају на врата, или приђу на послу, немојте пасти на њихове “ слатке и пријатне ” доскочице; немојте продавати веру за вечеру, и душу зарад лажних и привидних задовољстава.

Нека су вам увек на памети речи из Св. Писма: “ Не слах те пророке, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше. Лаж пророкују ти пророци у Моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свога они вам пророкују ” (Јер. 23.21 ; 14.14)
“ Чувајте се паса, чувајте се злих посланика ” (Флпљ. 3.2)
“ Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви ” (Мт. 7.15)

Јерес је ђавољи коров, изнико око сваког чокота који даје плодове Вере и Истине. Она је болест; грех јој је извор, а зло, пут којим ходи. Она је грех против Христа, јер разара Тело (Цркву) Његово (Јуда. 19 ; 1Кор. 1.10 ; 12.25); Грех против човекове личности јер га одваја од Цркве, па самим тим и од Христа и од вечног спасења (1Кор. 3.16-17 ; Мт. 18.17 ; Лк. 10.16); Јер га духовно, па и физички осакаћује (споменимо само психичку штету коју људима наноси очекивање “ смака света ”, који “ само што није ”).

Она је грех против саме породице, јер у њу уноси раздор и немир. На крају, јерес - секташтво је грех и против свог сопственог народа, јер човека одваја од његове средине, и пријатеља.

Секташ није спреман да се жртвује за свој народ, за своју отаџбину иако је сам Христос рекао: “ Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје ” (Јн. 15.13 ; 1Јн . 3.16). Не, он каже да је то национализам. Да, то јесте хришћански национализам; то јесте родољубље о коме и ап. Павле говори: “ Да ми је врло жао и да ме срце боли без престанка. Желео бих, наиме, да сам будем као проклет одлучен од Христа - за своју браћу и своје сроднике по телу који су Израиљци, ... ” (Рим. 9.1-4).

На даље ћемо навести само неке од заблуда и лажи секташког учења заснованих на њиховој познатој поруци: да оно чега нема у Светом Писму, то за њих и није Христово Јеванђеље и Истина, већ сотонина лаж, и људска измишљотина .

Bojmen
Drago mi je što iskazuješ želju za normalnim razgovorom, i što pročitaš ono što drugi pišu, pa stoga zaista ima smisla s tobom razgovarati.
Pokušaću ukratko da ti skrenem pažnju na ono što smatram najvažnijim da ne bih mnogo dužio i previše ponavljao ono što sam već pisao drugdje.
Prije svega, važno je da shvatiš da na svoj duhovni rad gledam ne kao na začetak nove koznakojeporedu vjerske zajednice sa zabetoniranim učenjem, nego na lični duhovni put i moj doprinos vršenju Božije volje na Zemlji.
Meni (kao i nikom na ovom svijetu) nisu potrebni sljedbenici, niti je dobro da su ljudi sljedbenici ikoga i ičega osim Boga, vođeni Svetim Spisima i primjerom i djelima Božijih Poslanika. Isus Hrist nam je svojom otkupiteljskom žrtvom i svojim primjerom, riječju i djelom pokazao put, i pozvao nas da tim putem samostalno, ali udruženo nepokolebljivo idemo, starajući se za svoje i opšte dobro.
U tom smislu, ko god se iskreno i čistog srca trudi da to tako čini, ma kom vjerskom učenju pripadao ili ne pripadao, za mene je duhovni brat i sestra bio blizu ili daleko, pa tako nema potrebe da se osniva ikakva religija niti posebna zajednica, kada ona prava zajednica u Duhu Svetom već postoji i niko i ništa je ne može uništiti.
Oni koji se zaista nađu u istom duhu i istinski osjećaju to zajedništvo prirodno i spotano privlače jedni druge i druže se sarađuju mole se zajedno, igraju se zajedno i kada su fizički blizu i kada su udaljeni.
Da li je Božija volja da ja u ovom životu učinim "nešto više" na duhovnom ozdravljenju ove planete ili nije to će se vidjeti. Ako za taj posao ne odabere mene, naći će nekod drugog, trećeg, četvrtog...Bilo kako bilo uvijek imam svoj zadatak duhovne izgradnje sebe i svog doma, a samim tim već pozitivno djelujem i na svoju okolinu.
Mogu tebi spoznaje koje iznosim biti sumnjive, možeš ih zvati babljim pričama, ili kako hoćeš, ja svjedočim za ono što dobro znam i iza čega stojim.
Ako sam rekao da od Jugoslavije sve vrvi onda iza toga stojim, a koliko je to istina moći ćeš da vidiš na temi "Proroci i proročanstva" kada budem imao vremena da na njoj to iznesem, jer sam zbog toga temu i otvorio.
Tvoje stavove razumijem, i znam šta im je podloga, ali znaj da su vas prevarili upravo oni od kojih zazirete. I zbog toga su napori SPC usmjereni uglavnom u pogrešnom smijeru, i zato srpskom narodu ide sve "bolje i bolje", avaj. Samo duhovan može da razazna njihove spletke i da ih raskrinka, a nažalost danas je premalo takvih među pravoslavnima.

