banjalukaforum.com

О доласку Антихриста, о његовој владавини и
о Страшном Другом Доласку Господњем
Свети Јефрем Сирин



Злоба клете Змије

Ја, најмањи, грешни, испуњен преступима, Јефрем, хоћу ли бити кадар да искажем оно што је изнад мојих снага? Но како је Спаситељ, по благости Својој, и неуке научио премудрости, а преко њих свуда просветио верне, тако ће Он и мој језик учинити јасним, без мане, на корист и (поуку) како мени самоме, који говорим, тако и свим слушатељима.
Али, с болом почех беседу, и са уздисањем ћу говорити о крају овога света, и о оној најбестиднијој и ужасној Змији, која ће узбунити свеколико поднебесје, и у срца човечија улити страх, малодушност и страшно неверје и чинити чудеса, знамења и застрашивања да би, ако је могуће, преварила и изабране (Мат. 24-24), и све обманути лажним знамењима и привидним чудесима која ће учинити.
Јер, по допуштењу Светога Бога, она ће добити власт да вара свет, због тога што се свет испунио безбожјем и на све стране се чине ужаси сваке врсте. Зато је Пречисти Владика, због безбожја људског, допустио да свет буде искушан духом лажи, јер се тако људима прохтело - да одступе од Бога и заволе Лукавога.
Велики подвиг, браћо, чека у та времена нарочито верне, када сама Змија, са великом влашћу, буде чинила знамења и чудеса, када се у страшним Призрацима (привиђењима) буде приказивапа слична Богу, и летела буде кроз ваздух, и када се сви демони, слично Ангелима, буду узнели пред мучитељем. Јер ће се силно огласити мењајући (свој лик) и бескрајно застрашујући све људе.
Ко ће се тада, браћо, показати као онај ко је ограђен непоколебивом вером, као онај ко има у души верни знамен - свети Долазак Јединородног Сина, Бога нашега, када сагледа ову неизрециву муку одасвуд надолазећу на сваку душу!?
Јер за ту муку неће бити уопште ни откуда, ни са земље ни са мора, икакве утехе, ни одмора. Ускоро, када буде видео да је читав свет у метежу, да свако бежи да се скрије у планинама, и док једни умиру од глади, да се други топе као восак од жеђи, и да нема никог да се смилује, када видео буде да свако лице пролива сузе и са силном жељом пита има ли негде на земљи речи Божије, и чуо одговор - нигде, који ће човек поднети ове дане, ко истрпети неподносиву муку?!
Ускоро, када буде видео помешане народе, који ће од крајева земље ићи да виде Мучитеља, и при чему ће се многи поклонити Мучитељу, у дрхату кличући: Ти си наш спаситељ?!
Море се комеша, земља сахне, небеса не дају кише, растиње вене, и сви што живе на истоку земље од великог страха на запад беже, а они што живе на западу у дрхату беже на исток. Бестидни ће, примивши тада власт, послати демоне у све крајеве да смело проповедају: Велики цар јавио се у слави, идите и видите га. У кога ће бити као дијамант тврда и отпорна душа, да мужанствено (храбро) поднесе све те саблазни? Где је, како рекох, такав човек, кога би прослављали сви Ангели?
А мене, христољубива и савршена браћо, обузима ужас при самом сећању на Змију, док премишљам у себи о патњи која ће постићи људе у та времена и помишљам на то колико ће се суровом према људском роду показати та гнусобница, и колико ће више још те злобе имати према Светима (православним Хришћанима, нап.прир.) који ће моћи да одолевају њеним привидним чудесима. Јер ће се тад наћи много људи благоугодних Богу, којима ће у брдима и пустим местима бити могуће да се спасу многим молитвама и плачем срца.
Јер Свети Бог, видећи њихове неисказиве сузе и искрену веру, смиловаће им се као нежни Отац и сачуваће их тамо где се буду крили све док свепогана Змија не престане да тражи Свете по земљи и по мору, сматрајући да се већ зацарила на земљи и да су јој сви потчињени. И не схватајући своју немоћ и ону гордост због које је пао, намислиће Нечастиви да се успротиви Господу у онај страшни час када Господ дође с небеса.
Ипак, довешће земљу у смутњу, и све преплашити лажним чаробничким знацима. У време, када Змија дође, неће бити мира на земљи, биће велика мука, метеж, неред, смрт и глад у свим крајевима. Јер је Сам Господ наш Божанственим устима изрекао да такве невоље није било од почетка Богом створеног света (Марко 13-19).
Како онда ми грешни да представимо тако превелику, чак неизрециву невољу, када ју је тако назвао Бог? Нека свако са пажњом заустави свој ум на оним светим речима Господа и Спаситеља нашег која кажу да Он, по благости Својој, због превелике муке и нужде, жели да скрати дане невоље опомињући нас и говорећи: Молите се Богу да бежање ваше не буде у зиму или у суботу!! (Мат. 24-20); и још: Бдите једнако и непрестано молите се Богу да будете кадри утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред Бога (Лука 21-36); јер је време близу.
И сви смо ми подвргнути овој невољи, али ћемо непрестано, са сузама н молитвама, дан и ноћ припадати к Богу, да би смо се грешни спасли. Ко има скрушења и суза, тај у молитвама нек моли Господа да га избави велике невоље која ће доћи на земљу, и да уопште не види саму Звер, а такође ни да не чује какве ће на разним местима бивати страхоте, земљотреси, глад, и различите смрти на земљи.
Неопходна је зато душа мужанствена, способна, да тако кажем, да кормилари својим животом усред ових саблазни. Ко се пак, покаже, макар и најмање, као лењивац, њега ће лако савладати и обузети знамења лукаве и покварене Змије, а такав ће се на Суду показати неоправдан, јер је сам, добровољно, поверовао Мучитељу. Много нам је молитава и суза потребно, љубљени, да бисмо постојано стајали у искушењима. Много ће обмана приредити Звер, јер ће он, богоборни, пожелети све да погуби.

