banjalukaforum.com

Nekreditni novac je novac koji se ne daje kao kredit nego kao poklon. Nekreditni novcac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaja (M). dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ;
Ako se novac emituje po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Takođe, porezi se ukidaju za iznos nekreditnog novca, koji zamenjuje poreze. Krediti se daju samo iz ušteđenog novca, tako da ne opterećuju (ni oni ni kamate) cene koje se formiraju na nivou koji je manji za potrošače a veći za proizvođače nego što je to danas, u sistemu kreditnog novca, gde se novac emituje samo u vidu kredita. Novac se definiše kao dug a treba da je poklon. Novac danas poklanjaju Kina i Australija, i kod njih nema ekonomske krize. Izvor nekreitnog novca leži u porastu ekonomske racionalnosti. Postoji kako nacionalni tako i svetski nekreditni novac. Uskoro će biti uspostavljen svetski poredak nekreditnog novca. Tako će biti rešena postojeća kriza u svetu. Na projektu nekreditnog novca radi se i u SAD (vidi http://monetary.org).

_________________
Мој сајт:
http://noncredit-money.org/

ajd evo sam ponesto i ufatio od ovoga sto si naveo. ponesto i nisam.
kako mislis "poklanjaju" pare? kod nas banke zive od kredita. sad je stiskavac, ljudi idu pa sklapaju dealove sa bankama, da npr u ovoj situaciji placaju samo kamatu a da smrznu glavnicu koju treba da vrate.
mislim da smo mi daleko od ovog sistema.
kako bi se ovo sad moglo da primijeni recimo u americi?

_________________
Bio jednom jedan djecak, u ocevoj kuci, nad rijekom, koji je sanjao zlatne snove, jer nista nije znao o zivotu.

Gospodine Cicak, danas se novac emituje kao kredit, a uopšte se ne emituje novac iz koga treba da se plati kamata. To znači da vaeć u startu nema dovoljno novca u opticaju i da svi dugovi sa kamatama neće moći biti vraćeni. Zato se uzimaju novi, još veći krediti, da bi se platili stari krediti i išlo malo napred. Pošto ni novi krediti neće biti vraćeni, uzeće se novi, još veći krediti, i tako u beskraj, što stvara inflaciju, koja obezvređuje novac. U tim uslovima se istovremeno, u realnom novcu, obezbeđuje ispunjavanje formule, koju sam ja dao, i po kojoj ponuda mora biti veća od tražnje, dok su u nominalnom (obezvređenom) novcu ponuda i tražnja, odnosno prihodi i rashodi, jednaki, što zahtevaju dogme vladajuće ekonomske nauke. Pošto realno ponuda mora biti veća od tražnje, višak ponude nad tražnjom (koji ja nazivam višak korisnosti) može biti kupljen samo pomoću novca koji je dat kao poklon, odnosno koji je nekreditni novac, pa se ne nalazi u troškovima. Sadašnji sistem kreditnog novca, karakteriše prezaduženost, nedostatak novca u opticaju i inflacija, čega sve nema ako se novac emituje kao poklon. Kad je nagovešteno da će izbiti kriza, Vlada Australije je odmah poklonila po 25.000 dolara porodicama u svojoj zemlji i kriza je zaobišla Australiju. Kina 25% od emisije novca daje kao poklon a 75% daje kao kredit, i zato se Kina ubrzano razvija, dok do nedavno, u vreme Mao Ce Tunga, nisu mogli da se prehrane. U SAD postoji Kukov plan, koji predviđa da svaki građanin SAD dobije na poklon nacionalnu dividendu od po 1.000 dolara mesečno. To je 3.600 milijardi dolara godišnje, što je skoro 30% od vrednosti društvenog proizvoda. 30% od vrednosti društvenog proizvoda nedostajalo je u SAD u vreme Velike krize 1929. godine. Sada je otprilke ista situacija, pa je potrebno mnogo novca da bi se kriza prevazišla. Posle godine dana, situacija će se normalizovati, pa će za dalji tok privrede biti dovoljno možda deset puta manje novca. Novca treba onoliko koliko je potrebno da se kupi roba koja je ostala neprodata i roba kpja je dodatno proizvedena u razmatranom periodu. Ako se tako radi nema inflacije, svi su kapaciteti iskorišćeni i nema ekonomske krize. Ljudi imaju novca koliko im je potrebno, dok danas svima nedostaje novac, i svi se grčevito bore da do novca dođu, što se pripisuje ljudskoj pohlepi, a ne vidi se da ljudi stvarno nemaju dovoljno novca, i da se zato bore za novac. U Srbiji je od početka godine zabeležen veliki broj samoubistava među malim privrednicima, koji nisu mogli da plate poreze ili dugove, dok se radnici žale na zločeste kapitaliste, štrajkuju i sebi seku prste u znak protesta. Ja sam Stojan Nenadović.