Ja se ne slažem sa mnogim stvarim koje su se uvukle već duboko u pravoslavlje, ali znam da ne bi imalo smisla o tome sada govoriti. Ko bi me poslušao kada bih rekao: hitno prestanite štovati ikone, izbacite paganske običaje, okanite se obožavanja djevice Marije ...
To ne bi imalo smisla i zato sam govorio o onom što se odmah može i treba uraditi, i to se mora početi što prije. Jer smatram da će kada se duhovni nivo ljudi podigne, oni sami sve manje trebati te zaostatke paganskog bogoštovlja koji im kao duhovne podštapalice služe već više od hiljadu godina. Pa neka služe još neko vrijeme onima kojima su potrebni da ih približe Bogu, ali neka se ljudi hitno prihvate onoga:"Čini drugom ono što bi želio da drugi čini tebi, i ne čini mu ono što bi želio da drugi čini tebi!" a ne onoga što je u našem narodu sveprisutno:"Nek komšiji crkne krava!"
Moj motiv što ovo iznosim je da koliko je moguće doprinesem dobru svog naroda (ali ne samo svog nego i svih), a ne da napadam nekog zato što meni nešto nije po volji ili se ne sviđa. Ko sam ja da sudim, ali ako Bog sudi i upozorava (ali to neko neće da vidi), to je onda nešto što se mora uzeti ozbiljno.
I još nešto o komunizmu i Titovoj Jugoslaviji. Ono što si ti pisao nema veze sa onim o čemu sam ja govorio. Ja sam govorio o duhovnom komunizmu apostola i onom ispravnom u toj ideji (a ipak se u izvjesnoj mjeri pokazalo o Titovoj Jugosalviji). U krajnjoj liniji, Tito je uspio idejom zajedništva i jednakosti (a za njegov uspjeh u tome krive su kabadahije slične ovim današnjim koji su narod u nagomilali gnjev i frustraciju) podići porušenu zemlju i ostvariti najbrži ekonomski rast u svijetu pedesetih godina prošlog vijeka, a ovi naši mudraci i stručnjaci (sve sami veliki vjernici) nisu u stanju ništa nego da učine (usprkos zamašnim stranim kreditima) osim da mnogi u narodu zavape:"Tito vrati se!" Van svake sumnje je da je Tito uspio ono što niko poslije njega nije, da podigne duh u narodu i usmjeri ga na izgradnju i rad. Ne budi pristrasan u svojim sudovima i ne robuj tuđim etiketama nego razumski razmisli i vidi. Što je bilo dobro to nije dobro nijekati, a što ne valja tome se suprotstavi.
I na kraju samo nešto. Po jednoj od definicija koje si naveo ja nikako ne mogu biti sektaš jer sam u toku rata u cjelosti ispunio svoju dužnost kao pripadnik VRS, iako nisam nacionalista, dok su mnogi veliki Srbi čim je zagustilo strugnuli put Beograda ili još dalje (Kanada, Australija...). Inače rođen sam u Srbiji (ali sam brzo doselio u Banjaluku), a kada je rat počeo bio sam student, i mogao sam izganjati YU državljanstvo da sam htio, i izvući se, ali to svjesno nisam učinio. Znao sam da je moje mjesto ovdje pa ma šta bilo. I hvala Bogu ostao sam živ i zdrav, iako je moglo biti i drugačije.

_________________
UIOSDSAHA

О иконама.

Слиједи текст са сајта http://solair.eunet.yu/~garmand/oikon.htm.