Сплетке Старе Змије

Послушајте, христољубива браћо моја, шта је он учинио у пустињи, са Израиљом изашавшим из Египта, како се лукаво он, Клети и Свепогани, и подмукло дрзно да их све увуче у најтежи грех.
Убацио је мисао Валааму да пружи најзлобнији савет Валаку, цару медиамском, да градске жене уведе у колибе и улови њима Израиљце, окренувши их блуду и идолском жртвоприношењу, да би их на крају сатро Бог, као безбожнике, кад сви буду блудничили с овим женама као бесловесни. И постави цар жене јавно пред народом и трпезе пред вратима с леваницама и жртвама, све увлачећи у смрт, да би они који хоће да чине блуд с овим нечистим женама прво жртвовали леванице (идолима, нап.прир.), а потом ушли у колибе, јер жене нису ништа друго тражиле од Израилаца, него су свакога ко им долази принуђавале да принесе жртву.
И кнежевима цар понуди кћери кнежевске, и богатима кћери богаташке, а свом осталом народу мноштво жена из простог народа, да би их све заједно уловио у смрт, и да се богаташ не згади сиромашне, а кнез неке кћери простог човека. Видиш ли дело неправде, сплетку лукаву! Како свима ископа јаму погибељи за смрт! Виде ли ко од вас када тако бестидно дело - блуд наоружан двосеклим мачем? Јер су двоструко страшном смрћу уништавале жене оне, који им улажаху, нагонећи их да приносе жртве (идолима, нап.прир.) и блудниче.
Овом ће истом начину прибећи Мучитељ, да би постигао да сви понесу на себи печат Звери, кад у своје време, при крају света, дође он да сваког обмане знацима, да једино на такав начин могну да купе себи храну и све што им је потребно. Ради остварења овога поставиће у народу старешине. Обратите пажњу, браћо, на изузетно опаку замку Звери, на подмуклост њенога лукавства: почиње од стомака, да би човек, доведен до границе издрживости недостатком хране био принуђен да прими њен печат.
А свој печат гнусни стављаће не на било који део тела, него на десну руку човекову. А такође, стављаће свој нечастиви знак и на чело, да човек не буде у могућности да се десном руком осењује знамењем Христа Спаситеља нашега, а такође и да не би могао да стави себи на чело, без сумње, страшно и свето Име Господње и славни и страшни Крст Спаситељев.
Јер зна овај несрећник да ће Крст Господњи, ако буде на ономе на коме је уписан, разрушити његову силу. И због тога ће постављати печат на десној руци човека, јер она запечаћује Крстом све удове наше, а на сличан начин и чело на свом врху носи Спаситељев знак, као што свећњак носи извор светлости. И тако, браћо моја, свим верним и снажним христољубивим људима предстоји тежак подвиг, да ни једном не поклекну до смртнога часа, и не изнемогну, када Змија буде уписивала свој печат уместо Крста.
Јер ће се на све начине старати да Име Господа и Спаситеља - ово Свесвето и Пречисто Име - уопште не буде спомињано у времену Змије. А чиниће ово у немоћи, бојећи се и дрхћући од Свете Силе Спаситељевог Имена. Јер, ко се не запечати, њеним печатом, неће бити плен њене обмане - од таквога неће одступити Господ, већ ће просветљавати његово срце и привући га к Себи.
Будући убројани међу Свете, христољубиви и верни, са сузама вас преклињем и саветујем ја жалосни, не дајмо се лако уловити од стране Непријатеља, боље рећи бивајмо неухватљиви Силом Крсном. Неизбежни подвиг већ је пред вратима. Сви узмимо на себе штит вере, са љубављу поцрпимо са Божанственога Источника (Извора) спасоносна за душе наше надања.
Мислим, љубљена браћо, на Нестворену Једносуштну Тројицу, овај Источник, Који је извор живота. Ако је душа наша ограђена таквим оружјем, онда је Змија побеђена. При свему томе, дужни смо молити се да не паднемо у напаст, и бег наш да не буде у зиму. И тако, будите спремни, као верне слуге, које воле свога Господара и не прихватају другога. Јер ће овај злочестиви и ужасни лопов доћи изненада, у своје време, с намером да украде, покоље и погуби изабрано стадо истинитог Пастира.
Он ће узети на себе спољашњи вид истинитога Пастира, како би обмануо овце од стада. Но они који добро познају Свети Глас истинитог Пастира, истог часа ће препознати обмањивача, због тога што глас злочестивога ни мало не личи на глас истинитог Пастира, и испуњен је злобом - то је притворни глас лопова, па убрзо постаје јасно какав је он. Побринимо се сада да сазнамо, као друго, у каквом ће лику доћи на земљу бестидна змија.
Спаситељ, желећи да спасе људски род, родио се од Дјеве, као човек, победио ђавола светом Силом Свога Божанства, и био кротак и смеран (смирен) на земљи, да би нас узвео са земље на небо. Овај исти Бог, Који је стварно и истински био зачет, ваплотио и родио се по телу нашем од Свете Дјеве, крсним Својим страдањем спасавши све, и дао је Заповести. Он ће опет доћи у последњи дан, да суди живима и мртвима, и свим праведнима и безбожнима даће по делима њиховим, као праведни Судија.

Dakle: Antihrist ce doci u Crkvu Pravoslavnu kao lazni pastir u stado istinitog Pastira.

Tu se nigde ne govori o tome da ce "Antihrist doci u Crkvu Pravoslavnu kao lazni pastir u stado istinitog Pastira" vec "ће узети на себе спољашњи вид истинитога Пастира, како би обмануо овце од стада". Ali "они који добро познају Свети Глас истинитог Пастира, истог часа ће препознати обмањивача". Dakle, od Antihrista ce odmah i uteci, pa im on nista nece moci nauditi posto ce ih Bog cuvati sakrivene u katakombama, a obmanjivac ce prevariti one koji ga ne prepoznaju kao obmanjivaca, a to su svi oni van Crkve Hristove (sve u zlu ujedinjene religije ukljucujuci i pseudopravoslavnu, tj. tzv. "svetsko Pravoslavlje") i njih ce on preuzeti, sebi potciniti i proglasiti se za glavu te satanske ujedinjene crkve, dok ce malo stado sakriveno u katakombama imati sebi za vladara - Gospoda Isusa Hrista Koji je vecna Glava Svoje Crkve.

Pa ko su "ovce u stadu" ako nisu hriscani? ? Zar Jevreji? Budisti? Muslimani?

To je Hrstovo stado, covjece:

"Zaista, vam kazem: ko ne ulazi na vrata u tor ovcij nego prelazi na drugom mjestu on je lupez i hajduk."

Dakle: ko ne ulazi u Crkvu po kanonima Crkve, onako kako je Bog zapovijedio (vrata), vec ulazi mimo toga, taj je lupez i hajduk.

Upravo su sve necrkve izjednacene sa Crkvom na ovakav nacin, upravo je papa priznat za starjesinu Crkve na ovaj nacin, usao je mimo vrata, tj. mimo Crkve koja je tijelo Hristovo;

"Tada im rece Isus opet: zaista, zaista vam kazem: ja sam vrata k ovcama."
"Ovce moje slusaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu."

A ti zapeo za jevrejski hram? Sta nas briga njihov hram i ko ce tu sjesti. Uostalom, oni cekaju samo svog mesiju, a ne svjetskog, pogotovu ne bilo kakvog hriscanskog mesiju.

