banjalukaforum.com

zanimljiv tekst.
evo napisacu i ja ono sto znam o tim obicajima, jer me to bas zanima.

kada neko umre, prvo se pali sveca i pokojniku se skrste ruke.
kazu da telo treba okupati neko iz komsiluka, sto je meni licno bezveze. mislim da je lepse da do rade clanovi porodice.
pokojnik se oblaci i stavlja u sanduk. na dno sanduka se stavljaju nove deke. sve se pokrije belim svilenim plahtama tkz. "pokrov". usta se zatvore, obicno svezu nekom maramom iznad glave, jer kada nastupi mrtvacka ukocenost mogu ostati otvorena. u slucaju da je pokojnik starija osoba koja je za zivota nosila sesir, onda se ne obuva , nego se cipele stave u sanduk , ali pored nogu. jer postoji verovanje da pokojnik ne treba da bude "pokriven" sa obe strane (glava i noge) da bi valjda dusa mogla da izadje, da j enista ne sputava. bitno je da se i marama kojom su podvezana usta skine pre zatvaranja sanduka i spustanja u zemlju.

sahrana je obicno sutradan, a noc pre sahrane se bdije pored lesa. bitno je da neko od porodice bude stalno uz umrlog. to je navodno zbog verovanja da macka ne bi smela preci preko njega. zasto, ne znam. verovatno to datira jos iz starih vremena kada su ljudi na selu imali mnogo macaka, ziveli verovatno u oronulim kucama, mozda i bez vrata.

na dan sahrane, pop vrsi opelo ispred kuce, a svi ostali drze svece. posle toga povorka krece prema groblju, ali je obicaj da neko od rodbine ostane u kuci da ne bi ostala prazna. na putu do groblja povorka staje i na obliznje drvo se ureze krst. na groblju pop cita molitvu, te se svi "pozdravljaju" sa pokojnikom , ljubeci krst na njegovim grudima.
sanduk se spusta u zemlju, a svi prisutni bacaju grumen zemlje da umrlom "olaksaju" istu.

obicaj je da se posle sahrane vraca kuci gde svi jedu jer je greh da neko ostane gladan, zbog duse pokojnika.



postoji jos hrpu nekih narodnih obicaja i verovanja ...
recimo u kuci gde je neko umro, ne treba da se do 40 dana pravi nesto od dizanog testa, jer kazu da tako bolest umrlog "raste" na ostale clanove porodice.


ali obicaji kao obicaji ... razlikuju se od jedne do druge kuce, kako kazu.

_________________
DA, JA SAM SEXUALNO ISFRUSTRIRANA OSOBA!!!
verliebt in berlin

Pozdrav bratu oficiru s ružom.
Taj doživljaj o zadnjem trenutku ili trenutcima niko nemože da ispriča jer oni umiru.
Zapažanja nas koji smo prisutni oko takvih osoba su proizvoljna i nemogu se doživeti niti predpostaviti.Ako samo zub jače zaboli našeg prijatelja mi nemožemo znati kako mu je sem ako smo i mi imali takav bol ali za smrt nemamo iskustvo.
Dešavalo mi se nešto slično a to je onesvešćivanje, u tom momentu nemaš potrebu ni za čim već za mirom. Utrneš i ništa ne osećaš niti čuješ sve je stalo i neznaš za sebe sasvim bezbolno i za par sekundi se desi i traje nekoliko trenutaka ili minuta a tu dužinu vremena znaju samo oni oko tebe.
Prisustvovao sam umiranju dve mi bliske osobe zadnji minuti su prolazili u težem udisanju vazduha i sporijem ispustanju sa dužim pauzama i onda udah i dugačak lagani izdah koji duže traje i duga pauza a onda još jedan tiši udah i skros lagani izdah i tišina.
To je ono od čega niko nije pobegao i plata je za greh.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

jedan period sam imala strasan strah od smrti iako sam bila daleko od tih godina kada bih uopste trebala da razmisljam, jedina smrt koja je ostavila trag u meni jeste ona moje bake.
Al moram reci da je prvo na sto sam pomislila mir i blagost koja se vidjela na njenom licu, al ipak je to bila moja baka, vjerovatno to niko drugi i ne bi tako vidio. Medjutim ono sto sam htjela reci je nesto sto mi je ona rekla pri kraju svog zivota.
Bila je bolesna i imala dosta godina tako da smo i ocekivali kraj, pa sam je ja pitala da li se boji. Vidjelo se na njoj da da. Tada sam i naletila citajuci joj, na ovo:
Postoje dva vidjenja onoga sto je poslije, ako je smrt kraj svega onda nema vise ni boli, ni straha, ni neizvjesnosti, jednostavno odes ili, sto je meni draze, ako poslije smrti prelazimo negdje drugo gdje su vec oni kojih vise nema, zamislite samo koliko ce te dragih ljudi ponovo vidjeti i onih o kojima ste samo citali i onih kojima bi rekli nesto malo sto niste stigli dok su bili sa nama.
U svakom slucaju ne treba misliti o smrti ima mnogo lijepsih tema ona ce svakako doci, jedino u to smo sigurni u zivotu.
Treba samo uraditi sve da pred taj momenat ne bude kajanja za bilo sta.
I zato.

MEMENTO MORI, CARPE DIEM--
SJETI SE DA SI SMRTAN , ISKORISTI DAN

Upravo kada bi svaki čovjek bio "mementomoričan" i znao da smrt nije kraj, svaki dan, čovječanstvo bi bilo bolje.