------
O ikonama

Jer Bog koji rece
da iz tame zasvijetli vidjelo,
zasvijetli u srcima nasim
na svjetlost poznanja slave Bozije
u licu Isusa Hrista.

(2 Kor 4, 6)
Pravoslavna Crkva postuje ikone svetitelja, odnosno njihove likove.

Ikona je grcka rec i znaci slika. Na ikonama Crkva predstavlja: Gospoda Isusa Hrista, Bogorodicu, andjele i svetitelje. Postovanjem ikona mi proslavljamo one koji su na njima i ozivljavamo uspomenu na njih. Kao sto iz ljubavi, postovanja, podsecanja i uspomene cuvamo slike svoje rodbine i prijatelja, tako je slicno i sa ikonama svetitelja. Ikone su spomenici religioznih velikana, spomenici koji nas podsecaju na njih i njihov rad; vrlo jako sredstvo za religiozno-moralni zivot, jer bude zivu uspomenu na njih i njihova dela koja zagrevaju, odusevljavaju, izazivaju i vuku da ih podrazavamo. Gledajuci ikone secamo se poboznog zivota onih koji su na njima predstavljeni, i to nas pobudjuje da se ugledamo na njih i da i mi ispunjavamo hriscanske vrline kao i oni, i nagone na topliju i usrdniju molitvu. Istina je da se covek moze moliti i bez ikona, ali one bolje zadovoljavaju ljudsku prirodu, jer je covek sastavljen iz duse i tela, pa mu je potrebno nesto vidljivo da bi u njemu izazvalo predstavu nevidljivog i stvorilo vece molitveno raspolozenje. Svete ikone su kao otvorena knjiga iz koje se uce svi, a posebno neuki. Sveti Jovan Damaskin kaze: "Ikona je kao ucitelj za proste, koji ne znaju citati, a knjiga za pismene; ona govori pogledu, koliko rec sluhu. Ikona je kao knjiga ... koja nam pomaze da se setimo dela Bozijih i svetitelja njegovih". Zato ikone treba postovati. A postujemo ih ako ih stavljamo u hramove, kuce i druga mesta; ako im se klanjamo; ako ih celivamo; kadimo i svece pred njima palimo. Upotrebu i postovanje svetih ikona potvrdjuje Sveto pismo. Sam je Bog zapovedio Mojsiju da nacini kovceg zaveta, koji je bio vidljiva slika prisutnosti nevidljivog Boga, presto Njegov, i da nacini dva zlatna heruvima na kovcegu i da izveze takodje dva heruvima na zavesi koja je delila svetinju od svetinje nad svetinjama. I Solomon kada je podigao hram, postavio je dva heruvima na kovceg zaveta i mnoge na zavesama i zidovima. U Novom zavetu jos jasnije je potvrdjeno postovanje ikona. U hriscanstvu od pocetka ikone su u postovanju i u upotrebi. Ovo potvrdjuju mnogi spomenici iz prvih vekova hriscanstva. Po predanju, koje je priznao Sedmi vaseljenski sabor, sam Spasitelj je poslao svoj nerukotvoreni lik edeskom caru Avgaru. Ikone se nalaze na zidovima u katakombama, pecinama, mucenickim grobnicama i drugim mestima gde su se skupljali hriscani na molitvu. O upotrebi i postovanju ikona svedoce mnogi sveti oci i ucitelji crkve. I pored tolikih svedocanstava o postovanju ikona, bilo ih je koji su se protivili tome. Iz istorije Crkve poznato je da je borba protiv ikona trajala, sa prekidom, vise od sto godina. Inicijatori borbe bili su vizantijski carevi, a motivi su bili razni. Medju samim bogoslovima bilo je i takvih koji nisu bili saglasni sa upotrebom, a narocito postovanjem ikona. I monofiziti su bili protiv postovanja ikona. Da se utvrdi ovo misljenje uticali su muhamedanci i pavlikijani, koji su u postovanju ikona videli idolopoklonstvo. Ikonoborci su se pozivali na drugu zapovest Boziju i spise starih crkvenih pisaca koji su bili neprijatelji ikona. Borbu protiv ikona poceo je car Lav III Isavrijanac izdavanjem edikta 726. godine. Jos zescu borbu nastavio je car Konstantin V Kopronim. No, kada je na presto dosla carica Irina, ona sazva 787. godine u Nikeji Sedmi vaseljenski sabor. Odlukom ovog sabora ne samo da je dozvoljeno, nego je i korisno i Bogu ugodno upotrebljavati ikone i postovati ih. Postovanje se ne odnosi na materiju od koje je ikona izradjena: drvo, zlato, boja i dr., vec na lik koji je predstavljen na njoj. Posle smrti carice Irine pocela je ponovo borba protiv ikona. Vodili su je carevi Lav Jermenin, donekle Mihailo II i Teofilo. Kada umre car Teofilo, na presto stupi njegova zena Teodora, umesto maloletnog sina Mihaila. Ona ukide borbu protiv ikona i sazva sabor u Carigradu 842. godine. Na ovom saboru osudjeni su ikonoborci i svecano proklamovani zakljucci Sedmog vaseljenskog sabora. Prve nedelje uskrsnjeg posta ikone su trijumfalno unete u crkve. Slaveci pobedu nad neprijateljima ikona odluceno je da se, radi uspomene, ta nedelja slavi svake godine kao Nedelja pravoslavlja. Pored carica Irine i Teodore velika zasluga za ovu pobedu pripada Sv. Germanu, patrijarhu carigradskom, Sv. Jovanu Damaskinu, Nikiforu ispovedniku, patrijarhu carigradskom i Sv. Teodoru Studitu, a narocito monasima koji su bili veliki pobornici postovanja ikona.