Vidusa:
Niko ne spori da su "ovce u stadu" hriscani,a ne Jevreji,budisti ili muslimani.Oni koji "ne primise ljubav istine da bi se spasli" (parafraziram, mozda ne pise striktno svaka rec isto kao u Svetom Pismu, ali je taj smisao, o tome cu ti odgovoriti na kraju ovog priloga) vec su sebe pripremili za dobrovoljno samoobmanjivanje i prihvatanje Antihrista za Mesiju. Antihrist ce zeleti da sebi potcini sve, ali ce mu najveci problem predstavljati istinita Pravoslavna Crkva, pa ce s najvecim usrdjem nastojati "узети на себе спољашњи вид истинитога Пастира, како би обмануо овце од стада". Ali kao sto sam ti vec rekao "они који добро познају Свети Глас истинитог Пастира, истог часа ће препознати обмањивача". Dakle, pobeci ce i nece se potciniti obmanjivacu.Jer,kao sto i ti gore navede reci Gospodnje: "Ovce moje slusaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu."
Takodje, naravno da: "ko ne ulazi u Crkvu po kanonima Crkve, onako kako je Bog zapovijedio (vrata), vec ulazi mimo toga, taj je lupez i hajduk."
Ali,sta je ovde vrlo vazno zapaziti sto je inace mnogima (ne mislim pri tom na tebe)posluzilo za izvrtanje ucenja o Crkvi i razvijanje eklisioloskih jeresi kakva je npr. kiprijanizam (nazvana tako po njenom glavnom zastupniku - "mitropolitu" Kiprijanu Filijskom, laznom grckom starokalendarcu koji uci da su ekumenisti jeretici, ali da i dalje imaju blagodat Sv. Duha, da su i dalje Crkva, ali njene clanove naziva "oboljelim" udovima Crkve, dok istinsku Crkvu po njemu cine "zdravi" udovi Crkve, pa se "oboljeli" udovi Crkve vracaju u Pravoslavlje pripajanjem "zdravim" udovima Crkve.Dakle,po njegovoj nebuloznoj jeretickoj teoriji, takvi se vracaju iz Crkve u Pravoslavlje, kao da Crkva moze biti bez Pravoslavlja, i obrnuto Pravoslavlje bez Crkve. Ocigledno teorija potpuno besmislena i sumanuta. a te teorije se pridrzavaju i Sava Janjic i "episkop" Artemije Radosavljevic u knjizi "Ekumenizam i vreme apostasije").
Prema tome,kada vuk pridje stadu kako bi ga oteo od pastira i rastrgao, on mozda nece imati nimalo uspeha, tj. mozda nece ugrabiti nijednu ovcu. Ali, mozda i ugrabi jednu, mozda dve, mozda i vise od pola stada, a mozda i skoro sve ovce, ali nikada ne sve. Nikada nijedan neprijatelj Crkve u toku njene istorije nije uspeo da otme celo stado i nikada to niko nece uspeti. Ovo je odgovor na tvoju primedbu o "vratima ada" iz teme Sta je crkva Bozija?
Vidusa: Kada je Hristos po svojoj smrti sisao u Ad, zadrhtale su tada sve sile demonske, iznenadile su se kad su ugledale Vladiku svega sto postoji kako oslobadja sve duse koje su od Postanja tamo camovale i ocekivale Spasitelja, dakle pravednike koji su u poverovali Njegovom Jevandjelju,koje je, po apostolu Petru,i duhovima u tamnicama adskim propovedano. Hristovom smrcu, silaskom u Ad i Vaskrsenjem, moc djavola je veoma oslabila, ali djavo nije konacno porazen, on neprestano i dalje deluje iz adskih tamnica i ratuje protiv Crkve Hristove jos od njenog osnivanja. Njegov konacan poraz usledice tek posle Strasnog Suda kada ce i pakao sa djavolima i njima podobnim ljudima biti baceni u "jezero ognjeno i sumporovito" (Otkr. Jov.) gde ce biti muceni vavek. Ali, zemaljska Vojinstvujuca Crkva ce trajati sve do drugog Dolaska i nju "ni vrata ada nece nadvladati". Torzestvujuca nebeska Crkva je ona koja proslavlja pobedu i nju vrata ada ne napadaju, jer do nje demoni ne dopiru zbog velike razdaljine izmedju Raja i Pakla (kao sto svedoci jevandjeljska prica o bogatasu i ubogom Lazaru), ali je Vojinstvujuca Crkva stalno na udaru i neprestano vojuje protiv demona i ljudi koji im sluze, a snagu crpe iz Torzestvujuce Crkve sa kojom je u jedinstvu.
Vidusa: Kada ja kazem da Crkvu nece niko osvojiti, niti od Hrista preoteti kormilo, a ti kazes da sv. Isak Sirin kaze drugacije, i da cak sta vise,o tome sam Hristos svedoci da li to znaci da ti tvrdis da ovaj svetitelj i cak sam Gospod tvrde da ce Njegova Crkva biti osvojena i da joj on vise nece biti Glava. Neka je daleko od nas takva tvrdnja (nadam se da to ipak ne tvrdis s obzirom na tvoju poslednju recenicu: "Crkva Hristova ce prepoznati Antihrista i odvojice se od njega. To je jasno.", ali onda pravis zbrku s pojmovima ako Crkvom Pravoslavnom nazivas one koji samo imaju to ime, dakle pripadnike "svetskog pravoslavlja", pa zato moras terminoloski biti mnogo precizniji i jasniji, jer, u suprotnom, drugacije i ne moze da se razume osim kao da tvrdis da ce Antihrist osvojiti istinsku Pravoslavnu Crkvu).
Kako gore obrazlozih, Antihrist, a tako i mnogi antihristi pre njega, jos od doba apostola, moze samo da otme deo stada i da osvoji deo clanova Crkve (jer pokusace i izabrane da prevari),ali nikada celu Crkvu, a oni koje lupez i vuk osvoji automatski otpadaju od Crkve i vise nisu njeni clanovi tako da Crkva ostaje ista ona Crkva kakva je bila i pre otpadanja pojedinaca (cela, neokrnjena), ali samo sa manjim brojem clanova. Apostol Pavle kaze da kad se jedna ovca osuga, treba je izbaciti, da se ne bi osugalo celo stado. Dakle, tamo gde je jeres tu nema Crkve i jeretici i svi koji neuredno zive se odstranjuju iz Crkve.
Vidusa:
Papa bi zeleo da se izjednaci sa Crkvom i da joj bude starjesina, ali to mu nikada nece poci za rukom. Njemu i predstavnicima drugih necrkava poslo je za rukom da se izjednace sa zvanicnim pomesnim "crkvama" "svetskog pravoslavlja" i da papa bude starjesina nad takvom "pravoslavnom crkvom", ali ti koji su papu i druge jeresi priznali automatski su prestali biti Pravoslavna Crkva, jer su otpali od nje, dok je u njoj danas ostala matejevska jerarhija i verni narod i tu istinsku Pravoslavnu Crkvu nikada nece potciniti ni papa niti bilo ko drugi. Od nje i danas mogu mnogi otpadati, neki joj se, kroz pokajanje, i prikljucivati, ali Crkva nikada nece prestati, uvek ce joj vecni Bogomladenac biti Glava i tako ce biti i u vreme Antihrista i sve do Strasnog Suda posle koga ce Bog biti u Nebeskom Jerusalimu "sve u svemu".
Da se osvrnem sada na sledecu tvoju tvrdnju:
Vidusa:

Vidusa, zasto ovakve reci i ovakve optuzbe? Tacno je da reci koje sam ja naveo nisu u potpunosti identicne recima iz Svetog Pisma koje si ti naveo, ali bitno je da je smisao isti, da nista zlonamerno nisam uradio niti sam smisao izvitoperio. Ja ne znam sve iz Svetog Pisma napamet, a nemam uvek pri ruci Sveto Pismo niti mogu uvek da stignem da trazim citat iz Svetog Pisma koje je moguce pronaci i postavljeno na Internetu, ali dok protestanti i drugi sektasi i jeretici namerno iskrivljuju smisao reci Svetog Pisma, ja uvek prenosim tacan smisao sa namerom da potkrepim neku istinu. Jedino sam zaboravio prosli put da naglasim da je ovaj stih parafraza stiha iz Svetog Pisma, a to treba uvek reci da bi citaoci znali da citat nije identican originalu, pa sam to ovom prilikom gore i ucinio kod stiha "ne primise ljubav istine da bi se spasli".
Vidusa: Otpali hriscani je naziv za one koji su bili hriscani, pa su otpali od hriscanstva i vise nisu hriscani, pa se zato i zovu otpali hriscani, a ne hriscani i pod tim otpali upravo podrazumevam ili jeretike (ako su otpali u jeres) ili u neznabosce (ako su otpali u ateizam i neznabostvo), ali licno i ja mislim da je bolje upotrebljavati termine jeretik i neznabozac bas zato sto se
neki mogu sablazniti i pomisliti da pod terminom otpali hriscani neko jos uvek podrazumeva hriscane (iako sablazan nije moguca ako se sagleda kontekst u kome je termin upotrebljen, ali zbog, kako kaze apostol Pavle, "slabih u veri" treba snishoditi njihovim slabostima). Ponekad, medjutim, nije moguce termin otpali hriscani zameniti nekim drugim kada se time zeli istaci da je neko bio hriscanin, pa vise nije, kao sto sam ja to istakao u odnosu na Jevreje koji nisu ni prilazili hriscanstvu.

Otpali hriscani je naziv za one koji su bili hriscani, pa su otpali od hriscanstva i vise nisu hriscani, pa se zato i zovu otpali hriscani, a ne hriscani i pod tim otpali upravo podrazumevam ili jeretike (ako su otpali u jeres) ili u neznabosce (ako su otpali u ateizam i neznabostvo), ali licno i ja mislim da je bolje upotrebljavati termine jeretik i neznabozac bas zato sto se
neki mogu sablazniti i pomisliti da pod terminom otpali hriscani neko jos uvek podrazumeva hriscane

Јесу или нису хришћани, одлучи се већ једном

И ко је тебе поставио да судиш ко је Христов?

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Gospodine Tvrtko, ne trgajte moje reci iz konteksta kako biste hteli da kod citalaca proizvedete negativan utisak o meni pripisujuci mi nesto sto nisam rekao. Ja cu navesti sve moje reci (one koje ste izostavili obelezicu crvenom bojom), pa ce svako videti da se smisao mojih reci itekako razlikuje od ovog koji ste vi zlonamerno pokusali da mi pripisete.
"Otpali hriscani je naziv za one koji su bili hriscani, pa su otpali od hriscanstva i vise nisu hriscani, pa se zato i zovu otpali hriscani, a ne hriscani i pod tim otpali upravo podrazumevam ili jeretike (ako su otpali u jeres) ili u neznabosce (ako su otpali u ateizam i neznabostvo), ali licno i ja mislim da je bolje upotrebljavati termine jeretik i neznabozac bas zato sto se
neki mogu sablazniti i pomisliti da pod terminom otpali hriscani neko jos uvek podrazumeva hriscane (iako sablazan nije moguca ako se sagleda kontekst u kome je termin upotrebljen, ali zbog, kako kaze apostol Pavle, "slabih u veri" treba snishoditi njihovim slabostima). Ponekad, medjutim, nije moguce termin otpali hriscani zameniti nekim drugim kada se time zeli istaci da je neko bio hriscanin, pa vise nije, kao sto sam ja to istakao u odnosu na Jevreje koji nisu ni prilazili hriscanstvu."
I niko me nije postavio da sudim ko je Hristov. Ne umisljam da sam nekakva duhovna velicina kako me optuzuje Damaskin. Ja sam covek gresan, sa svojim slabostima, trudim se da ispunjavam na delu jevandjeljske vrline kako Gospod zapoveda, ali kao pravoslavac sam duzan da branim svoju veru
i na to nas pozivaju svi sveti Oci, bez obzira da li smo uglednog ili neuglednog cina ili polozaja. I ne zelim da se s Vama i slicnima besplodno raspravljam, izmisljajte i pisite protiv mene sta god hocete. Ja mogu da vodim samo konstruktivne razgovore sa ljudima poput Viduse i slicnim sa ciljem da se dodje do neceg pametnog i korisnog za sve citaoce za sta i sluze forumi.