_________________
Мој сајт:
http://noncredit-money.org/

Hvala, Stojane. pozdravljam.
Sta bi po tebi (ne bih da te persiram, te mi to nemoj zamjerati, niti nemas potrebu oslovljavati me sa gospodine) bilo potrebno ovoj nasoj drzavi kakva jeste (mislim na BiH) da se pomakne iz ovog zacaranog kruga gdje se samo tone?
nisam ekonomista, ponesto znam, ocito nedovoljno.
drzava je prezaduzena, nema proizvodnje ili je to svedeno na granice ispod minimuma. sve dok nemamo prozivodnju i proizvode koje mozemo da plasiramo na trziste, ako nista za pocetak bar ovo nase i susjednih nam bratskih zemalja. znamo da je u bivsoj jugi bilo i tvornica i proizvodnje, uspjeli smo da zadovoljavamo bar nase trziste, a zemlja je bila daleko veca nago ova sada. i opet je bilo krize. sad, kako da ocekujemo neki napredak kad nemamo osnovu da se pokrenemo? jedino nam je bilo preostalo da prodamo sve sto imamo da bi neko umjesto nas pokrenuo neki oblik porizvodnje, koliko je rentabilno za drzavu, koliko bi u takvim okolnostima drzava uopce napredovala? ako nemamo stabilnu drzavu, onda nemamo niti cemu da se nadamo. dok nam nasi politicari bacaju koske oko politickog uredjenja zemlje, u potpunosti je zanemarana ekonomska strana i stanovnik, opcenito, tako da dok dodjemo u fazu da razglabamo od cega cemo da zivimo i kako nasoj djeci da priustimo bar normalan zivot sa kakvom-takvom perspektivom, nas nece biti nikako. pomrijecemo do gladi. drzava se ne moze zaduzivati da prehrani svoje stanovnistvo i to uz minimalnu egzistenciju. a kako da se ide naprijed kad nam za to treba prvo treba ideja, intelekta, motivacije, pa tek onda para.
hvala ti sto si se javio, i pokrenuo ovu temu, nadam se da ce se ovoj diskusiji prikljuciti svi normalni ljudi koji sebi i ovom napacenom narodu zele dobro.

_________________
Bio jednom jedan djecak, u ocevoj kuci, nad rijekom, koji je sanjao zlatne snove, jer nista nije znao o zivotu.