(Preuzeto iz: Dogmatika, Knjiga II, V. Rakic)

Svete ikone jesu i umetnicka dela i spomenici kulture i opstecovecansko kulturno nasledje, ali i mnogo vise od toga: one su dokumenta hriscanske vere, vere u tajni i neprolazni smisao i bogolikost lika ljudskog, hristolike licnosti Svetitelja kao istinskih ljudi. Prvi takav istinski ljudski Lik projavio je sam Hristos. Dostojan je nase ljubavi i postovanja umetnicki lik na svetim ikonama, kroz koji se vidljivo ispoljava neprolazna lepota i dostojanstvo u licnosti covekoljubivog Gospoda Hrista kao Bogocoveka i takodje neprikosnovena vrednost i lepota neprolaznog hristolika u licnosti coveka. Svete ikone nam na vidljiv nacin projavljuju tu bogolikost i hristolikost, tj. ono sto coveka upravo i cini covekom - divnom i bogolikom zivom licnoscu, vrednom i sposobnom za vecnu lepotu, za vecni istinski zivot u ljubavi sa Bogom i sa drugim ljudima. Ljudsko bice je po svome stvaranju i naznacenju bogoliko i bogopodobno i upravo je zato Sin Boziji i postao covek, ovaplotio se i ocovecio, da bi licno pokazao i u Sebi projavio bogolepotu coveka kao najmilijeg stvorenja Bozijeg, naznacenog za vecnog prijatelja i sina Bozijeg. Svete ikone, u hramovima i po domovima, stalno nas vidljivo podsecaju na tu istinu covekoljublja Bozijeg i bogolikosti ljudske. Kao sveti umetnicki likovi, pred kojima sa ljubavlju i postovanjem stojimo, posmatramo ih, molimo se, crkvene ikone nas liturgijski uzvode ka svetom Prvoliku i Prvoobrascu - Hristu i proslavljenim na nebu Svetim ljudima, kako je to rekao Sv. Vasilije Veliki.

(Preuzeto iz: Duhovnost pravoslavlja, jeromonah Atanasije)

Oros vere Sedmog vaseljenskog sabora

...Mi se drzimo neizmenjivo svih crkvenih nama zavestanih pisanih i nepisanih predanja, od kojih je jedno i izobrazavanje ikonickog zivopisa, jer je saglasno istoriji jevandjelske propovedi, radi potvrdjivanja istinitog i ne prividnog ocovecenja Boga Logosa ... Da se paralelno sa znakom Casnog i Zivotvornog Krsta postavljaju casne i svete ikone, koje su odgovarajuce uradjene od boja i mozaika i drugog materijala, u svetim Bozijim crkvama, na svestenim sasudima i odezdama, na zidovima i daskama, u kucama i po putevima; i to: ikonu Gospoda i Boga i Spasa naseg Isusa Hrista, Preciste Vladicice nase Svete Bogorodice, Cesnih Andjela i svih Svetih i Prepodobnih ljudi. Jer ukoliko se ove stalno posmatraju u likovnim izobrazenjima, utoliko se i oni koji ih gledaju pokrecu ka zeljenju i podrazavanju samih originala. I da se ovima odaje celivanje i pocasno poklonjenje, ali ne i istinsko sluzenje po veri nasoj, koje prilici samo Bozanskoj Prirodi, nego da kao sto znaku Casnog i Zivotvornog Krsta i Svetim Jevandjelima i ostalim svestenim posvetama, tako i u cast ovih cinimo prinos kadjenja i svetlosti, kao sto je to bio pobozan obicaj i u drevnih hriscana. Jer, cast koja se odaje ikoni (liku) prelazi na Original (prvolik), i ko se poklanja ikoni, poklanja se licnosti onoga koji je na njoj naslikan...