Личина и право лице Свепоганога


Знајући ово - да ће Господ опет доћи са неба у Слави Божанства - замислио је Непријатељ да сам узме привид Његовог доласка и тако обмане све. Али наш Господ на лучезарним ће облацима доћи на земљу попут страшне муње. Неће тако, неће на светлим облацима, доћи на земљу Непријатељ, јер је он преступник.

Уистину, његово оруђе ће се родити од нечисте жене, и неће се он сам (ђаво) ваплотити, него ће као његова слика доћи Свепогани (Антихрист), као лопов, да би све обмануо: доћи ће притворно као побожан, градећи се смирен и кротак, као неко ко мрзи - како ће говорити о себи - неправду, гнуша се идола, поштује побожност, добар, скроман, изузетно пристојан и лепог изгледа, веома постојан, према свима љубазан, уважавајући нарочито народ јудејски, јер ће Јудеји очекивати његов долазак.

При свему томе, имаће велику моћ да чини чудеса, знаке и застрашивања, користећи се лукавствима како би свима угодио, и да би га што пре заволео прост народ. Неће примати поклоне, ни говорити гневно, нити изгледати мрачан и љут, него ће увек бити умиљат. Према томе, благим изгледом ће заваравати свет, док се не зацари. Јер кад многи народи и сталежи увиде такве врлине, савршенства и моћи, све ће у исти мах обузети иста мисао, и са највећом радошћу ће га поставити за Цара, говорећи један другоме: „Где ћемо још наћи човека тако доброг, праведног?“

Више од свих прославиће га и обрадовати се његовом царевању народ богоубица - Јудеји. Због тога ће и он, старајући се о њима, као да их претпоставља другима, подићи поново њихов Храм.

Током царевања на земљи ове Змије, народи ће од свег срца постати његови савезници. Едом, Моав, а такође и Аморејци, с радошћу ће му се поклонити, као законитом цару, и биће међу првим његовим поборницима.

Убрзо потом, учврстиће се његово царство, и с гневом ће поразити тројицу великих царева.

Чаробничке вештине


Затим ће се ова Змија погордити у срцу преко сваке мере и изригати своју горчину: бљујући смртоносни отров са Сиона, изазваће пометњу у васељени, подићи ће њене крајеве, све ће притиснути, оскврнивши многе душе, поступајући већ не као човек добронамеран, брижан, љубазан, већ у свакој прилици суров, жесток, гневљив, раздражљив, нагао, диваљ, страшан, одвратан, мрзитељ, мрзак, љут, лукав, погубак, бестидан, у свом свирепом безумљу покушавајући да читав род смртника суноврати у океан безбожја, производећи велике знаке и многобројне претње, приказујући све ово лажно, а не истински.

На тај начин Мучитељ ће премештати брда, у лажном призраку (привиђењу), а не стварно. У присуству многобројне гомиле, састављене од разних народа и сталежа, која ће га славити због незамисливих чудеса, силовито ће се огласити од чега ће се потрести место на коме је сабран народ пред њим, и дрско ће казати: „Познајте сви народи велику моћ моје власти.

Ево, пред свима вама наређујем овој великој планини, која стоји пред нама, да, на моју реч, са мора дође овамо к нама". И рећи ће Нечисти „Наређујем ти, дођи сада овамо кроз море“. И на очи гледалаца, брдо ће поћи, у ствари нимало се не помјерајући из својих основа. Јер, што је у почетку стварања утемељио и поставио Свевишњи Бог, неће бити под влашћу овог најгнуснијег, већ ће он почети да обмањује свет магијским чаролијама.

Такође, другом брду, које лежи у дубини великог мора, у виду веома великог острва, наредиће да сиђе са свога места и на задовољство гледалаца изађе на копно, на лепу обалу. Иако се острво уопште неће помаћи из мора, опет ће се чинити да је оно брдо које стоји на копну. И још ће ова Змија раширити руке и дозвати мноштво гмизаваца и птица.

На сличан начин ступиће на небо и поћи по њему као по земљи, а све то биће само привиђење. И многи ће поверовати и прославити га, као силног Бога.

Али ономе ко има Бога у себи биће бистре очи срца, и искреном вером јасно ће видети и препознати га. Свако, ко носи у себи страх Божији и коме су чисте очи срдачне, тачно ће знати да се ни брдо није покренуло са свога места, нити је острво прелазило из мора на копно.

Страхоте Антихристове владавине



Тада ће горко заплакати свака душа: Тада ће сви увидети да их неизрецива мука прогони и дању и ноћу, и нигде неће наћи хране да утоле глад. Јер ће сурови надзорници бити постављени на оном месту, и само ономе ко има на челу или десној руци жиг Мучитеља, биће дозвољено да купи себи мало хране, каква се нађе. Тада ће деца умирати у крилу мајки, умираће мајка над својим чедом, умреће тако и отац са женом и децом насред трга и неће бити никога да их сахрани и положи у гроб.

Од мноштва лешева на улицама свуда ће се ширити смрад који ће грозно мучити живе. С болом и уздисањем рећи ће свак јутром: „Кад ће вече, да се одморимо?“. Кад наступи вече, с најгорчим сузама говориће у себи: „Хоће ли скоро сванути, да се избавимо од ове муке која нас је снашла?“. Али неће бити где да се бежи или скрије, јер ће све бити у метежу, и море и копно - страх и ужас на мору, страх и ужас на земљи.

Много злата и сребра и свилене одеће никоме неће бити од користи у време ове муке, него ће сви људи блаженим звати мртве, покопане пре но је на земљу дошла ова велика беда. И злато и сребро ваљаће се по улицама, расуто, и нико га се неће дотицати јер ће свима омрзнути. Сви ће хитати да беже и сакрију се, али се нигде неће моћи склонити од страдања; напротив, при свој муци, глади и страху, уједаће их дивље звери и отровни гмизавци.

Страх изнутра, споља трепет; дању и ноћу лешеви на улицама. Задах на улицама, задах у домовима; глад и жеђ на улицама, глад и жеђ у домовима; гласови запомагања на улицама, гласови запомагања у домовима; ларма на улицама, ларма по домовима. Ридајући се сусрећу један с другим отац са сином и син са оцем, и мајка с кћерком. На улици, пријатељ с пријатељем, загрливши се, скончава живот; брат загрливши брата, умире.

Увенуће лепота лика сваког тела, и људи ће изгледати као мртваци. Увело је свако тело и жеља човечија. Они који су поверовали љутој звери и примили на себе безбожни знак Нечистог, приступиће тада к њему заједно, и с болом рећи: „Дај нам да једемо и пијемо, јер пропадамо мучени глађу, и отерај од нас отровне звери“.

И тај бедни, немајући могућности да то учини, с пуно ће мржње дати одговор, говорећи: „Одакле, људи, да вам дам да једете и пијете? Небо не да земљи кише, а земља не даје жетве и плодова“. Народи ће, слушајући то, заридати и лити сузе, немајући утехе у свом јаду, а при свему томе, још једна неизрецива мука придодаће се њиховој патњи, наиме то што су тако брзоплето поверовали Мучитељу. Јер он, бедник, неће моћи да помогне ни самоме себи, а како тек да укаже милост њима?

У то време велика ће бити оскудица од многих страхота које ће причинити Змија, и велики страх од земљотреса, хуке мора, од глади и жеђи и напада звери.

И сви који су примили печат Антихристов и поклонили се Антихристу као благоме Богу, неће имати никаквог удела у Царству Христовом, него ће заједно са Змијом бити бачени у пакао.

Блажен је онај ко се покаже целосно светим и верним, коме је срце несумњиво предано Богу, јер ће храбро одбити све предлоге Змије, одолевајући и мучењима и чаролијама њеним.