Dragi Cicak, Hvala Ti što si mi iskazao dobrodošlicu. Na Forumima u Srbiji, dočekivan sam sa potsmehom. Na primer na B-92. Kritikovali su me i vređali a ja sam strpljivo odgovarao. Izvor iz koga proizilazi nekreditni novac je porast ekonomskeracionalnosti. To znači da nam novac poklanjaju ljudi kao Nikola Tesla i njemu slični. Ali i svaki prodavac nastoji da smanji svoje troškove a kupac nastoji da ostvari što veću korisnost. Njihovi dorinosi su beskonačno mali ali kad se oni saberu tj. integrišu, nastaje rezultat koji se meri nekreditnim novcem, tj. novcem koji se daje kao poklon. Najrazvijenije zemlje stvaraju najviše viška korisnosti koji se meri nekreditnim novcem, ali sve se to uništava zbog pogrešne ekonomske nauke, ili zbog svesne obmane čovečanstva od strane bankara koji vladaju svetom (Rokfeleri, Rotšildi, i drugi). Ti vladari iz senke, koji vladaju svetom, polako gube moć. Oni koji pišu o njima kažu da je na čelu te piramide engleska kraljica. Ona je donedavno bila šef države Australije. Ali Australija sada radi šta hoće. U bivšoj SFRJ postojala je ideja o nekreditnom novcu. Ja sam o tome pisao u mom magistarskom radu. Moj profesor, koji je bio član SANU i pisac čuvenog Memoranduma SANU, pa je na suđenju Miloševiću u Hagu, označen kao srpski nacionalista, nije znao šta da kaže o mom radu, pa je naložio svom asistentu Miroljubu Labusu, da napiše ocenu rada. Labus je ocenio da sam rad napisao napamet, bez korišćenja stručne literature, pa je rad odbijen. U Beoradu živi dr. Srećko Ugrin, ekonomista koji je na engleskom napisao knjigu o nekreditnom novcu, i poslao je na trideset najvažnijih adresa u svetu, ali su se svi primerci knjige izgubili u putu, pa mu je pošta platilla odštetu, ali knjige nema. Takva je bila moć tih koji su vladali svetom. Linkoln je koristio nekreditni novac, pa je bio ubijen. Kenedi je počeo da emituje nekreditni novac (4.3 milijarde dolara), pa je i on odmah ubijen. Kada se pojavio Intenet, ja sam svoju teoriju postavio na Guglu. Upišite samo nekreditni novac. Više se ništa ne može skrivati. Kina se nikog ne boji, ali dosta svog bogatstva ima u dolarima, pa ne sme odmah da sruši dolar. Ja se nadam da će sve zemlje koristiti formulu koju sam dao. Niko neće imati inflaciju, pa će izgledati kao da ceo svet ima jednu vladu i jedan novac. Zaboravio sam da Vam dam link za Ričarda Kuka (http://richardccook.com).

_________________
Мој сајт:
http://noncredit-money.org/

@Stojan: da li mozes da navedes par linkova na engleskom o ovome? za pocetak wikipeda clanak ako postoji? hvala