Beseda o pravoj veri Svetog Save iz 1221. godine

"Klanjamo se i postujemo i sa ljubavlju celivamo svecasnu ikonu covecanskog ovaplocenja Boga Slova (Hrista), pomazanog Bozanstvom i ostavseg nepromenjenog, tako da onaj koji je pomazan verom smatra da na ikoni vidi samoga Boga, Koji se javio u telu i sa ljudima poziveo. Klanjamo se i cast odajemo i ikoni Presvete Bogorodice, i ikonama svecasnih Bozijih Svetitelja, uzdizuci oci duse nase ka Prvoobraznom Liku i uznoseci um nas na neshvatljivo i neizrecivo".

Literatura koja se preporucuje:

¨ P. Florenski, Ikonostas, Jasen, Niksic, 1990.
¨ J. Majendorf, Vizantijsko bogoslovlje, Kalenic, Kragujevac, 1989.
¨ A. Smeman, Istorijski put pravoslavlja, Mitropolija cetinjska i Atos,
Podgorica, 1994.
¨ G. Florovski, Istocni oci V-VIII veka, Manastir Hilandar, 1998.
¨ Jeromonah Atanasije, Duhovnost pravoslavlja, Hrast, Beograd, 1990.
¨ L. Uspenski, Religijska utopija u ogledalu crkve, Banatski vesnik,
Vrsac, 1988.
¨ Tajna zivopisanja (sa Erminijom Dionisija Furnoagrafiota), Plato,
Beograd, 1995.
¨ R. Massey, Recepture za slikare, Art public, beograd, 1991
¨ L. Voronov, L. Uspenski, P. Florenski, i dr., Prepodobni Andrej
Rubljov ikonopisac, Logos Svetilo, Beograd, 1996.

Sajt koji se preporucuje: http://www.spc.org.yu
-------

Даље о иконама:

http://www.geocities.com/byzantion2001/ ... orija.html

Sedmi vaseljenski sabor (787) potvrduje istu tu istinu o Gospodu Hristu i Njegovom ovaplocenju (ucovecenju), ali ovoga puta kroz odbranu poštovanja svetih Ikona: prvo Njegove Ikone, pa onda i ostalih ikona: Bogorodice, Angela i svih Svetih. Ikonoborci su, naime, tvrdili da je poštovanje ikona - povratak u idolopoklonstvo. Medutim, Sveti Oci su objasnili i pokazali da se hrišcani ne klanjaju drvetu na kome su ikone naslikane. Oni preko ikone izražavaju svoje poštovanje i ljubav prema prvoliku, prema onome ko je na njima naslikan. Ikone su Evandelje u bojama, veronauka za oci. Njima se osvecuje covekovo oko i otkriva Lepota Božjeg lika. One su, i to je najvažnije, svedocanstvo da je Bog zaista postao covek, da bi covek mogao da se spase od davola, greha i smrti i da, najzad, postane Bog po blagodati. Poštujuci i celivajuci svete ikone mi odajemo preko njih poštovanje Hristu i Svetima u kojima obitava Bog. Tako na ikonama mi vidimo koliko je "Divan Bog u svetima svojim." Ikone su zastava Pravoslavne crkve, znak prepoznavanja medu svim nepravoslavnim hrišcanima i verama. Zato oni koji ne poštuju svete Ikone, pokazuju da ne znaju duh Svetog pisma i da, skriveno ili javno, ne veruju da je Bog postao covek. No ikone ne mogu i ne smeju biti slikane bilo kako: one treba da budu slikane u duhu Evandelja i saglasno mnogovekovnom iskustvu svetih ikonopisaca pravoslavne Crkve (potvrdenom i razradenom u pravoslavnoj Vizantiji, u Srbiji Nemanjica, u pravoslavnoj Rusiji i drugde.).