Но пре него што се ово деси, Господ ће по милосрђу своме послати Илију Тесвићанина и Еноха, да они људском роду објаве богопоштовање, храбро проповедајући свима истинску побожност, учећи их да не верују Мучитељу из страха, вапијући и говорећи: „То је лаж, о људи! Нико нека ни мало не верује, нека се нико не повинује богоборцу! Нека никога од вас не обузима страх, јер ће он ускоро постати немоћан. Ево, Свети Господ иде с неба да суди свима који повероваше његовим знацима“.

Уосталом, неће ни тада бити много оних који ће хтети да послушају и поверовати Пророцима. Спаситељ чини ово да би показао Своје неисказиво човекољубље, па се ни у то време неће оставити род људски без проповеди, како би сви били одговорни на Суду.

Многи од Светих, који се тада уопште нађу, кад дође Нечастиви, рониће реке суза Светоме Богу да их избави од Змије и хитајући веома побећи ће у пустиње, да би се, посипајући прах и пепео по главама својим, у великом смирењу молили дан и ноћ.

И биће им ово даровано од Светога Бога: Благодат Његова одвешће их на за ово одређена места, и спашће се, скривајући се у раселинама земаљским и пустињама, не видећи знаке и претње Антихристове, јер ће се онима који имају духовно знање без труда јасно открити долазак Антихриста.

А коме је ум прикован за световне ствари и ко љуби земаљско, томе ово неће бити јасно, јер ко је вазда у оковима дела житејских, ако и чује, неће веровати и наљутиће се на онога који му буде говорио. А Свети ће се оснажити - јер ће одбацити сваку бригу о своме животу.

Заплакаће тада све - земља и море, заплакаће ваздух, а с њима и дивље звери и птице небеске; заплакаће брда и долине и дрвеће на пољима; заплакаће и светила небеска због рода човечијег, јер се сви отуђише од Светога Бога и повероваше лажи, примивши на себе, уместо Животворнога Спаситељевог Крста знак одвратнога богоборца. Заридаће земља и море, јер ће се у једном трену прекратити глас псалама и молитава са усана људских; заплакаће горким плачем све Цркве Христове јер неће бити богослужења и Приношења.(napomena: po jednom tumacenju oni koji se budu skrivali u katakombama vrsice neprestanu Isusovu molitvu i druge kratke molitve koje ce zameniti sva bogosluzenja.Kao sto pise u Otkrivenju Jovanovom, govorice: "Da, dodji, Gospode Isuse!". Sam Gospod rece za to vreme (parafraziram):"Svaki koji prizove ime Moje, spasce se.")

По истеку три и по године власти и деловања Нечистога, када се испуне све саблазни на земљи, доћи ће, најзад, како је речено, Господ, слично муњи која бљешти с неба, доћи ће Свети, Пречисти, Страшни и Славни Бог наш, са неупоредивом славом, а као претходница Његова, чинови Ангела и Архангела, сви као пламен огњени и река са страшним хуком, пуна огња, Херувими с обореним очима и Серафими летећи и скривајући лица и ноге крилима огњеним и с трепетом позивајући: „Устаните, упокојени, дошао је Женик!“.

Отвориће се гробови и у трену ока пробудиће се сва поколења и угледати свету лепоту Женика, а безбројна мноштва и хиљаде хиљада Ангела и Архангела, небројене војске, обрадоваће се великом радошћу! Свети и Праведни и сви они који нису примили жиг Змије и Нечастивога биће радосни. Мучитељ и сви демони, које свежу Ангели, као и сви који су примили жиг његов, сви безбожни и грешни, везани ће бити изведени пред Суд.

И Цар ће их осудити вечном осудом на огањ неугасиви. Сви они који не примише жиг Антихристов и сви који се скриваху у пустињама, обрадоваће се са Жеником у вечном и небеском Двору са свима Светима у бесконачне векове векова.

Амин.

Dakle iluzionist, madjionicar!

Nemam komentar!

Vidusa:
Ne treba sve iz prorocanstava Svetog Pisma (posebno Otkrivenje Jovanovo) i svetih Otaca shvatati doslovno i bukvalno. Treba znati da su oni pisali iz perspektive vremena u kome su ziveli, a u kome nije postojala savremena tehnologija. Kada oni daju opis nekog dogadjaja koji ce se desiti onda oni cesto opisuju prorocke vizije koje su imali, ali jezikom i pojmovima koji su bili svojstveni za njihovo vreme. Mozda se ovo prorocanstvo odnosi na lazna cuda koja ce Antihrist prikazivati preko televizije, a tehnologija se usavrsava i u vreme Antihrista udruzena sa satanskim natprirodnim silama moci ce se izvoditi razlicite opsene i varke. U svakom slucaju celo Sveto Pismo ce se ispuniti kao i sva svetootacka prorocanstva koja su u skladu sa sabornim ucenjem Crkve, a na koji ce se nacin to ispuniti, to ce najbolje znati oni koji to dozive (a mozda i mi dozivimo, to vreme nije mnogo daleko).

Размишљање о Страшном Суду

Свети Јефрем Сирин


Сетио сам се, љубљена браћо, оног часа, и устрептао; помислио о Страшном оном Суду и о рајском весељу и ужаснуо се, и уздишући ридао, док је год било снаге у мени: јер сам дане своје провео у лењости, расејаности, у нечистим помислима. Тешко мени!

Шта ћу чинити од стида у час онај, када ме окруже познаници моји, који су ме видели у том оделу побожности и славили; како сам тада ја, испуњен безакоњем и нечистоћом, заборавио на Онога, Који испитује срца и утробе? Заиста, тамо ће бити стид; жалостан је онај који ће тамо бити постиђен.

Умољавам Те, изобиљем Твојим, Боже, не постави ме заједно са онима који су те прогневили; не реци ми: не знам те. Већ по великој благости Твојој, даруј ми непрестане сузе и скрушеност, смири срце моје и очисти га, да би оно постало светим храмом благодати Твоје. Иако грешан и недостојан, али непрестано куцам на врата Твоја; иако лењив и нерадан, али Твојим идем путем.

И тако, љубљена браћо моја, постарајмо се да угодимо Богу, док још има времена; да плачемо дан и ноћ пред Њим у молитви и псалмопојању, да би нас избавио од оног бесконачног плача, од шкргута зуба, од геенскога огња, од неуспављивог црва и да би нас испунио радошћу у Царству Своме и у вечном животу, одакле су побегле болести, невоље и уздисања.

Sveti Oci su rekli da je gordost misiti da svojim spostvenim silama mozemo zaustaviti otpadiju, koji je Bog dopustio.


Ja mogu da vodim samo konstruktivne razgovore sa ljudima poput Viduse i slicnim sa ciljem da se dodje do neceg pametnog i korisnog za sve citaoce za sta i sluze forumi.

Ovim si sve rekao. Samo reci da li su i tebe banovali sa svih foruma gde se pise o veri.

Mislim da je ovo pocetak jednog divnog prijateljstva

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Mene su banovali sa svih ekumenskih foruma na kojima nije dozvoljeno pricati o Pravoslavlju i jeresima savremenog doba. Vas zadatak kroz vase forume je drzati vjernike u zabludi kao da se nista ne desava, a eto ste dogurali do priznanja pape.
I ne samo da banujete zbog pricanja o realnosj situaciji, nego uz to postajete sve agresivniji svojim prijetnjama prizivate na fizicko kaznjavanje neistomisljenika kao nedavn na forumu soz.rs. gdje jedan od aktivsta vaseg pokreta i moderator tog foruma moderatora kaze da bi po nama pucao iz miraljeza sve dok mu brada ne zapne u redenik.

Srecom, ovo nije forum ekumenskih "pravoslavaca" nego forum Religja i drze ga ljudi koji propagiraju toleranciju medju ljudima, narodima i religijama.

Za covjeka iz vremena Svetih Otaca, pa i za njih same (a to se moze racnati vec 150-200 godina unazad i dalje) ovo bi bila vremena cudesa. Ali mi se danas ne cudio nicemu pokrivajuc sve naukom, a ko zna koliko tu ima nauke, a koliko u tome demoni imaju udjela.

Kako god pogledamo, Antihrist kojeg kao Hrista ocekuje Zapad, ne moze i nece biti covjek koji ce nuditi neke socijalne reforme u stilu pravedne raspodjele bogatstva medju ljudima radi opsteg blagostanja, nego ce biti covjek koji se blagosiljati sve ono sto je grijeh da se cini, blagosiljace sve sto ljude odvodi u duhovnu smrt.

To ce biti covek grijeha, grije ce mu biti snaga i grijehu ce sluziti i grijeh ce mu biti pokoran.

