Antropos je napisao:
Hm, nije li crkva vremenom samo usvojila glediste jedne osobe?? Naravno da su na saboru svi zajedno doneli neke odluke i zakljucke, ali lik jedne osobe je najpre dao ili pak bio 'idejni' tvorac o Bozjoj sustini i energiji, npr. Slazes se, Damaskine??
Не бих се у овоме могао сложити, пројаве Светог Духа, односно Божија откровења крећу обично од више људи, који се врло често међусобно и не познају.
Такве примјере имамо чак и у науци да до једног открића дође паралелно два или три научника на различитим крајевима планете.
Што се тиче формулисања богословске мисли о суштини и енергији, она се не може дефинитивно искључиво једном човјеку, чији су списи накнадно саборно потврђени и усвојени. Многа откровења по тим питањима налазимо засебно код св.Атанасија Великог, св. Јована Златоустог, св.Григорија Назијазина, св.Макарија Великог, дакле и код египатских и код кападокијских отаца,
те касније код св.Јована Дамаскина и св.Максима Исповједника,
и најзад у последњој епохи светих отаца код св.Григорија Паламе и св.Симеона Новог Богослова. Дакако би неко могао "одокативном" методом разивти теорију да су они "преписивали" једни од других своју богословску мисао,
али се тек мало дубљом анализом открива да је сваком од њих дато нешто посебно и специфично "у мјери раста", а и по мјери личности сваког од њих.
Сабори, опет нису одлуке доносили ни брзо ни лако, нити површним, политичким простим прегласавањем, већ управо
усаглашавањем, што је огромна разлика у односу на неке јалове покушаје данас да се уведе нкакво ново "преглашавање" у саборским одлукама.
Тек та једнодушност у исповиједању за коју је требало првенствено много молитве и истинског хришћанског духа, односно превазилажења личног и сујетног и узлажења у оно светотајинско, светодуховско и општесаборско.
Citiraj:
Sta sad ovo znaci, da Pavlovi spisi ne bi bili nadahnuti da to Irinej nije kazao ili da nije citirao iz njegovih spisa ili da ga nije pomenuo??
Управо си погодио поенту!
То што дјела неких од светих отаца нису дио Библијског кодекса,
не значи да их треба превиђати и не узимати у обзир, уосталом, ккав би то немоћан Бог био, ако би дозволио да црква тј, Тијело Христово егзистира у некаквом "расулу и паганизму" цијелих 1500 година, дакле од Првог Сабора па до појаве адвентизма?
Мене просто плаши ово негирање дјела и списа који су по свим критеријумима и мјерилима бисер хришћанске мисли и филозофије и једно аутентично свједочење Светог Духа и говора Цкрве Христове.
Citiraj:
Nije sve tako jednostavno tamo kako se cini, naprotiv.
Апсолутно се слажемо у овоме, заиста треба имати увид у тумачења Светог Писма код кападокијских отаца и тиме сагледати колика је вриједност имати увид у такво светодуховско и богонадахнуто тумачење и свједочење Писма.
Такође, за Оце је немогуће тумачење писма, односно богословље без апсолутне молитвене и животне посвећености.
Као што не идемо у освајање Мон Блана без упута и великог и корисног искуства наших претходника те свих помоћних средстава до којих се дотад дошло, тако тек прије не би требало улазити у тумачење Светог Писма без велике припреме, како духовне тако и у смислу познавања дјела отаца цркве.
Свако добро!