Carpe Diem je tamni vilajet, mač sa dvije oštrice. Prepostavljam da si mlada i da smrt za tebe faktički ne postoji ali sve što su ti pričali i što će ti pričati o prolaznosti, istina je.

Strah od smrti je najveći strah svih živih bića.
Ali život ima smisao, ne živimo tek samo onako, da se bolje provedemo i da nam bude bolje na ovom svijetu. Da je to samo tako i da se živi samo jednom, onda baš u tom slučaju Carpe Diem nema smisla, jer onda ništa što radimo nema smisla za nas jer će prije ili kasnije nestati.

Ali smrt nije kraj.

_________________
meet me on the other side
where as a rose I will wake
though blind I'll follow every step you take...

Vjeruj mi da bih volila da mi vjera toliko ojaca da mogu onako od srca reci kao i ti .... ali smrt nije kraj....i nisam tako mlada, moj zivot ima smisao vec odavno u onima koje cu ostaviti iza sebe al valjda i taj strah postoji bas zato i ne mogu uvijek zrelo da razmisljam....
Al dopao mi se tvoj odgovor, zaista

Ne samo to već smrt nije izvjesnost.

Ima i ono da se u kući pokojnika sva ogledala prekriju bijelim plahtama ( mislim da je ovo kod katolika). Pa onda se negdje u selima dariva pokojnik, stavljali se u stara vremena dukati na oči, a danas pare u sanduk.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

za ogledala prvi put cujem od tebe, a to za darivanje znam, samo sto ja znam za malo drugacije obicaje. ne novac, nego stvari koje je pokojnik voleo, cigarete, neko vino, kafa, keks ...
cudni su i zanimljivi ti obicaji. recimo kada covek umre i ako je toplo vreme a sahrana zakazana tek za dan, dva ... naravno dolazi do promena tela. e tada se ispod sanduka stavlja posuda sa vodom u kojoj su lanci. neko staro narodno verovanje da to navodno zaustavlja promene i "bujanje" lesa. bas sam razmisljala o tome, kako, zasto ??? naravno, promene na lesu moze zaustaviti jedino led i hladna prostorija, ali otkuda takvo verovanje kod ljudi?!?!?
i dodjoh samo do jednog zakljucka : da ti lanci treba da predstavljaju nesto sto ce "svezati" vodu, spreciti svako kretanje i promenu, pa samim tim i promene na lesu.

-----------------------------

kada razmisljam o umiranju plasi me jedino mogucnost da posle smrti ne postoji nista. da je to to , jednostavno kraj!!! e ta mogucnost me izludjuje. mogucnost da nikada vise necu videti meni drage ljude, koji su vec umrli, pricati sa njima, grliti ih...

utehu nekako nalazim u:
Na dan moje smrti, kad bude nosen moj tabut,
Ne misli da cu osecati bol za ovim svetom.
Ne placi i ne govori:steta,steta
Kada se mleko pokvari, veca je steta
Kada vidis da me poloze u grob, ja necu nestati
Zar Mesec i Sunce nestanu kad zadju?
Tebi se cini smrt, a to je radjanje.
Grob ti se cini tamnica, a dusa je slobodna postala.
Koje to zrno ne nikne kad ga stavis u zemlju
Pa zasto sumnjas u zrno covekovo?


da ... postoje neke cudne stvari koje se desavaju pred smrt, prilicno jezive ... tako da mi to daje neku veru da ne nestajemo tek tako i da smrt nije potpuni kraj.

_________________
DA, JA SAM SEXUALNO ISFRUSTRIRANA OSOBA!!!
verliebt in berlin

Mene ce onda sa Nutellom sahraniti

_________________
..u svakom porazu
ja sam video deo slobode
i kad je gotovo za mene
znaj, tek tad je pocelo...

Milan Mladenovic-EKV

"...Možda će nas još i smrtni čas
ka novim prostorima mlade poslati..."
(Herman Hese)

Najvjerovatnije, hoće.

_________________
meet me on the other side
where as a rose I will wake
though blind I'll follow every step you take...

Smrt je vaiz (govornik) koji šuti...niti ijedan je čovjek nije pobjedio.

Ne znam šta je gore, da čovjeka zadesi smrt ili da izgubi voljenu osobu (ženu, dijete,majku,ocu...) pa da mu život postane živa smrt.

_________________
-'-Ne idi nikom osim onom cijem dobru se nadas, od cije vlasti ne strahujes, ciji blagoslov ocekujes i cijim znanjem ceš se moci okititi....'.-

mislim da je gore kada covek izgubi voljenu osobu.
kada bih mogla da biram, uvek bih izabrala smrt nego gubitak voljene osobe. znam da zvucim sebicno, ali ne znam da li imam dovoljno snage za preziveti gubitak.

_________________
DA, JA SAM SEXUALNO ISFRUSTRIRANA OSOBA!!!
verliebt in berlin

A " život u smrti? " To vam je ono kad neko živi, al ste ga vi sahranili u svom sjećanju. Al to je već tema za književnost.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Bog reče da je kazna za greh SMRT a Hese reče:
"...Možda će nas još i smrtni čas ka novim prostorima mlade poslati..." po njegovoj logici Bog nam ne govori istiinu već nas NAGRAĐUJE za greh dajući nam mladost i novi život???
Zašto se više veruje varalici nego Bogu, zato što prvi govori mile reči a Bog istinu.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.