Dolazak Antihrista ja posmatram kroz istoriju Crkve. Uzmimo kao primjer SPC. Da je to bila stinita Pravoslana Crkva, bila je. Da je pala u jeres ekumenizma zbog grijeha arhijereja, svestenstva i naroda i to je tacno.

I sta se desava: jeres kojoj su se predali za ovih 40 godina dobija u sili i snazi. Pocelo je sa, kaobajagi, obicnim susretima i razgovorima sa nepavoslavnima, da bi nakon 40 godina potpisali priznanje papinog primata.

Dakle sila grijeha jaca, strahovitom brzinom se umnozava i osvaja kako arhijereje, tako svestenstvo i narod. bilo je potrenohiljade godina da neki grijeh javno prevlada i da se u nase vrijeme smatra normalnom pojavom, a danas vec ne postoj nista sto je nenormalno po pitanjima morala, etike i vjere kako u narodu, tako medju svestestvom i monasima.

I sta je sljedece? Sljedece je pricesce sa papom i potpuno prisajedinjenje papinoj sili i zadobijanje papinog duha. A kakav je papin duh objasnio je Sv. Justin Celijski: djavolsko svestenstvo!

U knjizi proroka Danila receno je da opstem vaskrsenju prethodi rasap (rasturanje, raspad) sile svetog naroda (rasap sile poboznosti) i pojava gadosti pustosne, tj. antihrista i Antihrista.

I to je tu, pred nama. To je ovo nase vrijeme, vrijeme nase djece i nase unicadi.

Slazem se u potpunosti.

Реч о исходу душе и Страшном Суду

Свети Кирил Александријски



Плашим се смрти јер је она горка. Дрхтим у страху од вечних мука. Бојим се места највеће хладноће, јер у њему нема ни мало топлте. Страх ме обузима од црне таме, јер у њој нема ни зрачка светлости. Бојим се црва отровне туге, која ће да ме гризе бесконачно. Ужас ме хвата од присутних Анђела на Страшном Суду, јер ће тада они бити немилосрдни. Грозница ме обухвата кад размишљам о Дану оног Страшног и Неподмитљивог Суда, на престо ужасни, о Судији Праведном. Плашим се реке зажарене, која тече пред престолом оним и врло ужасно кипи од љутих пламена оштрих мачева. Страх ме од непрекидних мучења. Бојим се мрака без имало светлости, бојим се таме најкрајње.

Плашим се веза, које се никад неће одрешити. Бојим се шкргута зуба, плача без утехе, неизбежних изобличавања. Судији Праведном тада не требају ни потказивачи, ни сведоци, ни непризнавање исказа сведока, ни суочења; но све што урадисмо и говорисмо, и помислисмо, изаћи ће пред очи грешника.

А тада нико од предстојећих, неће нас избавити мука: ни отац, ни мати, ни син, и кћер, нити ма који од сродника, па ни сусед, ни друг, ни слуга; ништа нас, неће избавити; ни раздавање имања, ни мноштво богатства, ни сила власти – све ће се то у прах претворити. Само Судија има приговор, после оцене наших дела, па ће нас ослободити Његове казне, или ће нас осудити на вечне муке.

О тешко мени, тешко мени! Савест ће ме гристи, написано сведочити против мене и изобличавати ме. О, душо, која си прљава и од тебе долазе дела гнусан! Авај мени, јер храм те лесни разорих, и Свети Твој Дух ожалостих.

О, Боже, истинита су Твоја дела и праведан је Суд Твој и прави су путеви Твоји, и неиспитани судови Твоји. Ради привремених греховних наслада вечно се мучим бесмртно. Ради телесних страсти предајем се огњу. Праведан је Суд Божји, јер бејах опомињан и позиван, а не послушах. Поучаван бејах и поуку не примах; сведочаху ми, а ја им се подсмевах; читах и упознах, али им не веровах. У немару, и лењости, и малаксалости, и роптању, и метежу, и колебању, и у бури наслађивах се, и наситих се, и играјући весељах се, и радујући се проживех моје године, месеце и дане.

Привременим, трулим и пролазним земаљским уживањем предавах се, а за рад, страдање и за подвиге, ми на ум не падаше, нити помишљах да ће доћи страх, дрхтање и терет на душу, када се буде од тела одвајала.

Међутим, тада ће, при исходу душе, с једне стране приступити и окружити нас војске Сила Небеских, Анђели, а с друге стране окружиће нас старешине сила непријатељских, начелници таме, који свет држе у превари и лажи, и митарства старешине, и духовни испитивачи, иследници, који дела износе и показују, који врше надзор над нашим делима, и с њима човекоубица ђаво, који је у лукавству и злоби врло јак.

Његов је језик као бритва оштар и о њему говори Пророк: Стреле су силнога изоштрене са жеравицама пустињским; он седи као лав у кавезу, велики змај, одступник, који је раширио уста своја, кнез власти таме, који има државу смрти и који особитим и нама непознатим начином и методама мучи душу, износи јој многобројна дела, и речи, учињене у знању и незнању, и грехе од ране младости па до краја живота узима да испитује. (Псалми 51:14; 119:4; 9:30).

Између осталога, дакле, какав страх и дрхтавицу очекујеш у онај дан, гледајући страшне, дивље, љуте и немилостиве, и дрске демоне, како из мрака излазе, стоје пред тобом у црнини? Сао једно виђење њих горе је и љуће од сваке муке. Када их види, душа се узнемири, узбурка, сметена је, болује; сплетена – крије се и у страху ка Божјим Анђелима прибегава.

Придржавана од Светих Анђела, душа пролази ваздушним пространством и уздигнута високо наилази на митарства. Посебна група духова пази на улазак и држећи душу, задржава је да не уђе у митарство. Свако митарство има своје посебне духове, који души предочавају врсту учињених грехова.

Духови првога митарства износе души њена оговарања, која су учињена устима и језиком у лажи и клевети, непромишљено у празнословљу глупих и сувишних речи, исмејавању ближњих и ругању. К њима се придружују греси угађања трбуху, цревима: сувишна прождрљивост, блуд и прекомерно пијење вина, необуздан и сувишан смех, грешна љубљења и саблажњива, уз песме непристојне.

А Свети Анђели, који су душу пратили и руководе с њом у добрим делима, показују добра дела, која је душа чинила у овом свету, устима и језиком, а то су: молитве, захвалност, певање Псалама, побожних песама, читање светих књига у којима се пише о побожности и о сваком добру, слављење и хваљење Бога устима и језиком.

На другом митарству су сви преступи учињени очима. Дух лажи оптужује очи, износи на суд грешне погледе очију, а то су: прекомерно љубопитство погледа, необузданост очију према страстима, непристојна кретања очију, као и гледање лажних духова.

Треће је митарство грехова учињених чулом слуха. И преко слуха долази грех. Посредством чула слуха душа прима и чини грех.

На четвртом митарству испитују се греси који су дошли, или који су примљени помоћу чула мириса. Мирисање мириса, масти, сладострасних мириса блудница жена.

На петом митарству износе се греси учињени дотицањем, хватањем и пипањем руку. Чуло пипања наводи нас на грех. Много злих и опаких грехова чинимо рукама.

На осталим митарствима испитују се и износе на видело души од стране злог духа, греси завидљиваца, свађалица, хвалисаваца, гордељиваца, гневљивих, жучних, срдитих, блудних, похотљиваца, прељубочинаца, убица, врачара и осталих богомрских и прљавих дела, која у садашњем часу не могу да се поброје и победе, но у дугом времену стално и успешно цветају и напредују у душама нашим.

И тако просто редом свака душевна страст, сваки грех, своје митарство има, своје испитиваче и мучитеље има. На тим суђењима душу брани Анђео Чувар, који је сваки, у Име Христово, крштени добио у Тајни Крштења. Анђео чувар на митарствима износи душина добра дела.

Душа, дакле, пред много ових судова излази и какав страшни страх, каква мука, какав трепет, дрхтање, каква све испитивања има, колику забринутост доживљава докле буде донета крајња пресуда: или да се осуди или да се ослободи!? Како је тежак, један страдајући, пун плача и без утехе са много јечања тај час чекања и неизвесности: каква ће се пресуда на крају донети?!