_________________
i teletabisi su ljudi

Gospodine Lazareviću, u SAD se za nekreditni novac zalaže kongresmen Dennis Kucinich, koji treba da Kongresu predloži Američki Monetarni Akt, koji je jedna verzija nekreditnog novca. Ovaj Akt je uradio Američki Monetarni Institut, kome je direktor Stephen Zarlenga i oni imaju sajt koji sam već dao, http://monetary.org . Za Kucinicha radi i Ričard Kuk, koji je napravio svoj plan, za koji sam takođe dao link http://richardccook.com . Ni Zarlenga ni Kuk svoje projekte ne zovu nekreditni novac, nego jednostavno novac, dok ono što ja zovem kreditni novac oni kažu samo kredit. Time hoće da kažu da je novac jedna stvar a kredit sasvim druga stvar. Novac je poklon a kredit je zajam ili dug. Može da se kaže: Nekreditni novac je jedini pravi novac ili pravi novac je nekreditni novac, kako je svoj članak naslovio Mladen Banjac. Taj članak se vodi kao najčitaniji na sajtu Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije http://poslodavci-apps.org . Mladena Banjca možete naći i na "Nova srpska politička misao" ako upišete nspm gde će te naći i podatak da Kina 25% svoje emisije novca poklanja. U SAD je jako važan kongresmen Ron Pol (http://ronpaul.com) koji se bori protiv FED-a i zastupa zlatni standard. Ja sam dao komentar da Fed uopšte nije potreban, a da nije potrebno ni zlato, nego je dovoljna samo formula koju sam ja dao. Sad je Pol objavio "End the Fed". Ima većinu u Predstavničkom domu a sada se bori da dobije i u Senatu. Onda bi Fed bio stavljen pod kontrolu. Oni u SAD, kao i Banjac kod nas, posmatraju sve to kao političko pitanje pa kažu da su stvaranje novca preuzele privatne banke (što su u suštini i Fed druge centralne banke) a da stvaranje novca treba da pređe u riuke najvišeg zakonodavnog tela a to je u SAD Kongres a kod nas Narodna skupština. Adam Smit je rekao da je država najgori bankar, pa je to argument za bankare, a ovi koji su za novac kao poklon pozivaju se na Aristotela, koji je napisao da je novac ono što je država propisala da bude novac. Ja sam mislim naučno i matematički dokazao šta je novac. Novac koji izlazi iz formule koju sam dao je realan novac, koji ima uvek istu vrednost, jer je inflacija jednaka nuli. Kinesko rukovodstvo sada vodi dobru politiku, a nekada je vodio Mao Ce Tung, pa nisu imali šta da jedu. Hitler je vodio politiku nekreditnog novca, pa je za kratko vreme postigao neviđen bum, i posle brzo propao a nikada nije istraženo, kako je mogao za tako kratko vreme da izgradi takvu silu.
Na Internetu ima mnogo tekstova koji govore o pogubnoj politici novca kao duga (kredita) kao što je Ellen Brown, Zeit Geist, i tako dalje.

_________________
Мој сајт:
http://noncredit-money.org/

hvala
svidjaju mi se ova pravila sa monetary.org:
1) Thou shalt not take the name of the great Lord HAND the Invisible in vain, but only to bash those who clamor for economic justice.
2) Thou shalt not steal, except under cover of contract or economic theory. (An obvious exception - Thou mayst take candy from babies)
3) Thou shalt not lie, but thou mayst theorize profusely and obscuredly; Thou mayst gongorize, omit to inform; mislead;
and - oh what the Hell - Ye mayst lie like unto rugs!
4) Thou shalt heap dishonor profusely upon HAND the Invisible's opponents - Truth, Justice, Beauty, Integrity, and historical and empirical research.
5) Thou shalt do thy levelest best to keepest the people in poverty and ignorance soest they mayst remain vulnerable to predation
6) Thou shalt deny with all thy energy that HAND the Invisible is subjective to manipulation and controlst by his richest worshippers; who use HAND'S laws to procurest undeserved wealth from thy society!
7) Under the most big penalties, thou mayst never clearly define thy terms of thy theorizings.
Do then these things unto your fellow man and ye shall be rewarded with Professorship and become known as Economist throughout the land. Handelujah! Go forth now ye loyal followers and pollute the earth with thy theories.


nego posto vidim da ste veliki poznavaoc, molim da odgovorite na jedno drugo pitanje: kolicina papirnog novca se sve vise smanjuje a broj cipova povecava, kako ce se to odraziti na ljude? jos gora verzija birokratskog kaveza, ili? kako to povezujete s nekreditnim novcem?

