Car Dusan:
Citiraj:
У ПРАВОСЛАВНОЈ Цркви, Патријарх је старешина, и сваке Велике Суботе Благодатни Огањ још увек силази, НАМА....
Pitanje jedne vernice SPC:
Када нема званичне Цркве, или је она у стању апостасије, падања у јерес, и свештеник је тајно или јавно, знано или незнано у јереси, па са кога се онда благодат крштења преноси? Може ли са кума?
Ако нема у СПЦ крштења, онда ни они који освећују водицу нису крштени. Па како је онда учинише Светом водицом? У минимуму благодат дејствује кроз оне који су крштени, а ради спасења људи. Благодати има таман онолико колико се о Васкрсу и показује у Јерусалиму.
Odgovor:
Некварење водице није мерило и сведочанство истинитости Цркве, већ је то права вера и апостолско наслеђе. Освећивање водице је чудо које се савршава силом Божијом која је својствена Часном и животворном Крсту, који се спушта у воду, и Имену Божијем које се призива. У истинској Цркви Христовој ово чудо се савршава по вољи Божијој и то увек. Ван Ње у јереси оно се или не савршава или се савршава по допуштењу Божијем. Како данас тако и у прошлости постојали су случајеви када су и јеретици чинили чуда. Тако нпр. у IV в. један јеретик Аријанац, над главом св. Јована Крститеља која се тада налазила у његовом поседу, је молитвом чинио чуда и исцељивао људе. Говорио је: ето чуда која се дешавају по мојој молитви су доказ тога да је моја вера и Црква истинита! Хоћемо ли зато рећи, на основу тих чуда, да аријанство, које исповеда да Исус Христос није превечни Син и Логос Божији него створење, није јерес и да је њихова ''црква'' истинита и благодатна Невеста Христова – она која једина има искупљујућу силу и власт. Не него: Сачувај нас Боже такве хуле! Рећи ћемо, заједно са светим Апостолом, да су они антихристи (1.Јн. 2, 22-23) и да је њихов вечни удео геена огњена! Рећи ћемо још и то: многи ће доћи и рећи у онај Дан: Господе, нисмо ли именом твојим чуда чинили, демоне изгонили, мртве васкрсавали. А ја ћу им рећи: Не познајем вас. Идите од мене сви који чините безакоње. Ван Цркве Христове нема спасења, нема светих Тајни, нема Крштења, нема Причешћа (1. канон Св. Василија Великог). То је учење Цркве Христове и тако су веровали и исповедали сви истинити хришћани у свим временима. О томе је пуно писао св. Кипријан Картагински и препоручујемо вам да, ако можете, прочитате његове списе.
Човеку који је ван Цркве, и не зна да је у јереси, Бог даје привремено благодат не зато да би тај човек остао у јереси, него зато да подржи, пре свега, његову веру у Бога, његово одвраћање од греха, његову окренутост ка Богу и тражење Истине. То је тзв. призивајућа или просвећујућа благодат, а не Црквена искупљујућа благодат светих Тајни која се даје само у истинској Цркви.
Чудо силаска благодатног Огња на Васкрс у Јерусалиму исто тако није нимало доказ да је данас екуменистичка Јерусалимска Патријаршија, и остале Патријаршије које су с њом у општењу, истинита, благодатна и спасавајућа Црква Христова. Додаћемо само то да је чудо силаска благодатног огња специфично везано само за Јерусалим и гроб Господњи и оно пројављује велику милост Божију према отпалим Јеврејима и касније муслиманима, јер им ево већ 2000 година сведочи и објављује Васкрсење Христово и позива их на покајање, што ће се и десити у сама последња времена кад буду дошли Енох и Илија. То чудо је намењено пре свега њима а не хришћанима који већ верују у Васкрсење Христово. Благодатни Огањ данас силази на призив Јерусалимског патријарха не зато што је он истински православан него зато што наступа у име православља и пред нехришћанским светом представља православље. Тиме Господ показује не само то да је Он васкрсао и да је једини истинити Месија и Спаситељ, него и да је православно хришћанство једина истинита вера у Њега. А на самог данашњег екуменистичког Јерусалимског Патријарха и његову ''православност'', односе се горе наведене речи: многи ће доћи и рећи у онај Дан: Господе, нисмо ли именом твојим чуда чинили, демоне изгонили, мртве васкрсавали, [благодатни огањ с неба спуштали]. А ја ћу им рећи: Не познајем вас. Идите од мене сви који чините безакоње.