Божје Небесне Силе, добри Анђели чувари душе, стоје насупрот нечестивим духовима. Они износе добра дела душе учињена делом, речју, жељама, мислима или осећањима. Душа стоји у страху и трепету посред њих. Од рада свога, од својих дела или речи, или ће бити осуђена да везана буде, или ће се оправдана ослободити. Сваки ће се у ланце својим гресима везати, или ће бити ослобођен.

Ако се душа покаже по благочестивом животу достојном и Богоугодном, примиће је Анћели и без туге продужује своје путовање, имајући за заступника Свете Силе, као што стоји у Светом Писму написано: „Веселиће се сав живот твој. У дан туге своје призивам Те, јер ћеш ме услишити“ (Пс. 86:7), „и који певају и веселе се, сви су извори моји у Теби“ (Пс. 87:7)

Испуниће се опет у Светом Писму написано: „И које искупи Господ, вратиће се и доћи ће у Сион певајући и вечна ће радост бити над главом њиховом, добиће радост и весеље, а жалост и уздисање бежаће“ (Исаија 35:10)

Ослобађајући се од злих и ружних и страшних оних духова, одлази у ону неисказану радост. Ако се пак нађе која душа да је проживела у немарности и блуду чуће страшан љути глас: „Да се узме нечестиви и да не види славу Господњу“ (Исаија 26:10). Тада јој наступају дани гњева, и туге, и оскудице, и невоља, дани таме и мрака. Напуштају је Свети Божји Анђели и она се подвргава влади црних ђавола, који ће је испрва мучити немилосрдно; потом ће је везати везама нераскидљивим, неразрешивим, спустиће је у земљу тамну и мрачну, у најдоње одаје тамнице, у ад, где су закључане све душе грешника који су помрли „от вјека“, као што праведни Јов говори: „Прије него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и сјен смртни, гдје нема промјене и где је видјело као тама“ (Јов 10:21-22)

Ту нема живих лица; то су болови вечни, и туга бескрајна, плач непрестани, и шкргут зуба неућутљиви, и уздаси непрекидни. Тамо јаој, јаој непрестано! Тамо јаој мени, јаој мени! Тамо зову у помоћ и траже помоћ и нико им не долази да их избави, нити њихов плач чује.

Немогуће је победити оно њихово страдање и муку; немогуће је исказати језиком болове оних грешних душа, што су тамо закључане. Изнемогла би свака уста човечија и немоћна би била да искажу страх и дрхтање и плач њихов. Стењу грешници и нико их не сажаљева; стењу увек и непрестано и нико их не слуша. Зову они из дубине пакла и нико их не чује. Плачу, вичу, бију се и нико их не избавља из оних страдања, нико не саучествује и нико не сажаљева, нити да се смилује на њихово стање и страдање.

Тада, где је хвала овог света, где је слава, где је храна, где су насладе и презасићеност, где су маштања, где је мир, где је свет овај, где је имање, где је благородство, где је тада пролазна лепота, где је снага мушка, где је тада дрскост и бестидност бесрамна, где су тада раскошна одела, где је тада наслада греха нечистог и одвратног, где је тада мрски хомосексуалац, који се за сластима поводи, где су мирисима и мастима помазани, где су они што уз песму и свирку вино пију, где су они што презиру ближње своје и у безбрижности што живе без страха; где су среброљупци и многољупци имања из којих се рађа немилосрђе, где је тада нечовечна гордост гордих, који, свакога презиру, а за себе мисле да су нешто виши и бољи од других, где је тада пролазна слава, где је нечистоћа и неситост блуђења, где је власт и сила, где су тада цар, где је тада кнез, где игуман, где су остали што су на власти, где су они што се горде великим својим богатством, а презиру сиромахе, где су остали што и Бога презиру, где су тада позоришта и лов, где су тада лакрдијаши и глумци, и где су сви они што безбрижно живе, где су тада мека одела, где су тада постеље меке, где су високе плате, где су широка улазна свечана врата, где су они што без брига и страха живе?

Тада видевши себе без свега тога, и изненадићеш се, зачудићеш се, потрешћеш се, дрхтање обузеће те и болести се опет рађају, и понесени бурним вихором смириће се. Где је тада мудрост мудрих и слаткоречивост слаткоречивих, где им је постигнута слава и сујетна ученост?

Авај, „дижу се до небеса и спуштају се до бездана: душа се њихова у невољи разлива... Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестају“ (Пс. 107:26-27) „Где је премудри? Где је књижевник? Где је препирач овога века? Не претвори ли Бог мудрост овога света у лудост?“ (1. Кор. 1:20)

О, браћо, помислите какви треба да будемо ми, када одговор дајемо Богу за сва наша дела, па била мала или велика? Чак и за сваку непотребну реч даћемо договор Праведном Судији (Матеј 12:36). Какви ли треба да будемо у том часу? Ако нађемо благодат пред Богом, да радост примимо са оним одвојеним с десне стране Цара? Каква ће то бити неисказана радост код Цара?

Каква ће то бити неисказана радост када од Цара над царевима чујемо Његов слатки глас, тихи глас: „ ...ходите благословени Оца Мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света“ (Матеј 25:34). Тада ћу наследити оно: „ ...што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима који Га љубе“ (1.Кор. 2:9). Тада ћемо даље живети безбрижно и нећемо се никога плашити, осим Јединога Бога.

Размислимо о овоме и о бескрајним мукама грешника, када их воде на Страшни Суд. Каква ће их дрхтавица обузети кад стану испред Праведног Судије? Неће имати речи оправдања. Какав ће их стид обузети када их буду одвојили да стану са леве стране Цара?!

Какав ће мрак пасти на њих, када Цар у гњеву Своме и разјарености Својој збуни их (Пс. 2:5) и обраћајући се к њим, рече им: „ ...идите од Мене проклети у огањ вечни припремљен ђаволу и анђелима његовим“. (Матеј 25:41). Авај мени, ох мени, каква туга, болови и плач, страх и дрхтавица улазе у душу, обухвате дух њихов када чују страшни глас ових Сила Небесних: „ ...да се врате грешни у пакао!“ (Пс. 19:7).

Авај, јаој мени, каква туга и болест, и каквим гласом да ускликнем: стењући, плачући, вриштећи и бијући се када будемо поведени на муке тешке у бесконачне векове?! Јаој мени, јаој мени, какво ли је то место, где је само плач и кукњава и где се чује шкргут зуба, а које се назива тартар? У њему и сам ђаво дрхти од страха! Јаој, јаој, какав ли је пакао огња који се никако не гаси, а који гори и не даје светлост? Јаој мени, јаој мени, какав ли је црв који непрестано гризе? Јаој, јаој, каква ли је тама она крајња и љута, која непрестано траје? Јаој мени, јаој мени, какви ли су анђели они прави господари над мучилиштем, немилосрдни, раздражљиви, који се налазе ту, незасити и немилосрдни; они понижавају душу и бију опасно.

Тада они, који се муче зову непрестано за помоћ, али им спаса ни помоћи нема. Зову Господа, и Он их не чује. Тада тек потпуно схватају да им је све благо земаљско узалудно и да им овде не може помоћи. Оним чиме су се они сладили, сада се овде показало да је горчије од жучи и једи, да се горчија не могу наћи.

Јаој грешницима, када виде да праведници стоје са десне стране Цара, а они тугују. Када грешници плачу, праведници се радују. Када праведници празнују и одмарају се, а грешници роне сузе. Када су праведници у миру и тишини, грешници су у бури и искушењу. Тешко грешницима! Јер када се праведници прослављају, грешници с осуђују. Јаој грешницима! Када се праведници наслађују сваким добром, а грешници су лишени свега тога и у мукама стењу. Јаој грешницима!

Када се праведници уздижу, прослављају и величају, грешници се понижавају. Праведници су у светлости светиње, а грешници у жези ватре, у врућини. Праведници се величају, хвале, уздижу, а грешници окајавају своје грехе. Праведници су у дому Светих, а грешници у изгнанству вечном. Праведници чују речи: „Ходите благословени Оца Мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света“ (Матеј 25:34). Грешници чују речи: „ ...идите од Мене проклети у огањ вечни припремљен ћаволу и анђелима његовим“ (Матеј 25:41).

Праведници у рају, а грешници у огњу, који се никада не гаси. Праведници наслађују се, а грешници раздражују се. Праведници ликују, веселе се, а грешници су везани сужњи. Праведници певају, а грешници плачу. Праведници певају трисвету песму, а грешници у трикратној невољи певају трикратну песму својој беди, у коју су их ставили греси. Праведници се хране сладошћу својих песама, а грешници горчином свога страдања.