_________________
i teletabisi su ljudi

Gospodine Lazareviću, nisam veliki poznavalac ekonomske nauke. Završio sam Gimnaziju i Pravni fakultet i upisao poslediplomske studije društveno-ekonomskog smera na Pravnom fakultetu u Beogradu. Prvo što sam video bio je zakon vrednosti koji kaže da se razmenjuju robe jednake vrednosti. Ja sam još kao mali naučio svoj maternji jezik koji mi je govorio da se razmenjuje manje da bi se dobilo više. I tako sam počeo da razvijam svoju teoriju. Pošto mi je rad odbijen, nisam više studirao ekonomiju, jer me tu više nije ništa interesovalo. Upišite nekreditni novac na Internetu ili http://noncredit-money.org , pa će te videti moju teoriju, koju sam prvo objasnio na marksistički način, pa na termodinamički način i na kraju na matematički način. Diferencijalni račun sam video kad sam otišao u penziju i video da moja teorija može da se napiše na matematički način. Ja sam ovo što sam dao na Vašem Forumu poslao na Guglov konkurs za najbolje ideje, jer mislim da je to ideja koja pomaže najvećem broju ljudi. Gugl je odabrao 16 ideja, među kojima je i ideja da se banke približe stanovništvu tako što će se postavljati automati, što bliže narodu, u koje će narod ubacivati ove kartice. Jedan čovek u SAD je imao 50 kartica i na kraju je propao. Za mene se narodu približila Vlada Australije kada je narodu poklonila gotov novac. Ovi pričaju kako se brzina novca strahovito ubrzava a po mojoj teoriji, racionalnost potrošnje se povećava kada se usporava brzina opticaja novca i smanjuje tražnja, pa država poklanja narodu novac, da bi nadoknadila nestaćicu novca, do koje je došlo usporenjem brzine opticaja novca. Ako se brzina opticaja novca ubrzava, država mora povlačiti novac iz opticaja da bi se očuvala stabilnost cena (kao porezi koji se ne troše). To znači da raste neracionalnost. Ako raste neracionalnost, realna količina novca mora da se smanjuje. Još uvek u svetu raste ekonomska racionalnost pa se stvara novac koji mora da bude poklon za ljude. Ako počne da pada racionalnost, svet će propasti. To je poruka moje teorije.

_________________
Мој сајт:
http://noncredit-money.org/

Procitah tekstove na Vasem sajtu i mogu reci da mi Vasa teorija zvuci vrlo, da to tako kazem, "zdravorazumski" i sigurno bismo zivjeli u jednom srecnijem svijetu kad bi zazivjela u praksi. Pitanje je, kako je promovisati, kako je sprovesti u djelo? Kako moze npr. jedan obican smrtnik da doprinese tome?

Gospodine Headhunter, hvala Vam na rečima podrške. Ja sam napisao da postoje dva pristupa ekonomski problemima: naučni i zdravorazumski. Moj pristup je zdravorazumski. Taj se pristup završio formulom koju sam dao. Da se proizvodnja počela smanjivati bez razloga, novac bi se morao povlačiti iz opticaja. Ali, i pored smanjivanja proizvodnje zbog privredne krize, ponuda je još uvek veća od tražnje, jer ima puno neprodate robe prethodne godine. Zašto je u Srbiju došla kriza? Kada sam poslednji put video količinu novca koja je bila u opticaju, to je bilo pre izbijanja krize i bilo je četiri milijarde evra (u dinarima). Početkom ove godine, kad je kriza već počela, bilo je u opticaju nešto više od dve milijarde evra. Dve milijarde evra treba hitno vratiti u opticaj kao poklon koji se poklanja narodu. Australija je poklonila novac narodu i kriza nije pogodola Australiju. Kad je počela kriza 1929. godine, u SAD je nedostajalo 30% novca u opticaju. Sada, u Srbiji, Jelašić je, iz čista mira, sklonio preko polovine novca koji je bio u opticaju. Naravno da sada niko nema novca koliko mu treba. I svi se očajnički bore da do novca dođu. Ali novca nema. Ne bore se ljudi za novac zato što su pohlepni, nego zato što novca zaista nema. Ko je sklonio novac? Posle Velike krize, došao je Drugi svetski rat. Neki misle da su vladari svetom iz senke izazvali i ovu krizu, koja treba da im omogući dalje učvršćenje njihove vlasti. Ali mislim, da prisustvujemo kraju vladavine novcem kao dugom i ulazimo u eru vladavine novcem kao poklonom. Ako je u Republici Srpskoj ista situacija kao u Srbiji, onda Srpska može da pokloni samoj sebi 400 milona evra. Mi se bojimo MMF-a i ne znam koga. Australija i Kina rade šta hoće. Mi imamo skoro deset milijardi rezervi a ne znam zašto su one potrebne. Ko razume moju formulu ne treba mu ni zlato ni bilo kakve rezerve. A mislim da je to gradivo za osnovnu školu. Treba samo da neka politička stranka uvrsti nekreditni novac u svoj program na sledećim izborima.