У оквиру истог документа налази се и ово:

Istorija Crkve Božije pocinje propovedanjem i stradanjem Apostola. Njene prve svete stranice su opisane u "Delima Apostolskim" (napisao ih je sveti Evangelist Luka, koji je bio i prvi ikonopisac - naslikao je ikonu Majke Božije sa Bogodetetom Isusom).

Даље када се истражује, може се наићи и на следеће (односи се на Пећку патријаришију):

U manastiru se cuva i dio casnog krsta Gospodnjeg.
Kao najveca svetinja u manastiu se cuva cudotvorna ikona Presvete
Bogorodice, koju je po predanju naslikao sveti apostol Luka. Pred kojom se
desavaju mnogobrojna cuda.

И Митрополит Амфилохије (Радовић) је у оквиру дјела на http://www.rastko.org.yu/bogoslovlje/m- ... danje.html рекао нешто и о иконама.


Даље, Ахарон помиње обожавање дјевице Марије... мало ми је нејасна та инсинуација... да ниси нешто помјешао са римокатилочком црквом???


Око осталих ствари ћу се можда јавити касније.
Немам толико времена да си могу приуштити луксуз завлачења и надмудривања по форумима.

Namjera mog teksta nije bila da te potaknem da braniš pojedine tačke pravoslavne dogmatike (pogotovo što ih nisam ni napadao, samo sam izrazio svoje mišljenje i spoznaju koje se jednostavno ne slažu sa tim što iznosiš), nego da shvatiš da sve što govorim nije usmjereno na rušenje ničega (pa ni pravoslavlja) nego na izgradnju.
Ne znam zašto kažeš da ne znaš ko je djevica Marija, kada znaš da je to Isusova mati, ona koju, po mom mišljenju neopravdano, zoveš Presveta Bogorodica.
Ti se brate zakači za to što sam samo ovlaš pomenuo, a kao da si prečuo ono što je za mene mnogo važnije da primiš k znanju.
Svjestan sam da napadajući ikone (koliko god bio u pravu) ne mogu očekivati nikakvo razumijevanje od pravoslavnih, a ja želim da nađem ono u čemu se slažemo i na čemu možemo zajednički da radimo. To je poenta. Ti brate ljubi i štuj ikone za sebe ja neću za sebe, ti uvjeren u svoje ja uvjeren u svoje, ali da radimo koliko nam Bog da da bolje bude obojici, i svima oko nas.
Tvrdim da je potrebno da se napori svih istinskih vjernika udruže na opšte dobro, jer ako svako svoje učenje drži i slijedi kako treba opet će doći do poboljšanja za sve. Pravi vjernik nikada ne ugrožava i ne napada druge, ponekada samo upozorava ako mu Bog dade poticaj za to.
Ono što pokušavam da dokažem je svako ko drži ono što Bog od nas traži radi dobro i sebi i drugima, kako god se to zvalo i kojim god putem išli ti napori.
Poštujem tvoje vrijeme ali ne mislim da se mi ovdje nadmudrujemo.
Moj motiv nije da blagoglagoljivošću (i mnogoglagoljivoščću) ispadnem
mudar ili mudriji od svog sagovornika, nego da iznesem ono što smatram da se treba iznijeti i time čitaocima ovog foruma prenesem ono što imam, a sagovornici me svojim gledištima u tome inspirišu i potiču, pogotovo oni koji normalno razgovaraju.
Inače previše vremena ni sam nemam pa ubuduće namjeravam malo manje pisati na forumu, ali ipak ne mislim da je loše tu i tamo reći neku riječ, pogotovo u pravo vrijeme, i ako ima ko da je čuje.

_________________
UIOSDSAHA

bojmen nema smisla da postavljaš toliki tekst o ikonama na temi koja se ne bavi ikonama. Na forumu je pravilo da se na nekoj temi držimo teme, mala odstupanja su uvijek prisutna i nisu problem ali ako se na temi neko inspiriše za tetaljniju raspravu o nečemu što nije predmet tekuće teme onda on može da otvori posebnu temu. Ikone jesu za posebnu temu pa je najbolje da se za njih otvori tema ali ne prije nego što se pogleda da li takva tema već postoji.

DELETED