Праведници су у недрима Аврамовим, а грешници су у понору злога духа, у изобиљу његове кипеће ватре. Праведници се освежавају, а грешници у пламену горе. Праведници се радују и веселе, а грешници се тугом хране. Праведници се величају, а грешници у понижењу ћуте. Праведници се уздижу, а грешници све ниже и ниже понижавају. Праведници све више постају светли, а грешници све црњи, мрачнији. Праведници се наслађују сваким благом, а грешници се узнемиравају, буне се. Праведници се наслађују гледањем Бога, а грешнике жалости гледање пламена огња.

Праведници су сасуди изабрани, пуни добра, а грешници су сасуди пуни вечних мука. Праведници су злато растопљено, сребро испитано и камење драгоцено. Грешници су дрва, стабла и сено за потпалу ватре.праведници су пшеница царска, а грешници плева за спаљивање. Праведници су семе одабрано, а грешници храна огњу. Праведници су божанствена со, а грешници су смрад и кужан задах зла. Праведници су чисти храм Божји, а грешници храм демона нечистих. Праведници су у палати и двору вечном, а грешници у тами бескрајној. Праведници су у светлости јавној, а грешници у мраку пуном буре.

Праведници су са Анђелима, а грешници живе са демонима. Праведници се са Анђелима веселе, а грешници са демонима плачу. Праведници су у центру светлости, а грешници у центру таме. Праведни од народа теше се, а грешници са демонима муче се. Праведници стоје пред престолом Владике, а грешници стоје пред престолом пустог мрака, оних који их муче. Праведници непрестано и отворено гледају лице Христово, а грешници отворено, јасно гледају лица ђавола.

Праведници тајнама Божијим уче се од Анђела, а грешника тајнама својим уче демони. Праведници молитве приносе, а грешници приносе плач непрестани. Праведници су на узвишењу, а грешници у низини. Праведници су на небу, а грешници у бездану. Праведници су са Богом, а грешници са ђаволом.

Тешко грешницима, када се одвоје од праведних. Јаој грешницима, када се открију дела њихова, и савети срдаца њихових објаве јавно. Тешко грешницима када се њихова умна дела изобличе, иса вети лукавих помисли на право мерило ставе и измере и мисли тајне објаве. Јаој грешницима, када их презру Свети Анђели и када буду презрени од Светих Мученика. Тешко грешницима, када их избаце из двора. Јаој тадашње невоље, тадашње туге, јаој тадашње узнемирења.

Болно је одвојити се од Светих, али је још страшније, одвојити се од Бога. Стидно је јоп везаних руку и ногу, бити бачен у бездан огња вечног. Страшно је отићи у таму крајњега мрака, где је шкргут зуба и ћутање; тешко је непрестано мучити се. Тешко је то када гори језик од пламена. Немилостиво је када човек тражи кап воде и не добије.

Ужасно је то у ватри бити и тражити помоћ плачући, и не добити. Неизмерна је то бездна провалија и неизмеран је то понор; неизбежан је то затвор; излазак је немогућ; неизбежна је тврђава тамнице, немилосрдни су њени чувари; таман је затвор и везе верига неоткопчане; слуге тога адскога пламена дивљи су и свирепи.

Ужасна су оруђа оних мучитеља; тврди су им нокти и врло чврсти; опасне су волујске жиле; густа је бела смола; смрадно је то позорје где се душа мучи. Угаљ врео види се на одрима тим; ту с никако не гаси жар; смрадан и смрдљив црв; суд без милости и опроштаја; намрштени Судија.

На приговор нема одговора ради оправдања. Посрамљена лица силних; понижени властодршци; сиромашни цареви; незналице мудраци; јуродиви и бедни говорници; луди богаташи; нису услишена притворна писања лукавих; објављене кривице лукавих и тврдица; нечиста обмана среброљубаца, а објављена трулост дволичних; све је јавно, наго и откривено пред Судијом – Богом.

Како су нечисте њихове душе? како им смрде тела од блуда? И како су им тела незасићена блудом? Како су испрљали и тела и душу, и не очуваше оне чисте одежде, које су обукли на дан Крштења?!

Како су се без стида и срама предавали једењу и распусном блуду, пунећи безмерно своја црева, смрдљива црева, која су један обичан мех?! Са самодовољством и самосавлађивањем нису ходили; сва своја блага сластима поверише, и из сладости у сладост, као свиње по тињи, блату, ваљаху с у помислима грешним: злим намерама, празним разговорима, блудним песмама, дане и године своје проживеше. Како у слепоћи променише срце своје и ум не примише науку Христову и не одрекоше се ђавола?! Како застранише с правог пута, и по тами незнања ходише, и сну лењости предаше се, и у дно места вечних мука падоше?! Како се удаљише од света добрих дела, заволеше таму, да би ходили широким и пространим путем греха?!

Како заборавише Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа Долазак и многих Његових блага небројених; очистише се водм у божанском Крштењу и примише Духа Светог и украсише се миром радованија, а ради ништавне, гнусне и пролазне страсти, одрекоше се оваквих и толиких дарова, радећи у себи духу лутања и прељуба?!

Тешко онима, који су оставили синовство Божије и пошли за сластима овога света! Тешко онима који су слушали само световну науку! Тешко онима који оставише светлост Истине! Тешко онима који ходе по ноћи греха! Тешко онима који остављају дан Боговиђења! Тешко онима који се предају рђавом обичају смеха! Тешко онима који се дотерују, да би уловили душе ранама блуда и увалили је у глад нечисту!

Заиста је ђавоља удица, велика и једина брига, дотеривање и украшавање тела. За оне који желе и траже спасење ово је мрско. Тешко опадачима, који клеветају своје другове! Тешко дошаптавачима, који раздор стварају и немир граде! Тешко онима који се лажно куну ради пролазних страсти! Тепко онима који своју заклетву газе! Тешко онима који угађају своме трбуху и којима су црева Бог! Тешко пијаницама!

Блажен је онај који у свима овим случајевима, обуздава и себе смирава ради Бога и себе понижава и осуђује ради Бога! Такав ће од Бога Вишњега бити уздигнут, од Анђела похваљен, и на Страшном Суду са леве стране неће стати!

Блажен је човек који проводи време у молитви, трпи у посту, са радошћу стоји на бдењу, бори се и од себе одгони сан и коленопреклоно хвали Бога, бије се у прса, удара по лицу, уздиже руке горе, управља очи своје ка небу ка Господу, размишљајући о Оном, Који седи на престолу славе и срца и утробу испитује и растреса. (Апокалипса 2:23).

Он ће наследити вечна блага; он ће постати друг, брат, син и наследник Божији. Овога ће засијати лице као сунце у Дан Суда у Царству Небесном.

Онај који воли истину и љуби правду другом Божјим постаје. Онај који лаже, друг је ђавола. Онај који не воли превару, спасава себе од проклетства. Онај који трпи искушења греха и побеђује их, као Исповедник, венчава се пред престолом Христовим, који у искушењима ропће и негодује, придружује се тузи и болу, пада и малаксава духом, хули и себе обмањује, и ум глух има, он је изгубио надање на Бога.

Само кротки, тихи и смирени од Бога ће бити прослављени, од Анђела прослављени и од људи поштовани. Жалосни, љути, огорчени, раздражљиви – проклети су од Бога. Такви се хране грожђем горчине ђаволове, пију вино гњева змије, и неизлечиви јад аспиде. Чисти срцем видеће славу Божију; испрљани умно, чини зло, видеће ђавола. Који имају непристојне мисли, и злом се уче на искренога свога и забрањују себи да живе у Божјем општењу. Који лице своје мажу мирисним мастима, белилом и руменилом, на огледалу дотерујући се, да би ловили и преварили душе других у нечистим жељама и непотребним похотама жеља сатанских, у Дан Страшнога Суда, побожност неће стећи, но ће као презирачи заповести Божијих, бити у вечним мукама.

Ко злоупотребљава доброту ближњега, уживања рајских биће лишен. Они који се радују паду других у грех, сами падају у грех. Они који желе туђе благо, своја ће добра изгубити и погинуће.

Хвалисавци који желе пролазну славу и горди, и они који више људима угађају него Богу, биће са ђаволом осуђени. Лицемери ће се са ђаволом мучити. Који без потребе тело своје наслађују, остављају душу гладном. Који у раду греше, и без потребе, свесно – и не кају се, мучиће се са неверницима.