_________________
Мој сајт:
http://noncredit-money.org/

Zanimljiva teorija ali opstepoznato je da ekspanzivna monetarna politika dovodi do inflacije ? Kakva je situacija u to polju? a mozda cak i do smanjenja proizvodnje-rada, kod nasih ljudi bi sigurno bilo ono "zasto raditi kad ti neko poklanja novac".
Ja se izvinjavam ako je ovo bilo vec objasnjeno u postovima iznad posto sam u nekoj zurbi pa ne stignem sve detaljno procitati.

_________________
http://www.codebluestudio.com

Citao sam, laicki doduse, vase tekstove pre nekoliko godina. Ispostavilo se da se stvarno nesto valjalo iza brda

Gospodine Frenki, emisija nekreditnog novca nije ekspanzivna monetarna politika koja vodi u inflaciju, nego emitovanje tačno potrebne količine novca u opticaju, koja inflaciju drži na nuli. Nekreditni novac se daje na primer penzionarima i za dečije dodatke, tako da ne može biti inspiracija ljudima koji su sposobni da rade, da ne rade. Ili, u SAD, predviđa se da se finansiraju prosveta i zdravstvo, kako se to inače radi, samo nekreditni novac zamenjuje poreze i doprinose koji se daju za prosvetu i zdravstvo. Ili se finansiraju javni radovi. I tako dalje.

_________________
Мој сајт:
http://noncredit-money.org/

kako to divno zvuci al opet, ponavljam pitanje - kako do toga doci? ima li ijedna stranka na ovim prostorima da uopste razmislja o tome, da ne kazem da je spremna da izdrzi pritisak od strane EU i Amerike u svojoj borbi za ovako human cilj?

Gospodine Headhunter, ja sam u kontaktu sa naprednjacima u Sremskoj Mitrovici i obavešten sam da je o mojoj ideji obavešten i g. Vučić, Bilo bi lepo kad bi Srpska Napredna Stranka, uzela nekreditni novac u svoj program na sledećim izborima, dobila izbore i sprovela to u praksi. Ja imam 67 godina. Pisao sam političarima u bivšoj SFRJ, pisao sam svim političarima, onda i sada, ali mi niko nikada nije odgovorio. Sada mogu da kažem da to sprovodi Kina, sa kojom mi imamo strateški sporazum. To sprovodi Australija i ne boji se vladajućeg svetskog poretka kreditnog novca i ako je do juče šef države Australije, bila engleska kraljica, koja je navodno na čelu tog svetskog poretka koji se sada ruši. Nama je iz opticaja ukradeno dve milijarde evra, i sada nam MMF nudi tri milijarde evra novih kredita. Ne trebaju nam novi krediti. Neka nam vrate dve milijarde koje su nam uzeli. Ako oni nisu naredili Jelašiću da tako uradi, onda je on to uradio na osnovu znanja koje je imao kao ekonomski ekspert. Ja pišem našima da im ne treba MMF, da oni emituju novac kao poklon zato što im je to rekla Kina da tako rade, a videli su da tako radi i Australija. Ja sam pisao MMF-u da smesta pređu na nekreditni novac, ako misle da opstanu, inače će ih počistiti zemlje BRIK (Brazil, Indija, Rusija, Kina), koje će uvesti nekreditni novac i bez njih. Nekreditni novac je predložio Biagio Bossone, bivši izvršni direktor MMF-a. Oni ćute a ja čekam. Upišite na Google-u Svetski poredak nekreditnog novca i naći ćete moj sajt. Internet donosi slobodu i blagostanje.

_________________
Мој сајт:
http://noncredit-money.org/